Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Načinimo prošenija kako smo umeli, popišemo od svake nahije gdegode ima kakvi̓ zidina, razvalina ili gomila kamenja od crkve i monastira, i kažemo da su to sve Turci sad porazoravali, da
pisati, napiši knjigu, podaj sa̓iji drugi put, neka nosi, a ti nemoj sam pisati, sam odnositi, jer da je ikakav sa̓ija gdegode poginuo, ja bi̓ tebe ubila. I opet kažem ti, napiši knjigu, pa ne nosi sam, no po drugom šalji”.
Posteći onde, a ne imade se gdegode štogod za jelo kupiti (svaki bi od nas voleo se sa Turcima tući nego sinodovati u Voljavči), pošlje mene družina u
Taman oni sedoše da ručaju, ali vrag, ili đavo, donese dve babe iz Podgorja. Đipiše pitati otkuda idu i čuju li gdegode za kakve ̓ajduke i jesu li videle kakvu vojsku.