Matavulj, Simo - USKOK
— Jao meni za njim — zakuka đakon i načini lice tobožnje žalosno. — Sjutra oni gorski vukovi popiće ga svega! Sjutra u ovo doba kapi ga već biti neće — zato, strikane, ded još po jednu!
dokazivati da se nijesu kinjili, a đakon Ivo nadvika ih: A što ih žališ, gospodaru, kao da su lacmani, a ne mrki vukovi, koji malo haju i za vrijeme i za daljinu! Što je to njima!? Pođoše i dođoše!
Ponjekad zvjerad uznemiruje tišinu. Vukovi se izvlače iz skrovišta svojih, te se primiču ka torovima; psi bude pastire, a ovi siplju oganj iz pušaka.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Vuci prime rat, pa se počnu spremati. Psi se skupe u jednu dolinu, a vukovi u drugu. Ali vukovi, znajući da pasa ima mnogo više nego njih, te da na svakog vuka može doći najmanje četvero pasa — a
Vuci prime rat, pa se počnu spremati. Psi se skupe u jednu dolinu, a vukovi u drugu. Ali vukovi, znajući da pasa ima mnogo više nego njih, te da na svakog vuka može doći najmanje četvero pasa — a već dva loša ubiše
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
dalekom, tu lisac poštu nosi, mečka u šumi sudi, petao ljude budi, mere nam vreme i puž i zec, već kako koji, vukovi tule na mesec, šumu nam jesen crveno boji, hrašće na straži spokojno stoji, proleće donose laste, na vrbi — grožđe
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Oni te nije među nas ni dolazio. 4 Pitao silan Turčin raju kad je došao na konak: — Dolaze li vam vukovi u selo? — I danas je došao jedan. 5 Pitao Primorac raju: — Kad vam je najgori aga? — Kad osiromašimo.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Kasno: i sad, kao i uvek, onaj je tren bio dovoljan da odluči pobednika. Bacaju se na njega, ludi vukovi, obaraju, kidaju sa njega odelo i kožu, vezuju ga za drvo.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
prsten; a kada dođe gdje mu je konj pripet bio, kad ni konja ni od konja glasa samo samar i četiri ploče, a cijela konja vukovi pojeli.
Slušali ih vukovi, pa reku: — Dobre i prave živinice i lijepe naše posestrime! Zato vas mi i koljemo, da prokleti svijet vaše kože kao
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
” (Vukovi Skupljeni gramatički i polemički spisi, Bgd II, 1894—1895, 383). O pesnikovu talentu bilo je i docnije povoljnih mišljenja.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
U Župči kod Breze, uoči Božića, momci ili dečaci, idući od bašte do bašte, zavijaju (»laju«) kao vukovi oko šljiva da bi bolje rodile (GEI, 19—20, 1970—1971, 166).
Ćipiko, Ivo - Pauci
A jedne noći premišlja: što bi od jedinca Rade bilo po njegovoj smrti? U brata četvoro je djece, ljuti kao vukovi, a razulareni. Što bi od Rade bilo?
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
boja preliva Jaki zubi i tajna krila Od kamenog mleka rastu KOVAČNICA SVETOGA SAVE Iz opsednutih brda Dozivaju ga vukovi Sa kičmom u plamenu Pruža im zmijoglavi štap Da mu dopuze Spokojni do nogu Kupa ih u vreloj krvi Svetog očinskog
riđom bradom briše Kuje im novu kičmu Od mladoga gvožđa I šalje ih natrag u brda Beskrajnim urlikom Pozdravljaju ga vukovi Sa vrhova očišćenih brda ŠKOLA SVETOGA SAVE Sedi na vrhu kruške I nešto sebi u bradu govori Sluša Kako se medousto
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Izađe delo na videlo. Sa zlom odhranjeno što je, ono vukovi kolju i žderu. Kamen, gvožđe, lašnje se odmekšava nego li zločesti ljudi.
Sazdata mi vrla i lepa sprava sama se poruši, a sa zlom othranjeno što je, ono vukovi kolju i žderu. Raj osta prazan od seljana i zapusti. Životno drvo s plantitim vatrenim mačem davno se čuva.