Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Golub, Vesa i ostali jednako hvale Miluna i govore Sreji kako se namerio na gazdu što nikad nije niti će; kako će mu biti dobro kao u svojoj kući, i tako dalje — već zabrazdiše daleko u hvalisanju.
« A siromah seljak prolazi kao kroz šibu. — Ele, u taku jednu boltu stade na zanat taj mali Mojsilo Pupavac. Imao je gazdu vešta oko mušterije i umešna u svom poslu. Gazda mu je bio nekako osobit u ponašanju.
Mojsilo se tako ugledao na svog gazdu i primio sve i sva od njega da je čak i samo ponašanje, i narav, i govor doterao sasvim pa kalup gazde njegova.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Psuje istina svet i pajvan i gazdu, ali opet ostaje sve po starom; kako je kome udesnije, tako i radi. Pa kad je to sve tako, onda će vam razumljivo biti
kako zeva, i posle kreše ocilom u trŷd, pali lulu i psuje Čivutina što mu je dao sitnu trafiku; a posle grdi nekog gazdu što drži zla garova koji grize kapiju kad god on prođe i laje na vlast.
— Pa, što ukradu — ukradu, ajd’ nek i’ nosi đavo; neg što još volu da namagarče gazdu kome ukradu konje!!... Eto, pre tri meseca kad su onom Néci ukrali konje, pa malo im što su odveli konje, neg’ mu još
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
— Ništa ja, Copo, ništa ja nisam. Ali bi Copa bacio te njegove pare. — Neću! Šta će mi to? — izdirao bi se on na gazdu.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— opet će djed. — Ja sam ti neki Rade s Brdara, hodam po najmu. — A kod koga si sad? — Ni kod koga, tražim gazdu. — Bogami, baš nama treba najmenik — živnu djed — Ovaj naš odlazi za koji dan.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
jurili, jer nas je ujedao kad god smo hteli da se približimo njegovom gazdi) čučnuo preda nj, digao glavu, zagledao se u gazdu kako ovaj svira i samo prednjim nogama mrda kao po svirci. A svi sviraju.
Ili ćete možda biti srećni da vidite najvećeg „gazdu“, kako posle ručka ide polako, pognut, velikim, odmerenim korakom.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Stari Marks navija za Anu, jedan šofer se žali na svog gazdu. Najzad, Ljubav je Ljubav, šala je šala, ali je uvek tišina kad zlatna ribica umire...
— Imate gazdu! — zamaučem u slušalicu i tu počne provod! Dasa je s radija i traži tekst za novu reklamu. Zašto ne? Diktiram mu je
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Kako, zbog čega, jesu li ludi? Čitaj ih redom pa onda sudi. OGLAS MAČKA TOŠE Prodajem gazdu, mlinara Trišu, dobrome kupcu, makar i mišu. Cena je skromna: rebarce suvo, komad slanine, praseće uvo.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
AGATON: Kako da nisam... kažnjavao sam gazdu čija je stoka, a gazdu čija je njiva pregažena upućivao sam da premlati prošcem stoku koja mu je ušla u njivu.
AGATON: Kako da nisam... kažnjavao sam gazdu čija je stoka, a gazdu čija je njiva pregažena upućivao sam da premlati prošcem stoku koja mu je ušla u njivu.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
on je ćutao i pokorno se uklanjao gdegod u zakutak i tamo plakao što se gospodar ljuti, uzdisao i molio se Bogu da gazdu ublaži, da mu izmeni pamet i ćud i izvede na put čestitog života. Jednog dana gazdi lipše magarac.
Sluga pođe. Putem je mislio o svom gazdi i molio se Bogu da ga nauči na koji način da gazdu svog odvrati od rđava života. Misleći na to, stigne na vašar.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
alat, duga repa čak do kopita, duga vrata i lepe četvrtaste glave, sa pametnim očima, odmoran, osećajući na sebi svoga gazdu, kako na njemu slobodno i stegnuto sedi, sitno, veselo je grabio i promicao. Već je blizu zora. Mrak se gubio.
Arsa trčeći za konjem, jedva uspe da ispred kuće, kućnjeg praga, stigne gazdu, uzme alata za uzdu i za uzengije pridrži, kako bi se gazda što lakše skinuo.
Arsa bi počeo da se kao buni, ljuti, što ona njega pita. — Pa šta znam ja, gazdarice? Znaš ti gazdu. Ali odmah bi okrenuo da je hrabri: kako će ga sigurno poslati ove subote, jer otkada nisu ništa pazarivali.
da bi je što bolje gledali, podsmehujući se i sažaljevajući je, što eto i ona već mora da se uda, istina za najbogatijeg gazdu ali još seljaka, tek što se doselio, i to za muža koga nije ni znala i koji je bio još dete. I to ona, ona!
i roneći u korito, podigne glavu mljeskajući masnim brnjicama, iz kojih s obe strane cure mlazevi vode, i počne gledati gazdu svojim zasićenim očima, ovaj bi mu onda, zabacujući uzdu više glave o unkaš, govorio: — E, sad idi!
otuda vratio, još jače, bešnje psujući toga Ahmeta, preteći mu, dok naposletku ne poče i samoga mrtvoga Marka, svoga gazdu da grdi. — Tako mu i treba! Zar on, gazda moj, da ,dopusti da ga onaj i onakav pas ubije.
i kopa nogom, već polako i jednoliko grize zob u zobnici, obešenoj mu o vrat, i sa prebačenom uzdom o unkaš čeka svoga gazdu, Tomču, da iziđe iz sobe, usedne na nj i otputuju u han.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Posle, mladić se na putu, uz teško roktanje svinja i škripu kola, pretvorio u ćutljivog i strogog gazdu, koji je mladića dobro pamtio i o njemu, pod mesečinom, oblacima i zvezdama, po kiši i vetru, često i dugo s
Iz gomile slame izvuče se pas, skoči na gazdu i zacvile umiljavajući se. — Uvek si me dočekivao. Noćas nisi. Ostario si, a? Jesi, jesi. U lov ne ideš. Kuću ne čuvaš.
I ovaj se može preseliti u moj krevet! I njegov deda, Luka, bio je sluga. Gazdu mu, Vasilija, ubili Turci. Četrdeset prve večeri Luka se preseli u njegovu postelju.
gazda, poslanik, vlast, cima brzo i nervozno, nepravilnim, izlomljenim ritmom zvono tuče po odžacima; on mora da sluša gazdu i vlast, vojska ide, ide!
samo jedanput oglasili, sve se plaši carske sile, znaće da je on lupao na ratno stanje, ali siromah mora da sluša gazdu, šta se njega tiče ko vlada, otkinuće se konopac i zvono će mu smrskati glavu, sto oka je teško, neka.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Mirko zaštiti svog nekadašnjeg gazdu, zabrani nasilje i plačku, ostavi Mehmedu dukat da sahrani ženu koja tek što je bila umrla (nevolja, ni Typcima, ne
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
I ja bi se ženio! Oma ovaj do gazde i kvak u glavu s vilištanom, a gazda: — Joj! — Dakle, i ti si pravda? — na gazdu on oma. — A zašto opet da nisam! — gazda se još niki našô upraše. — Pa di ti je pravda? — Di mi je?
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Najviše zarađuje na dinastiji. Za njega je dinastija krava muzara. A muze, brate, vešto! Tek vidiš, pritvori kakvog gazdu, veli: „Lajao protiv dinastije!” i natovari mu ovolika akta... sedam, osam, dvanaest svedoka... pet godina robije.
ALEKSA: Jest, kako je svega jedna gostionica u varoši, to prvo odem u nju, odnosno u Evropu. Zapitam gazdu: ima li ovo dva-tri dana koga putnika, a on veli: ima tri nedelje kako mu nikakav putnik nije prekoračio prag.
? ALEKSA: Veli, od jutros je stigao jedan. JEROTIJE: Od jutros, dakle. Gospodo, upamtite od jutros! ALEKSA: Pitam gazdu: kako mu je ime? Gazda veli: ne zna. Kad je pitao, on mu nije hteo da kaže ime. JEROTIJE: Aha, tu smo!
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Ne znam ja u tu knjigu ništa! — veli Rade sagnuvši se nada nju, pa, pogledavši gazdu, zastidi se. —Gdje je to? Ne znam ja ništa, već kako ti uradiš...
” odmah sjede. Pogleda po društvu: niko ni riječi! Neki od fratara ne poznaju lično gazdu; poznaju ga tek po imenu i glasu, ali neće da mu pođu u susret da ga pozdrave; misle, treba da on to prvi uradi:
Nije već nikome vjerovati ... A čudo, — pošteni ljudi, pa se tuže na gazdu... Od te noći otac mu kazivaše kad bi što na račun gazdi davao, a davao je u više navrataka. — Gospodaru!
A u varoš došao Jovica— tako su gazdu tada zvali i mnogi se toga svaju u uskim gaćama na kaiš i s crvenom kapom na glavi, čije duge kite po ušima ga bile;
šaporiti, gazda jednoga dana odvede je u kočiji u grad, k jednoj gradskoj babici; i, pošto ona, obašavši je, uvjeri gazdu da je djevojka u drugome stanju, ostavi je kod nje.
— I gleda uzbuđena u gazdu. —Dvoje ih je, veli gazda kao za se. Je li? —Dvoje, znate: muško i žensko. —Uzmi sobom ono muško, — premišljajući
Momak zatraženo stavi na vagu i kaza cijenu. Gospa Pava plati i pozdravi momka, a na gazdu i ne pogleda. — Kuga! — progunđa gazda Jovo, kad je vidje kako gegajući se odilazi ka podrumu.
Nastajnih dana hodaše po varoši od trgovca do trgovca da novaca pozajmi da gazdu plati. Sve svoje nudi u zalog, ali uzalud: trgovci neće da kvare posao jedan drugome, a i zašto da se sada mrze, kad
Gazda na dražbi odnese mu sve izim kuće, u kojoj ostade žena mu sa nejakom djecom. Petar onih dana prijetijaše da će gazdu ubiti, i zbilja jedne večeri, pijan, nasrne na nj, ali mu, pijanu, momci oteše nož, i, udarivši ga nekoliko puta,
Na Radi je još torba, nije je sprtio sa sebe dok je Marko u kući bio, jer u novac što je određen za gazdu neće da dira, a putem iz varoši odlučio je još iz čega poštogođ izbiti. — Što bijaše, Rade, u varoši kod gospodara?
Rade svu noć nije oka stiskao: treba da se postara na svaki način da gazdu izmiri; sve će prodati iz kuće, i ono što mu je najnužnije, samo da zemlje spasi.
Stanković, Borisav - TAŠANA
! (Sluškinjama): Ostavite to pa se brzo obucite da nosite na groblje šta treba da se podeli za pokojnog gazdu. Sluškinje odlaze. Iz spavaće sobe izlazi Tašana. U najboljim godinama.
) JOVAN (brzo, naviknut na taj svakidašnji odgovor): Jesam. Zdravi su. Mladoga gazdu sretoh na kapiji. Pozdravio te. I pita: »Šta radi majka?« Ne može, veli, da dođe. Sa trgovcima ima neki posao, šta li.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Dovedu ih u našu blizinu. Među Nemce umeša se i njegov posilni Isajlo, koji po temperamentu liči mnogo na svoga gazdu.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
TOMA Pa Magdo, kako... MAGDA Nemoj, slatki gazdo, nemoj da se ljutiš što smo mladoga gazdu... Ti znaš da sam ga ja dojila, pa da mi je on kao drugo moje dete.
A majka za mladost nije. (Obzire se, gleda po sobi. Viče): Marko! Dolazi Marko. TOMA Kamo sofra, vino? Služi gazdu, još sada, pa posle, možda, smrt će... (Koštani): Eh, Koštana, kćeri! De! Ne pesmu, glas samo i svirku.