Jakšić, Đura - PROZA
A moja bolesna devojka uzdrhtalim glasom reče: — Opet će biti — gladi. Sirota!... Posle se lagano izdiže, i mirno, onim mekanim glasom pripovedaše tužnu pripovetku nesrećnoga života... .
„U sirotinje nema novaca!“ „Nema ni hrane!...“ odgovarahu nemilostivi bogataši. Poskapaćemo od gladi!“ Oni slegoše ramenima i ćutahu... Naša je kuća poslednja u brežanskom kraju.
„Grlice“, veli, „još koji dan, pa nećemo imati hleba!... Eno, gledaj kako goveda skapavaju od gladi: tako će i sirotinja padati pred vratima nemilostivih bogataša“.
Po ćoškovima se viđahu deca. Sede žalostivo; pobledele usnice samo im se miču, iz njih ne čuješ glasa; od gladi su promukla, samo čuješ kao neko šaputanje: „Gladan sam!... Hleba!..
kapitalista novaca, mnogo novaca, pa da su za te novce kupili žita i brašna i da će razdavati sirotinji, kako bi je od gladi sačuvali!...“ Posle podne dođe nam Aleksa i donese nešto malo brašna.
ljudi da se u svakome kvartu našega sela nameste po nekoliko kazana koji će gladnima kuvati jela da ne skapaju od gladi. Ali je i to bilo kao s brašnom.
“ Sad sam znala ko je: čovek koji je za vreme gladi hranio sirotinju, pa se otuda obogatio!... To je čudno, ali je istina!...
On je sve do gladne godine bio suv, mršav... a te nesrećne godine, kad su naši obrazi od gladi požuteli, uveli, kad je nama briga i nevolja oči zamutila...
“ Sirota baba pištaše od gladi: „Umreću, gospodine!“ Gospodin se veselo nasmeja: „Ne umiru veštice tako olako!...“ Sad dođe i na mene red.
Ali kad je video da prota na njegov odgovor čeka, on sasvim mirno dodade: „Oče proto, od gladi je umrla!“ Prota ga je razumeo. „Od gladi?...
“ Prota ga je razumeo. „Od gladi?... Al’ ako mi stanemo sve sahranjivati koji od gladi poumiru, onda ćemo i mi od gladi umreti!
“ Prota ga je razumeo. „Od gladi?... Al’ ako mi stanemo sve sahranjivati koji od gladi poumiru, onda ćemo i mi od gladi umreti!“ reče prota mećući petrahilj na vrat. A ustvari nije tako bilo.
Obradović, Dositej - BASNE
Čemu nas lisica uči, to ostavljam neka svak pogodi. 7 Lav i medved Lav i medved pođu po jednoj dubravi od gladi lekarstvo tražeći.
jedno svoje malo pašče, misleći u sebi: „Ja se toliko mučim, vodu i drva noseći, pak jedva toliko mi dajy jesti da od gladi ne poginem; a ona pogan mala sa svojim ulagivanjem toliko dobpa uživa!
“— „Mačak, mamo! Ta i ime mu je strašno! A gledaj ga kako smirom stoji, nikome se i nevešt ne čini, samo se liže i gladi. — „Ne veruj mu, velim ti, da ti zlo jutro ne dođe. I kad se on najneveštiji čini, onda ga se najvećma čuvaj!
| 72 Čvrčak i mravi Čvrčak dođe u zimnje doba k mravom, moleći ih da mu uzajme koje zrno žita da se prehrani i da od gladi ne pogine. Pitaju ga mravi: „Što si letos činio?” — „Svirao sam,“ kaže. — „Svirao si? A ti sad igraj, da te glad prođe.
Mal' ne umre' od gladi! Proklete šume! Ništa ti nejma da valja u ovoj našoj Dalmaciji! Ni drveta ne može čovek naći na kom bi se lepo i ljucki
od sviju svojih, preko nekakvih strahovitih pustih planina i peskovitih polja; dođem u tuđu zemlju, gdi, za ne umreti od gladi, najmim se i služio sam sedam godina. Umre mi gospodar, a ja se — u zli čas po me!
je svuda vrlo malo, a ti isti koji se nahode, črez milostinju dobrih i bogoljubivih ljudi nigde niti su goli, niti od gladi umiru.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
I kad, izgubljeni u neznanoj zemlji, od iste gladi ginu, u istoj zimi, niti bi petrovac čanak od milojevca, Nit bi milojevac kapu od petrovca!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
No valja i̓ čuvati, dok se od gladi ne predadu; ali nema brašna (on tako zvaše barut)! No idi ti, dušo, traži brašna, ja ću ovu pasju vjeru čuvati i
se do Petroburga dovezemo, a onde ćemo kazati da nemamo novaca pa ako im din podnosi, neka u nji̓ovoj kući pomremo od gladi”.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Dugo je lutao. Niti je osećao gladi ni žeđi. Sunce je bilo na velikim zarancima kad je došao u kolo, gde je mislio naći Stanka i zavaditi se s njim.
I dok bi god to slušao, on ne osećaše ni gladi ni žeđi... Dok se jednom i njegova vrata ne otvoriše. Jurnu svež vazduh i zapahnu ga zdravljem svojim.
Dučić, Jovan - PESME
I skakavaca minu jato... S topola jastreb mladi Baci u sunčev sjaj i zlato Svoj krik večite gladi. SVITANjE Jutarnji strnjik mori slana, Iz polja nešto teško vapi, To plitku reku davi brana I kida jetki napor slani.
Jug crn i seva; no, najednom, Dažd pređe preko vinogradi... I blisnu prema selu bednom Krvava, strašna, zvezda gladi. BOR Golem i mračan, neveselo, Stoji, bezimen kao travka; U njemu huči gorsko vrelo, I noću prespi jedna čavka.
IV Ti si princip koji i ruši i gradi, Duh božji u svakoj i struni i crti; I vetar što huči na obali gladi, I njiva što plodi u predelu smrti.
Duh svetiteljev bio je ispunjen velikim istinama, i on nije osećao da posrće od gladi. Blizu jednog raskršća vide kako se otkide s neba jedna zvezda, siđe s planine i pređe reku, i pričeka ga na raskršću.
i suvoj podini, Gde raste samo trnje i stena rapava, Nema ni mrav da dođe u gladnoj godini, Ovde i ljuta zmija od gladi skapava.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— E, a zar tebi nije kazala da ti je muž divlji pop? — Pa kazala je i Mirjani da je se dovela iz gladi! — I Velinci da je rodila kopile!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
metlom ili portfišem, a metla joj pade na glavu, a mačak se i ne miče s mesta nego i dalje spokojno i natenani umiva i gladi i doteruje toaletu. No mi smo se malo poviše udaljili od predmeta i zaboravili se opisujući ovoga lopova.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Zatim se brzo izgubila, umrla, više od straha što je sama, napolju, nego od gladi. I tako Taja ostao sa varošankom. Čak izgledalo je da mu je s njom i bolje. Ova ga je dvorila nekako raskošnije.
I zaista on nije prosio. Kad bi se približio kome grobu, on bi izdaleka počeo da se gladi, šmrkće, kašlje i stidljivo da zaobilazi oko groba, gledajući željno u rakiju, vino. Žene se sete. I zovu ga, daju mu.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Sve se nutkaju, pa piju. Čika-Gavra je sedeo preko od gospođe Makre. Njemu se oči malo zasvetlile, često gladi brkove i gleda na gospođu Makru. Ona njega zadirkuje, on opet nju. — Al’ je zdrava ova paša gospođa Makra, — reče Gavra.
Gospođa Makra gleda ga pa se podmuklo smeši, a čiča-Gavra gladi brkove, pa sve izvrće oči na nju. Započne joj kurisati: — Al’ ste još i sad lepi, gospođa-Makro! — Molim vas!
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
— Stanite, stanite! On raste to je istina, ali na mržnji, na strahu, na bolesti za zaradom, na užasu od gladi, na korupciji on raste. — Da, na svemu tome, ali on raste... Beograd. Hoćete li dole u zemlji? Hoćete li zato dokaza?
Afrika
Umeti loviti znači naučiti te inkantacije. Oni se tu navikavaju gladi i trpljenju. Poznato je da pre no što mladić dokaže da poseduje već sve vrline koje su potrebne za tatuažu, ima da prođe
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
i kod sami Engleza spisatelji, kao Butler, koji je, pri svem klasicitetu svoga divnog sočinenija Hudibras, upravo od gladi skapati morao, dovoljno uvjeravaju. No ovo kao uzgred.
MIŠIĆ: Kad nema, šta ćemo i mi, da umremo od gladi? Ajdete, kir Janja, u varošku kuću. JANjA: O, talas ego! Ajde da vam dam ove fališne banke za mirazu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Bio je klonuo od gladi, povraćanja, bundeva i prljavština. Bio se snuždio i sećao se, psujući, života mučenika i žitija svetaca, koja su, u to
Velika naša nevolja. Ni prva, ni poslednja. Šalje im se neka milostinja, tek da ne pomru od gladi. Pisalo se i Plackomandi, pa ništa. Odgovor glasi uvek: lepra!
Ima, kaže, krupne, crne, oči, kao većina naših sunarodnika, a lepu, belu ruku, kojom, svaki čas, gladi bradu, koja je proseda i svilena. Takva je ruka retka u naših sunarodnika, čista, glatka, topla.
Praveći, palcem, krstiće, na čelu, na nosu, na bradi. Veli: „Mi, šizmatici, gladni, pa metanišemo od gladi, a oni, Šokci, ubogci, pa ih svrbi brada od gladi!
Veli: „Mi, šizmatici, gladni, pa metanišemo od gladi, a oni, Šokci, ubogci, pa ih svrbi brada od gladi!“ Uzalud mu je Varvara dokazivala da svet zahvaljuje Bogu, da ima nasušni hleb. Petar je sedeo ćutke, i jeo, ćutke.
On je gledao kako straže paradiraju pred Komandom i trudio se da gleda kroz prozor i gladi brke, kao da na nekom prestolu sedi. Bilo mu je, kaže, izrjadno zadovoljstvo da kao rosijski oficir, u Temišvaru, šeta.
su bili duži, komandanti nemilosrdni, konji divlji, san kraći, jelo šta se nađe, a kad se manevrisalo, išlo se, do gladi. Pa, iako je bila zabranjena, teorijski, u manevrima, borba prsa u prsa, bilo je i ranjenika, u toj ratnoj igri.
prekodan, kod Jermena, u Podolju, panjeve cepali, i na žene, čije su dojke visile, a čija su lica bila žuta od popare i gladi. Na ćopave, koji su nosili džakove, u čunave na Dnjepru, i na one, koji, kad sumračje dođe, kašlju, kašlju.
Teodosije - ŽITIJA
zemlja u velikoj nevolji, kao u nekoj teskobi, opustevši od mnogo plenjenja i prolivanja krvi, propadajući do kraja od gladi zbog neoranja, tako da su se mnogi razišli po tuđoj zemlji.
Gle, koliko vremena po gorama tražeći te lutam, od gladi i plača iznemogla propadam, ža ti živiš ne brinući se za mene kajo da sam tuđa.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
A nije bilo teško opsednuti oazu koja nije prelazila ni 3000 km2. Još su i danas u uspomeni strašne godine gladi koja je kosila žene i decu. Mnoge su porodice bežale u raške planine.
Ove Dinarce, koji su iz krajeva pod turskom upravom izbegli u kršnu u siromašnu Liku da bi se spasli gladi i nepravde, lako je bilo dovesti u zavisnost i formirati ljude po određenom kalupu, kad im se otvore izgledi na
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Nešto dalje, opet je udario u kuknjavu: „Kad će već jednom kraj časa? Umirem od gladi”, da bi zatim sasvim u uglu dopisao: „Prozvaće me. Proziva me. Prozvao me je. Gotov sam!
Ovoga puta još i kao svinja koja čitavu večnost nije jela, ako to nešto opravdava. Počeh da mislim o gladi, pa o Greti. Sada sam znao zašto je noćas pojela početak mog novog romana. Onog o kornjačama. Ta Greta!
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Srećno dete! Sad je sa Sofrom samo gospođa Soka. Gladi ga po čelu. — Al’ ste oslabili. Jel’te, nećete više ići na tako dugačak put. Ne morate, niste spali na to!
se Pera s konjma i živadma muči, pak sav novac u njih utroši, pa katkad s njima do takve nužde dođe, da u štali konji od gladi i besniluka jedan drugome meso čupaju.
To je Pera Kirić, brat Šamikin. Šamika, kako se samo može, uklanja mu se. Pera na njega mrko gleda; kad ga gleda, gladi junačke brkove. U sredini sale stoje igrači, te mere igračice. Svakojaki: u kaputu i fraku, u čizmama i cipelama.
Sad opet sedi Pera sam, a frajla Lujza sa još jednom. Pera izbere Lujzu i izokreće je užasno. Šamika ga samo gleda pa gladi brkove. — Možeš gledati koliko hoćeš, ne bojim se, mada si sto škola učio, — promrmlja Pera. Kraj kotiljonu.
Iz očiju im dobro ne gleda. Pera uđe sa konjušarima. Baci preki pogled na oca, gladi velike brkove, na nešto se sprema. Tu je šegrt, baci preki pogled i na njega. — Dobro veče! Otac se ne odazva.
— glupak, budala Judita — starozavetna jevrejska junakinja, lepa udovica iz Betulije, koja je oslobodila svoj grad od gladi usled opsade asirskog kralja Holoferna, koga je, došavši noću u njegov šator, zanela svojom lepotom, a zatim ubila.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Psi, okupljeni začuđeno i zadivljeno oko njega, jer je bdio, dahtali su od žeđi i gladi, vijajući se preko dana, čak na drugoj strani planine.
Prava čerga, u kojoj se urlalo uz gusle, kraj vatre, više od gladi nego od pića. Ispruživši obe svoje noge i raširivši ruke, Isakoviču se činjaše, u polusnu, da dostiže njima čak pod
Matavulj, Simo - USKOK
Sad, može se reći, nema više gladi u Crnoj Gori, jer dobro rodi, a, bogami, uzme narod i lijepu paru za nju u Primorje.
Eto si čuo da uzeše i vladici!... Ali, svejedno, najposlije! Najmanje je smrti od gladi! Ako se sad smirimo među sobom, kao što se nadam, biće opet plijena dosta. Turska je zemlja ostala!...
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
No ja se nadam da ćete mi, to jest, blagodariti, što sam vam doveo ovakovu, to jest, partiju. (Gladi je ao obrazu.) He, he, al’ ćeš da se širiš. (Ona ga poljubi u ruku.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
detinjstvo moglo da usni i da za ceo život sačuva takve čudesnike, da ih uveća po meri svoje duševne lepote i maštarske gladi. Naivno je i pomišljati da Ćopić opisuje „realne” tipove koji su nekad postojali, ali ih danas, eto, više nema.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
EDEN (pokazujući kokardu): Láѕd, édeѕ attuám. SVI: Iljen! ŠERBULIĆ. (gladi Edena po obrazu): Ko ti je dao to? ŽUTILOV: Ne govori srpski. SMRDIĆ: Ja mislim da je to posao frajle Milčike.
GAVRILOVIĆ: Nije li griota da naša braća umiru od gladi? ŠERBULIĆ: Ee, što im drago, ja im pomoći ne mogu. GAVRILOVIĆ: Ljudi ostali bez kuća, bez marve, bez svega.
SMRDIĆ: Nek čekaju dok se prodadu madžarska dobra, pa će primiti naknadu. GAVRILOVIĆ: A donde da skapaju od gladi? SMRDIĆ: Što im drago! Eno kod patrijarha narodne kase. Nek ištu od njega. GAVRILOVIĆ: A gdi je naša opštinska kasa?
SMRDIĆ: Bogme, on se dobro pokrpi. ŠERBULIĆ: Kad ga pre tri godine isteraše iz službe, malne skapa od gladi; žena i deca rđavo odeveni. A sad, jeste li vidili kako se nose? 6.
Sremac, Stevan - PROZA
— Ohoho! — veli Jova. — Ama je slatka! Tatlija i kajmaklija! Nije ni čudo, kad je mufte! — veli Jova, pa se gladi po trbuhu. — Ohoho! Da bog poživi petoga džandara!
Radičević, Branko - PESME
Dole ćemo jako sesti, Al' će da se sladi, Morô bi te, ribo, jesti I da nije gladi.“ Pa je uze, pa njom brže Da primakne k usti, Čun se ljuljnu, on se trže, Ode sanak pusti. (1843, 27. nov.
74. Neće zasad, kraj je šali, Ustadoše obadvoje. On cigaru svoju pali, Ona gladi kose svoje, Još se drugo štošta seti Što u igri poremeti. 75.
„Amo ti milena.“ „Dole sad ćemo mi sesti, Al' će da se sladi! Morô bi te, ribo, jesti, Mada nemam gladi.“ Veće ruku s ribom diže, Da prinese k usti, Prskom voda u čun stiže — Ode sanak pusti! 9.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Treba aga da čuje, pa da radi drenovak! HUSO: A šta je s večerom? Opet ništa? SULjO: Ako si gladan, gladi muvu po trbuvu, nek ti muva pitu kuva! HUSO: I takvog ti agu!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Oko širokih, razvučenih usta leprša se ponosan osmeh, a prosedu, čak do očiju, bradu svakog časa gladi svojom koštunjavom, sa požutelim prstima od duvana, rukom. Gladi je i razvlači, odvajajući vlas od vlas...
osmeh, a prosedu, čak do očiju, bradu svakog časa gladi svojom koštunjavom, sa požutelim prstima od duvana, rukom. Gladi je i razvlači, odvajajući vlas od vlas... Bubanj bije, zurla ječi te se čuje čak iza varoši.
Kostić, Laza - PESME
Beše nam slična gudalu žica cedilu suhom izvora gudbe što gladi čelo vilinih guslica — vilinski beše sa žice zvuk: milinom zvuka vila se bela silno zanela, zamahnu luk, lukom je
I evo paša ispuši lulu, po bradi se gladi, pogleda bulu: „Dobro mi došla, verna moja ljubo! docne mi dođe, al' mi nije skupo, nije mi skupo čekat na tebe, samo
” „Da, Delila!” Odazva se vitez mladi, te se rukom po junačku čelu gladi, sklopljenih se maša veđa kao da se nečeg seća, muči mukom.
sinu iz oblaka crnog sinu sevotinom obasut: delila se tako baca pred sinajskom gorostasa, celuje mu kolena, uvojke mu gladi vlasa sa čeonog što se krasa do junačkog viju pasa oko diva golema. „Hoćeš da ti kažem pravo?
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Velik strah ih popadne da u onoj pustinji od gladi ne poskapaju, pa se stanu bogu moliti da bi se pusta sela, varoši oli ma koga viđeti moglo, jer već treći dan vrljaše
Na to joj vojnik ispriča kako mu je nestalo 'ljeba i rakije: nego će, veli, skapati od gladi, ako ga ona ne naputi na kakvu kuću. — A bili ti služio? — zapita ga mačka.
Uzdahnu i ode, držeći da su mu novci zauvijek propali. Plačući ode iz grada da legne pred kapiju te da umre od gladi.
Jedan dan pošlje starac mlađu snahu da vodi jarca u šumu, da mu nakreše da ne bi krepao od gladi. Ona po zapovijesti otide s jarcem, ali malo čas eto ti jarca kući, pa se stane drekenjati oko kuće: „Mehehe!
— A zašto ti more, nisi meni ručak doneo, nego umalo ne crkoh od gladi? Ćosa ga na to zapita: — Pa jesi li se, bogati, naljutio?
Kobilu sam ubio zato što nisam mogao gledati da ti pseto skapa od gladi. Nego hodider i ti amo da se počastimo, svejedno, tvoje je, pa možeš i ti od svoje muke zakačiti štogod.
Kad konj poslije nekoliko dana crkne od gladi, Ciganin rekne: — Hej, nesreće moje! Taman kad ga naučih gladovati onda crče.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Da se povratimo na naš razgovor. Nije nimalo čudo što u Engleskoj ljudi od gladi umiru, kad se uzme da je zemljedjelie prenebregnuto.
(Prevrće.)... o biču, o svrakama, da! sve suptilne stvari. He! he! he! (gladi trbu), pa da se ovaj ne goji! POZORIJE DRUGO FEMA, PREĐAŠNjI FEMA: Dobro jutro želim, gospodine!
Koliko sam ti puta i kukuruza davao. I da sam teo, mogao sam te pustiti da crkneš od gladi; za sve ovo valjda i ja zaslužujem blagodarnost od tebe. Zato primi ova tri dukata, pak idi zbogom.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
„Zašto da ne?“ — mislim. „Nema nikakvog razloga za patnju! Baš nema. Nisam krepala od gladi, to je najvažnije. Umem da živim samostalno!“ Nađoh se usred srede ludačkog raspoloženja.
Treće noći probudim se tako od gladi, i, kao, krenem da pijem vodu, jer je maman rekla da zbog mršavljenja svakog dana moramo da popijemo tačno osam čaša
Kao, gleda me, a u stvari soviše! Dovatim dva tvrdo kuvana jaja i pružim joj jedno da se malo povrati od gladi, a ona — znate li šta je uradila? Počne da se kuca jajetom i da viče potpuno izbezumljeno: „Hristos voskrese!
— Imam nešto da saopštim ovom narodu! Sa ciničnim osmehom jednog neshvaćenog Betovena, on, kao posrćući od gladi, otetura do svoje gajbe, da bi najzad, po ko zna koji put, nastavio pisanje poruke nekom najvažnijem u celoj kulturi;
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
Na, sad pij, pritom čuvaj se svakog jela; posti, posti, dokle bolesnik od gladi ne otegne papke. Zatim udarim u vodolečilište: uvijem ga u ćebe, dokle znoj skroz ne proteče, pa onda puf s njime u
ALEKSA: Al’ su nam dosta i pomogli. MITA: Vidim da moram skapati od gladi. ALEKSA: Znaš šta je, Mito, nisam ni ja baš tako sit, a novaca nemam; ajde u onu kuću što je malo uglednija od drugi.
JELICA: O, molim; izvolte biti komotni, kao u svojoj kući. (Iziđe.) MITA: Zaboga, šta radiš? Crko od gladi! ALEKSA: Ćuti, Mito, dobro će biti; nagovori samo tvoj trbu da se jošt malo pretrpi. MITA: Da, da se pretrpi!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
— Dodade zatim, zlovoljan vrlo: „Jutros mi nešto promuklo grlo.“ Poskoči Mačak od vjetra brži, umiva lice, brkove gladi, priprema pušku, fišeke vadi, a onda Pijetlu pridiku drži: „Kad u lov odem, rođeni pobro, oboja vrata zabravi
Tako mi repa i mudre glave, buncȏ sam nešto, šašav od strave!“ A mačak Toša brkove gladi, gode mu zraci vrući i sve se čudi: Čuste li, ljudi, saveznik postah Žući?
BAKINO PISMO Unuko moja, dete sunčanog lika, deda je srećan zbog tvojih krasnih slika, rukom ih gladi, miluje čitav dan, dedin je život postao raspevan.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Kako uvek imaju mnogo gostiju, upotrebi za poklone. Da nije markize i njenog sina mi bismo često pomrli od gladi. — Ove zime je jezero bilo smrznuto? — Četrdeset i dva dana.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
misao u jezicima vreme se produžuje kaže ona vreme je tu da traje kaži ti njima ko čeka da se nasladi umreće od gladi.
živi od hlorofila moramo hvaliti sve hranioce sad kad veče nudi svoje rumene tanjire i od zreline peva od zrele gladi sazrele su klisure i borove igle i srce planine pod kamenom negom i zlatne šume za koje se nikad ne zna zašto
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Vojnici, već malaksali od nesanice i zamora, posedali pored topova, čupkaju i grizu travu. Da li od dosade ili gladi?... Komora nas nije stigla. Ali ipak, niko se ne žali. Stižu i prednji delovi glavnine pešadije. — Kuda, druže?...
— Kako!... Istopili bi se do Čestobrodice, ka sneg. Tako misle vojnici, dok im creva krče od gladi. A ipak, cele noći gurali su topove.
Okolo topova bile su čitave humke sveže zemlje. Ljudi već posustali od umora i gladi. Ali pred svanuće naiđoše Tanasije i Jankulj sa džakom jabuka i deset hlebova, i tek se tada setismo da ih nismo videli
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Sreća te država daje platu; onako bi se lipsalo od gladi...« »Još ništa ne videh, ni kakve su učionice, ni koliko imam đaka...
Na vratima je dočeka domaćica: — Ej, veselnice, skapala si od gladi. Da ti načinim časkom kajganu ? — Ne treba... ne mogu, promrmlja Ljubica, i onako bunovna, ne dižući očiju, prođe u
Smeškaju mu se usta, gladi tanke brčiće, a onim čudnim očima seče kao nožem... Ljubica se šćućurila uza žbunje, otvorila usta, pa ne diše...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
vidi, Sve čardaci i džemli pendžeri, Na pendžeru lepota devojka, Ogleda se, belo lice beli, Lice beli, ruse kose gladi, Vas je Pazar licem obasjala, Obasjala, drugo sunce dala. 142. Štono mi se Travnik zamaglio?
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ostao sam tako bez novca i upoznao život u nadzemaljskoj atmosferi gladi, kao u nekom Hamsunovom romanu. Ja sam u to doba bio igrač kluba „Viktorija“, na Sušaku, pa sam se preselio iz
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Stoka nam polipsa bez 'rane, a još malo pa će nam i deca skapavati od gladi zajedno s nama. Mi moramo izabrati drugi način, bolji i pametniji.
Svakom se očajanje i sumnja ogleda na mršavu, iznemoglu licu od napora i gladi, ali niko ništa ne govori. Ćute kao i vođa, i idu. Čak i onaj vatreni govornik maje očajno glavom. Težak je to put bio.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Profesor istorije sede za sto, protrlja čelo, pa, nemajući šta drugo da radi, uze da gladi kosu na glavi, i ako je bila dobro uglađena.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
ćuti i prima ogluške, jer uvek nešto misli i premišlja, a jednako šilji brkove i šiljeći ih gleda im u vrhove, ili gladi brižljivo izbrijanu bradu, ili se tegli na stolici i gleda za Gizelom i rukne poneki put.
A seljak ustane posle toga, ispružuje noge, gladi se zadovoljno po obrijanoj bradi i veli: »E fala ti, Mićo, i baš si majstor! Nek ti je, vala, alal taj groš!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Šeta on, šetaju i krpe Njegovih kratkih pantalona. NAZADAK Car Maksimin, što od gladi što od besa, Znao je da pojede šest oka mesa Sa salom, sa kožom, crevima, kostima I drugim pojedinostima!
Zašto? Otkuda? Kako to? Kako? Kosmati čovek je gorko plakô, Što od gladi, što od samoće. Kud se s drveta dede voće? Pokušavao je i da misli Ojađen, slomljen i potresen.
pećini su odnosi bili grublji ali i zdraviji Nego što su danas, u Jugoslaviji — Krapinac je svog bližnjeg ubijao zbog gladi A ne iz mržnje, kao sad što se radi.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
smanjivana ponesena hrana i voda za piće, dok to nije bilo potpuno iscrpeno, pa je onda posada lagano umirala od gladi i žeđi.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Tada oseća kako je ova duboko, duboko ljubi u usta; rukama joj gladi kosu, unosi joj se u nedra, u’skut, i znajući za Sofkine najtananije, najslađe i najluđe želje, čežnje, strasti, grli je
A ja mislila... — Ne... — Ao! Pa ti nisi ni jela, mori, ništa — pljesnu se Magda, dosetivši se da zbog gladi možda Sofka ne može da zaspi, jer se seti da ona, od kako je došla s kupanja pa evo čak ni do sada, ništa nije jela.
pored nje, ne bi mogla uzdržati a da je rukom, a sve u strahu da je ne povredi, sama namešta i doteruje i čisto je gladi. A osobito bi joj oko kolena sklanjala šalvare, da joj se ne bi uprljale od pepela.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Prevrćući se oko tobožnjeg ognja, rekoh domaćijema: dajte da što založim, e crkoh od gladi!... Na to, nevjesta jedna donese mi u šaci nekoliko ukljeve i koliko nokat rmetinice, pa će meni: na, brajo, pa jeđi
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Vrvi vojska kao čele iz ulišta. Vredan kao pčela. Vrti se kao leptirica oko sveće. Vuče se kao prebijena zmija. Gladi se kao mačka. Gleda kao mače u tiče. Gledi ko zmiče iz trave. Gospodski ide kao patka po duboku viru.
— Ko se dima ne nadimi, taj se vatre ne nagreja. — Gvožđe se kuje dok je vruće. — Ko radi, ne boji se gladi. — Kako tko radi, onako i ima. — Lako po lako, ide se daleko. — Od jednog udara dub ne pada. — Kaplja kamen dubi.
— Ubogu šavcu i igla se krivi. — Najgore su prazne jasle. — Čega nije, ni car ne ije. — Junaka nema od gladi. — Glad očiju nema. — Glad je najveći gospodar. — Glad i vuka na zlo natera. — Crnje bolesti nema od gladi.
— Glad očiju nema. — Glad je najveći gospodar. — Glad i vuka na zlo natera. — Crnje bolesti nema od gladi. — Gladan trbuh razloga ne čuje. — Golog i bosog i hladna voda bode. — Sit gladnu ne veruje.
— Jedan konop planinu ne okruži. — Jedno kolo iz kala, a drugo u kao. — Junaka nema od gladi. — Kad velikaši buzdovane lome, narodu kičma puca. — Kad lisica predikuje, pazi dobro na guske.
O ŽIVOTINjAMA Bješe mi ga davati dokle mogah žvatati. — Kazao vo ženi kad je od gladi pao, a ona mu onda stala davati kukolj da jede. Bolan zdrava nosa.
Potom vukodlak izlazi noću iz groba i davi ljude po kućama i pije krv njihovu.. A u vrijeme gladi često ga priviđavaju oko vodenice, oko ambara žitnijeh i oko čardaka i koševa kukuruznijeh.
“ (Onome koji je gladan) Gladi muhu po trbuhu, Da ti muha pitu kuha, Da ti pitu maca jede, Pa za peći da ti prede!
(Poviče selo): — Dosta je, nego neka kazuje Krcun. (Evo Krcun, stavio ruku desnu na oružje, lijevom gladi svoj brk, a po narodu mrko prevaljuje očima, pa će reći): — Vi znate, braćo, mene i moje junaštvo, ali ću vam
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
đece tako da ih nikako hraniti nije mogao, i više puta se kanio da ih jedno jutro pobije da ne gleda jada đe mu od gladi umiru, ali mu žena branjaše. Jednu noć dođe mu u snu jedno dijete i reče mu: „Čoeče!
pred njim kazujući mu put dođu u onu goru, kad li nađu đevojku više mrtvu nego živu, nešto od muke bez ruka, nešto od gladi i samotinje a nešto od straha.
” On siromah | pristane na to i rekne joj. „Barem spremi joj što na put, da ne umre prvi dan u šumi od gladi.” Maćija joj umesi pogaču, pa sutradan kako svane, zavede je otac daleko u šumu, pa se ukrade od nje i vrati se kući.
Velik strah ih popadne da u onoj pustinji od gladi ne poskapaju, pa se stanu Bogu moliti da bi se pusta sela, varoši oli ma koga viđeti moglo, jer već treći dan vrljaše
Jedan dan pošlje starac mlađu snahu da vodi jarca u šumu, da mu nakreše da ne bi krepao od gladi. Ona po zapovijesti otide s jarcem, ali malo čas, eto ti jarca kući, pa se stane | drekenjati oko kuće: „Mehehe!
Kad konj poslije nekoliko dana crkne od gladi, Ciganin rekne: „Hej nesreće moje! taman kad ga naučih gladovati, onda crče.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
tavan sakrio i sve bi[h] metanisao, čelom u zemlju udarajući, dok bi mi se zavrtio mozak; jedva bi[h] na nogu od teške gladi stajao.
budem, no svaki dan u vreme urečeno da s drugom bratijom jedem; ako li neću, da na drugo mesto gdi idem lipsavati od gladi, a ne kod njega.
će im ovi kazati kad nigde ništa drugo pod nebom ne znadu nego - daj milostinju, daj sve, što god imaš, a ti umiri od gladi, i mrzi i proklinji sve ljude na svetu koji tvoje vere i zakona nisu!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Pa kako, kako? — pita dujo. — Vala bogu i prisvetoj Divici, nije zla! Jeto, gladi nije, a bolesti nije, pa se životari — veli knez Kušmelj. — Dede, nevisto, metni malo sukna na stolicu!
Pa jeto nema ni splate ni brodova... — Pa ajdemo da štogod pojidemo. Nećemo, zar, da sad još crkavamo od gladi — reče Brne i ode prvi.
Ćosić, Dobrica - KORENI
I opet noću sa planina silaze ludi i voda. U lipovoj kori donose decu. Psi laju po njihovom tragu. I od gladi postadoše kurjaci. U Tim proticanjima krv nam se iskvarila. I naružila se zemlja od pogašenih ognjišta.
— prošapta kroz cvokot Đorđe, posumnja da li je Tola čuo i reče glasno: — Da ti nije mene, pocrkala bi ti od gladi. — A da tebi nije mene? — Prestani! I uzmi pušku. — Šta će mi? — Tola dohvati pušku, začuđen Đorđevim strahom.
— Oče, neka i Đorđe ostane. Večeras sva trojica moramo da razgovaramo. — Odsutno gladi prstima recke po ivici sofre, pa odjednom, kao sa vatre, trže ruku.
dete, jedno jedino dete. Ne tražim mnogo. Toliko ih se rađa u svetu. Mnoga, jadna, umiru od gladi. Mnoga se rađaju samo da bi sluge i mučenici bili. A moje dete bi srećno bilo, Gospode, sveta slavo, Majko božja...
Za ovu uzbunu Tolu će ubiti. Zastade i čvršće se obavi šalom. Ako Toli nešto bude?... Deca će mu poskapati od gladi. Stoji u nedoumici i stidu. Kad sâm nije pametan, zašto ona da ga spasava? Ali, Aćim mu je naredio da zvoni.
— Nemoj da si nečovek. Ja četiri sina imam. Siromah sam čovek, nadničar... Ako me ubiješ, deca će mi poskapati od gladi. Aja sam tebe dosad mogao stoput da udavim. — Neću. — Zakuni mi se u decu. — Živa mi deca. — Ti nemaš dece — drhti.
I deca bi im poskapala od gladi da nije njene lake ruke i mekog srca. Trebalo je da se vrati braći pa da uvidi da je i njih izgubila onog dana kad je
A vi ste svi slabotinja, gladnice i tvorovi što tuđe glođete. Poskapali bi od gladi da vas udes nije nasadio u njegovu kuću. Nikad nisam videla decu i narod da toliko jedu kao vi.
U knjige zavedu da je naprasno umro, i u zdravlje! Sigurno bi deca za njim zaplakala. Mačke su mu, kažu, pocrkale od gladi. Aćim pogledom preseče Rakin smeh. — Pričam jer te poštujem i žao mi te. Izludećeš ovde sam.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Šta tek da se kaže o dvoranima? Hodali su i hodali, dok im od gladi nisu zakrčala creva. Onda su jedni počeli da gunđaju, a drugi da se kradomice vraćaju svojim kućama.
Već je i jutro svitalo, a oni su još svirali lelujajući se od umora i gladi. Tako i podne dođe, i slavno društvo se rasturi da predahne, ali njihova svirka ne stade da bi san cara i dvora bio
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Učinilo mu se da je prepoznaje: sa tim brodovljem punim hrane nije li, u toj gladi, bilo odviše lako ostvariti imetak i nije li, pred tom bedom, bilo odviše lako osetiti se nadmoćnim?
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
„Dole ćemo jako sesti; Al' će da se sladi! Mor'o bih te, ribo, jesti I da nije gladi!“ Pa je uze, pa njom brže da primakne k usti Čun se ljuljnu - on se trže Ode sanak pusti! Br.
Popa, Vasko - KORA
mesečini temena Ili prosto sela Sela na tuđe obline umora Da se odmori TANjIR Zev slobodnih usta Nad vidikom gladi Pod slepom mrljom sitosti Mesečarski zev Usred zubate plime I sanjive oseke Prezrivi porculanski zev U zlatnom krugu
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
No ptice lešinari nalaze obilnog plena, jer na isušenom tlu leži bezbroj stoke, pocrkale od gladi ili žeđi. „Poplave Nila ne dolaze svake godine tačno u isto doba.
- Sram vas bilo! Ne doneti ribu na pijacu - ta to je izdajstvo, zločin prema državi! Čim da se hranimo? da skapamo od gladi!“, vikaše nomofilaks, zaboravljajući da iza njega stoje njegovi robovi, pretovareni životnim namirnicama.
Kad sedosmo za sto, reče nam: „Oh, dragi moji, premirem od gladi; ovo beskonačno uzaludno čekanje nije više za mene. Da li ću dobiti još šta za jelo?
i njihovi mnogobrojniji sabranici iz životinjskog sveta, dovoljno hrane da se održe u životu; mnoge od njih pocrkaše od gladi i žeđi, U očajnoj borbi za opstanak, i između individua iste vrste, ostadoše u životu samo oni koje je priroda
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ovako crkavaj od gladi i pružaj ruku celog veka. — I još da nema dobri' ljudi, braćo! — Pih! Onda bi prodavali vaške pa bi živeli.
A posle se umiralo pod ćepencima i ćorsokacima od iznemoglosti, zime i gladi od koje se spasavalo prodajom poslednjih ostataka rublja i odela Arnautima.
punim grabljive bistrine — da li me je ono marseljsko vino istrugalo, šta li, želudac mi se stegao i ruke mi drhte od gladi. Imate li slučajno što za jelo? Ja izvadih pečeno pile iz torbe, ponudih ga i zamolih iskreno da se ne ustručava.
U isti mah, munjeviti pogled, sav od one gladi, dočepa je i zakova, pa se od toga njene slabe ruke poslušno opustiše. Videlo se jasno da će mu se još sutra podati.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Tako se otimala od nemaštine i gladi, a dao Bog — seoskoj duši ne treba mnogo: komad proje i glavica luka zadovoljava potpuno njene potrebe i navike.
I usred tih misli on se seti hleba, zgrabi ga i poče žudno jesti, ne toliko zbog gladi, koliko radi želje da otera od sebe misli, da se zabavi jelom, dok mu ne padne kakva druga misao na um.
Sednuvši na stolicu i posadivši je pored sebe, on je uze za ruku, pa stade da gladi onu meku kao pamuk kožu na ruci, potom je uze za obraze, pogladi joj meku namirisanu kosu na glavi i opet gleda i
Da vi’š samo ovu moju gošću, da ti oči stanu!.... — He-he... — stade on da čupka i gladi brčiće — ja vala baš tako.. Onu mogu i oterati...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— Bome ne dam njemu ni za kakve novce, jer on je pustio mojijeh pet sinova da pomru od gladi, a nije im dao kruha, — reče starac.
Velik strah ih popadne da u onoj pustinji od gladi ne poskapaju, pa se stanu bogu moliti da bi se pusta sela, varoši oli ma koga viđeti moglo, jer već treći dan vrljaše
Teta lija ostala kao cura u carskome dvoru. E ne zna car šta da radi s njom! Miluje ju, gladi, meće na koljeno, posadi na krilo, ljubi, grli, dok odjednom među zlaćanom joj kosom zapazi jednu običnu prostu lisičju
đece, tako da ih nikako hraniti nije mogao, i više puta se kanio da ih jedno jutro pobije da ne gleda jada đe mu od gladi umiru, ali mu žena branjaše.
Jedan dan pošlje starac mlađu snahu da vodi jarca u šumu, da mu nakreše da ne bi krepao od gladi. Ona po zapovijesti otide s jarcem, ali malo čas eto ti jarca kući, pa se stane drekenjati oko kuće: — Mehehe!
Sin uzme ovce, potera ih u šumu, i tu su pasle sve dok sneg ne pade. A kad sneg pade, ovce stanu blejati od gladi, a čobanin zapevati iz svega grla.
iz Dubrovnika put Trebinja zimi, i nosio na leđima nekoliko oka kukuruza doma, pa od truda, zime, a može biti i od gladi zapjeva iza glasa da se razabere: Lasno li je pjanu zapjevati, a sirotnoj majci zaplakati, mladu momku poljubit
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— A ne zna naški.... Ima jedno njihovo magare što im poštu nosi. Vidjeo sam na svoje oči jednom: miluje ga i gladi kao da je kršteno... Boga mi voli ga no svoje momke! Pa se časom zamisli: — Hajde sada...
„Mora da je jako gladan”, pomisli Milivoj gledajući ga kako halapljivo jede. I seti se svoje gladi, kad ono njih nekoliko drugova ostadoše u pustoj planini za dva dana bez zalogaja.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
) Ama, šta se vazdan majete, dajte taj cilinder! XV ŽIVKA, DARA, ČEDA, ANKA, MOMAK ŽIVKA (nosi cilinder i gladi ga rukavom od bluze.) DARA i RAKA (dolaze za njom).
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
da motiviše prejak, bukvalan prizor autoerotizacije: „Tada oseća kako je ova duboko, duboko ljubi u usta; rukama joj gladi kosu, unosi joj se u nedra, u skut, i znajući za Sofkine najtajnije, najslađe i najluđe želje, čežnje, strasti, grli je
Prava čerga, u kojoj se urlalo uz gusle, kraj vatre, više od gladi nego od pića. Ispruživši obe svoje noge i raširivši ruke, Isakoviču se činjaše, u polusnu, da dostiže njima čak pod
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
bez razdvojnice i tek na Šimširovu Brdu iznad Vezirova mosta, kad im je puk osvanuo sasvim proređen a oni iznemogli od gladi i zamora, okrenuo se mladi Košutan svojem pobratimu i šapnuo da se vrate doma.
Natrag, umuknite jednom od Kosova!.. I kad se sve ućuta, ona kleče kraj sina i poče da ga gladi po obrazima. Dugo, nežno, bolno za okolinu. Bleda kao smrt a prkosna.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Danju radi, noću radi Da odbije muku gladi Što kâ crna avet sleće Na šestoro siročadi. A kad zima stegnu jača, Vetar, ciča, nepogoda, Ona mišlja: šuma j’
Osim nekih dembela Što s’ ne boje gladi, Svi ostali mučimo se, Svak’ mora da radi. Ratar zorom urani, Ore, seje, vlači, A gorčilo beleži Gde će žetve
Osim nekih dembela Što s’ ne boje gladi, Svi ostali mučimo se, Svak’ mora da radi. »Starmali« 1882. IZ ŽIVOTA JEDNOGA LAVA I Tam’ u Baltimoru,
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
FEMA: Ti nemaš nikakva posla, nego da sediš tu, da slušaš zapovest. JOVAN: A krava da crkne od gladi; zar joj ne treba dati sena? FEMA: Kravi sena, uh! uh! (metne maramu na nos) ala smrdiš!
Miljković, Branko - PESME
I ostaviti pesmu da se sama menja? Pokloniti sebe životinjama i cveću i snagu svoju dati gladi crnog korenja? U ovoj noći mene nije stid što pevam iz zida lepše no na slobodi. Sunce mi u peti bridi.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Umeti loviti znači naučiti te inkantacije. Oni se tu navikavaju gladi i trpljenju. Poznato je da pre no što mladić dokaže da poseduje već sve vrline koje su potrebne za tatuažu, ima da prođe
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
VUK: Ne znam ni ja. I pre bih, veruj, znao, Stanoje, Šta zbore čavke, mačke, miševi, Neg’ ovaj ovde što je od gladi, Možda, siromah umljem poklizô. GLAVAŠ: A vi stojite?... Al’ ste blesani!
GLAVAŠ: A vi stojite?... Al’ ste blesani! Ili čekate tu da izdahne Od silne gladi, očigledice? Hajd’ idi, Vuče, vod’ ga kolibi!
Kaži mu jasno: da zuba nemaš, P’ ako ti sina smakne jedinog Da ćeš od crne gladi svisnuti. Ili nakrivi rame staračko, Pod paz’o uzmi štaku debelu, Pa kaži: „Eto, hroma sam, stara, Nemoj mi lomit
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Legli vali, pa zaspali, Kao višim čudom nekim; Maina im bogodana Čelo gladi dlanom mekim. Pa sad plavi, noći sveta! Treperite zvezde milo! Evo more — duša moja — Ujedno se s vama slilo.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— pitao sam komandira. On me pronicljivo pogleda i poče da gladi jedan brk. Posle kratkog ćutanja progovori: — Posmatrao sam svoje vojnike, pa sam isto pitanje postavljao samom sebi...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Pes ne dira mačku, maca mišu gladi, Iz serca im zvjerstvo ljuta zima vadi. Tako jedni i drugi i treći den prođe, Kogda sv'jet na zemlju i tišina dođe.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
U Turke, zar u Turke? Ha, u pakao!... Il’ tamo gde je mnogo strašnije, Međ’ zmije, guje, vukove, Kad u besnilu gladi očajne Sa sebe zdravo meso kidaju... Ha!... MIRA (klečeći): Babo! Ah, babo!
KNEZ ĐURĐE (gladi se po čelu): Još nešto htedoh pitat, vojvodo... Ali dosta je — dosta, suviše, Pod tvojih glasa teškim teretom
Nastasijević, Momčilo - PESME
Bolest mine, nu eto nam gladi, Zlo se sa zlom bez promene menja, Čudi i jest te trajemo, ljudi. PESMA VEZILjA Ni brodi bez prebroda, Ni gore bez
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
A kamo i snaški? Eto, prija mi priča: hoće da umre od gladi. Ništa joj ne šilješ, ništa ne daješ... I krišom, tobož mladoženja da šilje, mladi za sve to vreme jednako se slali
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Pa, oslobodivši se, veli: — De, dobri gospodaru, povrati mi ih da ne skapavaju od gladi! Gazda pogleda na svoga nadstojnika Vasu, omalena čovjeka izbočitih jabučica, po kojima se vide isprekrštane plave
Bijaše se već obiklo na meke zime, pa u selu ponestade piće blagu. Treba je nabaviti ili pustiti da stoka skapa od gladi. Ima nekoliko dana što Ilija razmišlja gdje da je namakne.
dva kruha, kad jednoga nestajaše, a drutome ne bijaše se nadati, ljudi se zabrinuše; bilo je muških što, da odole gladi, stavljahu ispod pasa ploču, a ženskinje ispod pregače, i, čvrsto utegnuti, putem hodahu.
na kokoši i krmad, kojima bi se stara Smiljana u ljutoj zimi smilovala i pregršt po pregršt bacala da ne skapavaju od gladi. Tako Ilija pod zimu jevtino prodavaše, a usred zime i ljeta za skup novac kupovaše i sijeno i žito.
Selo u nevolji, nerodica, pritisli kamatnici, a brzo će se i crkavat' od žeđi, i — ne daj bože — skapavati od gladi,a vi što ste na upravi trošite tuđ novac, k'o da ga je na pregršte... — Mladić je govorio čisto ljutito.
nevoljama, mlađarija bi bezbrižno prekinula takove razgovore: „Briga nas, dok se bude moglo raditi, neće se umirat' od gladi! ...
Piše da nije ni tamo dobro, a ovi naši sele k'o ludi.. A valja, da sele! . — Da što će ovdje pocrknuti od gladi! Imali bi svi ići!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
da se odmah ti monasi, silom, ako dobrovoljno ne pristanu, presele na Kulu, jer je doznao da jedan po jedan umiru od gladi i bolesti. Zatekli smo zbilja tužan prizor.
pa su ljudi, dok su bili u izbeglištvu na padinama, morali da hrane stoku bukovim granjem, tek toliko da ne poskapa od gladi.
Ne mari on za našu sudbinu. Ne zanima ga da li ćemo imati sutra šta da jedemo. Pustiće nas da skapavamo od gladi, da ližemo znoj sa njegovih ugojenih kljusina koje mu služe samo zato da bi ih gledao kako se propinju i ržu u donjem
stoji na zidu sa svojim đavoljim žigom na sebi, jer ako ne ropćemo kad su kijameti i poplave, ratovi i nasilja, pomori i gladi, što bismo se bunili protiv toga crteža koji je samo običan trag bojom po malteru. Ništa više.
Zatrpaće ulaz u pećinu. Može on i sam. Ako je još uvek živ — bogoradio je iguman. Možda se smrzao. Umro od gladi. Hteo je da se uzdigne iznad sviju nas. Prezreo nas je govoreći da smo ništarije i ljigavci. Zašto mi da ga spasavamo?
Išli su kroz šume. Ima drva u izobilju. Nisu išli kroz krš. Pocrkali im konji od gladi! Pa zar ne prenose zob?! I tako, tek što bi se neko zakeralo pojavilo sa crnom slutnjom, odmah bi ga sa svih strana
Hoće da nam pokažu kako su bolji od nas. Neka im. Pre bih krepao od gladi nego što bih pred njima savio koleno i molio ih da se vrate. Ali neće ni oni dugo.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Ta to nije teško to je barem lako, Namrštiću čelo, počeću ovako: Zgrabi pero iza ušiju gladi kosu, mrda usnama i piše no brzo ostavlja pero. Aja, to ne ide. Vrlo dobro znadem, Privikaće ljudi da Jakšića kradem.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Dole ćemo jako sesti, al' će da se sladi! Mor'o bi te, ribo, jesti i da nije gladi!“ Pa je uze, pa njom brže da primakne k usti… Čun se ljuljnu… On se trže Ode sanak pusti!
… O, siroče! …“ Samo čovek, tvrda srca, Mirno sluša, hladno ćuti; Tek od gladi kad premine, Na grobu će uzdahnuti. Aprila, 1876.
Stanković, Borisav - TAŠANA
« Šta ti znaš? Možda se za sevap, za spas duše svoje, zavetovala, da ne bi on umro negde na drumu, u polju ili od gladi? JOVAN (uvređen, prekida je): E pa ako je i za sevap, za dušu, onda je dosta godina, dve, pa i tri, a ne ceo vek.
Otkada je već sa njim, i sa njim će i u grob. Pa ako hoće da on ne umre na ulici, od gladi, onda eno joj selo i čivluci, i što ga tamo ne da, da ga čivčije čuvaju i hrane?
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
mi je glavna lepota u frizuri, a crkva mi baš nije jaka strana, ja ću kao ona bosanska đevojka: l'jevom rukom kosu gladi, a desnom se Bogu moli... Oj, oj, oj!
šta bih rekao, gospodin Joksime: u sravnjenju s jevrejskom rasom, mi Slaveni smo lišeni ne životne snage, nego životne gladi. Ono što filosofija zove ens appetibile. Jevrejin s glađu i apetitom zarađuje novac, neguje sina, čuva rasu.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
guska, da je duga duga, a ne kačni obruč, upoznaje ga sa sistemom Buridana, kako magarac između dva plasta crkava od gladi, a ne jede ni od jednog ni od drugog, budući da obadva ravnim nagonom k jelu vuku itd.
Ona ga je oslobodila tamnice, a on je ostavlja da umre od gladi, ili da cela varoš prst na nju pruža. Ja bi želio da se stara ona pesma: »Znaš li, dušo, kad si moja bila« lako ne
»Čujte« — rekne on — »matematični onaj problem zbog kojeg sam od gladi crkao već je razrešen«. — »Ti si magarac«, odgovori mu Sanho Panzino magare.
— »Ti si magarac«, odgovori mu Sanho Panzino magare. »Kod dva plasta sena crkao si od gladi, jer si s tvojom filozofijom pamet izgubio. Ali tako je kad magarac oće da se plete u stvari koje za njega nisu.
sena stojeća, i bio je tvrdo uveren da ovakav magarac ne bi ni od jednog ni od drugog plasta jeo, nego bi skapao od gladi, budući da oba ova plasta ravnom silom k jelu vuku. »Šta je to?« To je ženialitet.
Tako, dakle, čine oni koji se glade u braku sreću dostati. Devojka se sirječ gladi da budušteg muža po obrazu gladi, a muško opet da svoju ženu po leđma pogladi, premda se često slučava da ni muško
Tako, dakle, čine oni koji se glade u braku sreću dostati. Devojka se sirječ gladi da budušteg muža po obrazu gladi, a muško opet da svoju ženu po leđma pogladi, premda se često slučava da ni muško nit’ žensko nije kako valja uglađeno,
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
ekspedicije težile da dopru ali su propadale, strmoglavljivale se u ponore, bivale zatrpavane usovima i umirale od gladi u smetovima, a vrh Himalaja ostaje i dalje neispitan i nepoznat čovečanstvu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ali kada vide revolver u ruci, izvadi čanak i poče odbrojavati srebro. Isajlo se zadovoljno smeška i gladi podbradak. — A-ha!... A sad, braćo!... Oćeš ljudski! Ih, što nemam, i meni da razmeniš. — Evo ti!
Danima mi gladujemo — dodaje drugi. — Ako pođemo sa vama, pomrećemo od gladi. Ako se vratimo, možda će nas kuršumi mimoići. Gladni, pogureni i pomodreli od zime, odoše oni natrag.
— I sve se nađeš onda, kad ne treba... Sutradan, neki su konji ležali i nisu se više mogli dići od iznurenosti i gladi. Vojnici pretovaruju stvari na druge konje, te ih onako gladne i mršave još više zamaraju.
Tako je valjda suđeno. A ko zna šta i one druge čeka na daljem putu... Lica su potamnela od umora i splasnula od gladi. Pesma je odavno zamrla, razgovori su prestali.
te prijateljski obziri, te disciplinovana vojska, mi ćemo zajedno sa ovom stokom polipsati od gladi. Ja odoh po hranu. Poveo je sobom deset vojnika sa puškama. Uveče se vratio sa dva džaka kupusa.
Na svima stranama leže malaksali ljudi i konji, od gladi i umora, kao skrhana, trula drveta. Zašli smo u pravo bespuće. Idemo preko nekih staza.
Malo dalje nailazimo i na jednoga mrtvoga. Sigurno je umro od gladi. Neko mu je prekrstio ruke na grudima i između prstiju stoji mu upaljena sveća. Samo što nije dogorela.
Ali trećega dana opet ponestade hrane. Naređeno je da vojnici štede. — Ama kako da štedim, kad se povodim od gladi! — jada se jedan.
Ležali smo tako oko dva časa. Počinjemo već da se bunimo, jer nam se muti po glavi od gladi. U neko doba pojaviše se i naši.
Kao san... Do malopre smo razbijali peksimit kamenom i krckali štedljivo, koliko da ne pomremo od gladi. Onaj pešački potporučnik ne mogade da izdrži, već dohvati tablu od kelnera, pa je spusti na sto i nad činijom se na
Na mnoge je nepovoljno uticala sinoćna obilna hrana, jer su im creva od nejela i dugotrajne gladi oslabela. Mornari su kofama prosipali vodu po raznim uglovima broda, posmatrajući ove jadnike očima punim saučešća.
A neki su i kroz Albaniju pomrli. Mnogo mu je bilo žao kad je čuo da je Krsta vozar umro od gladi kada su išli preko pirinčanih pola. A kaplar Vučko udavio se u reci Maći. Jankulja su ubili Arnauti.
Petrović, Rastko - PESME
Ko peva o hlebu i o gladi! Ulicama i kraj bioskopa, pred glumicom mladić bogoradi: Prisluškujući: Iz želudca Vam se diže opere neke arija!
Ona: O ne! o, ne! to nije od gladi; To šesti mesec otkucava moj trbuh: biće fabrički radnik, a pijanicom će ga zvati Skadarlija!
Da li će zveckati džepom; umirati od gladi; I on razgolititi reči da osramoćene beže: Prezrivo se cereći, odbiti ma šta da radi; Bogohuliti danju, pod pokrivačima
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Uzalud su ga čekali da se vrati, uzalud ostavljali u prozoru svetlo! Nije dolazio. Možda zbog gladi koja je bila česta gošća, a možda i zbog vode koju su stanovnici Peščare iz daleka, na leđima, donosili, jer nigde
Šantić, Aleksa - PESME
O, lijepa polja! o lijepe luke! Ne nosim vam ništa doli duše gole, Žuljeva i rana, što peku i bole, Nevolje i gladi i skrhane šljuke...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Mijat Tomić (poznati hajdučki poglavica iz XVII veka) u pesmi je onaj čovek koji je „od gladi crnu zemlju jeo, a od žeđi s lista vodu pio, dok je junak družbu sakupio“.
Zašto mi se otprije ne kažeš, nego sam te putem namučio: i konakom, i gladi, i žeđu?“ Teško svuda svome bez svojega! 2 ŽENIDBA KRALjA VUKAŠINA Knjigu piše žura Vukašine u bijelu Skadru na
on brže sitnu knjigu piše, te je šalje Anđeliću Vuku: „Bogom brate, Anđeliću Vuče, nemoj meni đece pomoriti, pomoriti i gladi i žeđu; pustiću ti brata Milutina“.
Ono roblje što ste kupovali, nemojte ga gladi pomoriti, već sve ono roblje raspustite, neka ide kud je kome drago; to je, braćo, mala zadužbina otkupiti roblje od
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Tamo boraviše dokle pak rad gladi za prodatim Josifom od braće odoše svi širom u Jegipat. Te tamo pri svojoj smrti, Jakov svoje sinove blagoslovi i kaza
radi ono tuđega dobra, a ja niotkud ništa ne mogu dobaljati da bi mu bar isto suha hleba mogla odnositi i davati, da od gladi onde ne umre.
Zemlju oko sebe zapustiše. Nigde ništa im nesta za kami zubi. Te jošte crnje i huđe prođoše od gladi: ka psi manjkavahu. Počeše jesti mrtve svoje lešine i svaku lipsotinu. A i toga im ne nastača.
Najposle što habe čovečaska lajna s prahom mesiše te jedoše. Pak izarad te takve bede nevoljne od gladi mnogi hartnici junačni i popošteniji im što su imoviti gospodari, dobegoše pod grad da se predadu Grkom, al’ oni ne
Dor su ginuli ludi od gladi i pak im na to sveti Dimitrije bi za veliku pomoć, te sam vidimo se svuda ukazivao, po svih okolnih strana na konju,
I jači bi mu zalogaj od njega. Preobukoste se u vučje dlake i srdca. Ko rano na svoj posao rani, Suza od gladi ne roni Nego i drugim svoga komada odlomi i nakrmi.
i reče k božijem poslaniku proroku Gadu: »Tesno mi je odsvuda, ali volim pasti u božije ruke nego u čovečaske i od gladi manjkavati, a gospod Bog je mnogo milostiv i požaliće me opet«.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
devojke na avlijska vrata; poneka se zabatrga, pa joj izleti papuča ili nanula čak preko sokaka, a lepi Perica samo gladi svoje brčiće i pusti izveštačenim basom (a govorio je obično sa pola usta): „A joj, pobratime, pusti me da umrem!...
Bakšiš retko kupi, jer on upravo i ne dolazi u Kasinu radi bakšiša (jer on bi po ovom bakšišu umro od gladi), nego dolazi radi tombole, koju svi rado i redovno ovde igraju, samo malo docnije, kad se svi igrači skupe.