Jakšić, Đura - PROZA
jevtina nadnica, onda će bedan seljak gologlav stajati na vratima čaršilije, moliće za milost, za jedno parče hleba, a gazda će mu dati... Ali će mu svaki zalogaj zagorčati.
— A moje vino? — uzdahnu mehandžija. — Pomagaj! Haj! zaboga! Ah, moje vino! Moje vino! — Popićemo ga, gazda! — porugljivo smejući se, reče gomilica. Reče i ode... . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Posle beži iz bašte, bojeći se da ga gazda ne oseti. Izgleda mu kao da je neko zločinstvo učinio, kao da je nečuveno blago nekakvome besnom bogatašu poharao...
pred nas, pozdravi se sa Miladinom kao sa svojim starim poznanikom i gostom, pa onda ga pođe pitati: — A, zdravlja ti, gazda-Miladine, da nisi kako u putu sreo tvoga pobratima Živka?
Čudo od sveta!... „Milisave“, svetujem ga ja, „ta ima u našem selu ljudi, te kakvih gazda, i od kakve familije, pa i u njih ima devojaka!...
Obradović, Dositej - BASNE
gdi sav 'rišćanluk Turkom daje, a niko ne prosi, nego jošte u svakom selu na'odi se, fala bogu, imajući' ljudi i gazda. Što ti ja velim: gdi se ljudi sami ne trude, no s tuđom mukom ištu da živu, onde mora biti prokletstvo božje i prošnja.
154 Starac i Solomonov gyx Jedan starac, dobap i imućan gazda, po dovoljnoj letnjoj radnji sedne u hlad za otpočinuti, kad eto ti javi mu se jedno, seni podob|no, no velikolepno i
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
najpače o svojoj nahiji, motriti, istraživati, raspitivati i čuvati, da ne bi jači slabijega, starešina, buljubaša, ili gazda siromaha pravednoga napadao i gazio, i ako to ne bi̓ mogao mojim dobrim sovetovanjem prekratiti, da ću bez licemerija,
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Lepo ne možeš živeti od gazda-Rake Radišića! Dosadio je već svakome u selu M. — Vala, ja ne znam ima li koga, ko bi se pohvalio: da mu gazda Raka
Dosadio je već svakome u selu M. — Vala, ja ne znam ima li koga, ko bi se pohvalio: da mu gazda Raka nije što zakinuo, opanjkao ga, posmehnuo mu se, ili makar u čemu natrunio.
Gdešto su ga i odalamili za to, pa opet neće da miruje. Gazda Raka nema nikakog najamnika, jer »brate, ne može se: godine omahnule, svet se iskvario, neće mlađi da te sluša, a
Šta se on puta uspavao kod svinja, a svinje pravo te u Rakinu njivu pa načine pokor od kukuruza. Jedno jutro seo gazda Raka kraj vatre, pa puri purenjake i pripija pomalo rakije...
Paja izašao pred kuću, zapalio svoju simsiju, pa se izvalio koliko je dug. A pušio je nekakav duvan tako ljut da su gazda-Raku više puta oblile suze od kijanja, pa mu je jednom čak i zapretio da će mu omlatiti o uši i čibuk i simsiju, samo
Taman Paja zadimio već uvelike, dok ti stade dreka gazda-Rake iz kuće: — Pavle! Pavle!... Bolje! Bolje! Eno nečijih svinja u njivi!... Bolje isteraj!...
Gore uvrh njive!... Eno ih, potrči, more! A čekajde, zapamtićete vi ko je Radovan, beli!... — razvikao se gazda Raka, pa polete kao smušen za Pajom.
Siromah Sima! Sad će imati posla! A to je jedan pošten čovek. Nije bogzna kakav gazda. Ima nešto baštine i mala, petla i radi kao mrav sa svojom Stojom, pa ima svega dosta u kući.
Na pakost njegovu prvi je komšija gazda-Raki, i dosad se već nekoliko puta svađao i sudio s njim po opštini, sve oko potre, pa eto i sad mu se nekako izmakla
— Ah, goni u obor!... — dere se gazda Raka, trči kao besan uz kukuruze, a sav se zaduvao. Paja samo klima preko busenja, pa tek i on pokoji put vikne: —
Kad Paja vide da tu već nema šale, rastrese se malo i on, pa zaokupi s jedne, gazda Raka s druge strane, te poteraše nazimad naniže, seoskom oboru.
Psuje gazda Raka, psuje — ama ne ostavlja, što kažu, ni miša u duvaru. Razleže mu se psovka po svem selu. Ljudi, neki na radu, neki
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I Stanko sevnu okom. I Katić, i Nogić, i Zeka videše nešto ledeno u tome pogledu. — Ali... — poče Katić. — Nemoj, gazda Simo, o tome pričati!... — preseče ga on. — Priče će pričati šta sam ja od njih poradio!...
Pleća ulegoše, a prsa odskočiše... Pojas utonu u mišice. Kruška beše modar kao čivit. — Tako!... A sad, gazda-Ivana. Marinko priđe pa priteže i Ivana kao i Krušku.
Duša mu je u kotalac potezala od silnih želja... Međutim, to je Zavrzan vršio da bi se našalio. — Vidiš, gazda Kruško, kako lepo sunce sija. Badava!... Što bog da, on da! Eto, ova bubica!... Vidiš kako mili.
— Mi s tobom hoćemo!... — povikaše oni. — Dobro! ... Katiću!... Povedi ovu braću... Nađi protu Smiljanića, gazda-Stojana iz Noćaja, pa dižite narod. Kad vam pomoći zatreba — mi smo tu; Deva će nas naći!... A sad zbogom!...
bliže Savi... Pa se diže... Priđe zelenku, pa mu nabi uzdu, koju je sam konj sa glave skinuo, pošto ga se gazda nije setio, uze ga za dizgine i povede lagano kroz šumu. Tek je malo odmakao, a Deva se diže iz svoje zasede.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Pomoćnik, svetski čovek, trlja ruke: — Pa kako je, gazda-Đoko, kako je? — Dobro će biti, ako bog da. Devojka se menja u licu, bledi, i izraz lica počinje da se kruti i da se
Ko se njega drži, gubi i ovaj i onaj svet. Eno ti Jove kartaša pa gledaj! Onakav gazda, pa sad spao na to da pregrće tuđu šišarku i da kupuje po selima kože za Čifute.
Bre, da je meni vlast, ja bih znao šta bih radio! Ja bih lepo iz kuće u kuću. Uđem unutra — sedi gazda i jede pitu od oraha — „A, ti jedeš pite?” — „Jedem!” — „A je li krv jeftinija od pite? A kamo onome onde s nogom?
— Ama zar ti nemaš bolje rakije? Ej ti, pupavče! Kaži gazda-Davidu da ja ištem rakije. „Dobre!” kaži: „gazdaBlagoje!”... Ovako savije glavu! Ama tu trebaju ruke! da puknu vukući!
— Da nisi ti, vojniče, gazda-Blagojev sin?... — Jesam, gospodin-kapetane! — reče vojnik, sastavljajući nogu i štaku, i dotaknuvši se po vojnički
— Kaku školu? Ko je još video da žensko čeljade ide u školu? — E, idite u varoš, gospodar- i gazda-Stanoje, pa ćete vidjeti.
sam zaboravio da mu kažem da sam i jednog Turčina pokrstio, i eno ga, svi ga znate, valjan hrišćanin i jedan po jedan gazda u selu.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
košulje od tankog srpskog platna prslučići svileni sa srebrnom pucadi, a na glavi novi čisti šeširići (u dece većih gazda svileni i čupavi), iz kojih još nisu pili vode na Tisi, ni jeli duda, niti se njima igrali »šorkape«.
nikad nije ni bilo, pa okupi moliti boga da doživi da vidi Đuru, srednjega brata, da je otvorio dućan i postao sam svoj gazda. E, i to je dočekala. Sad uzela najmlađe unuče Savicu, i sad njega čeka da oženi.
— Da, vid’la sam ga kanda tu odonomadne. — Jeste, ’râno, nema ga već sedam osam dana. Gazda mu najpre iš’o po nekim bačkim salašima i met’o »kupice«, a posle otiš’o poslom u rit, u lov na pijavice, pa na njemu
i pesmu, pa prolazeći kaljavim sokakom i gacajući po blatu, svratio je, kao vlast, da vidi šta je i kako je u kući gazda-Pere Tocilova (jer o njegovoj kući i jeste reč u ovoj glavi). — Ta gle Niće!
— Ta... svoji smo, — veli mu Nića, pa jednom rukom diže bokal, a drugom kapu s glave. — A, pa, spas’ bog, gazda Petre!
— Pa ja, znaš, ovo tolkujem — veli Nića — da je ovo još k’o posle ručka; a posle ručka može vino, je l’, gazda? — A bi l’ se pri’vatio malko? — pita ga domaćin. — A ima l’ štogođ? — pita Nića. — Ta biće, Nićo, k’o za tebe.
— Nisam ti doš’o baš čerez jela i pića, gazda-Petre, a za koje ti opet fala — veli mu Nića; — nego sam ti doš’o čerez tvoje asne, gazda-Pero.
doš’o baš čerez jela i pića, gazda-Petre, a za koje ti opet fala — veli mu Nića; — nego sam ti doš’o čerez tvoje asne, gazda-Pero.
g. paroha moraju da putuju. — Dakle sad, gazda-Pero — završuje Nića — ti znaš šta treba da radiš. Pa k’o što sam te naučio. Ne popuštaj što zaceniš.
— E, moj Nićo, moj Nićo — veli mu domaćin, — ko tebe ima, taj zna šta ima! Otkud samo prokljuviš sve to!? — E, moj gazda-Pero! Ne zovedu se badava moji stari Cunjalovi, i ne zovem se ni ja zabadava Nića Cunjalov!
? — E, moj gazda-Pero! Ne zovedu se badava moji stari Cunjalovi, i ne zovem se ni ja zabadava Nića Cunjalov! Utubi to, gazda-Pero, — veli ponosito Nića i otpi za pola bokala, — pa nastavi — Ja ti, vidiš, gazda-Pero, sve na svetu bolje znam i
Utubi to, gazda-Pero, — veli ponosito Nića i otpi za pola bokala, — pa nastavi — Ja ti, vidiš, gazda-Pero, sve na svetu bolje znam i cigurnije nego i onaj vetar što svud zaviruje i zabada svoj nos, i neg’ onaj mesec što
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
— Koji? — Istrčala bi klisarica uplašeno. — Ete ga... u hadžijskom, gazda-Jančinom grobu. Tamo leži! — Govorio bi ovaj tresući se od straha i groze što je u grobu video živa čoveka kako ničke
A isprva ona nije prosila, već je služila u varoši, kod nekog gazde. Ali kako je taj gazda hteo da siluje, to preplašena od toga, kao sumanuta, pobegla iz varoši, i više nije htela da služi, već počela da
Niko ne zna odakle je, tek znaju da se odjednom našao međ slugama čuvenog gazda Pante. Dok je bio dečko niko za nj nije znao ni da postoji.
Ali, na iznenađenje okolnih dućandžija, gazda bi se tada obično dizao, dolazio do Cope i blago, kao ne smejući da ga uvredi, odobrovoljavao ga dajući mu novaca.
Ali bi Copa bacio te njegove pare. — Neću! Šta će mi to? — izdirao bi se on na gazdu. A gazda bi dozivao slugu i davao mu Copu da ga odvede u njegovu, gazdinu kuću, te tamo da ga nahrane, očiste, preobuku i ne
Pa od muka, jada, gledajući ga takvog, zaplače se nad njim. Sluge se tad još više uklanjaju jer znaju da ako on, gazda im, po njihovoj blizini, oseti da su mogli oni da čuju kako je on plakao, onda teško njima za to saznanje.
Koji od slugu, da bi se udobrovoljio gazdi, potrčao bi Stevanu da ga otrgne od tog njegovog posla i kaže mu kako mu to gazda, hadžija govori. Ali bi slugu hadžija vraćao. — Ne diraj ga, ne diraj!
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
E sad, kad je baron neće, kako će je gazda čovek uzeti, kad ceo njen miraz za dve godine na nju potroši. A kad nestane, a onda — ded’ razvenčaj se!
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Jašim ja za tobom, jašim, mislim i velim evo ovde niko mu nikad traga ne bi našao, a za tri dana ja sam u Sandžaku gazda. Pa jašim ja, jašim i čekam šta će reći druga pamet. Nisam ja ćaknut, gospodine, sve ja radim po pametima.
Afrika
Velike priče oko pitanja kad će se šalupa vraćati. Gazda šalupe, crnac, džandrlja dok odgovara da ne zna i, pošto žuri, svršava nuždu tu, sasvim međ nama. Ogroman smeh.
Gade se na miris: sve će to belac pojesti. Imamo pola sata do polaska broda. Na pola puta crni gazda šalupe naplaćuje karte u mraku.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Starešina zadruge se zvao gazda. Uređenje i unutrašnji život bili su isti kao u zadrugama u Mačvi, u Srbiji. Katolici imaju porodične svečanosti koje
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Dnevnik je bio prilično oštećen. Vidi se da ga je gazda nosio sa sobom kroz trnje, noću kroz rosnu travu i po prašnjavim tavanima.
Nema mačka. — Bogme nam sada valja propisno lupati glavu dok se nečem pametnom ne dosjetimo — reče krčmar, gazda „Krčme kod tri magarca“, pa i sebe i čiča-Trišu lupi nekoliko puta mokrom čarapom po glavi da se malo razbistre i
Bijeli miš omače se iz svog sanduka i upade u sam džak! — U pomoć! — dreknu njegov gazda i poskoči pola metra uvis, a okolni radoznalci pomisliše da se to lav izvlači iz džaka i začas prsnuše na sve strane
— Gdje je naš prijatelj mačak Tošo? — začudi se Miš prorok. — Odnio ga je moj gazda Brko u džaku, a mene je istukao i zaprijetio mi da će me ubiti čim obere kukuruze.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
Pokojnik mu je prišao, rukovali su se i dugo su razgovarali na vratima radnje. Kad se rastali, ja sam prišao gazda-Ristiću, i pitao sam ga: Je l'te, molim vas, koji je to gospodin koji je sada sa vama razgovarao?
„To je čovek”, veli mi gazda Ristić „kome si bio na pogrebu; to je inženjer Marić i sad mi objašnjava kako se sve to moglo desiti”.
Eto, tako mi je kazao gazda Ristić, koji je lično s njim razgovarao. RINA: Alo! Alo! Gospodin Novaković? Kako, još nije došao u kancelariju?
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Premda je gospodar Sofra bio pravi gazda u svojoj kući, ali u važnijim, osobito vankućevnim stvarima, uvek bi se upitao za savet kod gospođa Soke, naprimer
— Nemoj da bulazniš, Sofro, imaš više novaca neg’ ja, ta ti si prvi gazda sad u varoši! Gospodar Sofri dopada se, smeši se.
VI Gospođa Soka sama vodi kuću. Ume upravljati, ali za dućan mnogo ne mari. Pera je sad u dućanu i u mehani gazda. Otac gospođe Soke, pokojni Uglješa, bio je kasapin od zanata, i negda jako imućan.
Kada je gospodar Sofra otputovao, Pera je bio u kući pravi gazda. Mati je, doduše, nadgledala, ali tek danju; noću se nije pokazala, a u mehani ni danju. Tako isto i kćeri.
Kod oca, u dućanu, više je bio, u početku, gazda nego šegrt. Mlađi ga zvali „mladi gospodar”, pa nije ni prošao kroz šegrtsku školu, u koju nije hteo ni đavo da ide.
prіncіpalіs) domaćin kuće, sopstvenik radnje, gazda, starešina provijant (ital. provіanda) — hrana, jelo, životne namirnice prokator (od lat.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
MATI: O, od tog doba mnogo se koješta izmenilo. I mi smo lane kuću pravili.
PROVODADžIJA: To se vidi. - A gdi nam je gazda?
MATI: Taki će doći. Mlogi poslovi, znate, a mora svud da je sam. Na sluge čovek ne može da
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Njegove ideje mutne su, zamršene, čudnjačke. On ima svoju etimologiju i tumačenja reči: reč Marko znači: kto mari, gazda: gazi da; pandur: ban duri; paorija; pa ori ja.
ljubavi za selo i za seljaka, on uzima u zaštitu seljake od zakonite hajdučije i bezdušne eksploatacije malih i velikih »gazda«.
Milićević, Vuk - Bespuće
iz kuća, pokriven crnim aljincem po glavi ili zaštićen kakvim starinskim, crvenim kišobranom koji je mijenjao toliko gazda.
Sremac, Stevan - PROZA
Tek on nekako skine s vrata i isprati svakoga kreditora, pa bio on šegrt, kalfa ili sam gazda, i ovaj se nađe na sokaku praznih šaka, pa jadan čovek, ni sam ne zna kako se to s njim desilo!
« Dr Georg fon-Simens, član germanskog Rajhstaga GLAVA PRVA Gazda Radisav je čovek staroga kova. Kafedžija je i mehandžija.
malenim i junačkim Burima, jer je nalazio velike sličnosti između Srba i Bura, a još veće između Turaka i Engleza. Gazda Radisav je — kako već rekosmo — držao kafanu i mehanu. Eno je na uglu ulice.
Mala, čista kafana, sa četiri-pet stolova i sa verthajmovom kasom, u kojoj pored novca i hartija drži uvek gazda Radisav, za svoju dušu, i po jedan dobar, izbiran komad užičke pršute, pečenice nazvane. Mala kafanica, ali dobro radi.
Svi ćute i slabo se jedan s drugim razgovaraju. A i sam gazda Radisav voli to više nego vrevu i galamu. Naročito mrzi svirače i pesme, a Cigane i švalerske pesme — ni da čuje!
Ko hoće pesmu — mislio je i rezonovao je čestiti gazda Radisav — taj je može čuti samo uz gusle koje su mu visile u kafani na zidu iza kelneraja.
Upravo, morali su slušati i diviti se, jer je i gazda Radisav tada slušao. Tada bi prestala svaka služba u kafani; gde se ko zatekao, morao je tu ostati.
Tada bi prestala svaka služba u kafani; gde se ko zatekao, morao je tu ostati. Gazda Radisav nije tada ništa slušao ni gledao; nikoga nije posluživao tada, samo je gledao i slušao pevača, i mrzio svakoga
Sam gazda Radisav spevao ih je južnim narečjem a Klémpo — čuveni guslar, koji je opevao nekoliko partijskih mitinga i gungulâ, —
GLAVA DRUGA Rekosmo da je gazda Radisav imao poviše dece, devetoro na broju. Ako se igde, to se, vala, ovde može kazati da brojevi najrečitije govore.
gomile, pa u jednu gomilu metnemo svih osam, a u drugu samo jedno dete — Marjana, ili »majkinog princa«, kako bi ga gazda Radisav obično zvao kad bi ga bio — onda možemo slobodno reći da mu je ovaj jedan u ovoj gomili više brige i veću muku
Kad ga je upisao u prvi razred gimnazije, i kad je položio školarinu, rekao je gazda Radisav gospodi profesorima: »Evo vam ga! Bog vam a duša vam! Vaše meso, moje koske!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Jedan gazda ispod šume, srećnik, imao je, još od prvog rata, nekog daljnjeg ujaka, ili će biti tetak, koji je imao priličnu penzijicu
Krenuo, tako, Mulić s Uraganom kroz naša sela, u otkup. Jezdi kljuse, sve se od puste sile zavaljuje, a gazda se natuštio, valjda se uz put sjeća zlatnih bakarnih vremena.
— Njega pitaj, on je gazda — odbrunda šironja i mače glavom put strica. Intendant se ćutke zgleda s dvojicom svojih pratilaca, pa priđe seljaku,
Jošan ga je pravio, sram ga i stid bilo, gazda čovjek, a spetljao se s ludom Savkom i sad joj ne da ni blizu svojoj kući.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Moja mati je pita kod koga je toga dana radila i na čijoj njivi. Posle joj kazuje od koga je sadašnji gazda tu njivu kupio.
— Radiš li? — oslovi je. Zatim skinu motiku s ramena, zabi je u zemlju, ostavi fenjer i sede na među. — Hodi ovamo, gazda Stojane. — Okrenu se on onome koji iđaše za njim. — Hodi, sedi malo. — Sad, sad! — ču se.
Cveta na pozdrav ništa ne odgovori. Tobože, zaneta poslom, Nije čula. — Eto mučimo se, gazda, kao svaka sirotinja — odgovori mu Jovan i pomače se, te mu načini mesta do sebe. — Sedi. Odmori se. Hoćeš duvana?
— Cveto, spravljaj te brazde — reče njoj koja jednako kopaše podaleko od njih. — A ti, gazda, čekaj; eto mene sad, odmah... — E-e-hej! — rastegnu on veselo i izgubi se u noć.
On tada pusti ruke stricu, stade preda nj, i otpoče ga moliti: — Nemoj, gazda, grehota je, nemoj — branio je strinu. — Ženska strana! ... — A stric stao, zgranuo se i sav se trese od jeda.
u vinograde ili na „carski drum“ vrve konji natovareni krblama, berači, argati, prosjaci, Cigani, a među njima i po neki gazda na svome konju ili magarcu.
Tada će iz pekarnice ispasti gazda Jovan s parčetom pečene glave: šešir nabio na oči, cigaru drži u ustima i, ispršen, crven, natučen snagom i onako
Ljudima oko kasapnice nazove Boga prema kasapnici. Ali ako se tu desi i gazda Ita, čim nju spazi on odmah silazi s ćepenka, obuva izuvene cipele, izdvaja se, zaustavlja sinčića joj i zove ga k sebi,
I Anica je bila u kolu, na najlepšem mestu, i s deverom igrala. Osećala je kako svi u nju gledaju; naročito s doksata gazda-Jovine kuće, koja se više njihove kuće izdizala na dva sprata; otuda su je gledale prve, bogate devojke, žene...
da ona ili koji drugi iz komšiluka ne pomisli da on radi nje, Anice, šalje, njegov momak kad donese govori: kako je Ita, gazda mu, poslao to „za dete; boji se da ono ne vidi po ulici, pa da ne željuje...“ Ništa nju nije vređalo.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Žena ga posluša i uradi sve kako je zapovedio. Kad sutradan otidu na salaš, onda gazda uveče kaže svima pastirima: — Sad svi skupite se, pa jedite i pijte i veselite se, a ja ću biti kod stoke svu noć.
I tako gazda otide i ostane kod stoke. Kad je bilo oko ponoći, ali kurjaci zaurlaju, a psi zalaju. Kurjaci govore svojim jezikom:
Dok su još ova dva zuba meni u glavi, nećete vi učiniti štete mome gospodaru“. A to gazda sve sluša i razume što oni govore.
A to gazda sve sluša i razume što oni govore. Kad ujutru svane, onda gazda zapovedi da sve pse potuku, samo onoga matoroga psa da ostave. Sluge stanu govoriti: — Zaboga gospodaru, šteta je!
Sluge stanu govoriti: — Zaboga gospodaru, šteta je! A gazda im odgovori: — Što rekoh to da učinite. Pa se opravi sa ženom kući, i pođu na konjima: pod njime bijaše konj, a pod
Tebi je do jela, a vidiš gde gazda hoće da umre!“ A petao mu odgovori: „Pa nek umre, kad je lud. U mene ima sto žena, pa ih svabim sve na jedno zrno
— pa mu reče da sedne do njega, pa ga stane pitati otkuda je i kuda ide, a on mu sve pripovedi kako je bio gazda, i kako je osiromašio, pa kako sad ide Usudu da ga pita zašto je siromah.
Potom zapita domaćina zašto on toliko silno jelo gotovi, a domaćin mu reče: — E, moj brate, ja sam gazda i svega imam dosta, ali svoje družine nikako ne mogu nasititi, sve kao da ala iz njih zija; samo ćeš videti kad stanemo
— Tvoja sam, tvoja! — začuje se detinji glas iz zemlje. Pravi gazda čuvši to trgne se, i sudija presudi da njiva pripadne onom koji je nepravedno traži. Sud se raziđe.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Nema pređašnje one vatre, razmetanja i živosti, nego više ćuti i zamišljen je. ŠALjIVAC: Tako je, kad u kuću dođe nov gazda. PUTNIK: I tjelo kanda nije s ovim gazdom zadovoljno. POZORIJE 7.
sluga staklo razbije, gospodar mu kaže da je budala; a kad sluga u podrumu najbolje vino pije, onda kaže da je njegov gazda budala, i to je ono: u zajam se goveda ližu.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
odgovaram s besprekornom intonacijom najrazmaženije beogradske sekretarice. — Ko ga traži? Direktor? Videću da li je gazda u kabinetu, sačekajte...
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
ALEKSA: Opet si zaboravio: alat čini zanat. Ja ću biti baron Golić; ti si moj bedinter. Kakav je gazda, onako ćemo se i vladati. Ako bude devojka u kući, znaš kako treba.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Prost je i skroman, ali je moj, tu sam slobodan i gazda svoj. Vredan sam, radim, bavim se lovom i mirno živim pod svojim krovom.
Kad odjednom, jedno veče, gazda reče: „Star mi Sivko, zla mu mati, sjutra ću ga ucmekati i zovnuću Jednog starca,
Kad ostarih, gazda kaže: — Ubiću ga! — O, gle vraže! — hvatam dim, neću više biti s njim.
Služio sam gazda — Radu, bio sam mu čuvar stadu, kad ostarih, nema lijeka, on me htjede da ucmeka.
Ja sam pijevac Mamuzar, kokošiju sviju car, al sam sada sasvim star; htjede gazda da me kolje, ne dadoh se drage volje, izmakoh mu već iz ruke, pa pobjegoh u hajduke.
Prvi gazda kvasi gušu, za Sivkovu pije dušu; drugi gazda zube čačka, napija za pokoj mačka; treći loče vino vruće, za upokoj
Prvi gazda kvasi gušu, za Sivkovu pije dušu; drugi gazda zube čačka, napija za pokoj mačka; treći loče vino vruće, za upokoj vjernog Žuće, a četvrti, lola
„Šta je ovo?“ gazda kroči, al u grlu riječ mu zape, zgrabiše ga oštre šape, oštrije su nego kosa, zguliše mu pola nosa.
Dreknu gazda, maglu hvata, u tom Žuća iza vrata, otisnu se kao bura, otkide mu
I Mamuzar s grede skoči, jedva gazda spasi oči, dok magarac, vatra sama, raspali ga kopitama i još
I kako idu, od prve stope, nestaju brzo, prosto se tope. Začućen gazda progunđa nato: „Istopi magla gusaka jato!“ Kasnije gazda u gnevu ljutom, po gustoj magli šibao prutom: „Ni od koga
Začućen gazda progunđa nato: „Istopi magla gusaka jato!“ Kasnije gazda u gnevu ljutom, po gustoj magli šibao prutom: „Ni od koga ja se varati ne dam, vrati mi, maglo, gusaka sedam! . . .
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
SIMKA: Vidiš li ti, molim te, kako se ona pravi gazda na tuđem imanju. GINA: 3aključala kuću pa nas ne pušta. SIMKA: Pa kako uđoste?
) AGATON: Pa šta, kog đavola, da vam objasnim? PROKA: Da nam objasniš, na osnovu čega se ti praviš gazda ovde? AGATON: Mislite li vi da je to tako lako objasniti? PROKA: Pa nije, dabome! Zato i ne pristajemo da se selimo.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Onda on priđe prozoru i lupi: — Hej, gazda, domaćine! Na prozoru se pojavi ženska glava. — Ne boj se, ne boj se, mi smo Srbi, otvori!
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
kakav je čovek ? On nešto mnogo preti učiteljima. — Preti ja. Šta ćeš mu — sila je velika. On ti je pravi gazda u srezu, kapetana ne verma ni ovoliko... A zao je, bratiću moj, kao... kao... Šta tu, šta on može učiteljima!
— Zdravi su, zdravi su... svi su zdravi, odgovaraše gazda Cvetko, kako ga zvahu seljaci. Svi su te pozdravili. Majka ti rekla...
— Zlo, moj brate, zlo ! reče gazda Cvetko, uzdišući. Radi, muči se, pa opet ništa!... Ja sam mislio čak i za nas štogod da odvojiš. Stanka još ide bosa...
nastavlja on, gledajući je živo, sevajući vatrenim očima i govoreći brzo, uzbuđeno: u drugoj gimnaziji razboli mi se gazda. Znao sam, ako umre da nemam kud... drugi me niko ne bi tako milostivo primio... propao bih...
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Sluga beše čovek dobar, blag, trezven, umeren, a njegov gospodar zao, naprasit, pijanica, nemilosrdan i nepravedan. Gazda je rđavo postupao sa slugom koji mu nikad nije mogao ugoditi; ali je sluga bio trpeljiv, i kad bi ga gazda psovao, a
Gazda je rđavo postupao sa slugom koji mu nikad nije mogao ugoditi; ali je sluga bio trpeljiv, i kad bi ga gazda psovao, a često i tukao, on je ćutao i pokorno se uklanjao gdegod u zakutak i tamo plakao što se gospodar ljuti, uzdisao
Jednog dana gazdi lipše magarac. Gazda pošalje slugu na vašar da mu kupi drugog magarca i obeća mu nagradu ako mu nađe magarca po volji. Sluga pođe.
Vrati se gazdi bez magarca. Gazda ga srdito zapita gde mu je magarac i zašto nije kupio. — Ne ljuti se, gospodaru — odgovori sluga.
Bilo je tamo i mnogo magaraca, na izbor, ali ne beše nijednog s paunovim repom. — S paunovim repom?! — uzviknu gazda, razrogačivši oči. — Da...
— Ama, jesi li ti pri sebi?... Pa zar i ima gde na svetu magaraca s paunovim repom?! — reče gazda, zagledavši se sluzi u oči, misleći da je pomerio pameću. — Dabogme da nema — odgovori sluga i obori oči.
— Dabogme da nema — odgovori sluga i obori oči. Gazda se još bolje zagleda u nega, premerivši ga od glave do pete. „Ovaj je poludeo“, pomisli on, mašući glavom. — Nema...
— Nema... — ponovi sluga žalostivim glasom. — Pa šta si ga onda tražio? — pitaše gazda, čudeći se sve više. — Ja sam doista tražio ono čega nema na svetu — odgovori mudri sluga uzdahnuvši — ali kao što
A gazda osta na mestu, gledajući dugo za njim, a potom se vrati u kuću da razmišlja o onom što mu je sluga rekao. „To je on govo
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Radovao sam se što ću biti na čaMarkovom komišanju. To je najbolji gazda u drugom selu, koje spada u našu opštinu. Kod njega je svakad najbolje komišanje, jer se slegne više od po sela, pa plane
— Ne, ne, Vi bolje čitate, — brani se ćata. — Dijete, daj učitelju još jedan polić, pa neka nam čita, — veli gazda Mitar, koji se više od sviju zainteresovao čitanjem. — Čitaj, učo, neka vidi ovaj svet kakvih poganaca ima među nama...
— reče gospodin Burmaz posle dugog ćutanja. — The, šta velimo?... da važe macke, ja bih ti sad kazao, — poče gazda Mitar, — a ovako ne znam. — Da svi sloški ustanemo, pa prvo da nađemo tog lolu, a posle već ti znaš kako ćeš mu suditi.
Ta ja znam kad je Perić u jednom sandučiću sav espap donosio, a gle ga sad, prvi gazda...« Tako je č’a Gliša uvek razmišljao kad je sam, al’ kad je Jula uz njega, onda se drukčije misli, al’ šta ćeš joj,
i videti momka i ostalo. U prvu nedelju posle toga on dođe, odvedu ga kući Petrovićevoj, gazda Petrović ode u selo, čeljad se raziđu i ostane sam momak, koji ga stane uvoditi u svoje odaje i pokazivati mu svoje
zovne svoju mladu da se prošetaju; usput svrate u jedan kućerak i tu on njoj rekne: »Eto to je naš kvartir, ja nisam gazda — već sluga...« Takvih slučajeva ima, a naročito po selima; po palankama su retki taki krupni slučajevi.
— Ko je? viknu on iz kreveta. — Ja sam, č’a Glišo, poslao me gazda da ti javim da ideš odmah u O.... da naplatiš veresiju od onih Nikoljaca, za koje ti je gazda dao račun.
da naplatiš veresiju od onih Nikoljaca, za koje ti je gazda dao račun. Danas imaju sastanak u opštini, pa treba da si tamo poranije.
Danas imaju sastanak u opštini, pa treba da si tamo poranije. — Dobro, dobro, kaži gazda Živanu da ću sad poći, dâ ako ne bude uzalud.
No za divno čudo, Kaja je vrlo vesela, sve joj se mili, pa da vidite i gazda Milošu pođe radnja na bolje otkako mu ona dođe. Kako da neće kad on, Gliša i Kaja zapeli pa rade kao krtice.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
JEVREM: Ama, nije to, nego čovek me upita: kako, kako, gazda-Jevreme? PAVKA: Pa to je To što ti ja kažem. Čim se približe izbori, on tebe pita: kako, gazda-Jevreme?
PAVKA: Pa to je To što ti ja kažem. Čim se približe izbori, on tebe pita: kako, gazda-Jevreme? (Spazi mu novine.) Uostalom, što te i pitam, kad eto ti puni džepovi novina? JEVREM: To onako.
Ali, neće vas više uznemiravati. (Vadi iz džepa jednu tablicu na kojoj piše: Advokat.) Čim ste me opomenuli, gazda-Jevreme, ja sam naručio, ali, eto, tek sad stiglo! JEVREM: E, baš dobro!
O čemu ćeš drugo da razgovaraš kad su izbori? IVKOVIĆ: Pa ako progovorimo i o izborima, gazda-Jevreme, budite uvereni da ću ja uvek umeti da sačuvam prema vama sve poštovanje. JEVREM: To jest, to ti priznajem.
Iako si ti druge partije, ja te, vidiš, samo politički mrzim, a onako, u duši, ja te volim. IVKOVIĆ: Hvala vam, gazda-Jevreme!
JEVREM: E, ako, ako! Zbogom, gospodine Ivkoviću! IVKOVIĆ: Zbogom, gazda-Jevreme! (Odlazi). VIII JEVREM, ŠEGRT JEVREM (vraća se i stane nasred sobe zamišljen.
ŠEGRT (nosi jednu dućansku kesu od hartije i na njoj nešto napisano: Gazda! Poslao kalfa Joca. JEVREM (čita, primičući i odmičući kesu od očiju): 'Odi ovamo, ti imaš bolje oči. Je li ovo „F”?
Je li ovo „F”? ŠEGRT (gleda duže): Može, gazda, a može da bude i „R”, a može i „K”. JEVREM: Kaži kalfa-Joci, kad drugi put hoće nešto da napiše, neka uzme kesu od
(Piše na drugoj strani kese.) „Daj mu!” (Daje kesu šegrtu.) Na, nosi ovo kalfa-Joci. ŠEGRT: A uvraćao u dućan i gazda Jovica, pitao za tebe, gazda. JEVREM: Dobro! ŠEGRT (sretajući se na vratima sa Jovicom): A, evo ga! (Ode.
) „Daj mu!” (Daje kesu šegrtu.) Na, nosi ovo kalfa-Joci. ŠEGRT: A uvraćao u dućan i gazda Jovica, pitao za tebe, gazda. JEVREM: Dobro! ŠEGRT (sretajući se na vratima sa Jovicom): A, evo ga! (Ode.
JEVREM: Ama, i on, koga god sretne, a on mu spusti ruku na rame! Pa šta ti veli? JOVICA: Veli: „Boga mi, gazda-Jovice, ne stoje dobro stvari!” JEVREM: Koje stvari? JOVICA: Pa o politici mi govori čovek.
(Pauza.) Pavka, pošlji mi, boga ti, toga Mladena. (Stane nasred sobe i duboko se zamisli.) MLADEN: Zvao si me, gazda? JEVREM: Idi preko, znaš onoga gospodina Sretu! MLADEN: A, znam!
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Mehana gazda-Đorđeva beše ugledna, najuglednija zgrada u selu. Beše mehana po planu, ako je još i to nužno i da vam napomenem u
kao ostale seljačke mehane, nego se odlikovala ukusnim »molerajem«, bila je sva izmalana, sasvim onako po varoški. Gazda Đorđe kad je pravio, nije pare žalio. Naročito je pozvao jednoga molera iz varoši, pa mu je ovaj izmalao celu mehanu.
Samo je nabio svoj kalabreski šešir na oči i dunuo na nos, a ruke metnuo na leđa, pa ga zapitao: »Kako, kako ono reče gazda-Đorđe, ne čuh dobro?!« i gazda Đorđe je odmah batalio sve i lepo mu isplatio. A dobro je i uradio.
!« i gazda Đorđe je odmah batalio sve i lepo mu isplatio. A dobro je i uradio. Jer moler je bio istena veštak, ali (kao svi veštac
No iako je od bika pobegao, jer je bik jedan beslovesan skot, od gazda-Đorđa se nije poplašio, nego mu je, kao što videste, podviknuo, a onaj popustio i isplatio ga onako kako su pogodili.
Ova čast jako je kosnula molera, i ovaj, ushićen lepim rečma i dobrim vinom gazda-Đorđevim, namala mu još nešto i preko ugovora za sretna ostanka, onako pride, od one farbe što mu je ostala.
Dugo je posle toga, tumačeći seljacima ko je Bočaris, spominjao gazda Đorđe i molera. Hvalio i Bočarisa i molera, hvalio ih obojicu, pa ne znaš koga više!
A seljaci i opet ne veruju, nego se samo gurkaju, a neki će čak i reći: »More, gazda-Đorđe, šta ti tu nama pričaš! Da je bilo još crne varbe, bili bi mu još veći brkovi«.
Da je bilo još crne varbe, bili bi mu još veći brkovi«. — »Nema, gazda Đorđe«, — veli drugi — »ako taj tvoj Marko nije što bio rod onom našem Marku Kraljeviću, nikad on, vala, ne može take
« Kelneraj je bio od dobra drveta; nije bio politiran, ali vrlo ukusan. Gazda Đorđe je ugovorom tako vezao stolara koji ga je gradio, da je ovaj štetovao na njemu.
Tada će se, otprilike, ovaki razgovori voditi: »Čija je ova lepa mehana po planu?« — »Gazda-Tašulina«, biće odgovor. — »A čija je ona kuća, oni ambari i onaj domazluk i bogatstvo?
« »Ćir-Tašulino«, biće opet odgovor. — »A onaj zabran tamo, i one njive i one lepe livade?« — »Gazda-Tašulino; sve njegovo.« — »A ima li duga gazda Radisav na imanju?
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I već je | tada, kako se šaputalo, pored svoga gotovog novca, imao svoju kuću, a od njih, svojih gazda, od četir i više godina nepodignut ajluk. Ali on je i bio sve i sva, osobito kod Sofkina oca.
Eno mlada, puna i čista lica, Nata gazda-Milenkovih. Ona se uvek, svake nedelje, sa ocem i maćehom vraća iz crkve. Otac ide iza njih, nasmejana, puna lica, i već
šamijama, starim anterijama, beže ispred njih i, kao da ih umilostive, okreću se k njima i ponizno ih mole: — Nemoj, gazda! Aman, gazda! — Đid, bre! — krkljaju oni. Konji im se propinju nad njim ali one, smrtno uplašene, beže ma na koju stranu.
Aman, gazda! — Đid, bre! — krkljaju oni. Konji im se propinju nad njim ali one, smrtno uplašene, beže ma na koju stranu.
Žureći se, ako prođe tek po koji sluga, čirak, noseći iz čaršije što je gazda za kuću nakupovao, a obično na mašine navlačene i ispeglane fesove, ili gotove haline, uzete tek sada od krojača.
iza kuće uvela i tamo u kraju bašte za neko suvo drvo privezala, da uz naramak sena ili trave drema, čeka, dok njegov gazda posvršava određene poslove: dovoljno naseče drva, sa česme u velikim sudovima donese vodu; po dvorištu ispred kuće
I uvodeći gosta u kapiju, poče mu pokazivati na kuću. — Evo, gazda Marko. Ovo je moj seraj. Ovo je ta, „efendi-Mitina kuća“.
Sofka se zbog toga oseti tako potresena. Gost, gazda Marko, jednako ustručavajući se, rukova se sa materom. Sofka nije znala da li i ona da se rukuje s njime ili da ga
— Živi, živi, gazdo! — poče Magda, jednako vrteći se i čisto stideći se što on, njen gazda, čak i o njima, njenima, vodi brigu. Gore, u gostinskoj sobi, sedoše.
Ova je pak, ništa ne sluteći, još manje o prodaji kuće, a sva srećna što je on, gazda joj, došao i čas sa njom govorio, jednako gunđala, sebe grdila i korila: kako to, luda ona, da se ne seti da će gazda
gazda joj, došao i čas sa njom govorio, jednako gunđala, sebe grdila i korila: kako to, luda ona, da se ne seti da će gazda doći, kad uoči subote ona onaj i onakav san snila i po njemu mogla da zna da će on doći. Gore se već večeralo.
Ja, alat! — Živi li ste? — ču kako gazda samo oslovi i brzo pored njega na kapiju prominu. Arsa trčeći za konjem, jedva uspe da ispred kuće, kućnjeg praga,
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Ti Medikovići bjehu također narodni vidari. Gazda, kod koga je služio, imao je više sinova, ali svi bjehu neuredni ljudi i raspikuće.
Nemojte da ga gladna pustimo; ako ga u povratku dočekaju Crnogorci krvopije, da barem, gladan ne pogine!“ „Čujem te, gazda!“ odgovori Mita iz avlije. On se tamo šalio s Milicom i s Milunom. „Čujem te, čujem!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Pas rekô, pas odrekô itd.). Osim ovako ozbiljnih kletvi postoje i one šaljive (za psa: Gazda ti se repom zakitio!; lenoj mački: Miši ti uši odgrizli! itd.).
Više bi popio nego bi biskup blagoslovio. Više ima duga, nego vlasi na glavi. Gazda praznih jama. Da ga zemlja ne vuče, poleteo bi. Da ga objese, doneo bi kući vješala.
Valaj si čojek, ako ja i lažem! Vredan za dva lena. Vredan je: više uradi za dva dana, nego za dan. Gazda sam: gde mi je lane stajala so, ovo godine stoji mi brašno. Dobar si, samo ti otac rđava sina ima!
Naš gazda istuk’o gazdaricu! — govore guske među sobom, a gusan, kao da se ljuti što o tome razgovaraju, šiče: Ps! Psss!
“, a neki „Bu, bu, bu!“, neki pak: „Ru, ru, ru!“ tako da se čini da čele zuje. Samo jedan od njih zove se gazda i on se učini da je dremovan i gotovo zaspao, a ponekad i zahrče.
koji nije nikako ni legao, uzme dva drveta u ruke, pa, oštreći njih jedno o drugo, kao nož o nož, obilazi oko košnica. Gazda (kao kroza san pita): — Ko to tuda tapa? — Ja, kume, ja — (odgovara onaj). — Ne ukradi ’čela mojih!
— Ja, kume, ja — (odgovara onaj). — Ne ukradi ’čela mojih! — (nastavlja gazda). — Neću, kume, ne dao bog! (A čim to izgovori on drmne, za pojas rukom, ili onim drvećem koju „košnicu“, koja se
rukom, ili onim drvećem koju „košnicu“, koja se odmah digne, i ide onamo kud joj on kaže, obično gde u zaklonak). Gazda (opet pita...) i vodi se kao gore isti razgovor, a sve jednu po jednu „košnicu“ pridiže i upućuje u zaklonak.
Tako ih sve digne. Sad se polagano i on sam izvuče za njima. Gazda (pita još nekoliko puta, pa, ne čujući odgovora, kao zaspi, ali se brže probudi.
U tom će gazda naići i srdito povikati: — Ȁ, kume, zar ti baš pokrade moje „košnice“? — Nisam, kume, ne dao bog! — Kako nisi, kad
A gazdi teram sve puladine i mrcadine. Gazda mene pita, gazdarica traži: „More, starče, di ti je ta i ta ovca?“ — A ja im lažem jako, ljuto i krvavo lažem: kurjaci
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” Žena ga posluša i uradi sve kako je zapovedio. Kad sutradan otidu na salaš, onda gazda u veče kaže svima pastirima: | „Sad svi skupite se, pa jedite i pijte i veselite se, a ja ću biti kod stoke svu noć.
” I tako gazda otide i ostane kod stoke. Kad je bilo oko ponoći, ali kurjaci zaurlaju, a psi zalaju: kurjaci govore svojim jezikom:
dok su još ova dva zuba meni u glavi, ne ćete vi učiniti štete mome gospodaru.” A to gazda sve sluša i razume što oni govore.
” A to gazda sve sluša i razume što oni govore. Kad ujutru svane, onda gazda zapovedi da sve pse potuku samo onoga matoroga psa da ostave. Sluge stanu govoriti: „Za Boga, gospodaru, šteta je!
Sluge stanu govoriti: „Za Boga, gospodaru, šteta je!” A gazda im odgovori: „Što rekoh to da učinite.” Pa se opravi sa ženom kući, i pođu na konjma: pod njime bijaše konj, a pod ženom
tebi je do jela, a vidiš gde gazda hoće da umre!” A petao mu odgovori: „Pa nek umre kad je lud. U mene ima sto žena, pa ih svabim sve na jedno zrno proje
” pa mu reče da sedne do njega, pa ga stane pitati otkuda je i kuda ide, a on mu sve pripovedi kako je bio gazda, i kako je osiromašio, pa kako sad ide Usudu da ga pita za što je siromah.
Po tom zapita domaćina za što on toliko silno jelo gotovi, a domaćin mu reče: „E moj brate, ja sam gazda i svega imam dosta, ali svoje družine nikako ne mogu nasititi, sve kao da ala iz njih zija; samo ćeš videti kad stanemo
Trgovac mu reče: „Pomozi Bog“, a vodeničar odgovori: „Bog ti pomogao!“ pa reče: „A kud Bog da gazda?“ a ovaj mu odgovori: „Hoću, brate, u ime Boga na vojsku.
Stanković, Borisav - JOVČA
Dok se topot uznemirenog konja gubi ulicom, sluga trči do kujnskih vrata i viče u mrak): Ode gazda! MARIJA, TOMA i ARSA (izlaze iz mračne kujne, odahnuvši ali još preplašeni).
GLAS TOMIN Otvori. Ja sam, Toma! (pozna glas, začuđeno): Je li mladi gazda? (Sebi): Što li će sad? GLAS OZDO (oporo): Otvori vazdan! STOJNA (zatvori prozor): Sad, sad ću. (Silazi levo.
) STOJNA Tu je, dole, kod mene, spava, odmara se. TOMA (utišava brata). Neka to sada, posle. STOJNA A, nije gazda! Ništa lošo sa tom Cigankom ne čini. Što kažu da tobož s njom živi, nije, nije istina. Ja sam tu i cele ih noći dvorim.
Pa kad on klone već i Ciganke iziđu, naša briga. ARSA Ne može se ovako više, ne može! STOJNA Ne može, gazda, ama... TOMA Dosta, a sad nas vodi i umiri se, da on što ne primeti. Hajde, brzo, odmah! (Silaze levo.) Pauza.
STOJNA (primiče mu sofru što bliže rukama, nudi ga): Kusni, gazda, mezeti malo. JOVČA (oturuje jelo, nateže bocu, izvaljuje se, nalakćuje se).
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Srećom, žene prođoše ne vidjevši sinovca dijaka, a Kenja ne bješe. U dućanu gdje uđoše bješe naloga — najviše žena. Gazda i dva šegrta ne mogahu odolijevati, ali gospodar videći stasita mladića, lijepa odjevena, rastura gomilu seljanaka pa
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Samo su sitne ptice šarene. Gavrani su crni. Ni orlovi se ne kite. — Gazda sve može. — Može li dukat da baci u sneg? — Može. — A sina? — Tola se iz dubine nasmeja.
Posle ih čuva zajedno s novcem u kaci punoj pšenice što miruje u sobi do magaze, u koju samo on, gazda, ulazi. Kad se simiti ubuđaju, krišom ih baca svinjama. Najpre u sitne komade izlomi simit, zgrudvanu zelenu paučinu.
Mehandžija bez reči zamrači prozor i vrata za sobom zatvori oprezno, tiho, kao da gazda spava. Đorđe uzdahnu „ja znam koliko puta“, zari prste u čekinjastu bradu i zamisli se.
Na volovskim kolima on, ,,sitan mladić'', koji nepoznatima ničim nije hteo da pokaže da je gazda i trgovac, uvek sa slugama spavao i s njima jeo slan sir i užeglu slaninu, plašio se svih žena, a naročito onih
Ne vidi je. — Zasluži duši mesto: moli Aćima da se pomiri s manastirom. Ti jedini možeš da ga nagovoriš. — Budalo, gazda nikad ne sluša slugu — pade na uzglavlje. — Tebe mora da posluša. — Što mora? Neću da se mešam u medveđa posla.
Tri dana je star, a glavonja, kakvu vraTinu ima. Vidi ga, Đorđe, kakav je rutavko. Taj će biti veći gazda od tebe. Za trice će da te kuli. — Juri vepra, ne daj, teraj ga iz kuće, Tole... Zbog tebe, nesrećnica, pati.
Dve vreće stotinjajke nosiće pod miškom. Držaće na krstima pune kanate kamenja. Ali neće za tebe, gazda-Đorđe. Zato što ja nisam zaslužio... Gazda-Đorđe, da se pogađamo. Šta bi mi, recimo, dao za ovog drugog opasnika?
Držaće na krstima pune kanate kamenja. Ali neće za tebe, gazda-Đorđe. Zato što ja nisam zaslužio... Gazda-Đorđe, da se pogađamo. Šta bi mi, recimo, dao za ovog drugog opasnika? Da znaš, otkako se rodio, nije suzu pustio.
“ Jok. „I krave, kola, plug, i kuću da ti napravim.“ Jok. „Celo imanje i sve zlato u gotovini.“ Malo je to, gazda-Đorđe, za njega. Pogledaj samo kakvu ruku ima! Pesnica mu je kao dunja, a šest godina ima.
da seljaci sude seljacima, zanesen zvonjavom na uzbunu, savija se i uspravlja, drhti od straha i zime, Aćim mi je naredio, gazda, poslanik, vlast, cima brzo i nervozno, nepravilnim, izlomljenim ritmom zvono tuče po odžacima; on mora da sluša gazdu i
džepu od svih Tih varoških golokotra sa širokim gaćama, i gleda ih i prezire, i neće da odgovara na njihova pitanja, on, gazda Đorđe iz Prerova. Ispi nunu čašu.
— zakikota se zlobno. — Varam ja vas. Puna kesa je jedini bog na zemlji. Dukati su njegovi sinovi... — Pametno zboriš, gazda-Đorđe! — reče jedan sa obešenom glavom. — Svi ste vi golokotre! Oklamiši, čankolizi... Varoško bunjište.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
A priča je već bila počela. Obeležili su ga i lepota i visina pa ga njegov gazda, beogradski terzija Mehmed, prozove Uzun Mirko, Visoki Mirko.
Tvrdoglavi Uzun na to ne pristane a gazda ga ostavi na miru. Ali u proleće 1804. godine, posle seče srpskih knezova a pred pogibiju dahija, sve se promeni.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
To je bio bozadžijski zanat. Sa propisnom dozvolom za isključivo pravo prodaje boze, alve i salepa vojsci, njegov gazda, doseljenik iz makedonskog Kruševa, smesta i oberučke primi Sekulu, jer tih dana beše ostao bez šegrta, i jer Sekula
— Ja ne lažem, nebesa mi. A šta fali tebi? Imaš kuću ortački s nekom Jevrejkom i dve krave. Prodaješ mleko, gazda si pa opet prosiš. — Lažeš! — I nagovarao si me da ubijemo Sekulu i da mu uzmemo pare. Kaži, ako smeš, da nisi.
Kad ona: „Nemoj“, kaže, „bolan da kvariš ručak. A ja ti podviknem: „Šta, žena da mi soli pamet? Ko je gazda u ovoj kuću?“ Pa si ućutim, i mesec dana, nećeš mi veruješ, ne govorim s njom.
posilni krcali orase i oljuštene dodavali igračima, za stočićem koji je predstavljao kelneraj, dremao je jektičavi gazda, omaleni i prgavi Grk, koji je cele noći kuvao čajeve, kašljao u njih i ljutio se jer nije cenio od igrača primani srpski
Ona je se, bez sumnje, zaglibila negde na Kosovu, i gazda Mladen Popović, njen komandir, inače trgovac iz Niša, i ne pomišlja valjda da krha vrat po ovom kijametu.
Da se nisi više usudio ni jednu reč progovoriti arnautski. Najzad se stiglo pred stanicu. Tu je gazda Trifun naredio, da se od njegove kuće donese pero i mastilo, predlažući da svi odu tamo na kafu.
je Iketa o svemu onome što se tamo u teatru spremalo, na jednoj, dakle, takoj ševićeriji, pričao i objašnjavao i samome gazda-Srećku, opančaru, a inače vrlo velikom srpskom patrioti.
I sve isto, baš sve onako isto, kao u svakom teatru ili cirkusu pred početak. Pa pred sam početak uđe i gazda Srećko, koga je Iketa uverio da će, posle predstave, i ako se sve svrši kako treba, biti i stroljanke, zapleta i
Ulazi, dakle, gazda Srećko, čovek visoka i jedinstveno impozantna i „delikatna“ stasa. Kosa mu duga, vrat obrijan. Čohane mu čakšire sa
Samo se gazda Srećko vrpolji, i zvera nešto oko sebe, pa sve više i nemirnije, kao izvan sebe, i prikuplja se, kao sprema se da đipi,
— Ama, be’ šale, gazda... — Reci, reci, snajo. — Ama, ostado’ li ja dužna vôde..., jesenas..., ovaj... tri groša? — Uđider, — kaže joj
Ulazi tako seljak i zdravi se: — Živo zdravo, gazda-Iko! Kako si mi još? — Neka, ’vala Bogu! — A ima li vôde kod tebe brivača? — i češe se iza uveta.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Mladi je doktor mrštio čelo nada mnom. Dođe k meni u sobu znanac odavde iz bolnice, postariji seoski gazda s kvrgavim rascvalim nosom i s kataraktom na oku, koji čeka na operaciju.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Pa dobro, de kladi se ti — odgovori mu gazda Mita. — A ja, naposletku, pristajem za oku vina. — Pristajem! — viknu Marko i pruži ruku.
Ako ga izvršite dobro, biće vajde svima. Treba da udarite na gazda Đorđa iz Kruševice. Doznao sam pouzdano da je onomad naplatio jednu obligaciju od šest stotina dukata; prodao je tu
municiju i hranu, pa ih, tako opremljene, isprati do obližnje šume, dajući još neka obaveštenja Radovanu i Đurici o gazda Đorđu i njegovoj kući. Sutradan kad izgreja sunce, društvo se već odmaralo u potoku, ispod Đorđeve kuće.
a glavna im je briga bila, da se pri napadu ne nađe i Đorđev sin, koji je tek pre nekoliko meseca došao iz vojske. Gazda Đorđe je odavno izišao na glas zbog svoje velike radnje sa šljivama i svinjama, ali se on mnogo više bavio davanjem novca
— reče on blago, i da bi je bar koliko umirio, sede na klupu pod šljivom, pa nastavi: — Imam mnogo hitna posla do gazda Janka, pa te molim, ako je tu, kaži mu da ga čekam.
— Čiji si ti, more? — zapita ga starac. — Zar me ne poznaješ, gazda Janko? Dogonio sam ti onomlane merteke iz naše šume -— odgovori Đurica i nasmeja se prijateljski, kao stari poznanik.
Ta on je, u poslednje vreme, mogao razgovarati samo s onima, koji ga čuvaju... — Nemoj da se naljutiš, gazda Janko, ali mene je velika nevolja nagnala da ti dođem.
A pravo da ti rečem, i kad bih imao, ne bih ti toliko dao. — Zašto, gazda Janko? — Ja ti to ne mogu reći, a pitaj Vuja, pa će ti on, može biti, kazati. Daću ti sto dukata, više ni pare.
— prozbori gazda Dmitar, gledajući onakaženo lice zlikovčevo. — Kako ga je gajila, tako je i prošao — odgovori učitelj.
— A-a... a ja rekoh da nije i on ostao kao Pantovac. Svršiste li? — Svršismo. Plaskovčanin ode s ranom, a i gazda će imati da se poleči. — Hajdemo unutra — reče Vujo i okrete se da pođe.
— Poslao ti Mitko i pozdravio te. Veli: dogonio si mu dobra drva, pa te časti. Vino ti šalje gazda Mitar, a rakiju Janko. — Hvala im — odgovara Đurica mehanički, i gleda kako pandur raseca burek krivom britvom.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Žena ga posluša i uradi sve kako je zapovedio. Kad sutradan otidu na salaš, onda gazda uveče kaže svima pastirima: — Sad svi skupite se, pa jedite i pijte i veselite se, a ja ćy biti kod stoke svu noć.
I tako gazda otide i ostane kod stoke. Kad je bilo oko ponoći, ali kurjaci zaurlaju, a psi zalaju. Kurjaci govore svojim jezikom:
Dok su još ova dva zuba meni u glavi, nećete vi učiniti štete mome gospodaru. A to gazda sve sluša i razume što oni govore.
A to gazda sve sluša i razume što oni govore. Kad ujutru svane, onda gazda zapovedi da sve pse potuku, samo onoga matoroga psa da ostave. Sluge stanu govoriti: — 3aboga, gospodaru, šteta je!
Sluge stanu govoriti: — 3aboga, gospodaru, šteta je! A gazda im odgovori: — Što rekoh, to da učinite. Pa se opravi sa ženom kući, pa pođu na konjma: pod njime bijaše konj, a pod
Onda pas reče petlu: — Nesrećo nesita, tebi je do jela, a vidiš gde gazda hoće da umre! A petao mu odgovori: — Pa nek umre kad je lud.
“ pa mu reče da sedne do njega, pa ga stane pitati otkuda je i kuda ide, a on mu sve pripovedi kako je bio gazda, i kako je osiromašio, pa kako sad ide usudu da ga pita zašto je siromah.
Potom zapita domaćina zašto on toliko silno jelo gotovi, a domaćin mu reče: — E, moj brate, ja sam gazda i svega imam dosta, ali svoje družine nikako ne mogu nasititi, sve kao da ala iz njih zija; samo ćeš videti kad stanemo
Sad nije dugo morô trčati, pa se višnjovcu opet našlo posla. Došô on u jedan lip veliki salaš, a Tu ti prid volaricom gazda i sin, malo dalje opet jedna mlâda kupa dite u svinjskom alovu.
u jedan lip veliki salaš, a Tu ti prid volaricom gazda i sin, malo dalje opet jedna mlâda kupa dite u svinjskom alovu. Gazda se ne stara s mladom, već pcuje sina, a ovaj samo tira: — Ta oženite, baćo, i mene! I ja bi se ženio!
I ja bi se ženio! Oma ovaj do gazde i kvak u glavu s vilištanom, a gazda: — Joj! — Dakle, i ti si pravda? — na gazdu on oma. — A zašto opet da nisam! — gazda se još niki našô upraše.
— Dakle, i ti si pravda? — na gazdu on oma. — A zašto opet da nisam! — gazda se još niki našô upraše. — Pa di ti je pravda? — Di mi je? — sav se upljuvô gazda.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Nijedan gazda u mom selu ne bi učinio tako nešto. U tom pogledu svideli su mi se delaverski farmeri i njihovi američki pojmovi.
Oni su bili očigledno zadovoljni mojim radom, a žene su se trudile da me zadovolje. Ali je gazda, nazovimo ga g. Braun, uvrteo sebi u glavu da je mladiću, koji je celu zimu proveo u ulici Norfolk Strit u Njujorku,
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Ne buni je ni Spasoje, koji se u grad iz Amerike povratio i koga često vidi: gazda je kao i gospodar joj, a i žena mu je prava gospođa.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ČEDA: Sasvim. Onaj stari gazda se iseli, a ti se useliš. RISTA: Pa jeste! ČEDA: Ko bi rekao, molim te, da ti umeš tako filozofski da posmatraš
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Vlažnog i tamnog boji se Sofka; od njih zazire i gazda Mladen u istoimenom romanu. Svetlo,doživljeno kao toplo, usredsređeno je u iznutra osvetljenoj kući, još uže: u sobi u
Pri tome je priča o gazda-Markovoj pčinjskoj kući, kao i o novoj, nadno varoši sagrađenoj, uklopljena u paralelni sižejni tok.
nego da nam kao karakterističan može nešto reći o važnim svojstvima teksta, za to dodatnu potvrdu daje drugi roman - Gazda Mladen.
33 Prva rečenica u Gazda-Mladenu još manje se preliva u tekst koji za njom sledi, još manje se za njega vezuje, nego se, naprotiv, sama za se
Pri tome oba opisa, naravno, počinju istom rečenicom: „Tek što je ponoć prevalila. ” U Gazda-Mladenu, u verziji koju je pisac objavio, zvezdica se nalazi baš posle prve rečenice, koja je glasila nešto odsečnije:
jedan tanani anakolut, kao što on, čak oštriji, postoji takođe u još jednoj ranije navođenoj rečenici, onoj sa početka Gazda-Mladena: „[…] da kod kuće od svih najviše se boji, poštuje babu,očevu mater“.
Kad god, recimo, gazda Mladen iz istoimenog romana nije u svom dućanu, uglavnom je kod kuće. Ne nalazimo ga na putu, ni u dalekoj trgovini,
103 Pa i kad efendi Mita dovede gazda-Marka, prvo što će mu reći i pokazati biće kuća: „- Evo, gazda-Marko. Ovo Je moj seraj.
103 Pa i kad efendi Mita dovede gazda-Marka, prvo što će mu reći i pokazati biće kuća: „- Evo, gazda-Marko. Ovo Je moj seraj. Ovo je ta, efendi-Mitina kuća' ”.
Vidljivu, značajnu čak ulogu, ovde je dobila metabola u imenovanju tek uvedenog lika - gazda-Marka. Ona prvo glasi „gost, gazda Marko”, da bi odmah zatim postala i „gost, kupac”.
Ona prvo glasi „gost, gazda Marko”, da bi odmah zatim postala i „gost, kupac”. Nakon obavljene analize (u drugom poglavlju) prirode Stankovićeve
I zaista, koliko je ta promena u suštini tanana, jedva uhvatljiva, pokazaće dva primera. Jednom Sofka vidi gazda-Marka kako prilazi Todori, i to se odmah odražava u metaboli: „Gost, gazda Marko, jednako ustručavajući se, rukova se
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
RUZMARIN Mlada moma negovala Zelen ruzmarin, Što ’no ga joj poklonio Gazda - Lazin sin. Svako jutro ustajala Ranom zoricom, Svoj ruzmarin zalevala Bistrom vodicom.
Jedan pije jer ga znade, drugi pije da ga proba. Isto s’ pije kad se pođe, kâ što s’ pije kad se uđe. Gazda pije: njegovo je, — a gost pije jer je tuđe.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
JOVAN: O pani, i ja znam peknje spivat. (Peva.) Naš pan gazda, Dobri gazda Dobro vino ma, A mi z’ jeho laski, Pime z tojto flaški Naš pan gazda, dobri gazda, Dobro vino ma, Kad ho
JOVAN: O pani, i ja znam peknje spivat. (Peva.) Naš pan gazda, Dobri gazda Dobro vino ma, A mi z’ jeho laski, Pime z tojto flaški Naš pan gazda, dobri gazda, Dobro vino ma, Kad ho ma, neg ho
(Peva.) Naš pan gazda, Dobri gazda Dobro vino ma, A mi z’ jeho laski, Pime z tojto flaški Naš pan gazda, dobri gazda, Dobro vino ma, Kad ho ma, neg ho da, Šak mu to pan bog požena.
(Peva.) Naš pan gazda, Dobri gazda Dobro vino ma, A mi z’ jeho laski, Pime z tojto flaški Naš pan gazda, dobri gazda, Dobro vino ma, Kad ho ma, neg ho da, Šak mu to pan bog požena.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Velike priče oko pitanja kad će se šalupa vraćati. Gazda šalupe, crnac, džandrlja dok odgovara da ne zna i, pošto žuri, svršava nuždu tu, sasvim međ nama. Ogroman smeh.
Gade se na miris: sve će to belac pojesti. Imamo pola sata do polaska broda. Na pola puta crni gazda šalupe naplaćuje karte u mraku.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Tu su spavali i sad baš ustaju i opremaju se. To su tako zvani »dobrovoljci,« koje su silom pokupili od njinih gazda. Ovi su ljudi izgledali iznureni, umorni, neispavani, mnogi su drhtali od zime i uvijali se u svoje poderane džoke i
Kuršum probio držaljicu od ašova i pogodio ga pravo u čelo; ašov je ostao poboden, a njegov gazda, gle, kako je nisko oborio glavu. Čekaj da je uhvatim za crne, kudrave kose i da je dignem, da vidim ovo lice.
Zatim se okrete Kanovnjicinu: — Grafe, uzmite ovaj bataljon... ko je ovde bataljoni komandir?... Gazda Milosav Trifunac, gazda Milosav Trifunac...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— veli kapetan „Fikus“ skidajući kapu. Maramom je brisao znoj i duvao preko gornje usne, da bi se rashladio. — Gazda, daj flašu konjaka! Pera „Đevrek“ pričao je tada o nekom lovcu, koji je pošao u lov na lavove. —...
— A onaj gospodin, čiji sam glas čuo... sigurno je brat? — Ne... naš gazda. Zaćutali smo. Ponudio sam je cigaretom, ne bih li je odobrovoljio da mi otvori vrata. Pušila je mrzovoljno.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Beži pod krov kud koje, svilene skidaj šešire, Nove štifletne izuj, suknju na glavu savij, Pa hajd’ gospa bosa, a gazda uprti decu, Mopslu nametni amrel: cedi s’, presvlači, i psuj!
Ima gazda i gospode koji, kad to glede, Ponositim hoću-neću svedoče šta vrede. Nesloga nas potkopava, rastavlja i ruži, Niti ptica
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
David: More i to biti... Neki me dan, baš će biti u prošli pazar, pita gazda Stevo: „Priznaješ ti, Davide, da si srpski, prekoslavni, školski, crkvenjski i ato-no-to...
Prije bi' slomio jezik, nego što bi je izgovorio... „Jesi li, Davide, taki Srb?“ „Šta je to, gazda? Kakva je to sad nova vjera nastala? Da vi nas, gazde, nećete porimiti? Nije vam vjerovati, gazde ste.
I ko taki Srbin nije nije ni Srbin, već Švabo, Šokac, špijun, izdajnik!“ Ja sam bogme, velim, gazda, mislio da vi tražite da carevina ukine ovu prokletu trećinu i desetinu, a vi počeli nekakve budalaštine zbijati.
David: Tako je to kod mene sve teško, olovno, čvrsto... Još sam ja nešto načuknô. Gazda Stevo kaže da sam izdajnik, e pa kad sam izdajnik, ja ću i to izdati. Sudac: Šta je to, Davide? De-de nam kaži.
Sudac: Ima, ima. David: U toj se školi vašoj, terezijanska što se rekne, uče barunski, gromovski, a jedan mi gazda reče da se tuj i carski sinovi uče? Sudac (u sebi): Šta će ovo sada da bude?... Istina je to sve, Davide, pa šta onda?
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
njegova žena Marica, njihova kći Vića Žika sreski pisari Milisav Tasa, praktikant Đoka Aleksa Žunjić, sreski špijun Gazda Spasa Gazda Miladin Josa, pandur Zbiva se u doba naših oceva, u jednoj pograničnoj palanci.
žena Marica, njihova kći Vića Žika sreski pisari Milisav Tasa, praktikant Đoka Aleksa Žunjić, sreski špijun Gazda Spasa Gazda Miladin Josa, pandur Zbiva se u doba naših oceva, u jednoj pograničnoj palanci. ČIN PRVI Soba palanački nameštena.
'Ajd', kaži mi, kako ćeš ga naći? VIĆA: Pa ja mislim, ovaj, na osnovu ove depeše da uhapsim gazda-Spasoja Đurića. JEROTIJE: Da uhapsiš gazda-Spasoja?! Uha, kud ti zaošija, gospodine Vićo.
VIĆA: Pa ja mislim, ovaj, na osnovu ove depeše da uhapsim gazda-Spasoja Đurića. JEROTIJE: Da uhapsiš gazda-Spasoja?! Uha, kud ti zaošija, gospodine Vićo. Čestit čovek i miran, najbogatiji trgovac... VIĆA: Pa baš zato!
JEROTIJE: Znam ja da bi ga ti posle pustio, ali što ne ide, ne ide! Otkud gazda Spasoje sumnjivo lice? Zar ne vidiš da ovde piše „mlad čovek”, a gazda Spasoje ima šeset godina.
Otkud gazda Spasoje sumnjivo lice? Zar ne vidiš da ovde piše „mlad čovek”, a gazda Spasoje ima šeset godina. Pa onda, i da ga uhapsiš, kamo ti kod njega revolucionarni i antidinastički spisi?
Pa onda, i da ga uhapsiš, kamo ti kod njega revolucionarni i antidinastički spisi? Ako i preturiš hartije gazda-Spasojeve, šta ćeš naći? — Priznanicu tvoju, priznanicu moju, a to, brate, nisu sumnjivi spisi.
A kako ćeš ga zaštititi drukče da ako zakineš pogdešto od gazda-Spasoja. Ali, gospodine Vićo, ako su naše priznanice sumnjive, nisu antidinastičke.
Po svima kafanicama. Neka ode i do one Kate kod gornjega bunara, i ona izdaje sobe za samce. Neka svrati i kod onoga gazda-Joce maloga — i to je kanda nekakav revolucionar; mogao ga je i on sakriti. VIĆA: To je onaj krojač ženskog odela?
Stao si: kako već tri nedelje nijedan putnik nije prekoračio prag. ALEKSA: Jeste! I taman ja da pođem, a gazda se priseti, veli: od jutros... JEROTIJE: Aha, aha...? ALEKSA: Veli, od jutros je stigao jedan.
JEROTIJE: Od jutros, dakle. Gospodo, upamtite od jutros! ALEKSA: Pitam gazdu: kako mu je ime? Gazda veli: ne zna. Kad je pitao, on mu nije hteo da kaže ime. JEROTIJE: Aha, tu smo! Nije hteo da kaže ime. Upamti to g.
MILISAV: To je on! TASA: On je! ALEKSA: Pitam ja: je l' izlazio gde, je li govorio s kim, šta je radio? Gazda veli: zavukao se u sobu pa nigde ne izlazi. JEROTIJE: Aha! VIĆA: Aha! MILISAV: Aha! TASA: Aha!
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Nečista krv je prvi srpski roman koji je u prevodu na više evropskih jezika dobio laskave kritike. Drugi roman Gazda Mladen, gotovo sve pripovetke, kao i često igrana drama Koštana, takođe su vezani za malu varoš Vranje na krajnjem jugu
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Borisav Stanković GAZDA MLADEN „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela srpske
Originalno izdanje dela nalazi se na Veb sajtu www.ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Borisav Stanković GAZDA MLADEN Sadržaj I 2 II 4 III 10 IV 26 V 38 VI 45 VII 59 VIII 63 IX 67 X 69 XI 70 GAZDA MLADEN I Celog života,
Stanković GAZDA MLADEN Sadržaj I 2 II 4 III 10 IV 26 V 38 VI 45 VII 59 VIII 63 IX 67 X 69 XI 70 GAZDA MLADEN I Celog života, uvek, samo je radio ono što jedan čovek treba da radi.
I zato je otac pred babom uvek radosno, od sveg srca činio se mali, ne on da je domaćin kuće, gazda, da donosi. Svake subote, uveče, donoseći pazar, još s kapije razuzurujući se, skidajući koliju, u isti mah vadio bi
ušao, video nju, gore, do čekmedžeta, u crnoj šamiji, odmah bi se trzao, dosećao i ulazeći uznevereno pitao: — Šta, zar gazda?... — Eh, Bog da ga prosti! — kao hrabreći mušteriju, odgovarala bi mu ona mirno, pribrano. — Eto, umre, sinko!
virili samo vrhovi prstiju belih joj čarapa na nogama, celog dana bi mirno, nepomično tako ostajala, kao da joj sin, gazda od dućana, nije umro, nestalo ga, već kao da je otišao, nekud otputovao a ona, majka mu, eto zamenjuje ga, sedi u
Eno, baš sproću njih gazda Stojanče što samo jednog sina ima. Pa ni njega, mada je već stigao za ženidbu, otac ipak ne sme ni u dućanu da ostavi,
A utom bi se već sproću, iz dućana gazda-Stevanova, čula psovka i dozivanje Mladena. — Mladene, sinko, pošlji mi taj tvoj »tevter«!
I već raspasani, u papučama, s lulama u ustima sede tu. A više njih njihovi mlađi stoje. Sproću Mladenovih, na kapiji gazda-Stojančetovoj, sve njegove kćeri izišle.
A ispod Mladenovih na kapiji gazda-Marka vidi se kako sedi tamo sam stari gazda Marko. Pogrbljen, bez pojasa, u papučama i belim, visokim čarapama.
A ispod Mladenovih na kapiji gazda-Marka vidi se kako sedi tamo sam stari gazda Marko. Pogrbljen, bez pojasa, u papučama i belim, visokim čarapama. Više njega vidi se kako se beli kći mu, Jovanka.
Gleda da li su po kapijama već sve devojke izišle. A naročito da li su sproću Mladena gazda-Stojančetove, koje je uvek sebi zovu. Zovu je da tamo ona kod njih na kapiji sedi, razgovara se.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
l., lakše će roditi (ŽSS, 192). U C. Gori o zdravstvenoj snazi c. l. nema se najbolje mišljenje. Gazda pogodio slugu da mu čuva stoku, s tim da mu za hranu daje hleb i c.
Ćipiko, Ivo - Pauci
KNjIŽEVNOSTI Ivo Ćipiko PAUCI PAUCI 1 I 2 II 65 ZA KRUHOM 112 I 113 II 205 PAUCI I Na Badnji dan u dućanu gazda—Jova življe je no obično.
blago što ga gospodar rubačinom istrže selu, a drugi, siromašniji, da opreme nastajne, svijetle božićne praznike. Gazda sjedi za pisaćim stlom, u ograđenoj pisarnici golemoga dućana.
—Fala bogu, kako vi znate. —A što ćeš od ona dva porubana govečeta? — prevrne gazda govorom. — Hoćeš jš ih otkupiti? —Nemam čime, gospodaru, do jeseni, a na jesen uzmi koliko znaš.
— Pa, oslobodivši se, veli: — De, dobri gospodaru, povrati mi ih da ne skapavaju od gladi! Gazda pogleda na svoga nadstojnika Vasu, omalena čovjeka izbočitih jabučica, po kojima se vide isprekrštane plave krvne
— Možete! — klimne glavom Vaso, gledajući jednako svojim sitnim, tamnim očima nekamo ustranu. Gazda, sračunavši, dohvati sa stola štampanu „zadužnicu” i veli Vojkanu: — Sve sam ti sakupio ujedno.
— Kod vas snijega? — upita gazda, i goni od sebe seljake što ga dolaze moliti da im blago povrati. — Eno vam Vase, pa što on učini!
— i nasmija se veselo. — A kod kuće? — Zdrave sam ih ostavio. — Opremi ga! — zapovjedi gazda momku i dohvati novine i unese oči u njih da čita.
— Poznajem ja, bolan, Andriju Ružića, malo je podalje od mene: opremi ga. — Ne da gazda... A što? — Već mu nema na što dati ... Podne je blizu, pa svijet iz dućana ocilazi.
Čovjek sa perčinom, drhteći i strepeći od nečega, približi se gazdi. Dugo ga gleda, čeka da gazda digne oči sa novina, i, dok sačeka, veli plačljivim glasom: — Gospodaru, opremi i mene!
Dugo ga gleda, čeka da gazda digne oči sa novina, i, dok sačeka, veli plačljivim glasom: — Gospodaru, opremi i mene! Gazda čita i dalje i čini se nevješt. — Nemam čime utrnuti božićne svijeće, se isti plačljivi glas. — A što?
— Nemam čime utrnuti božićne svijeće, se isti plačljivi glas. — A što? Nemam čime ni kupiti je .... De, gazda, smiluj se! Gazda, odloživši novine, s nategom ustade, uhvati čovjeka s leđa, a očito sili se da bude miran.
— A što? Nemam čime ni kupiti je .... De, gazda, smiluj se! Gazda, odloživši novine, s nategom ustade, uhvati čovjeka s leđa, a očito sili se da bude miran.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Zvezdana, pastirče-dete, I gazda-Stevanov Kića za njime u trku lete. Njihove kosice bujne vetar je mrsio lako, A malu drvenu strelu od njih je držao
I Amor otvori oči, Poznade u tami kmeta i odmah na noge skoči. „Ustani“, reče mu gazda, „da ideš u crkvu sa mnom, No prvo upali luču, nek svetli na putu tamnom.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Ko urani zorom rano Sretan mu je danak svan'o; Jer sa svakim poslom valja Dobar gazda da upravlja. Tek ga gazda rukom lati Blagoslov će Bog poslati.
Ko urani zorom rano Sretan mu je danak svan'o; Jer sa svakim poslom valja Dobar gazda da upravlja. Tek ga gazda rukom lati Blagoslov će Bog poslati.
Stanković, Borisav - TAŠANA
STANA (i ne gleda ga.) SELjAK (navaljujući): Sal još jedno. I to od onoj što je još pokojni gazda pio. STANA (ne gledajući ga): Dosta vam je. Nema više. I sada ste već pijani. SELjAK (uvređeno): Ko?
Šta mi ti tu: te ovo, te ono. Kao da ja ne znam gde su bačve! I kao da smo mi, dok je bio živ i stari i mladi gazda, katkad odavde odlazili trezni. Kao da sam ja od jučerke ovdek, te ne znam kako se ovdek jede i pije...
Pravo je imao moj pokojni mladi gazda što, mesto tolikih hadžijskih i gazdinskih kćeri, tebe uzeo. Koliko puta, kad stanu da mu govore i ne daju da uzme
« — »Lepa je, gazdo!« ,odgovaram ja. — »Da je uzmem, Stano?« — »Uzmi je, gazda!« — velim. »Mnogo je lepa!« sam sebi odgovara.
STANA Pa znam, gazda! Gledam ja, čistim, radim... HADžI RISTA »Radiš«. I opet da radiš, a ne samo da gledaš, već da radiš.
Ti bar znaš kakav ja imam amanet. Ti znaš kakav mi je amanet ostavljao kad umiraše stari ti gazda, a moj pobratim. Znaš li? STANA Znam... oh, Bog da ga prosti! HADžI RISTA (već naljućen): Pa kad znaš, šta onda?
Sve udesim i razmestim onako kako je još pokojni gazda uživao, pa samo da ona siđe s decom, i tamo sedi, raskomoti se; ali ona neće.
STANA Ima, ima. Čuva se. HADžI RISTA (Stani): I da spremiš onakve »mafiše« kolače, kao nekada kada je i tvoj stari gazda, moj pobratim... STANA (gordo): Znam, znam, pa...
Na sredini tavanice visi oveća lampa. U kelneraju, gore, dve lojane sveće, kojima se gazda i momci služe kad idu u podrum da toče piće. Čuje se lupa na kafanskom ulazu.
Pokušah da sam sebi sudim a ruka — kukavica drhti. (Vadi jatagan iz silava, baca ga.) Šta ćeš mi ti, bre, kada ti je gazda kukavica? NAZA (uzima nož natrag i vraća ga Sarošu): Nemoj, da ti se smeju begovi kada te vide bez oružja.
SAROŠ (u čudu): Kako »nečija«? TAŠANA (gnevno): Tako: nečija, tuđa. Tako. Kao devojka: Tašana, lepa kći gazda-Mladena. Kao udata, čak ni žena svoga muža, nego Tašana, snaja hadžiStevana.
i da joj ga ja, rođeni otac, dam u ruke. (Naginje se ka dvorištu i viče): Dimitrije. DIMITRIJE (iz dvorišta): Sad, gazda! Ulazi momak Dimitrije i uplašeno staje pred Mladena.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Nije lepa, ali nekako sva čista. Ristana se zvala. Gazda Spasa kožar, velika lažitorba u razgovoru, ali tačan kad što obeća, i milostiv sirotama, poveo je Ristanu na vašar
Stade majstor Kosta misliti baš ono što gazda Spasa nije mislio. Pozva Ristanu u baštu. Velika Gospojina je sladak praznik u slatkoj prirodi predjesenjoj.
Pojmovi o onom tajanstvenom Sandžaku stadoše se brkati s trenutnim okolnostima. Ristana, to je naš svet, mučenik. Gazda Spasa, plav i debeo kao bundeva, učini se majstor Kosti mrki Turčin, i kriv za nešto.
Jednom rečju, mali šnajder se zaleteo da se oženi. Ristana, naravno, bez ikakve libljivosti, pristade odmah na sve. Gazda Spasa je brže-bolje ispričao nekoliko laži o svojim predviđanjima, i obećao devojci skromnu spremu, koju je, o svadbi,
— Hja, tako je to bilo i biće kod trulih gazda: jedna beba, deset vampira. Čuće se s onog sveta i Petar, i mati Petrova i Tošina.
Srba reče tad živo: — Pa zar ti ne znaš? Vlajko je na robiji... kako je bilo? evo. Zviznuo po očima gazda Mojsila, i onda mu pretresao džepove. Buđelar, kažu, kao glava kupusa. Gazdi je stradalo jedno oko.
Dobiće na to oko, kazao je Vlajko sudijama, monokl, pa sve u redu... Baš da ga čovek i ne žali, gazda Mojsila. Možda će otsad bolje kontrolisati kantar i manje zakidati. Da bude pošten, dosta mu je i jedno oko...
— Nastas se smeje u sebi: — Progledaće gazda Mojsilo; kažu, već nazire. — A Vlajka su dobro tukli u apsu, ali nije kazao gde su novci.
i strasnom ljubavlju za život na selu, za beskrajnu slobodu koju imaju veliki posednici na selu, za šarene i lude ćefove gazda koje samo njihovo selo hoće da trpi, i još se njima i ponosi.
— Stefan se sve više povlači kao ekonom i „gazda”. U svojoj sobi je s knjigama; ili, sasvim naprotiv, u zabranu je s pticama; ili je kraj velikog svog živinarnika u
Muška strana u palanci, naravno, pronašla je davno kakvo se biće krije tamo kod gazda-Gavre, i govorili su: „To bi bio zadatak za nekog husarskog kapetana.
Propade kod gazda-Gavre, kod principala (tako su ga morali zvati momci u radnji), propade jedan fini roman.” — Jovan Mimić, otac Janin,
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Prіnzіpal, iz lat.) — starešina, gazda; načelnik, poglavar, gospodar PRIOBRETENI — dobijen, stečen PRISOJUŽAVATI — pridruživati, prisajedinjavati
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Eto ja, na primer, dok sam bio mali, krao sam gde sam što stigao, pa evo danas sam gazda i ništa mi ne fali. Sve je to u božjoj ruci!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Onda još jednom pogleda dušmanski trgovca, pa iziđe mrmljajući neku strašnu psovku. Pred vratima zastade: — Slušaj, gazda, ja ne govorim dva puta. Tek tada trgovac mahnu glavom dečaku da iznese šećer pred radnju.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
MARKO (odlazi ka kapiji i vraća se radostan): Gazda, gazda! MAGDA (polazi ka kapiji): Koji? MARKO Mlad, mlad! MAGDA Slatko moje dete, seća se ono dade svoje!
MARKO (odlazi ka kapiji i vraća se radostan): Gazda, gazda! MAGDA (polazi ka kapiji): Koji? MARKO Mlad, mlad! MAGDA Slatko moje dete, seća se ono dade svoje!
Ali, da se ti ne ljutiš što ja ovako dolazim? MAGDA (grli ga): Čedo moje! Pa ti si nam gazda, sinko, šta mi protiv imamo. MARKO (ljubeći Stojana u ruku): Srećan ti dan, gazdo.
Ulazi Mitka, vodeći za sobom konja. MITKA (Marku): Je li toj Hadži Toma, bre?! MARKO Nije on, gazda Mitko, nego je mladi gazda. MITKA (zabacuje uzdu konju o vrat): S’g će batka da se vrne. Neće mnogo da mi te ostavi.
MITKA (Marku): Je li toj Hadži Toma, bre?! MARKO Nije on, gazda Mitko, nego je mladi gazda. MITKA (zabacuje uzdu konju o vrat): S’g će batka da se vrne. Neće mnogo da mi te ostavi. Tiki, samo da nadzrnem.
Ne skitaj se, bre, i ne krvi, zašto će te, možda, ubijev!«... A koga da ubijev? Mene li? GRKLjAN Eh, zar tebe, gazda? Taj se još nije... MITKA (upada besan): — rodija! I neće da se rodi. Zar mene bre da ubijev? Mene?
I ti ćeš takoj! Ovamo ti! Ovamo, veštice, ovamo koske stare da ti rastresem. Utrči Marko. MARKO (uplašeno): Gazda, hadžija stari! STOJAN (đipi uplašeno): Otac! Šta ću mu ja? (Polazi kapiji, da je zatvori.
Aferim! (Ustremi se Magdi): A ti? Tako li se stari gazda poštuje? MAGDA (ponizno): Oh, gazdo! TOMA Tako li se moj hleb jede?...
MAGDA (ponizno): Oh, gazdo! TOMA Tako li se moj hleb jede?... Nego kao veliš: »stari gazda star je, umreće, a mi mladoga da čuvamo«. A, to li? MAGDA Oh, gazdo, zar ja? Ja! Magda tvoja...
MAGDA (ponizno Tomi): Nemoj, gazdo! Ne ljuti se toliko! TOMA (besno): Kako? Da se ne ljutim? Šta sam ja? MAGDA Gazda! Gazda! Stari, mili, slatki gazda! (Ljubi ga u ruku.) Nemoj, gazdo! (Pokazuje na jelo, piće.) Sedni!
Ne ljuti se toliko! TOMA (besno): Kako? Da se ne ljutim? Šta sam ja? MAGDA Gazda! Gazda! Stari, mili, slatki gazda! (Ljubi ga u ruku.) Nemoj, gazdo! (Pokazuje na jelo, piće.) Sedni!
Ne ljuti se toliko! TOMA (besno): Kako? Da se ne ljutim? Šta sam ja? MAGDA Gazda! Gazda! Stari, mili, slatki gazda! (Ljubi ga u ruku.) Nemoj, gazdo! (Pokazuje na jelo, piće.) Sedni! TOMA (zgranuto): Još i da sednem?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
— gavran Goluban — stajaće ime za slugu Golubac — grad na Dunavu, u severnoj Srbiji gospodar — vlasnik, gosa, gazda. „U Srbiji do 1804.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Nađe ga u krčmi. Pošto poručiše po čokanj nekakve loše rakije, zvane „brlja“, učitelj se požali: — Gazda Valjuško, ovi tvoji šumnjaci ne šalju djecu u školu. Pogledaj, eto ti spiska. Nema ih već danima ni da privire u razred.
— Hajdemote nožice lagane, kraj krčmice, kraj moje dragane! Kad se seljaci iskupiše kod kneževe kuće, debeli gazda Valjuško strogo ih pogleda sviju redom i zapita: — A je li vi, reponje jedne, zašto vi ne šaljete djecu u školu?
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Nekada se ponosio samo muštiklom koju je izvezao Ibiš-agi, ili tabakerom u gazda-Gana, ili srebrnim prstenom koji je napravio Videnu, kmetu velikovrtopskom.
— veli Jevda, i nudi ga. — Ako li jedno kafence?... Done, mori, Done! Ela, ispeci ni dve kafe!... A gazda Tače sede i poče: — Ete sag mi, Jevdo, dođe ništo u pamet i priseti’ se da ti kažem...
jedan dan u nedelju, reče mi jedan, — a beše kod men’ jošte u turcko vreme kalfa — ništo lošo za Mitku; reče: „Pazi se, gazda-Petrakija, da te ne orezili, reče, tvoj Mitka.
škole, ali, kako sam nije imao zemlje da je racionalno obrađuje, nije je hteo obrađivati ni kod velikih gazda da ne bi pripomogao još većem propadanju malih gazda i postajanju latifundija ili velikih gazdinstava ili veleposeda,
da je racionalno obrađuje, nije je hteo obrađivati ni kod velikih gazda da ne bi pripomogao još većem propadanju malih gazda i postajanju latifundija ili velikih gazdinstava ili veleposeda, koji će tada neminovno gutati one male posede.