Obradović, Dositej - BASNE
odeljavaju i ištu malo pomalo carem i narodom da obladaju, sve to, sa sujeverijem, s neznanjem i s glupom prostotom, gine i iščezava.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
i šta nosite, i ja ću se na vaša pisma potpisati, pa ako što vama bude, neka i ja poginem: dosta naše braće i u Srbiji gine.” — Ja jednako ćutim i odričem. Zovnu ga Nikola napolje i on izađe.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— 'Oće, 'oće Simica — znam ja! — navali Jovan. — A sutra mu ne gine napojnica — svi ćemo dati... — 'Oćemo, 'oćemo! Šta, zar mi našem Simi da ne damo?! — graknuše svi.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ja samo stao pa se kamenim!... Veli: „Ono je pravi kućanik!... Ti bi to propustio, ali on gine za svoje!...” Bogami, tako voli Lazara kao da mu je na srcu ležao. Ni pop ni kmet ništa ne rekoše. — Nego...
— Pa šta je bilo s Lukom? — upita pop Miloje. — Zar pogibe? — Ko?... Vojvoda Luka?... Ne gine taj lako! — reče Stanko. — Još će on mnogom Turčinu zapržiti čorbu!
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Zato se i titrao sa sudbom svojom. On je za višim čim težio nego za bakalstvom. Ovo mu nikad ne gine, ma mu se sve žice pokidale. Ljuba bi rad u nečem većem sreću pokušati.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Mužik, kaže, ima da se nauči da stane i da gine, u mestu! Prema izveštajima špijuna, koje je bio primio, Prajsi se opet pripremaju, a njihov kralj, pravi Sotona u
Nušić, Branislav - POKOJNIK
SPASOJE: To što si preskočen, nemoj da računaš mnogo; ako se sručimo, sručićemo se svi, a i tebi tvoja godina ne gine. ANTA (trgne se): Opet ti! Pa, majku mu, zar ne možeš jedanput da se otkačiš od te godine!
ANTA: Pa jeste... ali ovaj... ako se on opet tamo kroz tri godine javi? SPASOJE: U tome slučaju tvoja godina ne gine. Što se nas ostalih tiče, mi ćemo dotle razviti posao, blokiraćemo se milionima i tada niko nam ništa neće moći.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Tako započe, bez nekih naročitih priprema, da gine i umire Podunavski polk, na Rajni, nit znaš zašto, ni krošto. VII TUMARALI SU, KAO MUVE BEZ GLAVE; JELI SU, PILI SU,
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
2429) — Ako Bog ne čuva grada, uzalud je ograda. (LMS, 1860, knj. 102, br. 1) — Tko se rodio za vješala, od puške ne gine (tj. odašta je čovjeku suđeno umrijeti, baš će od onoga umrijeti, a ni od šta drugo). (K-Lj, NB, br.
jer, suštinski gledano, on je već određen („Muka duše ne vadi, no suđeni dan“; „Tko se rodio za vješala, od puške ne gine“; „Ako vrag nije razbio kolijevku, razbiće grob“).
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Ukratko, moderna poezija kao da gine u bezmerju kojem se približila. Isuviše reflektora okrenuto je k njoj, previše se razum umešao u njene basme, lukavstva
Radičević, Branko - PESME
Dok ponekom bruka ne dodija, Te poskoči i hvati se gore, Pa se sveti, i junački gine, Gine sretan, al' mu ime neće, Za dovijek u pjesmama traje — A od otih jedna i ova je.
Dok ponekom bruka ne dodija, Te poskoči i hvati se gore, Pa se sveti, i junački gine, Gine sretan, al' mu ime neće, Za dovijek u pjesmama traje — A od otih jedna i ova je.
Tio vetrić, tio duje, Al' mu dušom poljuljuje. III Vetri dušu od planine, Ama taki još ne biše, Kao kogod da tu gine, Kô na smrti da uzdiše, A to lisje sa drveta Da čudno li zažubori, Zažubori, zatrepeta Kâ da s' kogod s dušom
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Ili će ona stići tebe ili ti nju, jedno ti ne gine. Tako ti se desi i meni uoči same Nove godine, ljeta ratnog hiljadu devetsto četrdeset četvrte, prilikom partizanskog
Kostić, Laza - PESME
noć se tako gori, šesta noć se tako mori, šesta noć: od naslade i miline verne strasti Deliline u junaku većem gine svest i moć.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Tu sam već bio. E, kad poginu onaj starac, baš sum se smejao. STANIJA: Kako bi se smejao, kad drugi gine? VUČKO: Zašto je lepo. E, majka, da ideš da vidiš, lepo. STANIJA: Ako je sve tako lepo ka što sam videla.
Lalić, Ivan V. - PISMO
će mnoga stoleća, ko pena, Kako reče pesnik u samrtnom znoju, U vrućici rujnoj; al velika smena, Koju sanjao je, još gine u stroju. Stojte, galije carske! Slabo vas nešto vidim U omaglici dana.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Fijuk metka: muk - Gnjilane. S rogovima u pletivu ore đavo Krvnu njivu. Cepte stabla, gore vlati. Gine krava u pojati. Sred kućice, u pošasti, glogovina počne cvasti. Gavranica u šajkaču snese jaje - spusti draču.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
3 SIROTE MAJKE... 6 OD SADA PRIPADAMO OTADžBINI 9 ZDESNA, U TOPOVSKU KOLONU!... 22 NA DUGOM MARŠU 28 TAMO SE GINE 32 NA PADINAMA CERA 39 NA DOMAKU POGLEDA I SLUHA NEPRIJATELjA 52 OKO JEDNE PREĐICE 59 PREKO SAVE 64 ŠTO NI U KRVAVOM
TAMO SE GINE Naređeno je ustajanje u jedan čas po ponoći, a pokret je zakazan za četiri časa. Ljudi su se leno protezali i jedva
Još čisto ne veruju. Sve misle da će nas ipak ova čaša na nekoji način mimoići... Tamo se gine... Najzad, ako se mora, a mora se, mora... Otadžbina, deca, žene... roblje. Da, da...
— čuje se odlučna komanda našeg komandira. Vojnici se zagledaše unezvereno. Nazad se ne može, napred se gine, ali ostati u bari, ovako nezaštićen, to je najočajnije.
— O, zdravo, Taso, zar si još živ? — Zlo ni u ratu ne gine! — dodaju drugi uz smeh. — Druže, sme li da se otvori? — obrati se jedan pešadijski potporučnik Aleksandru, lupkajući
Sa svakim korakom je raslo osećanje straha... Jer se gine, i nikad više života, sunca. A oni mrtvi kao da nas vuku, i mi kao da ne odmičemo, već stojimo... a neprijatelj .
— Znam! — prekide me komandant, pa se diže od stola i unese mi se u lice. Ja zaćutah. — Razumej, mi smo sada u ratu, gine se na sve strane, poginućemo možda i mi. Otadžbina je preča od tvoga oca. Žalim... ali ne može. Na svoje mesto!
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Gino ustaj, Sekula se upiškio, Gino kamfor, Gino stego me išijas, Gino kiriju, Gino struju, Gino drva, pogino od Gine dabogda! (Na verandu izlazi Jelisaveta. Istresa veš preko ograde.) GINA: Ne istresaj mi to tvoje đubre na veš!
Još bi mi trebalo da i vas nosim na duši! Je l to kod Gine nema nikoga? JELISAVETA: Nema. Otišli su uz reku, prate onaj krvav trag.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
U svakom slučaju, ne gine ti da glupo govoriš, pa onda... JEVREM (prekida ga): Ama, nije to: meni je svejedno šta ću ja da govorim, nego je
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
sećam, pošto sam takvu sliku svega dvared video, jedared kod Srete i jedared kod moga šnajdera, koji prosto hoće da gine i u vodu (ali ne i vatru) da skoči za Pelagića.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
što je predugačko, da odlijem đe je prepunano; da pregledam u mladeži zube da se ruža u trn ne izgubi, da ne gine biser u bunište; — i da raji uzdu popritegnem, e je raja kâ ostala marva. Pa sam čuo i za vaše gore.
Pandurović, Sima - PESME
tvoj život pren’o I sve tvoje mane, grehe i vrline Zavoleo tamnom strašću, draga ženo, Strašću radi koje živi se i gine.
biti kužnome blatu Sastojci bedni ćivtinske sredine Niskih vidika a uvela srca; Gde nit’ se živi niti časno gine, I gde se kopni, povodi i grca; Gde crna čama stalno sipi na nas, K’o sitna kiša, k’o strašna fatalnost, Nekad
Ali prva zora i kraj svega glasi! Naš polet brzo, opuštenih krila, Još dok bledi mesec mrku ponoć krasi, Pada i gine gde je nada bila, Kraj lampe što se polagano gasi...
Gorka jesen uzela je râna. Ohlađene, razbolele grudi Za nju više nemahu topline... Umrla je kada cveće gine. Ostavljenu, ne znaše je ljudi; Ona bole vidala je njine. Kako li je pusto, tamno sada!
čast gorke sudbine, Tragičnu budućnost što sja kao varka, Dušu koju beli ideali krile, Ponos čistog srca za koji se gine I, u svetu greha, prokletstvo vrline.
prostranstvo Kolevci svog bola i radosti, voljno, Da osete život bez tupe praznine, Bez očaja puste samoće, gde gine Osećanja čudnog zemno veličanstvo, I da kratku radost za dug bol iscrpe.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ „Pravo ću vam kazati“, odgovori sluga šapatom i nagnu se da ga bolje čuju, „ovo sam promišljao: Moj gospodin hoće da gine i bez nevolje. Može mu biti! Ja... e...
a kud?“ „Tamo đe te zovu... đe ti je mjesto. Otac ti je neotac, veliš, a majka nemajka, ali imaš onoga čojka, koji gine za tobom; imaš sestru... pretrpjećeš malo, ali će ti se opet naknaditi.“ Ona je izgovorila to na predušak.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Udri zlo, da je gore. — Kad ideš vuku na čast, povedi psa uza se. — Zlo ni na vojsku ne gine. — Jedno se zlo iz drugog snuje. — Cić jednog čavla izgubi se ploča, a cić ploče konj, a cić konja konjik.
— Tri je dobra teško sastaviti. — Mučno je sastavit’ dva dobra zajedno. — Dobru se nadaj a zlo ti ne gine. — Udri dobro da je bolje; udri zlo da je gore. — U dobru se ne ponesi, a u zlu se ne pokudi.
— Bolje je da pretiče, nego da ne dotiče. — Što k’o više ima, to se više steže. — Od suviška svijet ne gine. O BOGATSTVU — Ko ima otkud, ima i zašto.
— Gora je bruka nego muka. — Tuga se ne leči sramotom. — Ništa bolje od poštenog imena. — Pošteno ime ne gine. — Poštenje se ne krpi lepotom. — Voda svašta opere (sve nosi) do crna obraza (izvan sramote).
— Ako vrag nije razbio kolevku, razbiće grob. — Smrt je čaša poreduša. — Od dvije smrti niko ne gine. — Smrt roka ne stavi, ali ne čeka. — Umreće i ko se još rodio nije. — Što dalje sve bliže smrti.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Nisam se više osećao kao riba koja gine na suvom tlu, već kao živ puž u svojoj kućici. Zavukoh se u nju što god sam dublje mogao i počeh da razmišljam šta da
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Onaj vitez, ubojica, borac; ovaj boem krade karte u igri... A posle, dve razne sudbine: onaj junak gine od cepanice, ova propalica od mača. Bar prema ovome što sam dosad pročitao.
I on, najzad, gine da bi dokazao Nemcu kako nije rival za potcenjivanje, već da mu je dorastao. I zato što postoje treći koji ga
Kako je strašno poginuti sad, u najboljim godinama, kad je život lak i sladak! A ovde se zbilja gine. To se vidi po ovoj silnoj paljbi, koja odjekuje planinama, po ovim ranjenicima, koji gamižu drumom.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— A vi — obrte se po tom ostalima, koji od straha jedva stajahu na nogama — sad vam praštam, a drugi put vam ne gine kuršum u leđa. Sad idite, pa pričajte kakvu ste ucenu dobili za glavu Đuričinu.
— Ostavi to! — prekide ga Pantovac. — Zar ne vidiš da se mora ginuti. »Šta to veli on ? Kakva pogibija? Ko će da gine ? Jest, mi ćemo da ginemo i ... i ja ću da poginem !«...
»Gle, smrt! — pomisli onu sebi — da se gine!...« i ova misao ga preporodi, uli mu neku nepoznatu mu do sad snagu samoodbrane, koju on nikad u sebi ne
Petković, Vladislav Dis - PESME
Znajuć ko nas zove, i zašta, i kuda, Naučismo brzo kako da se gine: Iz borbe u borbu, sa pobedom svuda, Mi smo našli zemlje stare carevine.
se to desilo sa brzinom reka U ime morala ove otadžbine: Kao da je narod celog svoga veka Spremao se za to da slobodno gine. Kao izmišljeni da su bili ljudi Sa žrtava svojih i svojih podviga!
I umesto ratar sad da pušku skine, I ovenčan slavom istorijskog hoda Da se vrati u dom, on i danas gine Za odbranu zemlje i čast svoga roda.
1911. CRNA KRILA Gledam tu jesen što ide kroz grane, To lišće svelo, umorno, što gine, Mirno, u blede i maglene dane, U noći bele pune mesečine. Gledam tu jesen.
izdvoji iz paklene jeke Dan zdravog sunca, jedne oči blage, Osmeh detinji, miris duše meke, Dok se svet rve i dok masa gine.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Ilija gine s dana u dan. A kad domaćica hoće da ga čemu podvori, veli joj: — Ko će meni ugoditi kada zdravlja nemam?
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Ako ne može nikako drukče, a ti da znaš, uzajmićemo makar na drugo mesto, pa tebi vratiti. Tebi tvoje ne gine. SAVKA: Ako je samo za tri meseca... ŽIVKA: Ni jedan dan više!...
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
naroda koji se, izgnan iz svog zavičaja, „sa ljubičastih padina Šare i pašnjaka kraj Bistrice”, seli po tuđini, ratuje i gine za tuđu korist, za tuđu carsku krunu.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Na čudo krupna ženskadija. Svaka devojka sa nožem za pasom, a retko koja žena bez crne ubradače: gine se tamo često... Svi su ljudi sa oružjem i ono je oko njihovih sedišta zgomilano u prave drvljanike.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Svetlosti je dato Da i kroz mrak sine Pesnička toplota Bez toplote gine. 1889. MOJOJ DECI (Od Bernea) Dvoje malih, sećate me Na vremena žuran let: Crno j’, plavo j’ vaše teme, Moje
Krakov, Stanislav - KRILA
Ti si pacifista, anarhista, ćuti, — podviknuo je gojazni ordonans. — To je dobro. Što se više gine, to je bolje. Brže stvari idu... Iza šatora se pojavilo znojavo lice pukovskoga ordonansa. — Pošta. Svi su poskakali.
— ... — Po svaku cenu... da... da... mora se održati... — ... — ... da, znam da se gine... rat je, brate... ali do poslednjeg čoveka morate... alo, alo...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
— Ne, čoveče, ne budali! Baš stoga što vidim da si junak, bi mi i bilo krivo da uludo pogineš. — A ko gine u pametnu, gospodine? Ko gođ gine, gine pomalo uludo. Mudrijaši sjede kod kuće kraj pepelišta.
Baš stoga što vidim da si junak, bi mi i bilo krivo da uludo pogineš. — A ko gine u pametnu, gospodine? Ko gođ gine, gine pomalo uludo. Mudrijaši sjede kod kuće kraj pepelišta. Ama po đe-što mudrija je naša ludost no sva njina pamet.
Baš stoga što vidim da si junak, bi mi i bilo krivo da uludo pogineš. — A ko gine u pametnu, gospodine? Ko gođ gine, gine pomalo uludo. Mudrijaši sjede kod kuće kraj pepelišta. Ama po đe-što mudrija je naša ludost no sva njina pamet.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Ja ne umem želje kriti, Ta želje nam život čine; Ja još živim, a ko živi, Taj za rajem svojim gine. I ja ginem srcem živim, I ja ginem neprestano — Ja za tobom ginem zlato, Zlato moje — zakopano!
Ako hoće da je shvati, Mora bola osećati. Srećan srećom za njom gine, — Al’ ostaje još praznine. Njena s’ međa tužnom krije, — Al’ bol ipak ispuni je.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
“ Kuršumi učestaše. Strahovao sam da me ne lupi u glavu. Na drugo mesto gde hoće. U ratu se gine... Jest... Ali, mislim, nema gluplje smrti nego kad te pogodi zalutali kuršum negde u dalekoj pozadini.
— Šta smo mogli da radimo?... Poginuo i svršeno. Od početka rata on mi je bio sedmi komandir koji gine. A, uostalom, zapovest koju smo tada dobili glasila je tako da je trebalo i mi svi da izginemo.
Oni se spremaju da kidišu na onaj merzer. Možda će taj juriš još noćas izvršiti. — A, tako. Gospodin, dakle, gine u mrtvom uglu. — Nemoj da se ljutiš! — Kosta me lupi po kolenu. — On je dobar čovek.
Ali kad udari torpedo u lađu, tu, brajko, nema vrdanja... Najzad, dobro... smrt... I ovde se gine... — Na mrtvu smrt! — dobacuje Luka. — E, to si dobro kazao.
— Kako da vi kažem... svega nas dvojica: ja i komandir. To je ono: „zlo ni u ratu ne gine“. — More, ako te mlatnem, znaćeš onda ko je od nas dvojice to „zlo“! — dobaci komandir iz mraka.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Nabi, veli, tu škrljačinu, obuci kabanicu, pripaši sabljetinu, uzjaši ata, a već, veli, ne gine ti oku-dvije rakije popiti, pa...“ — Što ne natočiš čojeku čašu rakije, Mićane?! — nabreknu jedan na kotlara.
Simeun iskapi na dušak. — Đe ono stado' ja? — 'Nođe: „A već, veli, ne gine ti oku-dvije rakije popiti, pa...“ — ispravi ga kotlar. — Da!
— 'Nođe: „A već, veli, ne gine ti oku-dvije rakije popiti, pa...“ — ispravi ga kotlar. — Da! — „A već, veli, ne gine ti oku dvije rakije popiti, pa onda kô kakva švapska gerenalina među Majdance, te čini, kaže, kako te pamet tvoja uči!
Bojić, Milutin - PESME
smo čuli Pana kako rida, Dršće u svome jadnome odelu, Litiju leta isprativši celu, Kô zadnji heroj vojske koja gine.
staje Da spuste tebi na usne i kose I da usade u zenice tvoje Mirise, zvuke i zvezde i boje; I kô pobednik što gine na meti Uz šumni pljesak, kraj u njemu stečem I da ti njime pesmu sunca rečem Kad rastaviti usne znači: mreti.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
On ako ne stigne danas, stići će sutra zacelo i onda... Upamti i slobodno kaži ocu, bruka mu ne gine! ANĐA: Gde bih mu to kazala, pobogu, dete! Ne bih ja to njemu smela... MARICA: Ako nećeš ti, ja ću mu kazati.
KAPETAN: Slušaj, mladiću, da ti dam jedan sasvim roditeljski savet. Tebi, vidiš, za ovu tvoju krivicu ne gine kuršum u čelo, pa priznavao ti ili ne priznavao.
Nastasijević, Momčilo - PESME
VI I kažu, za kap-dve mirisnog ulja po telu tovar je potrgano ruža. I što u plemenitoj larvi gine leptirak, tmolini ložnica je, puti njinoj. Pa ne užegne u ljubav ovu laž. VII Puti za svilu.
Zloduh zlu, dobroti verni rob; rođaju žrtva, žetvi klas; pečali — sebi, grob i spas. POGLED 1 Pogled je — gine oko. Nesitom utol mrenje. Nestati — to moj put.
z Slep — ili pogledom mri. Jer i smrti to kao života je malo. Gine tkač, i gine tkanje, i vlat. Al’ čudno nepogiba mir zlatali zri, gde ginulo se i tkalo.
z Slep — ili pogledom mri. Jer i smrti to kao života je malo. Gine tkač, i gine tkanje, i vlat. Al’ čudno nepogiba mir zlatali zri, gde ginulo se i tkalo.
Pogled je — patno za nehođeni hod krene u meni od iskoni što stalo. 6 Jer i smrti to kao života je malo. Gine tkač, i gine tkanje, i vlat. Al’ čudno nepogiba mir zlatali zri, gde ginulo se i tkalo. NAGRADA 1 Peče ta rana.
6 Jer i smrti to kao života je malo. Gine tkač, i gine tkanje, i vlat. Al’ čudno nepogiba mir zlatali zri, gde ginulo se i tkalo. NAGRADA 1 Peče ta rana.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Gledaj, molim te! — govoraše zabrinuto djevojci. — Grožđe naoko gine... Nu, kako se osušilo i nabralo zrnje! — Reka bi da zdrije, a onamo kruto je, trpko, k'o octo... Evo ti, na, okusi!
— I nije ti. žao? — Ne!— odgovori ona odlučno i prisloni glavu na nj. Puklo mi je pred očima: zašto da gine moja mladost? Kome je od toga korist? — A kako žive druge divojke? — Ne znam ja. Nimaju potribu od čovika.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Tromo i mirno teku časi, Mladost se gubi, gine sve, Sumorna jesen život gasi, I život, mladost, sve to mre. Sa surih gora magla stiže, Mračan, jesenji dan je to, Jato
Kao sveštenik smerni svetloga Kroniona, On propoveda pravdu i za nju gine on; Kô vihar, s božanske rize i pesma njegovo šumi U strašan dan i čas.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Teško mi je što narod toliko gine. Iza artiljerijske osmatračnice sjahali smo, i Kralj uđe u zaklon. Komandant diviziona je objašnjavao Kralju liniju naših
— Trebalo je da ih sačekamo na Kosovu, i neka se istorija još jednom ponovi — kaže potporučnik Živadin. — Našto da gine narod, kad sutra naveče inače moramo da položimo oružje. Dalje nemamo kud! — dodade kapetan Dušan. — Baš zato!
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Za domovinu, za slobodu zovu vojnika da gine! A kad su poginuli napunili rovove, seti se Drvoseča vreće. »Baš sam budala!« — pomisli.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Eve ostare, a još se ne nažive, još ne napoja’ i ne naceliva’... Još mi za lepotinju i ubavinju srce gine i vene! Aha!... Poj Koštana, kako k’d se od Karakule na Bilaču, Preševo i Skoplje udari. Noć letnja.
A kod tebe! Neću, ne smem... STOJAN (zaneseno, isprekidano):... »Na goli kamen,... da sedi, vene, gine... Ne sme... Neće... Ne može«... KOŠTANA Neću! Ne mogu! Kod tebe! Zar samo kod tebe?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Od njegovog daha „uz jelu se uzvijaju grane“. Od njegove ruke gine znameniti turski junak Tale od Orašca. Kao i glavne uskočke junake, istorija poznaje i njihove glavne protivnike.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Na kartonu je pisalo crnim štampanim slovima: „Ništa nema da te brine, od ovoga pacov gine.“ Stric pročita neobičan natpis i poče da se buni: — Ih, ko bi to nosio!
mjeseca, koji s čuljenjem naheri glavu i poče da sriče čudnovat natpis: „Ništa nema da te brine, od ovoga pacov gine!“ VII Družina malog Jovančeta polako je rasla.
— A ti, neošišani, hoćeš li batina? Kukavni đačić nije znao šta da odgovori, jer kako god gukneš, ne gine ti jedna žestoka porcija, zato bi se ućutao kao kornjača, glave uvučene meću ramena, praveći se da nikad nije umio ni
ležao je samo Stričev slamnato-kartonski šešir s onim neobičnim natpisom: „Ništa nema da te brine, od ovoga pacov gine!“ — Ej, Striče, jesi li živ? — povika Jovanče. — Javi se. — Striče! — uplašeno zovnu Lunja naginjući se nad otvor.
Poljar se nagnu i lagano poče da sriče natpis: „Ništa nema da te brine, od ovoga pacov gine!“ — Gle, šta mu sad ovo znači? — uze da gunđa čiča. — Sigurno neki bapski zapis protiv miševa ili ...
biti, nego glavom dugački Stric sa svojim strašnim kartonsko-slamnatim šeširom „ništa nema da te brine, od ovoga pacov gine.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
ROSA Ne znate li kako rana rosa od sunca izsiše? Tako i vaša mladost brzo gine. Smrt ne očekuje prolaženje godina. Da kad ti spavaš, eda čuješ ko je na te došao da te pokrade ili ubije?
A onaj, gine za njom! Niti je pak nazivljem belorumenu, crnih veđa i očiju! Nego ju je video bledu i sasma ružnu. I poželi za njom.