Matavulj, Simo - USKOK
Od Crnogoraca najviše je privlačio poglede Primoraca onaj glavar na klupi. Šaptalo se: — Ono je drago Jokov, knez njeguški, onaj što je dosta jada zadao Vrancezima, što izgubi
— Jest u vrijeme rata, a ovako, glavari sude u plemenima i bez njega. — A šta je onda guvernadur? — Kâ najveći glavar. U njega je jedna pola pečata državnoga, a druga je polovina kod vladike, pa kad se sastanu i sastave...
Ja ne mogu s tobom, znaš ja sam njihov najveći glavar, pa je u redu da najprije oni k meni svi dođu na današnji dan. Ono sinoć, ono već bješe druga rabota! Hajde zbogom!
— I šta još? Kakvu još vlast ima guvernadur? — A kud ćeš više? On je najveći glavar, poslije vladike prvi! To je postalo u staro vrijeme, kad je dužd vladao u Primorju; on je tražio da pored vladike
To je postalo u staro vrijeme, kad je dužd vladao u Primorju; on je tražio da pored vladike bude još jedan glavar, te da njih dvojica, u ime Crne Gore, govore s duždom, kad treba što.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Na primer: glavar vere je tražio da pošto poto u udžbenike školske o veri uđe i jedan deo o gajenju ždrebadi, a ministar je tražio da
„Živeo! Živeo!” prolomi se vazduh od usklika iz hiljade grla. Zatim glavar crkve otpoče pevati pobožne pesme, i zabrujaše zvona na hramovima glavnog grada zemlje Stradije.
šta nosi u svojim rukama, izgledao svečan, preobražen, ponosit, jer u svojim rukama nosi budućnost zemlje Stradije. Glavar crkve, kao čovek bogom obdaren velikim duhom i umom, odmah je i sam uvideo važnost toga kufera, te sa ostalim
Ne samo što su ministri simpatični i valjani, već sam primetio da je i glavar crkve uman i duhovit čovek. Ko bi se mogao u zgodnom trenutku, upravo najsudbonosnijem trenutku, kad se rešava sudbina
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Kako to da on, najviši glavar, nije danas među nama?“ Oba mlađa Petrovića značajno pogledaše starijega. „E, gle umal’ ne zaboravih“, reče Savo
“ „Pričaj vjere ti!“ rekoše svi. „Začamah tamo — radi krvi bjeh pošao — začamah tamo njekolika dana. Ja, tobožni glavar, a došao da kmetujem, častiće me, velu. I jesu, vjere mi!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Sad mi odgovorite.“ Reče glavar od sela: „Eto sjutra u poneđelnik.“ Odgovori pop: „Sjutra ne, za što sam najmio mobu, da mi okopavaju frmentin.
“ Odgovori pop: „Sjutra ne, za što sam najmio mobu, da mi okopavaju frmentin.“ „A ono u utornik“ reče glavar, a drugi odgovori: „A zar nijesi vidio da mi je toliko žito prostrto na guvno da se suši?
“ „A mi hajdemo u srijedu“ reče glavar, a treći odgovori: „Ne u srijedu, mene je krsno ime, pak ako mi se zvanice | skvase, ondar kud ću ja?
“ „A mi elajmo u četvrtak“ reče glavar, a četvrti odgovori: „Kako u četvrtak? da li ja ta dan ne ženim sina?“ „Ajdemo dakle u petak“ reče glavar, a peti opet
da li ja ta dan ne ženim sina?“ „Ajdemo dakle u petak“ reče glavar, a peti opet skoči: „Ne u petak, ludi govore da nikaka sreća u petak nije probitačna.
“ 11. SELjANI KUPUJU PAMET. Sastanu se jedan dan na obično mjesto starješine i glavar od jednoga mjesta koji je na moru školj, i stanu se koriti jedni drugoga, kako od njih nikad ne može biti mudar kao što
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Ajmo-te, momci, ajmo-te živo, jer nemamo već rašta gubiti vrijeme! — reče glavar. — Zar Bukar!!!... Neka zamisli, ko može, kako je to otkriće prenerazilo svaku duhatu dušu u kući sv. Frane.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Sad mi odgovorite. Reče glavar od sela: — Eto sjutra, u poneđelnik. Odgovori pop: — Sjutra ne, zašto sam najmio mobu da mi okopavaju frmentin.
Odgovori pop: — Sjutra ne, zašto sam najmio mobu da mi okopavaju frmentin. — A ono u utornik, — reče glavar; a drugi odgovori: — A zar nijesi vidio da mi je toliko žito prostrto na guvno da se suši?
— A mi hajdemo u srijedu, — reče glavar; a treći odgovori: — Ne u srijedu, mene je krsno ime, pa ako mi se zvanice skvase, ondar kud ću ja?
— A mi elajmo u četvrtak, — reče glavar; a četvrti odgovori: — Kako u četvrtak? Da li ja ta dan ne ženim sina? — Hajdemo, dakle, u petak, — reče glavar; a
Da li ja ta dan ne ženim sina? — Hajdemo, dakle, u petak, — reče glavar; a peti opet skoči: — Ne u petak, ljudi govore da nikaka sreća u petak nije probitačna.
klube komati — gurati konabati se — mučiti se, petljati se kopanja — drven sud korota — žalost kočobaša — seoski glavar košic — kotarica krajina — oblast, zemlja; granica; rat kramar — sopstvenik tovarnih konja koji prevlači trgovačku
Ćipiko, Ivo - Pauci
A i kako se dili ta voda?! Glavar i prijalelji mu kupali se u njoj, lušijalo se u njih ka o Božiću, a drugi želili da smoče justa!... Da su veliki 'arči?...
— očajno vikaše žena, mašući žestoko dugim suhim rukama. — Ala, muči! — naredi ženi glavar. Žena se malo odmače, no svejedno ispaljenim očima proždiraše društvo...
— Evo i poziv od suda za udovicu i sina joj: platiće ori je! — zadovoljan, kao sobom reče glavar. — Zar ste ih tužili? — izmače se Ivu. — Dakle! — Paljetkovali su... — Ne zanovetaj! — podiže otac glavu.
— Oh, došla si, a! — i diže se. — A di ti je bila mater kad sam je zva na radnju?! — ljutio se glavar. — Reci da ne dam ništa!
A ča ne greš, di se skitaš kad je skula, a? Dijete se uplaši i obori oči. — Kaži, di se skitaš? — ponovi glavar. Napokon dijete pocrveni i, oborenih očiju, reče: — Čuvam maloga brata dok je mater za poslom...
— Stopru je sad došao... Grem baš da vidim ča je donija, — reče naprasito glavar, diže se i pođe u dvorište. — Ča si činija dosad? — upita slugu. — Kitilo je, — odgovori on.
Pri večeri za stolom našao je jednoga očeva gosta. Žandar, u službenome poslu, svrnuo k njima. Glavar ga časom pridrža da se založi i napije. Ivo ga pozdravi. Pri večeri slušao je njihove razgovore.
Došle su naredbe i radi đubrišta i zagona... — Pa di ćemo s gnojem? — prekide glavar. — Treba ga u polje iznositi, pa ga tamo zakopati. — Ne možemo to mi, zemlje su plitke... — E, brige njih!...
— Ne općina, — opazi načelnik, — nego odlomak Dražice. No o tome najbolje je da reče svoju njihov glavar... Ja sam tolić s njim govorio, — i upitlivo pogleda u Ivina oca.
No o tome najbolje je da reče svoju njihov glavar... Ja sam tolić s njim govorio, — i upitlivo pogleda u Ivina oca. Glavar ustade i namršti se: — Ne znam zač se drugi miša u naše posle.
— Sirotinja bi puno dobila!... Doveli bi dogance... A općinski namet, koliki mi naresta! — poče se glavar ljutit', — a? Ča mislite! Eno i načelnik govori da bi ga valjalo podignut' do 3000%... Pa ko bi ga plaća?
Eno i načelnik govori da bi ga valjalo podignut' do 3000%... Pa ko bi ga plaća? Najviše mi posjednici. — Jema prav' glavar.— prekide besjedu šjor Keko. — Pobogu, ča bi je za drugoga plaća?! Pa baš sada, kad su ovako lipe godine...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Mujo je bio buljubaša, tj. glavar straža u Kladuši. On je sa svojom braćom i Kladušanima četovao, činio zatrke, otimao djevojke, hvatao roblje, dijelio