Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— pita ga domaćin. — E, »lako je đavolu, što kažu, u ritu svirati«, pa i tebi, gazdi čoveku, prdačiti se sa mnom. — E, e, gospodi nikad nije dosta. Sve oni mislidu da mi paori imamo bog zna koliko.
A dika, što kažu, i riđi u taljigama, nek’mo l’ gazdi! — Ja bi’ se, znaš, ovo dana krenuo na put; onako, palo mi na pamet, došla mi volja da se malo razonodim. Pa... reko’..
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Tek kad porastao, pao u oči samome gazdi. Ne zbog čega drugoga, već zbog te njegove čudne lepote. Naročito bile su mu oči lepe.
Naročito bile su mu oči lepe. Velike, crne ali nekako i čudno meke, meke — čak do tuge meke. Gazdi se dopao i uzeo ga kod sebe, posle ga oženio, dao mu svoju sluškinju. S tom ženom imao i kćer.
prljajući sve oko sebe, da se uvuče u gazdin dućan, da sedne sproću gazde na ulaz, razbaca štapove, torbe i počne da se gazdi plazi i prezrivo, prkosno da Mu mumla: — E, šta si ti?...
Koji od slugu, da bi se udobrovoljio gazdi, potrčao bi Stevanu da ga otrgne od tog njegovog posla i kaže mu kako mu to gazda, hadžija govori.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Natovaren kao parip, durašno je grabio drumom u susret novom gazdi i novom svecu zaštitniku. Djed je raznježeno pratio pogledom svoje duhovno „čedo“ i mrmljao: — E, Rade, Rade ...
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
on, a njegov kusi pas (koga smo mi, deca, uvek jurili, jer nas je ujedao kad god smo hteli da se približimo njegovom gazdi) čučnuo preda nj, digao glavu, zagledao se u gazdu kako ovaj svira i samo prednjim nogama mrda kao po svirci.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Jednog dana gazdi lipše magarac. Gazda pošalje slugu na vašar da mu kupi drugog magarca i obeća mu nagradu ako mu nađe magarca po volji.
Sluga pođe. Putem je mislio o svom gazdi i molio se Bogu da ga nauči na koji način da gazdu svog odvrati od rđava života. Misleći na to, stigne na vašar.
Vrati se gazdi bez magarca. Gazda ga srdito zapita gde mu je magarac i zašto nije kupio. — Ne ljuti se, gospodaru — odgovori sluga.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
I kao što je priroda odgurnula mamuta, Čovek je izneverio psa zbog auta, Veran gazdi, pas ne zna da se ustavi I život gubi zbog nesrećne ljubavi.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Jednom rukom držeći više sebe čirak sa svećom, da se gazdi što bolje vidi, a drugom rukom otvarajući kapiju, zamandaljenu, gurajući uvučen ne šip nego čitav direk, nije gledao ni
stegnutih kolena u slabine, poče, propinjući se od bola, da okreće k njemu svoju glavu, kao da ga pita i vidi šta mu je gazdi.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Ja biram ovcu, koja je najbolja i bolja, pa koljem pa jedem; vino, koje je najbolje i bolje, ja pijem. A gazdi teram sve puladine i mrcadine. Gazda mene pita, gazdarica traži: „More, starče, di ti je ta i ta ovca?
Ćosić, Dobrica - KORENI
Postideo se zbog očevog prekora, opanaka i gunja. „Gazdi da poljubiš ruku, i sve što kažeš, da je pametno“, opomenuo ga otac pred velikom magazom u Savamali.
Crna, ulepljena kosica pokriva im čelo. Levi je krupniji i kao lepši. „Rodio si gazdi slugu... Meni si rodio slugu!“ Tebi, Đorđe Katiću, ja nisam rodio slugu. Nisi morao to da mi kažeš.
Jok, kapetane. Neću milost. To javi svom gazdi. — Ako Ti je vola, sam javi. A sad idi kući, pošto si takve sreće da za tebe ne postoje ni zakon ni vlast!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Ele, narod davao, davao, pa se svakome i dosadilo, kako siromahu tako i gazdi... Najzad se dogovore da odu pred Jerinu, a predvodiće ih jedan siromašak čovek koji nigde ništa nije imao, nego je
Ele, kako mu drago, kaluđer ode u manastir i ne nađe mjesta, a tako i Era gazdi, te i on ne nađe mjesta. Do mjesec dana opet sastanu se Era i kaluđer. Era vikne: — E, duhovniče, šta ćemo sad?
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
(Čita.) „Stigao sam, nalazim se u hotel Evropi, soba br. 4, i ne izlazim nigde dok mi ti ne javiš. Čak ni gazdi od hotela nisam hteo reći svoje ime da ne bi stvar odao. Kao što vidiš, postupio sam u svemu kako si ti želela.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Podne je blizu, pa svijet iz dućana ocilazi. Čovjek sa perčinom, drhteći i strepeći od nečega, približi se gazdi. Dugo ga gleda, čeka da gazda digne oči sa novina, i, dok sačeka, veli plačljivim glasom: — Gospodaru, opremi i mene!
I, teturajući, uđe u dućan i dovuče se u pisarnicu. —Evo nevolje, — veli gazdi, ne mogu kukuruza ni prodati ni darivati! ... De, živi bili, vi i svi vaši, uzmite ga vi! .....
Petar je jutros sve uredio. Uzeo novac kod gospodara. —Treba da vide novac, — rekao je gazdi, biće lakši posao! Ponio je sa sobom od kuće dvije obilate suve krmeće pečenice: darovaće jednu gazdi, a drugu
Ponio je sa sobom od kuće dvije obilate suve krmeće pečenice: darovaće jednu gazdi, a drugu bilježnikovu pisaru, „škrivanu”.
A čudo, — pošteni ljudi, pa se tuže na gazdu... Od te noći otac mu kazivaše kad bi što na račun gazdi davao, a davao je u više navrataka. — Gospodaru!
Tako bar Petar veli. Davno bi gazda bio i njemu uzeo sve za dug, ali sinovi nose iz svijeta i daju gazdi na račun više dvostruko no bi zemlja mu davala, pa kao veli gazda: dok su sinovi snažni, mladi, pa mogu da zarade, eno
Napolju je silno vruće, jer odbljesak sunca čak kroz zastrti prozor prodire i gazdi oči zasjenjuje. U čitanju prekide ga listonoša; u hitnji predade mu jutrošnju poštu: novine, trgovačka i privatna pisma i
” Ali gazdi čisto je bilo neugodno što dođe, jer, on neko doba iza bolesti nije mogao da podnese oštri vonj što izbivaše iz odijela
zgodnome svodniku, novi dućan praviće takmicu dućanu blagajne, koji bijaše otvorio pop Vrane za družinare, a već davno gazdi je trn u oku. ...
— umiješa se stara. Ali Radu kovačeve riječi razjariše i u srdžbi odluči da dalje ne čeka. Već sjutra još poći će ka gazdi, pa nek prevali kud je nakrenulo! Kod večere stara moli ga da se s čime založi: svarila mu nekoliko jaja.
— pomisli i strese se od boli. Ali, dok bol popusti, misli: — Ići ću, dok svane gazdi; moliću ga da pare primi na račun i da obustavi dražbu; nije moguće da neće biti mekši kad vidi onoliki novac...
— Je li sve? — upita gazda, naoko bezbrižan. Rade ne odgovori, već mjesto odgovora unese svoj pogled gazdi u oči. Gazda ne izdrža dugo pogleda Radina, i sjeti se da su ovako, kao u Rade, užagrene oči bile u pokojnoga Ilije,
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
kako je bilo? evo. Zviznuo po očima gazda Mojsila, i onda mu pretresao džepove. Buđelar, kažu, kao glava kupusa. Gazdi je stradalo jedno oko. Dobiće na to oko, kazao je Vlajko sudijama, monokl, pa sve u redu...