Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Duva dvesta na sat! Sevne blizu ko šibica! Bože Gospode, i zaštitniče, sveti Georgije, ne objavljujte mi se munjom usred zime, ni dugom u oblaku, kad joj vreme nije!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
svoji̓, pak nije hoteo ni pozivati ni trošiti; no valjda je mislio, da su u mene opštinski novci, i da mi je dao g. Georgije na put; a kad mu je i Čardaklija dokazao, da niko meni na put ništa dao nije krome stric moj Jakov 50 dukata, a drugo
A Marinović kroz plač: „A jadno vam vaše bijenje i nebojanje! A gdi vam je Černi Georgije?” Kažemo: da je dole na Moravi pred onom turskom ordijom.
Malo zatim dođe Andrija Milošević iz Kutišice i posvedoči, da je Černi Georgije doista pobegao u Nemačku; da je Jakov Nenadović u Sovetu napunio dva bureta najvažniji̓ pisama, i na Zabrežje, da se u
mu: „Gospodaru, nije fajde plakati, no uzmi pasoš, idi u Brisel gdi se čuje Aleksander, i kaži mu: „Ja sam Černi Georgije Petrović, koji sam podigao moj narod, da ga od turskoga zuluma izbavim, i deset godina držao se; a sad dođe 20 Turaka
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Trgovac Georgije Rakosavlevič bio je, u to doba, serbska majka za oficire, koji su se selili u Rosiju i prikradali Budimu, da otputuju
Neki su imali, za odselenije, ispravnu dozvolu, ali ih je bilo i takvih, koji su pošli na put krišom. Gospodin Georgije pomagao je svoje sunarodnike, koliko god je mogao.
Smejao se preko celog dana i njegova kuća bila je uvek puna njegovog glasnog smeha. Gospodin Georgije imao je dvoje dece, i ženu, lepu, kao da je đavolica. Gospoža se zvala Femka, i bila je Futoškinja.
Ništa na svetu nije teško i sve se na svetu može udesiti, kao u svatovima. Gospodin Georgije se smejao svakome ko bi bio tužan, ili brižan. On, kaže, nikad ne jaše konja. Konj je luda životinja.
Dok su drugi trgovci u Budimu odlazili u zatvor, zbog pomaganja tog sveta, koji se selio u Rosiju, gospodin Georgije otpremao je ljude u Rosiju, kao da u svatove idu.
Gospodin Georgije nije o tome brinuo. Gospodin Georgije gledao je svoja posla. Ono, što je Pavla bilo opet rastužilo, to je bilo to, što
Gospodin Georgije nije o tome brinuo. Gospodin Georgije gledao je svoja posla. Ono, što je Pavla bilo opet rastužilo, to je bilo to, što je video u prolazu. I u Budimu.
A kad je Trandafila o njima pitao, gospodin Georgije bi samo ćutao, i začuđeno ga gledao. Čestnjejšem Isakoviču činilo se da još čuje topot njihovih konja, da čuje njihovu
Dok je sa svojim pobratimom, komersantom budimskim, koji se zvao Georgije Rakosavlevič, bio poštenjaković, i brinuo samo o volovima, sa svojim kompanjonom, gospodinom Trandafilovičem, počeo je
Nekoliko takvih oficira, iz Austrije, bilo je, pri odlasku u Austriju, uhapšeno. Kapetan Gavrilo Novakovič i lajtnant Georgije Novakovič tražili su, pokorno, odobrenje da mogu podneti molbu, za premeštaj.
Krenulo je našijeh, u Rosiju, na hiljade, pa što da ja marim, koliko ih je još na putu, koliko? Nigde to ne piše da Georgije Isakovič Zeremski ima da brine, za svoje zemljake!
Jurat Isakovič – sada Georgije Isakovič Zeremski – pošao je na svoju zemlju, koja mu je bila određena na Donecu, kod đenerala Bibikova, u maju, na
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
godine pojavilo se novo izdanje u Budimu. 1803. godine, u Budimu, Georgije Mihaljević preštampao je crkvenom ćirilicom knjigu Vida Došena Aždáя sedmóglava, sirъčь: ωpisanïe sedmi grъhovь
Duhovne akademije, i jedan monah Kijevopečerske lavre: Emanuilo Kozačinski, Petar Padunovski, Trofim Klimovski, Georgije Šumljak, Ivan Mjenacki i monah Sinesije Zalucki.
Fridrih Gotlib Klopštok naziva se Ljubomir Bogoljub Klopštok. Posrbljavaju se imena praznika: Sv. Georgije, Jovan Krstitelj, Voznesenije, Roždestvo Hristovo, Voskresenije — postaju Đurđevdan, Ivanjdan, Spasovdan, Božić, Uskrs.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Mušicki je čak u svojoj neštampanoj bibliografiji zapisao da je knjiga štampana god. 1764, što svakako nije tačno. Dr Georgije Mihailović je pisao (v.
Delo je u doslovnom značenju te reči otkrio tek zaslužni bibliofil i bibliograf dr Georgije Mihailović, u jesen 1948. godine, našavši srećom dva njegova zaturena primerka u Šibeniku (v.
upravitelj Sveučilišne knjižnice u Zagrebu; dr Mirko Rupel, upravnik Narodne i Univerzitetske knjižnice u Ljubljani; dr Georgije Mihailović, lekar iz Inđije; Uprava Biblioteke Srpske pravoslavne crkvene opštine u Pančevu; i dr Dragoljub Pavlović,
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
tradiciju Nušićeve, beogradske komediografije: Maratonci trče počasni krug (1973), Balkanski špijun (1983); Sveti Georgije ubiva aždahu (1986). Od 60-ih godina razvoj proze ne samo što je dinamičniji no ikada ranije nego je i složeniji.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Tu se spominje njegov brat Toma kao fiškal dijeceze pakračke i glavne požeške varmeđe prisjedatelj, brat Georgije, kao slavnog dominijuma u dalju rentmajstor i advokat, brat Marko, nazvan u kaluđerstvu Metodije, kao episkopski
Od šest Todorovih sinova ostadoše u Dalju samo njih dvojica; Georgije, koji je svoga oca nasledio u njegovom zvanju kod vlastelinstva daljskog, i Antonije, moj deda, koji je, jedini, odabrao
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Jovan Popović: Robinson od Kampea Georgije Zaharijević: Dva sovjetitelna Slova Plutarha Horonea o vaspitaniji detej i Isokrata retora o blagonaravii junosti
Dva sovjetitelna Slova Plutarha Horonea o vaspitaniji detej i Isokrata retora o blagonaravii junosti (prevod s grčkog) Georgije Zaharijević: Dva sovjetitelna Slova Plutarha Horonea o vaspitaniji detej i Isokrata retora o blagonaravii junosti
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
I najzad, najzanimljiviji među njima, neobično bogati i izuzetno kulturni Georgije Spida. Grk do srži kostiju — prosto je Atena bila iz njega — a istovremeno Evropljanin.
Dok su ded i unuk tako razgovarali, prolazio je Rimskom ulicom, i baš ispred njihove kuće, glavom Georgije Spida, najbogatiji, naotmeniji, najučeniji Grk nadaleko.
Ded i otac stanovali su većinom u Carigradu, ali su imali kuće u još nekim gradovima Balkana. Georgije se rodio u Atini, tamo učio francuski licej, a na nekoliko mesta u Evropi trgovačke nauke i prava.
kći, Sofija bleda kao mramor, divnog rasta i hoda, nosila je mali crni šešir, bila skoro zabrađena crnim krepom. Georgije Spida nije ništa naročito radio, ali je uvek bio nečim zauzet. Na jedan umetnički način je bio zauzet prosto životom.
slava Bogu što su doživeli!... A ako posle i Srba više ne bude... Ne, ne, slava Bogu što će ih biti... Silazi Georgije Spida s groblja uskom uličicom, svet ga učtivo pozdravlja; gledaju, kao uvek, nosi grančicu bršljana sa ženina groba.
„Lep je život, slava Bogu što živimo!” i Georgije Spida sve otskače u hodu, oseća se bezmalo besmrtan. Onoga dana, kad je išao u vinograd i prolazio Rimskom ulicom,