Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
A ’vako, što no kažu, bile su mi povezane oči. Sveštenik ga pojmi. Pa, hoteći da ga ostavi baš na toj glavnijoj misli, pozdravi se sa njim i krete konja pod sobom, a Đurica ostade zamišljen, ukočena pogleda nakraj vidokruga, otkuda