Radičević, Branko - PESME
Sa zemlje ga voli kupit, mora l' biti, baš i kupit. 74. Kâ dete mu s' ona čini, Za lepirom kad poleti, Ni gla rupa po ledini, Ni pred sobom kam taj kleti. Oh ko bi mu, ko bi mogâ Itnut kamen ispred noga? 75.
Da li njojzi sunce nosiš, Oli ćeš je da pokosiš? Zora zori sjajna lica, Ma ne gla je nesretnica. Ukraj njega sedi bleda, Puna brige u njeg' gleda, I sluša ga kako diše, Sada jače, sada tiše.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Krajevi se izgubiše u noći. — Kreći! Polazi! Napred! — čuli se prigušeni gla-sovi. Nalazio sam se na desnom krilu svoje čete. Od mene desno, bila je treća četa. Oni nešto malo zastadoše.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
MITKA (zavaljuje se, gorko): Toj je! Zar ja ne znajem šta ide! Ide, Koštana, jesen, dom, kuća, brat moj, m’gla, i grobje... Toj ide. Tam ću i ja! I Koštan, k’d čuješ da sam umreja, sluzu da ne pustiš. Niko da me ne žali!