Jakšić, Đura - PROZA
Zna to moja Stojna bolje nego ma ko... Mađije su ono!... He, glavo! — Biće, Nikola, biće baš da su mađije... O tome su mi već i drugi pripovedali, — reče kmet-Radovan.
Obradović, Dositej - BASNE
Pas se uplaši i po6egne natrag. Lisica to videći, reče psu, posmevajući mu se: „E, luda glavo, lava li se usuđuješ goniti, kojem ni samom glasa ne možemo podneti!” — „Ko bi se nadao da on tako riče?
Majmun, misleći da je to nekakav čovek: „Kako ga ja ne bih znao? On je moj rođak.” — „Je li rođak? Lažljiva glavo, hoćeš da se utopiš, pak jošte lažeš! 'Ajde, nisi za živoš!
Pticolovac pritrči, zakolje ga, pak s njim u torbu. Onda oni drugi kosovi reku mu: „He, lukava i zla glavo, kad je tvoj grad taki, nesrećni će biti oni građani koji u njemdođu živiti.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I Nogić gledaše stalnim i mirnim pogledom. — Da savetuješ, a koga? — Tebe, seda glavo, sedi svešteniče! — Ali ja ne tražim saveta od... — Hajduka, je l̓?... Nije to ništa.
— A gle jako!... Još će mi reći da je njoj teže nego meni... O, bog s nama!... Ama, jesi ti pri sebi, ženska glavo!... A što da se ne smejem!... Naradio sam se do mile volje!...
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Spokojstvo, mir, to je sve, i drugi neka traži svoju sreću. Jest, drugi, a ti, Jurišiću, glavo, upamti ti nisi ni rođen da u nju veruješ i da se u nju nadaš“ Sutra dan, onako neispavan i umoran, nervozan i
Matavulj, Simo - USKOK
Ej, luda, mlada glavo, što ne posluša! Krilo naše, lijepa mladosti, crna ti majka i mi s njom dovijeka, ne odolje srcu ognjenom!..
Sremac, Stevan - PROZA
A to je ovako bilo. Iziđe Jova toga dana na pijacu i stade pred jednoga seljaka. — Oklen si, poreska glavo? — zapitaće Jova. — Je l’ ja? — pita seljak i meri ga. — Ti, da! — Ama zar ja? — Ama ti, ja! — Ja, vala, iz Korita.
Radičević, Branko - PESME
Rvaćane, ne od lane Oduvek si ti bez mane! Oj Bosanče, stara slavo, Tvrdo srce, tvrda glavo, Tvrd si kao kremen kamen, De stanuje živi plamen! Ao Ero, tvrda vero, Ko je tebe jošte terô?
Bože veli, čudna dela tvoja! Ali gledaj kud ćeš, glavo moja, Jer ako te to jerje dovati, Oćeš bogme grko oplakati.
U Beču, 18 (6) dek. 1847. PETRU PETROVIĆU NjEGOŠU, VLADICI CRNOGORSKOM Oj vladiko, Crnoj Gori glavo, Naša diko, naša velja slavo!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Ajme meni, ja se presjekoh. Odakle tebi, velim, ženska glavo, taj kaput? Od mog pokojnog Dane, kaže ona. Kuku meni jadnoj, zar moj Dane umro, pljusnuh ja rukama.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Pa zar ne vidiš da si sam sebe nagrdio, i svoju rođenu sestru, bistra glavo! Vodaš je uz tog konja, kao da je za konja udaješ! Misliš li tako po celoj Hercegovini?
Kostić, Laza - PESME
PARIZU 1867 — 1870. Ponosna glavo sviju gradova, kamo divote tvojih kudara, tvojih bulvara i alkazara, tvojih prado-va?
Ponosna glavo sviju gradova, kamo divote tvojih kudara, tvojih bulvara i alkazara, tvojih prado-va? Šarena glavo selenske guje, okolo zemlje što se koluta, prisojka ljuta po svetu luta, da sunce truje, Lakoma glavo Evine zmije!
Šarena glavo selenske guje, okolo zemlje što se koluta, prisojka ljuta po svetu luta, da sunce truje, Lakoma glavo Evine zmije!
Nesrećna glavo! — Sad si mi lena: bolom si grehu zazora dala, svaka ti muka stotinu zala sa duše cepa; Svaka kumbara hramove zida, sv
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
— Ne budali, luda ženska glavo, — veli joj čovjek. — Kako bih ja klao onaku kravu, a pri tom i jedinu muzaru, pa da onda suvotujemo kao i druga
On joj odgovori: — Prođi me se, ženska glavo, kad mi pomoći ne možeš! Ona mu opet reče: — Možda bih ti mogla i pomoći, samo mi reci šta ti je.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Mirisno pucka žarulja rupa. Suši se vreme - prostor palaca. Divotna glavo, umnice trupa, kuda te goni, gde li te baca nagon taštine?
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ „Tri vojnika, pa šta onda, što se dereš, luda glavo?“ „Eto bako, od radosti, sva tri su mi rekla: zdravo! Jedan reče: — Zdravo, momče! — Zdravo, brko!
pamet su tebi dali mudri goveđi bogovi, neka ti čelo krase od pola metra rogovi, vidi se, nisi spavȏ, mudra kupusna glavo.“ Dubim na jednoj nozi: u glavi plan se gradi. Ljubim svakoga znanca: kako se bašta radi?
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
GINA: Teško je tebi da nađeš razlog za pijenje! BLAGOJE: Nemci su izbili na Volgu, ženska glavo! GINA: Ne moraš zato da popiješ reku rakije! BLAGOJE: Jesam ja tebi jednom kazo da ne zvocaš?
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
A jedan srpski reč tol’ko li se zar plaća!? Ej, bukova glavo! — Pa samo nekoliko reči; tek kol’ko avaza da damo! — reče Sreten molećim glasom.
— reče Sreten molećim glasom. — More, ne plaća Jorgaći za Braziliju ni jedno »dilusus« da go pošlješ, ej glavo, pamet si beri! — reče ćir Đorđe užasno ljut i stade rukom da trese jelek, da se otresa i Brazilije i Sretena.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Biti noćobdija istinska je robija: Telo hoće i voljni su udovi Ali glava odbija i odbija! O glavo, man se počela i načela! Treba te dati na hemijsko čišćenje! — Al glava, ni da čuje!
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Da l' nevjerne ne zna Turke, Bog ih kleo! e će tebe prevariti? divna glavo! Moj svijete izgubljeni, sunce brate! moje rane bez prebola, rano ljuta! moje oči izvađene, očni vide!
ljuti, ubojniče, đe se srpski momci grabe, mlado momče, oko glavah i oružja, proste rane; no na vjeru u nevjere, vjerna glavo! Da mi se je pomamiti, sestri crnoj, da te kako zaboravim, kukavica, e prezgodna glava bješe, mladi brate!
Da uz cara sjedijaše, mudra glavo, šćaše carev vezir biti, sestri tužnoj; da kod kralja sjedijaše, moj mladiko, đeneral mu šćaše biti, moja ružo!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„A šta si to snio majčiću? Lijepa glavo, ela nam to pričaj!“ njemu će Krcun. „Rad bi ti, Krceta, da je zborim a da ti jedeš, jer nijesi zlopitan iako si
— Ne ijedim se ja! — Miraš je brat, ako ne znaš, pokojnog barjaktara Radoja!... — Ma znam ja to sve, ženska glavo, što soliš more! Bog s tobom, drugo, ta jesam li ja mati Stanina! Što da ti meni pričaš što napamet umijem...
„Neka, ženo! Ovo su mrki vuci! Najeli bi se i sirova mesa u nevolji... Elate, ljudi, pa ajdmo!... Neka ženska glavo!... Podaj kokošima tvoj oriz,... i nije no za kokoši i za žene... Elate ljudi, tako gladni ne ostali!
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
To toneš već u tupi san. Srce tek šuška ko suvi list. Zar nikud pobeći u ovaj dan? TVRĐAVA Tvrđavo moja, glavo, gde raj dotrajava, Kruni se tvoj kamen i u prah pretvara: Svaki dan ga sunce po malo obara Svaku noć ga crni vetar
Stojiš tako, glavo, po malo u nebu: Tek poneki niski dim ti oči takne, Svaka vedra ptica kraj tebe zamakne, Svaki gavran sleti na tvoj
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Hrvaćane, ne od lane, Od uvek si ti bez mane! Oj Bosanče, stara slavo, Tvrdo srce, tvrda glavo, Tvrd si kao kremen kamen Gde stanuje živi plamen! Ao, Ero, tvrda vero, Ko je tebe jošte ter'o?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— Ne budali, luda ženska glavo, — veli joj čovjek. — Kako bih ja klao onaku kravu, a pri tom i jedinu muzaru, pa da onda suvotujemo kao i druga
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
- Ti, mali, glupavi srpski svinjaru, ne misliš valjda da ti carski činovnik pomogne u tvojoj lenjosti, ti goveđa glavo?!
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
— Da se branim, aga. — Čime?... Puškom?... Kaurska glavo nerazbrana!... Zar ne znaš da je vaša puška umrla odavno? — Zaista je tako, aga!... Ali desi se po neka...
— Nikad!... Kakva Srbija, ženska glavo, u priču ti bilo!... Ja sam se poturčio, ja sam Mustafa sin Muhamedov... Sipaj mi još rakije, pa ćuti!...
Miljković, Branko - PESME
VII ISPAŠTANjE SNA Kad su ti dve tužne ptice večnost dale Strpljivost prostora i svoj lik po kazni, Glavo niz crne stube u neprolazni Dan patnje, kakve se vatre rasplamsale? U dnu je sunce i vreme je vatra.
pre nego što sine, U oku i voću tamni obris raja, Nestvarnost punu volje i žestine Koja u nama kob i slučaj spaja. Glavo sve dalja od srca mom prahu Trulež u cvetu otrezni i celu Noć kroz predele bez nade, u strahu, Prazno i zemljano vapi
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
— Polako, manita glavo, vidiš gde ti se levča prebila. — Kome se levča prebila? — pita i ne osvrćući ce zagrejani vozar. — Zar meni?!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Grobar žmicnu okom, kao u mehani kraj polića. — Ajde ti, ženska glavo! Zejtina bi! Zejtin je za prženje somova! — Svi se smeju.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
pade; kako pade, sitnu knjigu piše, te je šale ka Kruševcu gradu, na koljeno srpskom knez-Lazaru: „Oj Lazare, od Srbije glavo, nit je bilo, niti može biti: jedna zemlja, a dva gospodara; jedna raja, dva harača daje.
Al' besedi gospodine kralju: „Brate Janko, budalasta glavo! Za nas nije vika ni skakanje, već je za nas vino i rakija, i gospodstvo, da gospodujemo, mudra pamet, da pametujemo; u
Slavan Đurađ zače besediti: „Brate Janko, budalasta glavo! Jesi l' čuo, da li zapamtio da je bila proja za šenicu? Da li Madžar za Maćedoniju? Da li Srbin za Erdelj-Krajinu?
Treću Ivan sitnu knjigu piše lomnu Kuču i Bratonožiću na vojvodu Liković-Iliju: „O Ilija, Brdskoj zemlji glavo, viđi knjigu, ne počasi časa, ti, vojvodo, da si u svatove pod Žabljaka u široko polje; no, vojvodo, ne pođ’
Tada reče Kotarac Jovane: „O Tadija, našoj četi glavo, zašto pusti brave oderano?“ Progovori Senjanin Tadija: „Vidite li, moja braćo draga, kakova je muka na hajvanu?
Opet veli Kotarac Jovane: „Jer, Tadija, našoj četi glavo, jer uplaši tridest naših druga? Još nam deset druga pobjegnulo“.
Što je tamo kod ognja živoga?“ Kaže njemu Komnen barjaktaru: „O Tadija, našoj četi glavo, kod ognja je Kuna Hasan-aga sa njegovih tridest Udbinjana, sve je pjano kako i pomamno, pospalo je kako i
“ Tad građani suze proljevahu i Đorđiji ’vako govorahu: „Beg-Đorđije, od Srbije glavo, davaćemo što god raja ište; ne kvarite carevih gradova, ni sa carem zamećite kavge, mi daćemo Turke zulumćare“.
već ćeš, bolan, umrijeti, Marko, ja od boga, od starog krvnika; ne može mi ga obraz podneti; ostavih mu budak više glavo, da čim će ga zakopati Turci; pa ga baci u to more sinje; zavide mu one rane grdne; braćo moja, do dva pobratima; eto