Upotreba reči glasa u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Ne stiže mu hladno gvožđe ni noge ni ruke; ne gone ga Madžari... A i on je sada sasvim miran, ne diže više glasa svoga protivu nasilja i nepravde... Lepo, mirno skrstio je bele ruke, pa čeka Strašni sud... Siromah!...

Po ćoškovima se viđahu deca. Sede žalostivo; pobledele usnice samo im se miču, iz njih ne čuješ glasa; od gladi su promukla, samo čuješ kao neko šaputanje: „Gladan sam!... Hleba!..

Oh, nesrećnice! Ta sve što je na njojzi, sve je to njegova... krađa!... Jadna mati!... Zakukala bi iz glasa, ali steže srce i ćutaše tužno posmatrajući nevaljaloga sina.

se udubi u neke čudne misli, iz kojih ga je teško probuditi; izgleda kao da nešto računa, ustima samo miče, ali mu glasa ne čuješ; prstima nešto nabraja, kao seljak koji je nešto prodao i kupio, pa ne može da sastavi račune...

Obradović, Dositej - BASNE

Onda magare, ponoseći se, upita lava: „He, sad mi kaži što ti se čini od mojega glasa!” „Pak jošt pitaš, — odovori lav — i ja sâm da te ne znam ko si, bih se od tvoje vike uplašio.

Lisica to videći, reče psu, posmevajući mu se: „E, luda glavo, lava li se usuđuješ goniti, kojem ni samom glasa ne možemo podneti!” — „Ko bi se nadao da on tako riče?“ — odgovori osramoćeni pas.

se s njim u veliki razgovor, i među pročim upita ga: „Kako to biva da lav, taka strašna zver, pak se boji petlova glasa?“ „Tome se nije čuditi” — odgovori lav.

s vetrom nadoknađivali — pa kaž' der mi: što su im žene na pamet i na srce dolazile, te jošt onde gdi im nije bilo ni glasa ni traga?

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

Komandantima ni traga, ni glasa. Kuda su, kad su, kako su nastali? s naših ramena pitaju se pseće, ovnujske, svinjske glave, i teleće.

Da izbaci tezge i trgovce! Da odvoji oltar - od samara, vagu Suda - vage piljara, glas sa bačve - od glasa sa Siona, i ovnujska - od crkvenih zvona! 2. Ovde gladnih nema samo pet, nego skoro trideset hiljada!

Kad ćeš nas čuti, ako nas ne čuješ danas, kad nemamo ni jezika, ni glasa? DESET OBRAĆANjA BOGORODICI TROJERUČICI HILANDARSKOJ Majko Slova i Spasa, Trojeručice, neka naše čamce u blage luke

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Jer u ono vreme u Srbiji nigde ni glasa ni traga od škola nije bilo, no svaki đak, koji je želio što učiti, morao je popu ili u manastir ići.

šabačke Tavnave, odvede u Čokešinu manastir, gde samo zastane Ćurčiju sa nekoliko momaka, a od kneza Mijaila nema ni glasa.

Mane se ̓odža sabe i molitve, veće iz glasa poviče: „Aman, Turci, umet i Muhamed, uđe Vla̓ na kapiju u šanac!” Grnu svi Turci na kapiju, dočekaju naše: mlogoga u

Zamolim ja nekoga Glišića Milovana iz Paljuva, da me posluša i odnese moje molebno pismo u tursku vojsku. Glišić iza glasa poviče da ne sme, no da molimo starca Jakova. Pošljem istog Glišića i dva moja momka; dovedu starca Jakova iz Paljuva.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Neka devojka izviri iz kuće, pa je opet nesta. To beše Stamena, poćerka Boškova. — Domaćine! — oteže pop iz sveg glasa. Zeljov riknu i stade tako trzati lancem da se čak dole do vratnica čula zveka.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Od tvoje kuće, Ivane, ostaće kućište, a od naroda iz doma tvoga strašna pripovetka!... Tako mi Gospod glasa ne čuo, tako me ne ogrejalo sunce sutrašnjega dana!... 7. SPLETKA Lazar ce nije prevario. Ono je zaista bio čovek.

– Lazo!.. Lako!... Lazo!... Lazar poče dolaziti k sebi. U strahu on ne poznade glasa Marinkova, pa ne smede ni oka otvoriti. Marinko je neprestano vikao... Jedva se Lazar osvesti i poznade glas.

Turčin stupi pa ćupriju. — Stoj! — grmnu Stanko. I jeknu dubrava od njegovog gromkog glasa. Turčin se trže i pogleda na ovu stranu otkud glas dođe... Stanko dade vatru...

niko koga nevolja ne goni neće maći ispod svoga krova; i sami pas traži kakvo bilo sklonište, pa tu ćuti i ne pušta glasa... Samo jedan čovek tumara po pomrčini.

Oči joj postaše živi izvori. Ona zajeca... dođe joj da iz glasa zapeva... I da bi to ugušila, onda stade sve dublje roniti glavom u jastuke. — Rano moja!... Blago moje!...

— Ta daj ga ovamo!... — reče Zavrzan, pa ga dokopa po sredini i prinese bliže drvetu. Marinko se derao iz svega glasa. — Šta je?... Šta se dereš? — reče Stanko.

— reče Nogić. — Ako ne govori s ticama — našali se Zavrzan. — Zakleo bih se da neće doći bez kakvog bilo glasa... Stanko izdade zapovesti šta koji da čini.

Samo je jedno tištalo duše ranjenika. Stanko bi vazda, čim bi oči otvorio, pitao majku ili Jelicu: eda kakvog glasa od pobratima?... Pa kad bi čuo da niko ništa ne javlja, sklopio bi oči i ućutao.

Dučić, Jovan - PESME

Sve je utonulo u tišinu večnu. Ni šuma, ni glasa; samo jednoliko Izbija časovnik kog ne čuje niko. LETO Iz dubrovačke Župe Okićenu lozom i cvećem od maka, Sreo

LjUBAV Iz Stona na Pelješcu Stoji pusta crkva bez glasa i zvona, Sumračna i hladna svu noć i dan celi, A u napuštenoj i nemoj kapeli Sama plače bleda žalosna madona.

Noć ovud svugde smrću zaspe; Ali već jutrom, dan bez glasa Sve ljubičice Parme raspe, I svetle ruže iz Širasa. Ima i na tlu očajnome Uvek kap Božja koja kapi, I krvožedni

Suv potok kraj kog mrtvo ćuti, Bez glasa i bez prama dima, Seoce; samo zlatom žuti Tikva po vrelim vrtovima. Sve žega mori kao čuma; Dolina puna nemog

Piće moga tela i svetlost mog duha, Mog sopstvenog glasa odjek u dnu dola, Nekad praznik mojih očiju i sluha, Da sad budeš tajna gorčine i bola.

Svaki šum da seća tvog ćutanja; svaka Tmina opomene na svetlost tvog glasa; Da je srce puno sve tvojih koraka; Da na svačem leži senka tvoga stasa.

Sve vode postaše za odsev tvog stasa, Prostor, da imadneš dušu začuđenu, Mir tamnih dolina za eho tvog glasa, Sunce da na svetu baciš svoju senu.

Dao si mi oči da ti vidim delo, I sluh sav tvog glasa da napojen bude; No da celog veka odričem te smelo, Primih duh mudraca, deteta i lude.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Jedva da je što više znao od onoga što je djeci govorio. Pjevao je u crkvi, ali glasa gotovo nikakog nije imao. Pop ga je često dotjerivao, ali se za našeg dobrog učitelja slabo šta lijepilo.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

! Zar bi njen odgovor na pesmu bio slabija pesma, samo da je smela dati od sebe glasa? Srce joj je udaralo u grudima, kao pijan domaćin kad gruva na avliska vrata, udaralo da iskoči.

A mlada, kao svaka mlada, stidi se, pa kaže da nema glasa. I mladoženja je žali, pa je brani, pa i on kaže da je izvine za danas jer nema glasa, ali je drugarice uteruju u laž,

I mladoženja je žali, pa je brani, pa i on kaže da je izvine za danas jer nema glasa, ali je drugarice uteruju u laž, i vele da ona najlepše peva od sviju njih. — Pevaj, ludo, kad ti stari svat zapoveda!.

— veli joj jedna. — Ta znaš da si mlada — šanu joj druga — a mlâda mora da peva pa i da nema glasa, a kamol’ kada ga ima k’o ti! Ta koja nikad u veku nije zapevala, na današnji dan mora.

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

— Nasiti se, prosjačka vero. I, radostan, poskakujući, odjuri u varoš s onim što je naprosio, pevajući iz sveg glasa. Obično ide u one mehane po čijim štalama spava. I tamo, ono što je naprosio, razdaje seljacima grdeći i njih, seljake.

ne zavlači se međ plotovima i ambarima da tamo spava, hrče, valja se onako pijan po prašini, već pevajući iz sveg glasa, kršeći se kao neki „ergen“, prolazi pored kuća najbogatijih i najlepših devojka i ide u najbolje mehane da tamo peva i

— počeli u gomilama noću da se vuku, tumaraju i cele noći idu po turskim maalama derući se ludo, kreštavo, iz sveg glasa: — A, Turci! A, vuci! a, a! ... — počeli bi da viču i skaču oko njihovih kuća kao da pujdaju, tutkaju nešto na njih.

Afrika

Miris njene kože na ambru, na ulja i na trave, raduje; ali najviše raduje čudna divlja boja njenoga glasa, u kome ima uzbuđenih nota devojačkih, pištavih detinjskih i promuklih kliktanja ratničkih; i raduje živo i prozračno

One su ostajale za trenutak nad nama, poslušne, ne puštajući glasa od sebe; zaklanjajući sobom celu jednu stranu zvezdanog neba.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

Usta uvek tako drži kao da bi se smejati hotela, premda je kod noblesa regula retko, ali iz glasa smejati se. KATICA (podskakuje): Blago meni, sad sam i ja vospitana! Odsad se neću ustručavati, ma kakvo društvo bilo.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Malo je trebalo pa da naredi da se na one, na utrini, puca, iz topa. A vikao je iz sveg glasa. „Pokazaću ja vama da ćete zaboraviti da putujete u Moskvu. Ich werde Euch das nach Moskou reisen vergessend machen.

Uzalud ih miluju po kosici. Uzalud se dozivaju, nemo, u noći. To njihovo dozivanje ostaje bez glasa i oni ostaju ležeći, jedno kraj drugoga, nepomično.

Kirasir je bio razmestio svoje husare da spavaju na vratima. Tercini je bio veseo, te noći, i smejao se Isakoviču, iz glasa.

Na glavi joj se bila nakrivila povezača, zelena. Derala se, iz sveg glasa: Gde je ta drolja, koja joj je lavoar razbila, a nije platila? To je ta drolja, kod kapetana!

Vikao je pri tome rosijske komande iz sveg glasa, promuklo. Kostjurin je svaku odobravao. Kad je Trifun završio, i kad ga je Kostjurin pozvao na tribinu, ponova, upita

Kostjurin je bio spustio durbin i zgrabio rukama ogradu tribine. Usta su mu bila otvorena, ali nije pustio ni glasa. Gledao je u konjicu koja je jurila na njega, iskolačenim očima. To je bila njegova mladost. To je bila njegova sablja.

Teodosije - ŽITIJA

— Nijedan od njih nije mogao pustiti NI glasa, ni reči; i da otac nije bio prihvaćen, najednom htede pasti. A kada je došao starac k sebi, mnogim suzama oblivaše

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Nema neverovatnog glasa u koji oni neće poverovati i širiti ga; nema neverovatne misli koju neće usvojiti, ako im godi.

Nema neverovatnog glasa u koji oni neće poverovati i širiti ga; nema neverovatne misli koju neće usvojiti, ako im godi.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

— Ovo je unutra glavom i bradom sam... sam... — Mačak! — dreknuh ja iz svega glasa i poskočih u džaku. Miševa nestade za tren oka. Čuh samo kako nešto bućnu u vodu. Vjerovatno su oba skočila u rijeku.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Neko ko nije video šta se događa mogao je pomisliti da udarci pljušte po njoj. Ja nisam puštao glasa od sebe: ne zato što nije bolelo: bolelo je, ali nisam hteo da plačem i pružim starom zadovoljstvo da ponavlja kako sam

Jer to je tako, i ako je moguće da se bira i ako čovek za bilo šta glasa, ja glasam za ljubav, mada je i ona unapred izgubljena stvar.

Onda kad je nedonošče nađeno kraj teniskog igrališta. Ono je čitave mesece kasnije bilo razlog za razgovor u pola glasa. Savka Gatara osećala se naročito pogođena.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Kako su to bili divni prelasci iz jednog glasa u drugi! A sirota Lenka, lepša nego njena pesma nije imala pred očima svež jutrošnji cvet, mladost, koji bi joj žice

Prođoše još više nedelja, krakovski vašar je već odavno prošao, a o gospodaru Sofri ni traga ni glasa. Dolazi Čamčinica i Krečarka da pitaju je li gospođa Soka dobila kakova pisma; one još nisu dobile.

Dolazi Čamčinica i Krečarka da pitaju je li gospođa Soka dobila kakova pisma; one još nisu dobile. Rđavo, nema glasa o putnicima.

— Jeste. — Nemojte se ništa plašiti, sve je dobro. Vi ste davno otputovali, a kod kuće nema vam glasa; vaše gospođe pobojale se nije li vam se što zlo dogodilo, pa su vas dale svud kurentirati, i tako smo i mi sad na vas

Gospodar Sofra nema mira ni danju ni noću. Već su dve nedelje prošle, pa nikakva glasa. Još ako za nedelju dana ne dođe, onda će ga kurentirati.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

sem retkih, šarenih lađa što su odlazile i dolazile, nije se ništa menjalo i sem rogova lađarskih dubokog, potmulog glasa, nije se ništa čulo. Laste su, te godine, tek mnogo docnije počele da stižu i da se izvrću, u niskom letu, nad rekom.

njima brndao, podvikivao, upadao glasom u sto razlika, trudeći se da što više otegne i što dublje spusti, na kraju, dva glasa e... ej... e... ej...

Ne videći nikog, zagluveo, kao neko čudovište, on se jednako krstio i previjao ali bez glasa. Mlatarao je uvis rukama, metanisao i Aranđel Isakovič tek posle primeti da plače.

I kad zbilja viknu, tako da se konji trgoše, prenerazi se i sam od svoga glasa, dok se monah trže, kao da ga neko bičem šinu.

čuli su da gore manastiri, da siluju žene i bacaju uvis decu, pa ih dočekuju na noževe, a sad od svega toga ne beše ni glasa.

Da su se njih dvoje, eto, razišli, rastali, bez ikakve moći i volje i bez glasa. Ona je bila tamo, on ovde. Kao što su kopite odbacivale blato, i kola i točkovi odbacivali kapljice, što je danima

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

„Kaže se“, piše Vuk Vrčević, „da se čovek samo tri puta u narodu javno glasa, a to: kad se rodi, kad se oženi i kad umre.“¹ Ova tri događaja čine ključne tačke životnog „mito-ritualnog scenarija“.

“ Neke porodilje dete zapoje vinom i izgovore tri puta ove reči: „Kad u svetu nestane hleba, vina, kvasca i petlova glasa, onda se ovom detetu život oduzeo!

Na seoskim zborovima, skupštinama, svaki odrasli muški član ima pravo glasa i time je ravan knezu, glavaru ili vojvodi.

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

O POREKLU Ja znam ko sam po zvonu što sa zadužbina nemanjićkih peva, po jasnosti njegova glasa, po tome što me od Studenice do Mileševa pradedovi gledaju s ikonostasa i što svaki u ruci drži hram.

Za slugu Jerneja koji na raskršću viče iz glasa da je njegova njiva koju kopa i njegova krava koju napasa, da je glava koju ima na ramenima njegova glava.

Matavulj, Simo - USKOK

Sa ostalima se pozdravi. — Poznade me, kneže Drago?! — pita Primorac, sjetnim izrazom i lica i glasa. — Ne zaboravljaju se lasno taki, kneže Marko — povrnu Njeguš, takođe sjetno.

— Protekoše gotovo dva mjeseca otkad bokeljski glavari otidoše u Rusiju, a o njima nikakva glasa, kad, njekako o Usjekovanju, stiže carski ruski glasnik i donese zapovijest da se odmah nastavi rat s Francuzima!

Tu je bio žestok boj, koji je trajao cio dan i komad noći... Stevo umuče i obori oči. Krcun reče Janku ispod glasa, ali svi mogahu čuti: — Tu je poginuo Joko knežev!

Iz svijeh krovova dizahu se dimovi, a ne čujaše se nijednoga glasa; stoka sita, psi siti, odmarahu se. Janku s lijeve strane dizaše se krševito brdo, koje zaklanjaše brastvo od sjevera;

Uostalom vježbaše se i u proučavanju talijanskoga službenoga glasa i ubrzo pokaza uspjeh. Doduše prijedmeti su bili slični.

Djevojčin otac, ili, ako je sirota, ko oca zamenjuje, pita sve brastvo da li pristaju; svaki brastvenik ima tu glasa, jer da poslije odiva dođe do nevolje, svaki je brani, jer mi ne lučimo brastvenice od rođenijeh sestara, kao što znaš!

Stigoše u brastvo podockan; ne čuše nigde glasa, sjem što uzavri lavež. Stane Serdareva otvori im vrata nakon dužeg dozivanja i lupanja.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

U ozbiljnim formama kao da se boja glasa tih pesnika gubila, melodija kidala i poništavala. Tek kad bi se pesnik dosetio da bi se igra mogla igrati i bez tih,

Kod mnogih se pesnika mogu uočiti ta dva glasa u pevanju: glas visoko zahtevan, i onaj drugi, neobavezniji, ljupkiji, čistiji.

J. Zmaja, Luisa Kerola, Edvarda Lira i Dušana Radovića... Taj, poseban tonalitet, tu umekšanu intonaciju glasa, osećamo i u nekim starim zapisima i stihovima o zečevima koji nisu bili namenjeni deci.

Čim se pomene naš junak — čak i u nekim lovačkim priručnicima! — visina glasa se menja, govor prelazi u tepanje i šaputanje.

Vučo (1897—1985) će stvoriti novi, suprotni tip dečjih junaka; od pitome i poslušne dečice neće ostati ni traga ni glasa. Njegovi su petlići kivna i nezadovoljna družina, snalažljivi mali probisveti, prepušteni ulici i sebi.

Zadatak pri pisanju teksta o slovu S bio je: postići što jaču frekvenciju toga glasa; evo pesme: S S SA SO SAT SOSA SOSA SA SATOM SAMO SOSA SA SATOM SOSINA SESTRA SETILA SE SOSE U TRSTU SAKRILA

izbor reči bio je veoma skučen, cilj neobičan i jasno određen — ilustrovati upotrebu i zvučnost jednog suglasnika, glasa M.

On naivno povezuje, detinjasto nagađa; za divno čudo, podosta pogađa. U dočaravanju bitnog kvaliteta nekog glasa, pesnik ređa reči po aliteracijskom ključu; u svakoj od njih određeni glas postiže punu zvučnost, određujući joj,

Radović ih ponovo okuplja, po sili privlačnosti određenog, zajedničkog glasa. Logika, očito, tu nema šta da traži, a ni okultna veština. Pa ipak, slovna vizija slova K donosi dašak jeze.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Popović je tako šezdesetih godina izgubio od velikog književnog glasa koji je za života uživao, čitaoci su ga napuštali, a kritičari odricali ili, što je još gore, zaboravljali.

Lukijan Mušicki, koji je tridesetih godina bio na vrhuncu svoga književnoga glasa, takođe je jedan od njegovih pesničkih učitelja.

Sedmica je imala veliki književni uspeh, i za kratko vreme steklo se u njoj sve ono što je imalo glasa u tadašnjoj srpskoj književnosti. U njoj su radili ne samo stariji pisci, kao Jovan St.

Kaćanski. Ono što je bila Sedmica za Vojvodinu bila je Šumadinka za Srbiju. Ljubomir P. Nenadović, tada već pisac od glasa, krenuo je taj list 1850. u Beogradu, i sa prekidima izdavao do 1857 (1850, 1852, 1854—1857).

I kod učenih Srba, koji su dotle znali samo za školske klasične uzore, pod utiskom tog evropskog glasa, počinje se ceniti narodna poezija. Još 1818.

godine nazvao brankomanija. Poslednjih dvadeset godina Branko Radičević izgubio je dosta od svoga glasa, i čitaoci njegovih pesama i zaneseni obožavaoci sve su ređi.

jer je bolje no iko predstavljao lažan ideal romantičkog »pojete«, on je poslednjih godina mnogo izgubio od starog glasa.

Milićević, Vuk - Bespuće

Oni su dizali galamu svojim glasnim razgovorom, vičući, dozivajući se, smijući se iz svega glasa, poneki malo napiti i zagrljeni, hitajući da sjednu, smeteni dalekim putem na koji se spremaju, unoseći među svijet

I ponovo zvonila soba od njegova glasa, ponovo se razlijegao njegov veseo i zvučan smijeh kroz čitavu kuću, sa toplom i djetinjskom dobrodušnošću.

i biva slabiji, trudio se da ga pojača i da mu dade blagu mirnoću, — ne plačite, — reče ponovo sa nepogođenim tonom glasa, — nije to ništa tako strašno, to je dosta obična stvar. I pusti njezinu ruku.

Samo u zoru potresa se kuća iz temelja od inžinjerova glasa, koji čisti grlo, i njegov kašalj čuje se u desetinu okolnih kuća, odkuda se već ljudi žure na posao da tamo stignu prije

Radičević, Branko - PESME

“ ode s glasa, Lomi konje i junake, Čini jade svakojake, Kušlja tlači, sablja seva, Klikće Veljko, Ture zeva, O tle čalma, o tle

Kam se kruni, kamen se komada, Pa sve komad za komadom pada, Jošte malo, nekolika časa, Pa im nema ni traga ni glasa, A jezana i drugoga čuda, Da se seća svak kô sanka luda.

Al' kuda se dede Radivoje, Ne znam, brate, a duše mi moje, Kako ode, od onoga časa Nigde njemu ni traga ni glasa, Oh junak je Radivoje bio, Pa je gdegod glavu izgubio.

još veće što za dugo nije, Već od skora, od Đurđeva dana, Pa već kakvih osta dvora pustih, Kakvih aga nestanulo s glasa!

vrulni zvuče moj; Maleni tica lik je onda stao I vir je ustavio žubor svoj, Nemirni zefir smirio je krilo, Miline glasa svašto je tu pilo. 21.

mu stade, kad ga zgleda, Znoj mu ledan probi čelo; Teo b' ustat, al' se ne da, Zborio bi, oće usta, 670 A im nema glasa pusta. 113.

Ode vikat iz sveg glasa! I već celi dom uzbuni, I sva s' izba već napuni. Prva nesvest veće prođe, Ali eto druga dođe, A za drugom dođe

Od zlosretnog onog časa Nigde traga niti glasa. U poteru za njom poše, Ma bijau sreće loše, Premetnuše dolu, goru, I siđoše dole k moru, Ma s' od brega tu nikaka

I devojku divna krasa Smotri njegov onde zor, Reči ču on slatka glasa: „Odi, mili, odi gor.“ „Grlo ti je, devo, medno, Oko sjajno — za me ne; Za te mi je srce ledno, Jer za drugu,

Lete konji i s njima junaci, Al' su brži orli i oblaci: Oro glasa razneo po gora, E se dižu Srpčad na zlotvora. Kud prolazi viteška družina, Svud je čeka koja desetina.

Ustaj, pirni, ne počasi časa — Pa Turčinu ni traga, ni glasa! Crna Goro, kami na kamenu! Kami, kami krvavome dinu, Da posuknu niz klanac i stenu!

Ode glava, — To učini Rajko, Ode druga, — odrubi je Vlajko; „Ala! Ala!“... ode jedan s glasa, Ode paša, brate, posred pasa. Oh moj Gojko, jesi soko sivi, Bog neka te Srbinjima živi!

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Propitivao se za nj u varoši, na stočnoj pijaci, na crkvenom saboru, ali od pobratima ni traga ni glasa. Te jeseni niko ga pod Grmečom nije vidio.

Zna on utješiti i zabrinutu mater koja dođe da vidi ima li glasa od njezina sina, razgovoriti snašicu koja se propituje za muža, a danas, evo, smiruje ožalošćena djeda kome je unuk bez

Kakvo ime i da daš ovoj izgubljenoj plitici zavjetrine, bez glasa i pokreta, kad u njoj nemaš volje ni usta da otvoriš. Tuda su u ratu prolazile vojske, izbjeglice i razni karavani, ali

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Kad uđoh i nazvah: „Dobro veče!“ to krkljanje posta jače i pretvori. se kao u neku vrstu glasa: — Kolj...lj...jo! Žene se zguriše i prošaptaše: — Sirota. Čula da je došao, pa ga zove. Priđoh joj bliže. Sagoh se.

peva on, a niotkuda glasa, samo mesečina sja i trepti. A njoj tada dođe — sačuvaj Bože, kao neka napast! — da i ona, kao što se u pričama kazuje,

slomljena, pobeđena diže glavu, zinu put Stojana otkud dolažaše njegov glas, te kao da htede da i poslednji akord njegova glasa, kojega nestajaše, upije u sebe. — Voda došla, a ti? — trže je muževljev glas.

Seo na doksat, puca iz puške, silom nagnao ženu da mu peva, a on iza sveg glasa grdi i psuje gospodu „stoparce“. Iz nekih dvorišta čuje se kako tutnji kolo, zveckanje dukata i dubla u nizama, na

koja se, u belim, svilenim jelecima i šalvarima, vije oko njega, igra mu, zapara palcem dahire, pevajući besno, iz sveg glasa: Ja ne žalim snagata moja! — Žalim srmali jelek, Žalim srmali jelek! — Ovamo, bre!

Momak odnese. Pođoh i ja za njim, ali se vratih, uplašen od piske i larme i Tomčina surova, od besa promukla glasa. — Sviri, bre!

— Ko? — trgla se ona. — Ta on! Pobratim! Taj srećnik. Srećan li je on! Ona od straha jedva dođe do glasa: — Kako, brate, a zar ti...

Kostić, Laza - PESME

dvorište tamno, samo tek uz opali prikućak kao da se miče nešto belo; pomislim da je nespokojni duh pokojna kakva glasa što se u Matici porodi nekad, predlažuć da se pustoš opravi, pa bludi sad, očekujući plod.

Al' da ga čuje, žive duše nema, sa neme gore toga glasa nema; i ako katkad s one strane gore de se još teže molitvice ore, ako ga tamo koji junak čuje, verno ga čuva, verno

” delila čuje i delila zna, od opomene spopada je stra', od pomisli se krvca sleđuje, a kamo l' glasa tutnjavina ta, što zalečen tek bol pozleđuje, al' ipak veli: ne zna, ne čuje! „Šta, ne čuješ ga? Ne čuješ ga zar?

— al' presta rik, tišina, kamo lav? Ni glasa mu, — čuvara prođe stra': „Ni glasa više? — Ha-ha-ha-ha-ha!” V Askalon je divan grade, primorje ga više nema: dvor do

— al' presta rik, tišina, kamo lav? Ni glasa mu, — čuvara prođe stra': „Ni glasa više? — Ha-ha-ha-ha-ha!” V Askalon je divan grade, primorje ga više nema: dvor do dvora, hram do hrama, stub do

Ko je junak?” — U gomili nema glasa, duše nema, samo jedan cik se začu sa visine, sa stepena. Samo jedan cik tek beše, al' Samsona žešće sleta nego rika

Skamen'lo se carsko veće, svećenikom krvi nema, prikovan je ženik mladi, bleda lica, zbora nema. A nevesta nema glasa da joj vriskom odoleva, sakrila se za stup zlatni Astarote, majke sveta.

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

da l' ima kakoga god traga kud je ona sila išla od dvora carskog, ali se ništa znati ne more; nigdje nikakoga traga ni glasa.

šta se učini s našijem sestrama kad ne znadosmo ni traga ni glasa kud odoše i za koga se udadoše! Najposlije jedan drugome reče: — Da idemo sestre naše potražiti.

Posle toga prođe godina dana, a u dvoru ovoga careva sina za nj ni glasa ni traga. Onda pristupi drugi sin k ocu pa mu reče: — Kad brat moj toliko ne dolazi, daj i meni blaga i galiju i

Car se strašno rasrdi, okuje ga i baci u tamnicu. Posle toga prođe opet godina dana, i ni za nj ni glasa ni traga u dvoru oca njegova. Najposle iziđe i najmlađi sin pred oca, pa mu reče: — Šta ćemo raditi?

A ŠTA TI JE Jedan čoek kojega je boljeo zub srete drugoga čoeka đe jauče iza glasa, pa ga upita šta mu je. A kad mu ovaj odgovori da ga je ujela zmija, on mu reče: — E ja mišljah tebe zub boli!

devedeset i devet; i koliko će biti širok neće moći kalajdžije jedan drugoga viđeti, nego jedan drugoga zvati iza svega glasa: — Lakše more! Ne ošteti mi radnju! — Ali je to sve lasno i boš; kuda ćemo s njime, jer u selu neće moći stanuti?

Valja obratiti pažnju na izgovaranje glasa Z umesto Ž u poslednjoj rečenici; ta karakteristika upućuje na vreme kad su kaluđere u Srbiji sačinjavali pretežno

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

Znoj čoveka napadne dok partaje informira; no opet ja nikad ne ostajem natrag. Ha! ha! kako se uplašila od moga glasa. Tako treba, nek zna s kim govori. POZORIJE ŠESTO FEMA, PREĐAŠNjI; docnije, ANICA FEMA: Evo sam došla, gospodine.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

Čovečeskog gospodstvujućim Ropkinjama volšebno ovo ogledalo posvećuje se Kras i lepota slavuja jest ljupkost slavujeva glasa, Kras i lepota Žene jest njena nježna tihost.

Lalić, Ivan V. - PISMO

znam ti svaku crtu lica U mreži ostakljene paučine U naprslom ogledalu; tišina Mreška se kao skorup od tvog glasa Iz druge sobe, gde je pomrčina U kojoj treptiš ko paslika spasa — Leptire sive šalješ, da mi kruže Okolo lampe u

Stojte, galije carske! I vi gliseri bučni Vozite s pola gasa. Misao jednu gorku hoću da razobručim, Makar u pola glasa. Sahranjeni tu su nekadašnji venci I prolazna radost celog jednog roda...

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

— I gde to uopšte danas čovek ima prilike da se izviče? Nigde. Moderno je šaputati ili govoriti u pola glasa. A svađate se — možete samo u kupatilu. Koješta! Posle sam otišla do svog čamca.

Dešavalo mi se da za ručkom kod kuće samo otvaram usta kao riba a ne puštam glasa od sebe, toliko mi se nema filmčuga uvukla pod kožu, na časnu reč! Umalo me nisu odveli otorinolaringologu.

“ kaže dramatičnim glasom: — Ko vas hrani, odeva i obuva? — Ti... — povičemo u dva glasa maman i ja, Sedamsto pedeset i dva stara dinara — reče on ledeno.

Je l' slušaš? Dobro! Sačekaj samo da popijem jedno sveže jaje, zbog glasa! Tandara broć! Šta sve nije radio taj momak da bi se dočepao svoje životne slušalice!

subjektivnosti infrastrukturalnih, sociološki neartikulisanih modus vivendija regionalnog paralelizma“ ni traga ni glasa! Bila pa nije. Sedeo naš fizikalac iliti manuelac na merdevinama, mažnjavao pivčugu i gledao šta se okolo dešava.

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

V O žiško lipe s jasenovog hrasta, u takvom sklopu tek si svetilište, u krošnji srca davna slika glasa, što s krvnih zrnca navire da zriče, da horom lišća slavi činodejstvo kad bor je bio biljnog cara presto.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

U gluvoj noći, pod crnim krovom, mnogo se strašnih desilo stvari, bez traga, glasa, u mlinu ovom iščeze mnogi pomeljar stari. Ujutru samo, unedogled, niže se stopa divovskih red.

„Sada ćeš poći ka suncu bliže!“ — reče mu Rudar i pijuk diže. Lovac kroz tamu ide bez glasa gdje šuma bujna do neba stasa. Tu ptica rajska na grani spava šarena repa ko duga prava.

Propašćeš jednom bez traga, glasa, u ropstvu pasa!“ A Toša žmirne i sneno kaže: „Ne beri brige, slobodno dremaj, prepusti meni brigu o repu, pa

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Osećam na ramenu hleba još jednu ruku i neko grlo drhti s one strane glasa, više ne pevam sam. VERENIK Gledao sam te jutrom kako odevena u belo po kamenju silaziš.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

vagona mahali su rukama, podvriskivali, čula se i pesma, a neki u poslednjem otvorenom vagonu zagrljeni, i viču iz sveg glasa: „Dole Švabe... dole!“ — i njihovi uzvici izgubiše se sa kloparanjem gvožđa. Iza stanice čuje se takođe pesma.

ja“, u raznim tonovima i oktavama, dok se jedan pri pomenu: Tanasije Prvulović, prodra iz sveg glasa i odjek se odbi o zidove štala. — Ti, Taso, kao da si guštere gutao! — prekide čitanje potporučnik.

Osmatrač druge baterije strmoglavce pade sa drveta, a poručnik Dobrosav raskrečio noge na nasipu i komanduje iz sveg glasa: — Po pet razornom granatom!

Priskoči jedan, pa ga onako vrelog baci u šajkaču, zastade da pročita daljinu i onda se razdera iz sveg glasa: — Hiljadu osam stotina metara!

— Razumem! — pa zabacim šajkaču na jedno oko, opustim dizgine, i zajedno sa ordonansom zapevam iz sveg glasa: Dunave, Dunave, tija vodo ladna...

Noću se razlegalo: „Stoj!... Ko ide?“... Stražar u blizini stana komandantova morao je vikati iz sveg glasa da bi komandant samo čuo kako se služba i noću revnosno obavlja.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Učitelj se s dosta veštine ali i muke staraše, da navikne dečje uho razlikovanju ova dva glasa. Ljubica gotovo ne diše ; sva se pretvorila u trajnu, žudnu pažnju. Da joj je da ne propusti ni jedan pokret učiteljev.

d. A sad je već vreme da se počne raditi. I jeste li videli kako ide slavno : polovina već znaju da razlikuju oba glasa! A tek smo počeli, od juče... — Dakle vi ste zadovoljni današnjim odgovorima ?

Gojko stade za pevnicu, ali pošto ne imađaše glasa, morade ćutati. Ljubica je pazila na decu I krstila se pobožno, onako ženski: znajući samo da se tako valja, ne

Smrznuću se. A ako me ostave da prenoćim, a ovakova vedrina !«... I on je gotov da vikne iz svega glasa, ali se još uzdržava, jer ga je sramota od seljana, koji su se okupili pred sudnicom. Noge mu veoma zebu...

XV Pala vlada ! zahori se po varošima i palankama, pa lagano dođe odjek toga glasa i u sela. Časništvo orlovičke opštine dalo se na posao — one obične stvari koje se vrše pred seobom.

— Hajde... čekam te... Ljubice, druže !... Ona se iznenadi od toga glasa i stade nasred sobe, da čuje bolje, ali se baš tada otvoriše spoljna vrata i Vlajko viknu glasno: — Ko je to?...

zatvori usta, poćuta, pa opet povuče vazduh ... — Stojane!... Stojane!... u pomoć, potrči!... vrisnu Ljubica iz svega glasa, izlete iz sobe i stade trčati po dvorištu. Stojan utrča u sobu, i ona ode za njim.

Pre venčanja je po neki put i otrpeo, ali sad... kad treba ozbiljno živeti i raditi. — Ho, ljudi!... dreknu on iz sveg glasa, ne dadu mi odmora ni u mojoj kući!... pa gotovo istrča u drugu sobu, zaključa se tamo i leže.

pa to odmah u skitnju.... Ljubica gleda i otvara usta da nešto kaže, ali je steglo nešto u grlu, pa ne može ni glasa da pusti. Ona se diže sa stolice, pa dohvati rukama naslon i stade čekati da ćata produži.

— Bratiću!... Braćo!... Pomoć!... dreknu on i istrča na sokak, vičući po selu iz svega glasa. A sunce treperi i blista se... rumene se veselom čarobnom svetlošću njegovi zraci...

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

porodice mahunarki koja služi za stočnu hranu (Vicia sativa) grdna - ružna grohotati - smejati se grohotom, iz sveg glasa; zvečati, zvoniti, tandrkati, škripati Davorija - pesma, uzvik dvorba - dvorenje, posluživanje; udvaranje delibaša -

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Haj, pogledaj, i sad, školja kad se zažare i tresnu o nas grmljavine tvojih talasa. Čuj, kako se ori pesma naša tvrda glasa, neklekla nikad, nesretna, al bijesno vesela, sa krvave obale jednoga naroda cijela.

njima, pored sinđela Zupkovića, docnijeg budimskog vladike, vrlo lepog muškarca, pored arhimandrita Došena, gromkog glasa, padao je u oči naročito vladika Lukijan Bogdanović, docniji patrijarh, koji je bio romantična lepota, veliki zavodnik

Velim, Srbin. Veli, dobro je bilo. Komandovao sam znacima i nisam pustio ni glasa. Položaj je dobro izabran. I mitraljezi su na dobrom mestu. Ja sam čak zagazio i u vodu. Skica je vrlo dobra.

Nebo, što se pojavljuje iza šuma, kao voda. Nebo, ujesen bez glasa, sa dugim, srebrnim prugama iznad sasušenog granja i šipraga.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Žena poznade muža po onim njegovim zelenim, pakosnim očima. — A šta je to s tobom, kuku mene-e! — povika ona iz glasa, pljesnuvši se rukama. — Ku-ku!... Ku-ku!... — odgovori žalostivo pekar.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Nekima, koji se ne mogu ni za to upotrebiti, određuju se neme uloge, kad se glasa ustajanjem i sedanjem. Kad se tako lepo podele uloge, onda poslanici idu kući i spremaju se za sednicu.

Počelo žigosanje. Neko jaukne, neko samo zastenje, ali niko ne održa bez ikakva glasa dok sam ja bio. Nisam mogao gledati dugo to mučenje, već odem u mehanu; kad tamo, neki već zaseli, te mezete i piju.

Kleard se obruka jer je zastenjao, a istakao se junaštvom neki Lear, koji je tražio da mu se dva žiga udare i nije glasa pustio. Ceo grad je samo o njemu govorio s najvećim poštovanjem. Neki su utekli, ali su bili prezreni od sviju.

Kud god prođe prostire se šapat strahopoštovanja: „Lear, Lear!... To je on! Ono je taj junak što nije jauknuo, ni glasa od sebe dao dok su mu dva žiga udarali!” Novine su pisale o njemu i obasipahu ga najvećom hvalom i slavom.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Taman se vojska odmakla od noćišta, a moj ti Dule zakuka iz sveg glasa, izdvoji se samo iz vronta i... — Ene de, zar vi tako znate, zavarali mene te vi pričam a vi posrkaste vareniku.

I sve to mučenik gleda i sluša, pa se od svog rođenog glasa uplaši, stegne srece i trpi samrtne muke... Grlo mu se suši, a on ne sme ni da se nakašlje, boli ga jedna strana, on ne

Kad dovede poslednjeg čoveka s puškom sudnici, pade na ledinu, nit' pusti od sebe glasa, nit' mrdnu rukom il' nogom, samo se grudi i trbuh dizahu i spuštahu tako jako i brzo, te mišljasmo da će krepati do

Kako ko stiže, tako leže na rosnu travu, ne puštajući glasa od sebe. Besmo iznemogli od umora i — straha... I ako se krilo, ipak je svaki znao kud i zašto idemo.

Spasoje planu, pa viknu iz sveg glasa: — — Krao si, bre, sa ćivota svečeva, pa ti je to poštena zarada. I Hrista bi za novac prodao...

predsoblja dade novu snagu, on se skupi sav kao da se sprema za skok, pa se odjednom ispravi i vrisnu iz sveg glasa: — Evo ih!... evo vrata! ... evo, evo!... evo na!...

Prazna soba odjeknu i dete zadrhta od ove samoće. — Mamo! — vrisnu on iz sveg glasa i skoči s kreveta. Vrata se naglo otvoriše i uđe on, otac mu, bled, naduvenih očiju, umoran, salomljen. — Mama...

Posle nekoliko minuta začu se ono isto zveckanje praporaca, ali se sad ne ču ni jednog glasa, ni jednog zvuka... Tiho, gotovo krišom, udaljiše se veseli gosti, samo ih odavaše ono brujanje i zveckanje jasnih

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

JEVREM: I moja i ženina. MARINA: Možda najmanje dvadeset do trideset glasova, a to nije malo kad se glasa za izbore. JEVREM: Pa nije! MARINA: Pa vidite, ja vam moram reći da smo mi na to računali.

MARINA: Hoću reći, nije familije, nego da se odrečete kandidacije u korist vašega zeta. A vaša familija da glasa za njega. JEVREM: A, dakle, to mu je, dakle, ta iskrenost? MARINA: Pa jeste, to je, ako hoćete!

Mogli bi vi i da ostanete kandidat, pa neka glasaju za vas vaši ljudi, a vaša familija da glasa za vašega zeta. Eto, to bi bio red! JEVREM: I red bi bio da on ide u skupštinu, a ja da ne idem?

Što se ja tu jedim kad ionako ne bi bilo nikakve koristi. Pola familije i nema pravo glasa! JEVREM: Koj' nema pravo glasa? MARINA: Ja ne znam ko — al' pogledajte ih samo (pokazuje fotografije), same njuške.

Što se ja tu jedim kad ionako ne bi bilo nikakve koristi. Pola familije i nema pravo glasa! JEVREM: Koj' nema pravo glasa? MARINA: Ja ne znam ko — al' pogledajte ih samo (pokazuje fotografije), same njuške.

JEVREM: Pa račun, što su pili glasači. SRETA: Ama, ne govorim ti ja to, nego sto četrdeset i dva glasa imaš dosad. JEVREM: A, je l' ima toliko? A biće još. Je l'?

Pa pošto sam imao dva glasa, gospođica me okupila pa kaže: jedan daj za oca, a jedan za zeta... JEVREM: Ama, kog zeta; čijeg zeta?

PAVKA: Čula! SPIRINICA: Iju, rođena ćerka pa da glasa protivu oca. To da sam pročitala u novinama pa ne bih verovala!

PAVKA: Kako za petnaest dana? JEVREM: Kvartir, a ćerku odmah! PAVKA: Pobogu, čoveče! JEVREM: Neka sad ide pa neka glasa za njega. PAVKA: Jesi li dobro razmislio, Jevreme? Dućan nam propade, proševinu rasturi...

IVKOVIĆ: Kako to? DANICA: Stupila sam u otvorenu borbu protivu oca. IVKOVIĆ: Vi? DANICA: Već sam vam dva glasa pribavila i sad radim na tome da stvorim opozicionu partiju u samoj kući. IVKOVIĆ: To je odista mnogo od vas.

PAVKA: Kako da ne bude izabran? DANICA: Tako, jer neće biti izabran. SPIRINICA: I Spira je otišao da glasa protiv njega. PAVKA: Šta kažeš? Iju, šta je vama, pobogu! Okrete se svet tumbe!

SPIRINICA: Pa dabome, kad si ti odmah potrčao da glasaš. Kažem ti: Spiro, počekaj da vidimo. Aja, hoće čovek da glasa. SPIRA: Eto ti sad! Pa jesi li me ti terala na glasanje? SPIRINICA: Pa jest, al' ti si mogao da otežeš, nego...

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

protiv dugih šlepova, protiv sujete i kaćiperstva njihova i tražio za njih potpunu emancipaciju, ravnopravnost i pravo glasa, kao jedini lek protiv gore navedenih poroka njihovih.

Ne prekida posao, nego savesno poslužuje i dalje goste, ali jednako gomila jed u sebi; miče usnama, ali glasa mu ne čuješ! Ali kako je sve na svetu prolazno i promenljivo, neće ni Tašula doveka trpeti.

što se mržnja prenela na lepši pol u selu; jer ako još nemaju (na velju žalost Sretinu, a na sramotu ovoga veka) pravo glasa, one imaju prava da se interesuju, da bar, kako naši kažu, kroz plot gledaju tu političku borbu, imaju, nakratko,

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Izlih na drva bocu petrol-gasa: Da oprobam, kud puklo da puklo! Furunica othuknu iz sveg glasa, I zaćuta. Duboko. Muklo. Složih potpalu, drvce po drvce. Odozgo — cepanice malo veće Klekoh, ukresah palidrvce.

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Ne složi se Bajram sa Božićem! Je l' ovako, braćo Crnogorci? SVI IZ GLASA: Tako, već nikako! MUSTAJ-KADIJA Što zborite? Jeste li pri sebi? Trn u zdravu nogu zabadate!

Zla mrznome činit ne možemo; a ko nam je mio ali svojta, trag po tragu njegov iskopamo. SVI IZ GLASA Vidite li kako ne zna ništa! Istina je sve što je kazala; ne bi sama sebe naružila da u taj lik nije obeštana.

MNOGI IZ GLASA: Zbori, oče, svi ćemo slušati koliko te god volja, ako ćeš do ponoći. IGUMAN STEFAN Ja imadem osamdeset ljetah.

SVI IZ GLASA VIČU: Amin! IZLAZE IZ CRKVE I OTOLEN SVAKI DOMA. BADNjI VEČE VLADIKA DANILO I IGUMAN STEFAN SJEDE KOD

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

U to vreme došao neki nov učitelj, Nikolča, čuven sa svoga pevanja i nesravnjenog glasa. U njega se ona tu, u crkvi, slušajući njegovo pevanje, naposletku i zagledala.

Docnije čak i po dve i tri godine, a od njega ni glasa: ni gde je, ni šta je. Mati da premre od straha. I to ne što se bojala da će sasvim ostati sirota, gotovo bez hleba,

Jeste živi? Sofka, i sama čekajući ga sa svećom više glave, ispred kujne, ukoči se od onoga tamo na kapiji glasa, nije mogla da se makne. U grlu joj stao plač.

Brzo spremaj! Evo nam gosti! A Magda tamo sva smušena. Ne zna kuda će. Kad ispade pred oca i poljubi ga u ruku, već glasa nije imala. On se trže, iznenadi, i to usrdno: — Gle, Magda! Zar ti, Magdo, još ovde? — Ja... ja... još...

onih pocepanih postava na haljinama, njegovog znoja od neopranog odela i onog njegovog lica; onog | strašnog, mrtvačkog glasa, koji nije molio, nego koji se gubio i mro u njegovim uzneverenim ustima, zbog sramote i stida što mora pred njom,

Odozdo sa kapije čuo bi se njegov pun glas: — Gde je moja Sofka? I silinom, punoćom i razdraganošću tog svog glasa ispupio bi celu kuću, čak ovamo gore, do Sofke.

nevesto! Ah, Tomčo! Ah, pusti sine! kakvu će sutra da grli! — More, đuvendije! — iz svega glasa viknu tetka Simka. I da bi, kao što je red, sada posle kupanja nastala što veća šala, smeh, veselje, okrete se amamdžiki:

I to tako strasno, ludo, da se Sofki vrat, vratne žile od takvoga njegovoga glasa ukočiše i sva ona poče da trne. I zaista to bi, jer on, nadnoseći se nad nju, poče strašno da drhti i da muca: —

A ona je i trpela. Mogao je svu ubiti, sve joj telo izgristi, a ne samo prsa, ne bi se ona ni pokrenula, ni glasa od sebe pustila!

Pandurović, Sima - PESME

I ljubav i nade mnogih miliona, Ja osetim mržnju na gorde i jake; I živim u društvu onih što su znali Živeti bez glasa, bez slave, i sami, Voleli sve lepo, trpeli i pali Skriveni u večnog zaborava tami.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Ajte sad u miru božijem! Proklet je ko uloži da se sveti! Pratiće vas do kuće dva glasa; jedan će opominjati vas, a drugi ove.

Kad se poodmakoše, zazvoniše dva zvona na manastirskoj kuli. To bjehu ona dva glasa što im obreče Vladika da će ih opominjati na kletvu.

„Neka te. Šta je to!?“ zagrmi serdar. „Kamo viđelo!“ Ona dva stranca ukraj kreveta, prepadoše se od toga gromkoga glasa, a u pomrčini, te se izmakoše. „Janko moj! šta je? što ti je čoče!

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

“ Pa onda udri u plač i u tužnjavu iza glasa. Uto joj dođe mati i jedva je uteši. Blago okome ko što zna. — Nekakva snaha polije svekra, koji je ćeo da se izmije,

— Pripovijeda se da je kazao Hero kad je jeo sapun koji je kupko mjesto sira. Kuku mene do neba. — Ovako je iz glasa vikao neki Ercegovac, koga je pritislo posečeno drvo.

nevjeste iz doma hodile a kolo vodile, po holu se gizdale, svijem kolom nji'ale, sve oglavlja bijela, obraza svijetla i glasa poštena!

(Da bi i sirotinja imala koga da guli) 404 — Kakvog drveća ima najviše u šumi? (Kriva) 405 — Koji zvončić ne ima glasa? (Onaj u kupusa) 406 — U kom carstvu repu seju? (Repa se ne seje, nego seme od repe) 407 — Čemu naliči pola tikve?

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

68. Noću steono, a danju jalovo. 69. Od bijela kamena postalo, aljinu ima rukom negrađenu, od glasa njegova mrtvi ljudi ustaju, a poslije smrti krste ga. 70. Ozdol gvozdeno, ozgor drveno, a u srijedi mesano. 71.

Ta zmija za dvadeset i dve godine nije od sebe pustila nikakva glasa, a kad joj se navrše dvadeset i dve godine, ona progovori i reče ocu i materi: „Sad hoću da me ženite.

l' ima kakoga god traga, kud je ona sila išla od dvora carskog, ali se ništa znati ne more; nigdje nikakoga traga ni glasa.

šta se učini s našijem sestrama kad ne znadosmo ni traga ni glasa, kud odoše i za koga se udadoše. Najposlije jedan drugome reče: „Da idemo sestre naše potražiti.

Kad proročica vidi, sjeti se da je vjedogonja, pa sutuke radi iznese dijete na dvor od kuće i zavika iza svega glasa: „Čuj puče i narode! rodi vučica vuka, svemu svijetu na znanje a đetetu na zdravlje.

Posle toga prođe godina dana, a u dvoru ovoga careva sina zanj ni glasa ni traga. Onda pristupi drugi sin k ocu pa mu reče: „Kad brat moj toliko nedolazi, daj i meni blaga i galiju i

Car se strašno rasrdi, okuje ga i baci u tamnicu. Posle toga prođe opet godina dana, i ni zanj ni glasa ni traga u dvoru oca njegova. Najposle iziđe i najmlađi sin pred oca, pa mu reče: „Šta ćemo raditi?

40. A ŠTA TI JE? Jedan čoek kojega je boljeo zub, srete drugoga čoeka đe jauče iza glasa, pa ga zapita, šta mu je, a kad mu onaj odgovori da ga je ujela zmija, on mu reče: „E ja mišljah, tebe zub boli!“ 41.

Sveti Sava - SABRANA DELA

I celivaju ga, prvo vladar, potom episkop, zatim ostali časni starci po redu i pevaju kondak Zlatoustu, glasa četvrtog: „Sa nebesa pobedu primi“ i potom jekteniju i otpust. I zatim se slavi vladar, a onda arhimandrit postavljeni.

DANA, PREPODOBNOG OCA NAŠEG SIMEONA NOVOGA SRPSKOG Večernja, na „Gospodi vazvah“ iz oktoiha, šest, i pojemo stihire glasa petog, po dvaput, podoban „Raduj se“.

Stanković, Borisav - JOVČA

Svirka i pesma, prvo pojačane otvaranjem vrata, prekinu se. JOVČA (sam se uplaši od strašne šupljine svoga glasa; povlači se u mrak, zavlači pesnicu u usta i zagrize, do krvi. Bol od ujeda ga osvesti.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

njom (ne pamtim dobro) jedno ili dvoje dece, pak je onda ostavi, ode nekud i stepe se i za nekoliko godina nejma mu ni glasa ni traga. Žena, jošte zdrava i mlada, sledovatelno za rađanje ljudi. Pitam je, zar ne može drugog muža naći.

Besposlen i lud ostavi ženu svoju, mladu i zdravu, ode, izgubi se i nejma mu ni glasa ni traga! Zašto da žena stoji šest godina zaludu?

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Bakonja na to usta, poljubi brata, pa se opet vrnu na pređašnje mjesto. A ona se pribi u ugao, pa poče ispod glasa: — Pa oš li majci kazati, šta je to! — Ma čućeš sad, čim dođe ćaća. — Znam, ali bi rada, da te posavitujem.

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

Ako za reč već nema spasa O daj mi bar uspavanku bez glasa. PESMA I SMRT Ova pesma nema oštrih zuba, Sve je u njoj golo ćutanje i mir I spori dolazak do poslednjeg ruba Ispod

Onda bez glasa i bez ruha (Nevidljiva i sasvim nema) Lutaš po jami moga duha Ko bespomoćna, strašna tema. Iako znam da tamo ležiš Rasu

Ćosić, Dobrica - KORENI

— Čim se Vukašin žuri, stvar je važna. Da svršimo večeras — reče Đorđe stegnuta glasa, jer predoseća, i ovo je protiv njega. Zato je poslednjih dana i sinoć... Neka samo što pre bude. — Žene napolje!

— Ima nešto važnije u životu... — iskidao bi se, tukao bi se zbog mirnog i pribranog očevog glasa. Zar ti ja nisam važniji od stranke?! — Idi. — Misliš da mi je bilo lako na ovo da se odlučim? Sve znam...

Ne bi li i oni prihvatili, on zapeva sam, iz sveg glasa: Ječam žnjela, ječam žnjela Gružanka devojka... Njegovu viku niko ne prihvati.

Gledala je iskosa, zamišljeno. A druge žene, tiho, bez glasa, na velikom odstojanju, bauljale bi po mraku za muževima, sve Do Morave.

Kaluđerove reči „grešna molilja“ i „ispovedanju svojih grehova“ i boja glasa kojim ih je izgovorio nagnali su je na zbrkano proveravanje celog njenog života.

dvadeset godina za njega narod glasa, na zborovima viče „živeo“, na ramenima ga nosi čaršijom. U inat gospodi i Obrenovićima, držao je on govore u

Gnevom mrtvih, žive mršti veđe, Pa nasrni na to mrtvojeđe.“ I opet se sa katićkog krova Zora glasa iz crnog Prerova... O, prevaro! Tebe što si gusle izmislio trebalo bi svake noći klati.

Tola da je opogani? Ni orah mu iz ruke ne bi uzela. Šta sam to htela? Dođe joj da zakuka iz sveg glasa. Trčala je od naviljka do plasta, nabadala naviljke stida, njega, i bacala ih na gomilu.

Osećaš li: bagremovo cveće miriše na med — reče Tola i sede pored Đorđa. On se trže od krupnog, mirnog glasa, kao da mrak govori, a ne čovek, i zastide se što je zatečen u jabučaru. — Ima li što? — upita. — Još ništa.

i držao; hteo je da vikne, da glas ne prestane i uvek traje u ovim ćelijama, da Prerovci više nikad ne zaspe od tog glasa: „I ja imam sina!“ Da mu se ljudi ne bi smejali, otkako je uhapšen, nikome ni rečju nije pomenuo Adama.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Jedino nenom sjajnookom ni traga, ni glasa. »Kakva je ovo šala?« pomisli lepotica rođenja iz Kamenog jajeta. Potrča levo, pa desno, pretraži kuću, pa okolinu:

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Ni glasa o četvorici begova, niti o srpskim namerama. Uvereni da se smišlja neka zamka, Turci pođu da vrate, među svoje, i Protu

Zar je moglo da bude drugačije? Nisu ni pomišljali da se taj slepi pevač, izlomljenog glasa, nevidljivo smeši nad uzbuđenjem koje je namerno izazvao a koje je ljude približavalo jedne drugima.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

spava; Za glavom joj Od bisera grana; A na grani K'o da nešto bruji To su pali Sićani slavuji: Žice predu Iz svilenog glasa, Otkali joj Dubak do pojasa, Pokrili joj I lice i grudi, Da se moje Sunce ne probudi. J.

Dvorište tamno, samo tek Uz opali prikućak kao da se miče Nešto belo; Pomislim da je nespokojni duh Pokojna kakva glasa, Što se u Matici porodi nekad Predlažuć' da se pustoš opravi; Pa bludi sad, očekujući plod.

I ceneć' značenje svojih svetih muka, Bez lire, bez glasa, ispovesti tvoje, Zašto nisi srce progutala svoje, Kao Belerofon, gordo, bez jauka! J.

U tvome vrtu svaka ruža spava, Ladolež zasp'o na širokom panju. Putuju oblaci u nemom blistanju; A vazduh bez glasa, bez zvuka, bez java. Ćarlija čempres, i miriše trava; Noć teškom kupom zlato sipa na nju...

dubokoj noći Što zaman baca mutni pogled svoj, I razum ljudski tako isto luta, I strašno kliče u nevolji toj, Al' nigde glasa... nigde stanka nema, Umornu svoju da okrepi moć. Odjek se gubi, sustaje, i pada, I svud se širi noć, duboka noć! V.

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

slavoljubje sl'jepo i plamena slava brana digla s soglasijem mojim vojevati na svojega svemogućeg tvorca, ne dižite glasa protiv mene!

mučiteljskom bukom: sve glas sliva pod svodom mračnijem; tutnji tartar iz mračne utrobe strašnim grlom, zlom opštega glasa: sve za žertvom huliteljah čezne!

protiv svijeh gustijeh ljesovah da u jedan glas mogući sliješ, jek bi njihov slab veoma bio da pokaže krupnu silu glasa kojim oblak vitleći ječaše.

bezdne hladne zasute atomom, koje dosad ime ne poznaše do sna hladna i tišine mrtve, ne zefira, ne luče, ne glasa - sad ih moćna potrese desnica, te joj n'jeme iz mračne utrobe podjeknuše svemogućom slavom; smrt iz svoje

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

„Nisam nimalo ljubopitljiv!“, dodade riđokosa. On im okrenu ljutito leđa, no one se smejahu dalje iz sveg glasa. Arhimedes se zadrža poduže u razgovoru sa Euristenom.

Celo društvo povika kao iz jednog glasa: „Pogodi ko je to!“ On dade tačan odgovor. Gospođica trže svoje ruke natrag, on ustade i okrenu se - oboje se

posetiocu povišuje moj rang i tako brzo avansujem od poznatog do znamenitog, genijalnog i naučnika svetskog glasa.

Kao poslednji gost pojavljuje se Žozef Luj Lagranž, već onda naučnik svetskog glasa, možda najveći, no sigurno najoštroumniji matematičar svih vremena.

zoolog, koji se za vreme revolucije popeo visoko, Arago, veliki fizičar, i Aleksandar Humbolt, geograf svetskoga glasa. Moj salon postade ponovo središtem naučnog sveta. A sada ste me, evo, i Vi počastili svojom posetom.

To je bio naučnik markiz Kondorse. Pripadao je stranci žirondinaca i imao hrabrosti da u Konventu glasa protiv osude kralja na smrt.

Četiri prirodnjaka svetskog glasa Heksli, Huker, Labek i Voles, pridigoše njegov kovčeg kad je bio polagan u grob u vestminsterskoj crkvi, u blizini

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Jest, seckaće me, mrcvariće me, tucaće me. A ja bih više voleo da stanem pred preki sud pa da iz sveg glasa kažem: kriv sam, gospodo! Sudite me, streljajte me, secite me, ali ne mrcvarite.

užasno ranjen u kičmu, begao je od nevidljive neke opasnosti, od koje se nigde nije mogao skloniti, hteo da viče iz sveg glasa i da zapomaže nečiju pomoć, ali ga teške, za zemlju prikovane noge, izdavale i glas mu umirao u grlu.

Pa naglo skačem i pojurim: „Kukavico!“ vičem iz sveg glasa. „Kukavico! Kukavico!“ I posrnem, srušim se ponova kraj puta pored srebrne reke; hteo bih da vidim u čemu je to stvar,

Ali, bez obzira na odelo, njegovo lice nežno i s finim crtama, njegovo lepo držanje, i sve, počev od glasa pa do najmanjeg pokreta, odavalo je jedno gospodsko dete, isto onako kao što je moje lice i ponašanje odavalo dete

zadržalo se i ukočilo, u nekom nenadnom očekivanju, i kao posrnulo i zanjihalo se, dok se sve nije rasplinulo snagom glasa koji nas je pozivao.

saleteše ti ga oni da sedne, pa ga ponudiše peksimitom i konzervom što je još bilo ostalo, a onda jedni navališe da glasa u crvenu, a drugi u belu kutiju, pošto se pre toga svi složiše da i on ima pravo glasati. I tako glasa i sv.

I tako glasa i sv. Petar, prvi put u životu, pa posle kad zbog ovoga nasta velika svađa ratosilja se on svega i polete Gospodu.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Godinama nisu dale od sebe glasa, godinama se nisu razdvojile ni za sami jedan korak. Vrijeme i promjene i događaji, pa ni sitni, kokošji događaji koji

i o svjetskim događajima, koje je, jedanput sedmično (četvrtkom poslije podne) donosio Lojdov parobrod na stranicama Glasa građanina.

Djeci je strogo preporučeno da ne pričaju ništa o događaju. Ipak, vijest se odmah raširila kroz mjesto, sve ispod glasa i u povjerenju. U prvi čas zatajili su je od majke: nisu znali kako da joj kažu.

Autor knjige koju sam pročitao veoma je slavan pisac, svjetskoga glasa. Knjiga mu je prevedena na sve jezike svijeta. Očekuje se da će ga zapasti Nobelova nagrada.

U posjetama je i župnik iz nedalekog sela. Još mi leži u ušima slatka, smolasto udvorna intonacija njegovog glasa, koja se naročito ispoljavala kad je govorio s djedom: u svakoj njegovoj riječi bila je prisutna težnja da ugodi i stalna

Posebno meden ugođaj glasa imao je za kućnu poslugu; po kući se kretao slobodno, kao domaći, i odlazio diskretno u kuhinju na izvanredne obroke.

Po stepenu maznosti njegova glasa tačno sam određivao do koje ga je mjere sreća poslužila. Tad su se sjetili da je kiša prestala i digli se u

poslije ručka, na pun želudac, kad bi legli da odspavaju sat-dva sijeste, i nešto kasnije, kad bi, s novim brojem Glasa građanina pod pazuhom, došli na posijelo i razgovor.

Eto: taj postupak prevođenja vrednota, ta ponovna, „umjetna” koloracija prethodno dekoloriranog lirskog glasa, ta falsifikacija autentične liričnosti, to se zove teatar, umjetnost teatra.

u stvari je samo glumac bez primarnog glumačkog talenta, kao slikar koji nema „ruku”, kao muzikalan pjevač koji nema glasa.

Ali nešto je odgovaralo, nešto uprav ženski nelogično no neposredno simpatično, nešto neobično mila glasa: „A ko zna? možda ipak nećeš!”...

Možda. Od jednog glasa koji je promaknuo hodnikom sav sam pretrnuo. Dobro poznat glas dobro poznate osobe! Visoki, malko oštri glas, direktan

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Odmah zatim pođoše svi k opštinskoj sudnici. Baba Mara zatvori se u kuću i stade kukati iz svega glasa, a Đurica, pognute glave, modra, skoro pocrnela lica, iđaše pred pandurima vezan, noseći na leđima svoje beščašće.

s napregnutom pažnjom: učini mu se da tu negde u blizini zasvira truba, ali baš prava vojnička truba, samo malo tanjega glasa. Posluša trenutak drugi i najzad opazi da mu uho pišti.

Dete trči pravo ocu, vrišteći iz svega glasa. Đorđe, ugledavši svoga ljubimca u krvi i za njim zamahnut nož, jurnu kao ris na Sremca i sjuri mu nož u grudi.

— Jesi li lud?... Ostavi to! — viknu Đurica gnevno. U tom istrčaše obe žene iz kuće i, kukajući iz glasa, padoše kraj Đorđa. — Diži se ti, ili ćemo sad dete da koljemo — viknu Đurica, drmnuvši za ramena Đorđevu ženu.

Sveštenik se iznenadi; zasja mu u oku neobična roditeljska radost, ali on, ne izmenivši glasa ni držanja, samo mu pruži ruku, koju Đurica smerno celiva.

— Palite sveće, more; hoćemo da polomimo vratove po mraku! — viknu Radovan i trže se sam od svoga glasa, koji udari o svodove, pa zabruja otud, kao da je pun hram ljudi.

Sreten se samo uvijaše, bledeći i mršteći se, ali na šestom đipi, kao iglom uboden, kleče na kolena i zakuka iz svega glasa: — Jaoj, kukavac, đe pogiboh! Ne, kumim te Bogom...

— Hoće li svi pravo ovamo? — zapita Đurica, tražeći oko sebe kapu, osećajući da mu noge dršću od ovoga iznenadnoga glasa. — Jok, jedni će na Radovanovo selo i Brezovac, a drugi će ovamo.

Tek što koračiše dva tri puta, a ozgo više provalije neko povika iz svega glasa: — Eno ih! Pucaj! Odmah zatim razleže se pucanj i više njih prozvižda kuršum.

I jedni i drugi viču iz glasa. Ova vika pomože beguncima. Pantovac jednako osluškivaše i odmeravaše uhom dokle se potera rastegla, pa, kad opazi da

To se snaha nadnela nad mrtvim deverom i domaćinom, pa kuka i nariče, ali Đurica ne čuje nikakva glasa, no se samo čudi otkud ta žena ovde !

Utom se začu iz šume otegnuto, jasno zviždanje. Vujo napreže snagu, pa zviznu kratko, a zatim povika iz glasa: — Pomagaj ! Đurica se uplaši. Stadoše da mu dršću ruke, zadrhta sav... Jedva se seti revolvera...

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Mališa je u mislima za konja, a ne misli na prsten; a kada dođe gdje mu je konj pripet bio, kad ni konja ni od konja glasa samo samar i četiri ploče, a cijela konja vukovi pojeli.

Ta zmija za dvadeset i dve godine nije od sebe pustila nikakva glasa, a kad joj se navrše dvadeset i dve godine, ona progovori i reče ocu i materi: — Sad hoću da me ženite.

l̓ ima kakoga god traga kud je ona sila išla od dvora carskog, ali se ništa znati ne more; nigdje nikakoga ni traga ni glasa.

Šta se učini s našijem sestrama, kad ne znadosmo ni traga ni glasa kud odoše i za koga se udadoše! Najposlije jedan drugome reče: — Da idemo sestre naše potražiti.

put Trebinja zimi, i nosio na leđima nekoliko oka kukuruza doma, pa od truda, zime, a može biti i od gladi zapjeva iza glasa da se razabere: Lasno li je pjanu zapjevati, a sirotnoj majci zaplakati, mladu momku poljubit đevojku.

Petković, Vladislav Dis - PESME

voda pljusnu. Nebo ćuti, zemlja ćuti, mir svud vlada; Sve je nemo, tiho, večno, nigde glasa; Sve beskrajno, nedogledno, kao nada, A čobanče voda nosi bez talasa. Od iskoni, od vekova se postoji.

I ta ljubav stara, kao duh bez glasa, Povede me žurno tamo, do tvog stana: Na prozoru nađoh sliku tvoga stasa, Kao znak ljubavi i ranijih dana.

Pod prozorom zastah. Tu sam dugo bio I drhtao tako bez glasa i moći: Na zid ruku stavih pobožno i ti'o, Ne mogah je dići, ne umedoh poći. Najednom se trgoh. K'o da neko ide?

Kao eho sreće, bez šuma i glasa, Preko tajnih snova visinama stremi, Kao zora nebom zračno se talasa, Kao veče u noć gubi se i nemi.

greha, pakla pune, Dane magle, pune straha i užasa, I časove živog bola kad se kune, Kad se plače i bez suza i bez glasa — Sve ih vidim pokidane kao strune.

Koje li je doba smrti i užasa? Dva prastara orla svoja jata vode. I padaju glave, lepe i bez glasa, Po putu što vodi prestolu slobode. 1915. IDU Oči im vire iz grobnice straha. Bez duše. Crni k'o podignut grob.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

” Imao je čudnu naviku da govori sam sa sobom, i to bi činio vrlo živo, upuštajući se u žučnu raspravu i menjajući boju glasa. Neupućen slušalac mogao bi se zakleti da se u sobi nalazi više lica.

Ni Arhimed (Archimedes) koji je trčao go kroz Sirakuzu i iz sveg glasa vikao “ Eureka”, nije ostavio veći utisak od mene. Nosili su me na ramenima i bio sam junak dana.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Srpski horovi nisu ništa manje vredniji. Nijedna muzika nema takav uticaj na naša srca kao zvuk ljudskog glasa. Svaki pevač u toj velikoj povorci u Karlovcima osećao je da daje svoj udeo u poslednjem oproštaju od velikog

Srpski horovi nisu ništa manje vredniji. Nijedna muzika nema takav uticaj na naša srca kao zvuk ljudskog glasa. Svaki pevač u toj velikoj povorci u Karlovcima osećao je da daje svoj udeo u poslednjem oproštaju od velikog

Mišljenja izneta na ovom ručku bila su samo eho Tindalovog gromovitog glasa koji je Amerika slušala bez reči onda kada je držao svoje šesto predavanje o svetlosti.

su nekoliko meseci posle Tindalove ture predavanja po Sjedinjenim Državama, a meni su naličili na ehoe gromovitog glasa kojimje Tindal izložio svoj ”Pregled i zaključke” u svojim američkim predavanjima.

svog Faradeja pre podne, zatim dođi na ručak kasno popodne predložila je Medž i njen predlog je usvojen bez ijednog glasa protiv.

Ovo me je podsetilo na harmonike kod muzičkih instrumenata i kod ljudskog glasa. Helmholc je prvi analizirao ljudski glas pri izgovaranju samoglasnika i ispitivao harmonike koje oni sadrže.

Na primer, samoglasnik o, koji se peva sa određenom visinom glasa, pored osnovnog zvuka, recimo sto vibracija u sekundi, sadrži i zvukove koji su umnožak od visine osnovnog zvuka, tj.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

No niodkuda dobra glasa! Najposle, kad im dotuži, skupe se u gomilu da se dogovore bi li ostali do sutra, ili bi krenuli put druge obližnje

Zastali su onde kao uklesani: niti se miču niti o sebi glasa daju... Najednom vetar plaho du'nu i podiže hartiju i drugo smeće.

Njegova svetlost rasiplje se poljem i šumom. Uvukla se u doce i provale. U okolu nigde živa glasa. Vazduh je vlažan; noćna rosa kvasi mrku zemlju i suro kamenje i istiha zaleva belo zimsko cveće što se iza kamenja

Ispituje ih potanko i s osobitom pažnjom, ali bratski, usrdno. U njegovim živim očima, u milosti glasa i blagom dočeku osjetiše sada razabranije braća njegovu očitu samilost prama njima.

— Ali vam je žao umujeti? — opazim ja pod utiskom pošljednjih riječi, osjetivši tugu u zvuku glasa staričina: . — Da mi nije žao? Neka me ovako stare, samo da mi je živjeti! Da je moguće uvijek živjeti!.. .

Nigdje dokle gođ oko topire ni brda, ni ptice, niti se čuje ljudskoga ni živoga glasa — samo njegova mirna prilika stoji na hridi pred nemirnim, razbuđenim morem što se nadimlje, odbljeskuje i krkoči oko

— Ni meni ne piše već dugo, — odgovori mi ona kad joj rekoh da nemam od njega glasa. — Ne piše mi, — ponovi pa se kao sjeti i poreče se: — Lažem vam, pisao mi je jednom, — produži starica očito

Šest je godina što ga nijesam vidjela, a deset je punih što nije u selo dolazio, — slušam u oluji meki zvuk staričina glasa. — Pošla bi' ga opet naći, ali ne znam bi li mu ženi bilo milo vidjeti me... Pa opet nema veće zarade kao prije...

Niko joj ne odgovori; svi se, slušajući oluju, zabaviše svojim mislima; samo onaj sveštenik u po glasa moli svoj „oficij”. Domalo i pljusak popusti, a k nama siđe kapetan da naplati prijevoz.

— Isuse moj, milosrđe! — začu se usklik nečijega promukla glasa. — Isuse moj, milosrđe! — časom razasu se jezivi usklik po toploj, skrušenim uzdasima orošenoj crkvi.

— Nalazi li kiša, nalazi! — reče Ilija. I nastavi. Majka ga pogleda i, gledajući ga, čudi se zvuku njegova glasa, i u očima mu kao vidi useljenu bedu. — Da, sokole, da sjutra kući krenemo... Slab si! reče mu tiše....

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

ŽIVKA (grli ga): Ministre moj! ČEDA i DARA (ljube mu ruku): Čestitamo! RAKA (razdere se iz sveg glasa): Dole vlada! ŽIVKA (skoči kao oparena i, kako je bila već prihvatila iz Popovićeve ruke cilinder, ona ga natuče Raki

Miljković, Branko - PESME

Odajem se mrtav suncu posle mene. To je sve što je ostalo od moga glasa, taj odjek u kome su zatočeni svi dani. Je li spomenik grob? Izdvojen zvezdama stasa predeo koji ću zauvek da nastanim.

Je li spomenik grob? Izdvojen zvezdama stasa predeo koji ću zauvek da nastanim. I to je sve što je ostalo od moga glasa. U tihom se cvetu neke vatre pale. Izgubljene u svetu varke mi oko snuju. O tužne noći preko sna mog pale!

moje odsutnosti i tvojih biljnih ambicija noć Koja me čini potrebnim i kada me nema Zeleni mikrofonu moga podzemnog glasa zovo Što ničeš iz pakla jer nema drugog sunca pod zemljom O biljko gde su tvoji anđeli slični insektima I moja krv što

Krakov, Stanislav - KRILA

On se trže, skoči, odlete mu komad odela i kože, kad nešto strašno puče i on jauknu svom snagom svog mladog glasa. Sruši se kao presečeno deblo i grunu te lom u mrežu od žica. — Ura—a—a, — ori se tu pred njime i kraj njega.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Miris njene kože na ambru, na ulja i na trave, raduje; ali najviše raduje čudna divlja boja njenoga glasa, u kome ima uzbuđenih nota devojačkih, pištavih detinjskih i promuklih kliktanja ratničkih; i raduje živo i prozračno

One su ostajale za trenutak nad nama, poslušne, ne puštajući glasa od sebe; zaklanjajući sobom celu jednu stranu zvezdanog neba.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

GLAVAŠ: Mene?... A znaš li mene ti?... ISAK: Sa Mula-pašom na Malajnici — Davno je bilo, al’ sam slušao Moćnoga glasa strašnu grmljavu; — I danas opet glas ti poznadoh... GLAVAŠ: Sa Mula-pašom na Malajnici?

lisje lipa mirisnih Sa mudrim okom izvor tražio, Sad čovek onde, strahom prisiljen, Prikriva nejač, obučavajuć Da glasa svoga piskom tananim Nauče lajat, il’ kao sova Kroz ponoć nemu glasno kreštati, Kako ih Turci ne bi poznali...

Bar ćerci ne dam starog vojvode Da lica svoga ružom mirisnom Okadi dvore gadnog tirana. Il’ da mu glasa tankom pesmicom Skraćuje čase duga vremena, Vojvode časnog ćerka jedina Da podsmeh bude turskom haremu!

Sad će ti doći sin!... Eno ga, ide! Ćut’, čuće vezir!... STANA: Nek’ čuje vezir!... Neka ogluvi Od glasa moga strašne kuknjave: Sina mi dajte, Turci svirepi, Sina, o, sina mog!... TREĆI TURČIN: Ćut’! Ugušiću te!...

HASAN: Javaš!... Javaš!... A, eno, kanda, Glavaš dolazi? Potmulu jeku glasa njegova Kô teret neki nose vetrovi Na slabo uvo udaljenome. KOLEBAN (gleda kroz prozor): Još sa njim idu trojica.

Nigde života!... I toke ove Na mrtvim grud’ma neme žalosno, Nemaju glasa; nema svetlosti, Gde se u svojoj valja tečnosti! Razbijen pehar svake milosti!... — To ti je remek, ženo nesrećna!...

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

glavom joj Od bisera grana, a A na grani Kâ da nešto bruji, To su pali Sićani slavuji: Žice predu Od svilena glasa, Otkali joj Duvak do pojasa, Pokrili joj I lice i grudi, Da se moje Sunce ne probudi.

strepe kašto U najvećoj sreći, Ne pitaj ih zašto, Ne umeju reći, Kad bi toga časa Govoriti znala, Od toga bi glasa Neba zadrhtala. Anđeli bi hteli Sreću smrtnih ljudi, Oni bi oteli Ljubav nam iz grudi.

Svetinja grozna tog smrtnog časa Pade nam na dušu, pade nam na grudi, I niko nema ni reči, ni glasa, Niko s’ ne usudi Dotaknut se krila tog sna, il’ jave, Zatalasat’ vazduh oko mrtve glave.

Sad često u snu čujem Dečice moje glas: „Gde god je Srpče koje, Ljubi ga, radi nas!“ I tog je glasa tako Rajski utešna moć, Od glasa tog se vedri Žalosti moje noć!

“ I tog je glasa tako Rajski utešna moć, Od glasa tog se vedri Žalosti moje noć! I čitav vrt se stvori, U njemu cveća šar, — I ja po vrtu hodim I berem cveće, star.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Pri polasku kazao sam vojnicima da se kreću bez lar-me, uzvika, u najvećoj tišini. Ako li ko bude ranjen, pa pusti glasa od sebe, ubiću ga svojom rukom. — Pazite dobro! — rekao sam im.

Ciknule su puške, bombe, a naš mitraljez poče da soli. Bugari padaju, ali još uvek kuljaju, derući se iz sveg glasa. Čujem povike iza mojih leđa, te sad ne znam da li to Viču naši ili Bugari. Uklešten sam.

Udri, udri, udri! Otpoče i bugarska artiljerija. Onda opauči naša. Lom se napravi. Od komandanta ni traga, ni glasa. — Ali kako se sa tim mire pešaci? — Za pešake je glavno da ja pucam.

Ne smem da govorim glasnije, jer se bojim, čuće oni sa bugarskih objavnica. Ponavljam istom jačinom glasa. Čini mi se da me je razumeo, jer reče: „Dobro, dobro“. — Seku žice... čujete li? — pita jedan.

da mi se donese buket... Veterinar spustio glavu na grudi i jedva procedi: — Ja bih sada kukao iz svega glasa! — onda pogleda mrko Boru: — Ti zamišljaš da sam ja automat... Misliš li ti da je ova moja kuća bugarski rov.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Neka na Moravi Doveka boravi, Kao žubor klasa, Zvižditelj tvog glasa, I rosom okiva Zlato njenih njiva. A mene, ah, molim, Zato što te volim, Ti po lasti glaskaj I dušu mi laskaj: Da je sve

Desnica gdi ti je bodra, s oružjem udesno oko? Tamo ga šilji gdi Turci mu neće saslušati glasa! Prosta ne bila ti utroba moja i majčino mleko! Ode, ah! Ode! I sad će se nevine valjati žertve.

Tiho se osmehne, i glasom počne umilnim, Nema na svetu pesme slađe od glasa toga: Nemoj da ti tuga zaludu razdire srce; Ranu koju ti dade strela, doneće joj lek.

No da ne zaboravim kazati: Svirile da budu upravo bačvanske, krupnoga i debeloga glasa, a ne madžarske tankoglasne. — Meni su svirile nužne zato da ne zaboravim da sam bačvanske, tj.

Hudožestveno složena pesma ova, koju je po poznatoj narodnoj ariji vešto u četiri glasa stavio iskusni naš Srbin i jedini uprav u ovom krugu delajući glasoslagatelj (Tonsetzer) Gospod. N. S.

Drugi opet nisu predstavljeni u Antologiji stoga što, iako u svoje vreme pesnici od izvesnoga glasa, nemaju pesama koje bi, prema merilima kojih sam se ja držao, u Antologiju trebalo ili mogle da uđu; takvi su pesnici

Jakšić, Đura - JELISAVETA

KNEZ ĐURĐE (gladi se po čelu): Još nešto htedoh pitat, vojvodo... Ali dosta je — dosta, suviše, Pod tvojih glasa teškim teretom Slabačka mi se pleća slomiše... KATUNOVIĆ: Još nije sve — O, gospodaru, ima još!

Ali se moja snaga salomi, klonuše ruke, a svijest mi mrče, ne osta do glasa da ti poruku njegovu iskaže: bjež’, gospodaru, sa svijetlom gospođom, bjež’!... Jaoh, vode!... e, umori me žeđ!...

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

i meko lepršao snijeg koji je piskavo škripio pod nogama, a oko njih je kao bolno čamila jezivo bijela zimska noć, bez glasa i daha.

Simeun u oduševljenu odista i otpjeva, a neko dočeka iz mraka. — Ne čuj, vilo, ne preuzmi glasa! — E, ljudi, baš 'nako po starinsku! — čudi se kotlar. — Da šta ti misliš? — prodera se Simeun.

Jakšić, Đura - PESME

Poviše oblaka, i od neba više, Jer, umesto neba, pust se kamen diže... Ne čuje se tica, baš nikakva glasa, Do večite huke bezbožnih talasa... Ne znam dalje staze, ne znam daljeg puta, U ’vakoj se gori najlakše zaluta. [. .

Nastasijević, Momčilo - PESME

Sinovi prate me i kćeri. STRUNA 1 Muklo to nečuj neki u meni sluči. Prsnuv zanemela smrću dâ glasa struna. 2 I meda ili žuči čaša li ovo puna, bol me — do dna iskapim, mrem neizrečjem u reč.

5 Muklo to nečuj neki u meni sluči. Prsnuv zanemela srću dâ glasa struna. MISAO 1 Tišinom čudno sve mi zasvetli — krilata pohodi me ona.

I molimo te, i molimo, golu nam ostavi dušu, da imadnemo čim dati od sebe glasa! Gospodi, gospodi, propašću spasi nam dušu, kad nije drugog spasa.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Ona prestala da plače. Zinula i gledala. Skamenila se gotovo od njegova izgleda, glasa. Ništa da u njemu drhti, da se poznaje.

Ćipiko, Ivo - Pauci

Ima toga sila po pećini, ali ko bi sve opazio? Trebalo bi breme luča. — Mašo! — viknu iznebuha, iz svega glasa, a jeka iz pećine odvrati bistro i glasno: „Mašo” — Zovni i ti! —Rade! — povika Maša, a jeka odgovori.

— Sramota je odbjegnuti ovoga čovjeka. —Reci joj i ti, Rade! — moli Radivoj, a osjeća se u zvuku glasa da je dirnut. — Ja joj ne branim. — Pa se smisli i veli: — Idi, Cvijeto, idi, sestro! ...

jedno društvo; i kad s vrha krajnih brda ugleda more, osjeća se nekako prostranijim i uvjek nizbrdicom zaojka bar u po glasa.

I njega ću platiti ... Samo ti radi u svoje ime, čuješ, da se ne glasa o meni ..... niti da ja pred svijetom ulazim u što ...

— veli jedan od seljaka, skidajući kapu. I zaori se pjesma iz sveg glasa, snažno, zanošljivo. Gazda Jovo prati pjevanje u pameti, jer nikada ne pjeva.

U njoj je nešto tajanstvena, zajedničkoga sa morem i poljem, nešto što mu se javlja u zvuku njenoga jasnoga glasa, u skrušenosti njena pogleda, nešto što se stapa sa svjetlošću dana i neprestance nad njim treperi i — dariva ga

— Ne mogu dangubiti, — reče navlaš nedužno i htjede da krene. — Da ti nešto rečem! — moli je on istim zvukom glasa kao i u kući. — Reći ćete mi drugi put, — nasmija se ona, pogleda ga i pođe. Uto neko odozgo dolažaše.

Ma nimam vrimena, — i osvrće se i skanjiva. — Od one večeri već te nisam vidio, — nastavi Ivo, osokoljen zvukom njena glasa. — Niste ništa izgubili! — Biće, ma ne možeš zanijekati da nam nije bilo lijepo ... — Mučite! Danas je veliki dan!

A šapatljiva noć tajanstveno glasa se, miriše — traži milovanja! Dođe pred crkvu. Miris tamjana i voštanice i kihot raštrkane djece trže ga iz snatrenja;

Sve mu se to miješa u glavi. Pa mu se učini da se glas Krnje i brata Roge odvaja, od glasa ostaloga puka... U osjećaju se trnu; ostavlja ga i samo ganuće koje on osjeća u svijem pojavama prirode; a čeljad niza

Pa onda zaželi da u šapatu noći čuje i zvuk njena glasa — zvuk pun harmonije i sjete. — Kako je u selu? — Kao i prvo...

Ubere bio grozd i — slatko zoblje. Tako iščekuje društvo u vinogradu. A uokolo ne čuje se čeljadetskoga glasa; ali svejedno u njemu se odazivaju glasovi punoga dana; osluškuje i gleda u sjenke oblaka što se, gonjene od vjetra,

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

na oči — jesu li štogod umornije, usne — jesu li modrije, udove, kožu, drhtavicu, govor, jasnoću i povezanost, jačinu glasa, dakle sve što bi ukazivalo na odgovor: dokle li će starac, je li pri putu, hoće li uopšte.

ženske puti, zar mu se neće u jednom trenutku zavrteti u glavi od njezine blizine, mirisa nene kože, mekog maznog glasa, njenog daha i plamsaja u njenim očima?

Znam, ono što mora biti rečeno reći će Dimitrije; on će imati glasa da izgovori moje tajne misli, primajući na sebe sve stradanje.

Da proklinjem, psujem iz sveg glasa. Makarije Smrt je ozbiljna stvar. Život je ozbiljniji. Dobro, znam, ne bi trebalo da se u ovim godinama šegačim sa

Ilić, Vojislav J. - PESME

dubokoj noći, Što zaman baca mutni pogled svoj, I razum ljudski tako isto luta, I strašno kliče u nevolji toj Al' nigde glasa... Nigde stanka nema, Umornu svoju da okrepi moć, Odjek se gubi, sustaje i pada, I svud se širi noć, duboka noć!

1890. MOJOJ MUZI S nebesne visine svoje, kô svetli đenije mira, Ti si mi pružila liru. I kolebljivi duh Prènu se od glasa tvoga, i gordo potrese lira Moj očarani sluh.

Bledi mesec gleda čudnovatu javu, Pa zracima šara površinu plavu; Snuždilo se cveće, umukli slavuji, Nigde živog glasa gorom da zabruji! I ponoć se blaga vijnu, da prevali; Al' zaječa gora, zapljusnuše vali! Gde je pastir? Moma?

Ne čuje uvo veseloga glasa, A vetar šumi, zviždi i jauče; Pa diže magle sa visova tavni' I kao oblak valja ih u ravni. 5.

No kako i Amor dođe, onoga istoga časa Zaječa zelena šuma Od njinog veselog glasa, Priroda ožive čisto s bezbrižne njihove šale, I reka zabruja življe noseći srebrne vâle.

Oboje ostaše sami, I njega poduze jeza u ovoj ugodnoj tami, Jeza nekako slatka. Očaran, bez jednog glasa, On čisto gutaše okom obline njenoga stasa.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Zvuk njegovog slabog glasa ne stiže, kroz celu dužinu velike slušaonice, do mojih ušiju. Stajao sam tu, u njenoj pozadini, kao pokisao.

Svojom genijalnom teorijom o pomeranju kontinenata postao je slavan naučnik, svetskoga glasa. Ali se to u njegovom držanju, skromnom preko svake mere, nije ispoljavalo.

Dođe i proleće, a od Vegenera i njegovih drugova ni traga ni glasa. Moralo se misliti na pomoćnu ekspediciju. Ona je na brzu ruku organizovana i, krajem aprila 1931, pošla je sa zapadne

Pre svega, od Meseca ni traga ni glasa. Ne postoji li, da li se sakrio za Zemlju, ili je još rasplinjen u oblak ili prsten, - sve su to pitanja na koja Vam ne

Ovde prepucava na žegi i zimi kamenje i stenje, ali ne pušta glasa od sebe. Ovo je mrtav svet. A onde gore u zenitu, kamo još nismo bacili naš pogled, onde visi na crnome nebu naša

Ona je bila, pre no što se povukla u privatan život, slavna igračica svetskog glasa i oblika, koja je, na svojim turnejama, videla skoro celu površinu Zemlje, a ova mal’te ne, celu površinu njenog lepog

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

Al' šteta, što nema glasa nikakvoga! Još da može kakav glas od sebe dati, Ne bi ptica bila, već anđ'o pernati.“ Bi milo gavranu takvu hvalu

“ Bi milo gavranu takvu hvalu čuti, Al' da nema glasa – ta ga sumnja ljuti. Pa da bi pokaz'o da glasa imade, Gaknu glasno, ali komad mesa pade.

“ Bi milo gavranu takvu hvalu čuti, Al' da nema glasa – ta ga sumnja ljuti. Pa da bi pokaz'o da glasa imade, Gaknu glasno, ali komad mesa pade. Lukava lisica, ta to je i htela, Meso je ščepala, pa odmah izela.

Stanković, Borisav - TAŠANA

Ali moram da ti kažem, sad mi već i ti nisi onako strašan. I tek sada, iz lica ti i glasa, sve više vidim u tebi ono što sam sasvim zaboravila; sad tek sve više vidim onoga Stanka, komšiju moga, ludoga

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

o njihovim raznim pravilima da kao takvi ulaze u razne sekcije, i da u izvesnim slučajevima imaju pravo na dva glasa.

Istina, donese ga, ali ga svagda ne provede. Kad dođe do glasanja, on glasa povodljivo, i srdačno čestita onima koji su dobili većinu, svejedno da li je tim prošao ili propao njegov predlog.

Dve violine, dve tambure, brač. Milan će svojim dubokim strasnim glasom držati solo, a upadaće zbor u četiri glasa. Prosu se niz pesmica: pesme ljubavi, mladosti, rastanka, i najzad one tuge kojoj nema imena, koja podjednako guši

„Isterasmo dva glasa više!” — trljaju ruke pobednici. „Nije bilo lako: drž, drž, morali smo tamo u pivari progurati još jednog kandidata.

” — Žene se pogledaše, kao ono muškarci kad na sednici tek zapitaju: Ima li ko da glasa protiv? — i onda otklimaše glavama složnije no što se ikad jednoglasno glasalo...

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Od toga doba, otkako ne može više da dâ glasa od sebe, preziru ga i moja sestrica i njene drugarice, a izgleda da ga prezire i ona buržoazija u prozoru: zajmodavčeva

Je l' razumete sad? — Razumemo! Drali smo se iz glasa da razumemo, iako nismo razumeli, jer najposle, ako se i dopusti da se jedna svastika pridruži ženi, ali kakav bi

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

— i pođosmo natrag. Išli smo ćuteći. Htedoh zapitati komandira šta misli da preduzme, ali sam se plašio svog rođenog glasa. Posle jedno sto metara, komandir progovori: — Jest, Nemci su... A ti hoćeš da opališ? Lepo bismo se proveln.

Onda traže da se pesma još jednom ponovi. Kao da je pušten sa neke opruge, zalete se Kosta i razdra se iz sveg glasa: Tamo, tamo daleko... Komandant ga samo strogo pogleda i kao da ga preseče. Kosta najednom umuknu.

Mila majko podigni me malko... Zaćuta za trenutak, i opusti glavu. Zatim najednom diže ruke uvis i poče iz sveg glasa: Da ja vidim Jovine svatove... — A do vraga! — lupi se Dragiša po potiljku. — Jesam li ti kazao? — obrati se Toplici.

Vozari su već bili sjahali, gotovi da se raspršte na sve strane. — Ima izlaza! Jašite! Za mnom! — vikao sam iz sveg glasa. Preostali vozovi kretoše, naginjući se prilikom prelaza preko kamenja i stenja. Poslužioci su gurali.

Petrović, Rastko - PESME

Evo ovako ćemo umreti: Bez glasa, tiho, mirno, Kroz tihu noć srebrnu, A po jezeru zaspalu, Otploviće Smrti čun; Iskradem li se kad sija mesec pun.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

A Doglavnik Doglavnikovog Doglavnika šta je mogao reći nego: — Mikiki-Miki-No! Zagluhnut slatkom zvonjavom njihova glasa Car zaboravi šta je to što je hteo da upita, pa malo zamišljen produži obilaženje Carstva.

— upita, a Zlatokosa postade belja u licu od breze na koju se naslanjala. — Zašto ne umeš da ćutiš? 3ašto nevolju iz glasa zoveš? — upita tiho, a mladić podiže glavu uvis i Mirno reče: — Šta ti je druga želja, reci!

Kako je trčao! Kako ju je iz glasa zvao! Ali, devojče više ne dođe. — Daću ti najveću lubenicu iz bostana! Zlatnu ću ti lubenicu dati!

otpadati, kad dođe do ivice treće pustinje i vide orlića kako iz procepa uzalud pokušava da se izvuče, ne puštajući glasa od sebe. Nešto je o suroj orlušini žena rekla.

Majka trava tako sve tajne sveta zna.. — Koješta! — nasmeja se mladić iz glasa. — Ko je još trave pitao za savet? — Podiže se mladić i pođe.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Kad koga uhvate i povedu da nabiju na kolac, ponajviše pjevaju iza glasa, pokazujući da ne mare za život. I predani je hajduk svagda slobodniji n otreseniji od drugijeh ljudi, ne da na se

„Oči su mu dvije kupe vina, trepavice od utine krilo.“ Od siline njegovog glasa otpada lišće s gore. Njegovoj sablji ne izmiče niko: Što propušća deli-Radivoje, dočekuje mladi Tatomire: što uteče

A često je — u nenadmašnom igranju zvukom — i osnova cele pesme sazdana od jednog glasa, koji peva i slika u isti mah, kojim se bolje nego ičim drugim ovaploćuje glavna ideja.

I tako je u grad pa donose čedo u kol'jevci, te ga doji za neđelju dana; po neđelji izgubila glasa, al' đetetu onđe ide rana: dojiše ga za godinu dana.

Ne streljajte po gori junaka dok je glasa Kraljevića Marka, i njegova vidovita Šarca, i njegova šestopera zlatna! Što sam, jadna, od njeg pretrpila, i jedva sam i

Začu glasa, hitro potrčalo dok u polju pristiže đogina; pokraj đoga hrče poskakuje, a zlatan mu litar pozvekuje. Milo bilo, razgovo

Starina Novače a na svoja dva nejaka sina, pa opali laka dževerdana, te pogodi Mehmed-Arapina posred pasa, ukide ga s glasa, ni zemlja ga živa ne dočeka.

Ondar Stojan iza glasa viče po imenu od Zadra Todora: „Đe si, pobro, od Zadra Todore? Kakve tebe savladaše vile danas, brate, u morskoj

Onda Stojan iza glasa viče po imenu Daničića Bura: „Đe si, brate, Daničiću Đuro? Kakve tebe savladaše vile danas, brate, u morskoj otoci, s

Ondar Stojan iza glasa viče po imenu Petra Mrkonjića: „Đe si, brate, Petre Mrkonjiću? Kakve tebe savladaše vile danas, brate, u morskoj

Nema nama druga najboljega, nema nama od Senja Tadije! Bogme nam je Tade poginuo“. Onda Stojan iza glasa viče: „Đe si, brate, od Senja Tadija? Kakve tebe savladaše vile danas, brate, u morskoj otoci?

Kakve tebe savladaše vile danas, brate, u morskoj otoci?“ Stojan viče, niko ne odviče. Opet Stojan iza glasa viče: „Đe si, brate, od Senja Tadija? Jesi li mi danas u životu?

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

RADI ONAJ KO JE LUD Četvrti brzo Pronađe hlad IMA VREMENA JOŠ SAM MLAD Peti gotovan Već je spavao Šesti ni glasa Nije davao Sedmi je sedeo Budan i jadan I ponavljao JA SAM GLADAN O SVETO NEBO O MOĆNE SILE BACITE JEDNO

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

je neko vrijeme marljivo kukao, a kad se pucketanje suvih grana sasvim udalji, on se nešto dosjeti, pa stade iza svega glasa da tuli oponašajući vučje zavijanje: — Auuu! Av-av-auuu!

Tišina. Iz gluve vječne tame nikakva odgovora. — Jovanče! Jovanče, gdje si?! Opet ni glasa. U hladnoj tami odjeknu samo jedno jasno: štrop! — Ajoj, brate Jovanče, javi se! — povika Mačak skoro kroz plač.

XV Jesenje sunce već je bilo ugrijalo prohladnu sjenovitu jutarnju šumu, a od Jovančeta i Mačka još ni traga ni glasa. Treperile su po Gaju zlataste sunčane pjege, mamile u igru, ali dječacima se nikud nije polazilo.

Čitava družina, osim Jovančeta i Mačka, bila je na okupu u svom logoru. Od njih dvojice ni traga ni glasa. — Dok su se njih dvojica nekud kradom izgubili, sigurno smišljaju neku novu majstoriju — uvjerljivo reče Đoko Potrk.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

(Iz Psalama) Ja i tebe naričem bezdnom. A i sam sebe nazivljem bezdnom. Ti si bezdna velika, dobra glasa I luna si svakih božijih darova Kakono si i sama o sebi rekla — Učinio mi je veliku, dobru pohvalu moćni!

se Boga i mojim ušima jerno nisam preklanjao ih na tvoje nam svetovanje na dobro; da ne dočujem od tebe toga strašnoga glasa: Id'te od mene prokleti, u oganj večni!

— šupljine pocrne, prazne ostanu bez pčela duplje i dućani se izpozatvaraju od pazara, nestane žuberenju ni graji nikakva glasa, i vrata se zamknu, i slete se crni vrani na ogled, te sve pesnjive ptice zamuknu logom dole virući se bez pokreta u

I drugi pak: Iz dubine preispodnje zovem k tebi, gospodi! Gospodine, poslušaj mi glasa! ... Pak ovaj: Prosvetljaj na nas lice tvoje te nas obasjaj i bolje će nam biti!

I to je tamo smotrio i video je jednoga angela, gde stoji u suncu, koji je iz glasa, koliko ga je grlo podnelo, toliko jako je podviknuo, govoreći svim pticam što god ih ispod neba leti: »Zberite se —

Mobe mu ne slušaju. Nigde nikoga nejma da ga otme. A svak se smrti boji. Tadar viknu čovek iz glasa što god može: »Pomagaj, nije li nigde nikoga da mi sad pomože i od ove smrti izbavi me!

Mnogoput i ne znamo kad je koji post, kad li je veliki god. Propovednik: Haj, lepa glasa i kmetskih beseda! ... Ta he, božiji čoveče i dobri brate, kako smo se mi rodili na ovaj svet, svi smo mi putnici i

O ŽENAMA I DEVOJKAMA Devojka kad je za koga već prstenovana, vrlo se boji zla glasa na nju da što ne izađe. U svome domu sedi, na daleko ne hodi, po sokaci ne zuri, s momcima se ne smi šaliti ni smejati,

Evo ja sam, reče, gospodinova sluškinja, da mi se to zbude po tvome izrečenju.« O, da čudna vrla glasa i radostljiva odgovora. O, da velika to toga tvoga milokrvstva k nama preneporočna, prostinje i blagostinje!

I stojanje ti vrlu ćud lepu ukazuje, ama kako si ti to smeo drznuti tako ovde ulesti k meni, čudim se, bez glasa u moju kućicu! Ni kucnuo u vrata, ni zapitao: sloboda mi je ući?

Što ga tajiš kad će se i posle sramotno pronaći? Tko je bio taj tuđin, mimohodac čovek, te bez glasa uđe u moju siromašku kućicu ka davnašnji zlokobnik i uhoda sobarati mi domovinu kad ja nisam doma?

Ka preplašena opet skoro utrčah u kuću, te se zaključah i sedoh presti. Josif A od govorna glasa može li se u trbuhu začeti dijete?

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

“ a on tada polete i viknu na nju iz svega glasa... Trže se i razabra.. Šta je ovo? pomisli Mane, kakva doka, kakve druge žene! Niko više nije tu bio, samo njih dve.

Prolaze mamurni praktikanti i policijski pisari večno promukla glasa, možda od izdavanja usmenih naredaba, a još više od silnih (kako se oni lepo izražavaju) „krkanluka“; prolaze učitelji,

javi sreća, a ono je i to neka fajda što će se neko vreme ukloniti ispred očiju sveta: svet će je zaboraviti, pa će i glasa onoga tako polako nestati. Tako i urade. dođe zet Gope po Zonu i odvede je.

Ali su se prevarili svi. Prođe nedelja dana, a od Mane ni traga ni glasa. Čak mu je po pouzdanom čoveku poručeno da Zamfir daje uza Zonu pet stotina dukata miraza na dan prstena.