Crnjanski, Miloš - Seobe 2
je u pomenutim, crnim, putničkim kolima, iz Beča, osvanuo, u Temišvaru, pred vratima Engelshofena, oberkrigskomisar Garsuli, i tu je ova priča počela.
Sa četiri debela kaiša. Ali je bio, za tolike ljude, ujedno i crna sudbina. Garsuli se bio zaustavio pred vratima Engelshofena, među starim topovima i piramidama topovskih đuladi, ali je bio otišao na
Noge mu behu pokratke. A listovi podnaduli. Garsuli je nosio crne kilote, od velura, i svilene čarape. Izgledalo je kao da čini jedan korak napred, a dva nazad.
On je imao svega jednu naslonjaču, a za Garsulija doneta je jedna obična stolica. Garsuli se popeo do Engelshofena, sav crven, u boji koja se menjala od crvenila raka do modrine ćurana.
Izvinio se, mrmljajući, da je star, da ga bole noge i ponudio je gosta tronošcem kao da dočekuje svog čizmara. Garsuli prelete pogledom tu odaju i tesni alkov gde je bila postelja, a prelete, kroz prozor, pogledom, i utvrđenja, i utrinu,
Na okrečenim, debelim, zidovima bilo je puno paukova. Kod postelje, pak, stajao je par ogromnih jahaćih čizama. Garsuli ljutito pomisli: „Ni raspeća našeg Gospodina Isukrsta nema.
Garsuli ljutito pomisli: „Ni raspeća našeg Gospodina Isukrsta nema.“ Garsuli je bio Grk, sa Krfa, ali je bio veran sin jedinospasavajuće crkve Rima.
Pošto ga je feldmaršal‑lajtnant dočekao tako, ni Garsuli nije imao obzira prema njemu i predade mu pisma kao s neba pa u rebra.
Bio je to strog ukor sa najvišeg mesta i Garsuli je znao šta piše u tim pismima. Ukor je bio „ex Consilio Bellico“ i težak udar za starog vojnika.
„I Harah je to potpisao“ – ponavljao je Engelshofen, ali u sebi, nemo. Garsulija je samo pogledao prezrivo. Garsuli se načini kao da nikad nije luka ni jeo, ni mirisao, ali je Engelshofen znao nisko poreklo tog dvorjanina, kao i to da
se načini kao da nikad nije luka ni jeo, ni mirisao, ali je Engelshofen znao nisko poreklo tog dvorjanina, kao i to da Garsuli ima umešane prste u sve to.
jeo, ni mirisao, ali je Engelshofen znao nisko poreklo tog dvorjanina, kao i to da Garsuli ima umešane prste u sve to. Garsuli je, međutim, počeo da govori i tumačio je svoj dolazak u Temišvar, kao događaj vrlo važan. Veli, o tome zna i carica.