Jakšić, Đura - PROZA
on nije bio više preda mnom, a ja sam ga opet videla; nije govorio, a opet mi se više puta činilo da mi, kao neki glasak tanane vrulice, njegov glas do ušiju dopire. „Šta je to?“ pitah se sama... I jedva sam čekala da ga opet vidim...
Radičević, Branko - PESME
o pesmo puna jada, Štono pevam ja uz gusle sada, Ti živi samo, dok vrelo izvire, Bez imena pa tada utiče, Dokle glasak vrule ječi, pa umire, Ljubičica dokle, dokle ruža niče, Dokle ona niče, cveta, pa unjiva, Dok se jasno sunce u zapad
“ 15. Ovaki bija potok njeni reči, Još meni zvoni u uvu njezin zvuk, Slavuja glasak preumilno zveči Kroz noći kade plovi bajni muk, Umilno vrelo žuboreći ječi, Zefira jošte lakokrili puk, Kad njija
Predivnu pesmu udesila slavlja, Al' njezin glasak za nj'ga se ne javlja; Predivno zvezde i trepte i sjaju, Ma oči s' tamo njegove ne daju; Daleko misli njemu se oteše,
Kostić, Laza - PESME
Grešan je možda, nevredan, bože, al' pati, pati, što igda može! — Tako se ori očajni glasak, sluša ga samo crkvica stara, kadikad mu setno zvonom odgovara, i sluša ga sveti ikonostasak, i s njega sluša u okviru
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Časti se Vidran pred mlinom starim, a sve je tiho, ne čuješ glasak. Opiri ribe, a onda reče: „Dobro bi bilo dremnuti časak. Neće mi biti spavanje loše pod samim krovom Žuće i Toše.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
“ I dok god se glasak ove zvezde sluša Donde će s’ i tvoja blagosiljat’ duša. Jest, čovek si bio, te i na visini Sačuvô si cvetak srca u
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
IX Kad sam bio na tvom grobu Zamirisa mir bosiljka, A meni se priču glasak: „Šta mi radi moja Smiljka?“ Tvoja Smiljka, sirotanka, Još ne može nogom stati, A otac je zborit’ uči — Prva reč
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
izvjestija kakvog mu takvog, i potom, polučivši ga, vosklicava: Veni, vetre mili, I na zlatnih krili Ti dovej mi glasak I mio i sladak: Da na mome kraju Mir i sloga traju. Veje vetar, veje I želju mi greje Kao sunce majsko.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Kroz tiha polja srdašce mi žudi Daleko tamo, u bajniji svet: Da zlato svoje iza sanka budi Uz glasak frule, uz uzdisaj klet... Il' da joj šapne povetarcem blagim: Ljubim te, dušo, više nego svet! 1880.
svog dragana što u tvrdoj kuli čami, I pesma se bolno hori po večernjoj tihoj tami I pesma se bolno hori i bolniji glasak biva, Al' na njene setne glase odgovora nigde živa!
PLAČ AFRODITE NAD ADONIDOM O zvezde na visini. Čujete l' moju tugu? Ja plačem u tišini... O Eho, po daljini, Pokloni glasak drugu, Što bled i mrtav leži U sumornoj dolini. Kô kedar oboreni, Kô cvetak mirišljavi, On ćuti... Teško meni!
Vi zvezde na visini, Vidite l' moju tugu? Ja plačem u tišini... O, Eho, po daljini, Pokloni glasak drugu, Što bled i mrtav leži U sumornoj dolini... 1888.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Jelena Harisijades tada poče tiho i gorko da plače. Suze iz onih velikih očiju samo liju, grudi se nadižu, ali se glasak jedan ne čuje. Zanimljiva je bila topografija onog budžaka, a zanimljivi i načini života u naseljima.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Letela je oslobođena straha, čak i težine svog sopstvenog tela, kad začu glasak: — Ne steži nas toliko! — Ko to govori? — žena pogleda oko sebe, ispod sebe, ali nigde nikoga nije bilo.