Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
A i od Bosne dolaze glasovi, da će letos velika sila udariti na nas, a šabačka nahija zbrkala se: jedini s nama, a jedni s Turcima.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— reče kapetan prišav stolu i uzevši ponajveću čašu. Svi se latiše čaše i napiše u zdravlje Đukino. Opet se javljaju glasovi da se ide. Opet nudi David »po jednu s nogu za srećna puta«.
Dučić, Jovan - PESME
Dole, ispod obronka na kome je staro raspeće, čuju se bolni glasovi: kao da ceo narod dece mre napijući u stenju i u školjevima.
A kada je umrla, nečujno i spokojno, kao što su poumirale njezine krizanteme, dugo su sa katedrale pevala stara zvona. Glasovi tih zvona bili su mirni i svečani kao glasovi davno pomrlih sveštenika.
Glasovi tih zvona bili su mirni i svečani kao glasovi davno pomrlih sveštenika. VEČERNjE Mala, snežna seoska crkva, na rudini, pokraj grozničave zelene reke.
Večernje ševe su, bežeći pred gomilom, dizale se u svrdlu nad žitom, i kao sjajne žice prolazili su njini glasovi kroz vazduh pun purpurne prašine i žagora.
Afrika
Posle sat-dva spavanja trzam se iz sna sa radosnim uzbuđenjem. Oko mene savršen mrak. Neki čudni glasovi dolaze iz noći kroz razmake pletenog zida. Mislim šta me je to probudilo i šta sam se tako obradovao na svoje buđenje.
Odjednom se setih Švajcarca. Probudili su me glasovi zverova iz noći i to me je usrećilo. Pravo zverinje je oko mene a ne samo zečevi.
Prolazi četvrt časa u čekanju, što je izvan svake mere; Mej i drugi crnci zovu ga kroz mrak i njihovi divlji uplašeni glasovi razležu se p reko savane na čitav kilometar. Nikakav odgovor. „Mačka!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ja to svršio izjutra, do podne, a posle podne uzeše deca kazivati da se, iz šume, čuju glasovi kurjački. Urlikali su te zime kao nikad dotle.
Teodosije - ŽITIJA
oskvrnjenih, i nečistih usana nego bestelesnih i čistih svetih anđela koji stalno Boga poju, kad pojahu svetoga starca, glasovi iz peštere čuli.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
U mlakom majskom vazduhu činilo se da njihovi glasovi dolaze iz vode. Na samoj obali reke dečaci su pucali topovima od blata, a dečja izletnička grupa pentrala se po drveću
- Šta mislite, deco, gde spava vrana? - upitao je, a oštri dečji glasovi počeli su da seckaju tišinu na rezance. Ona mala još je mlatarala nogom po vodi, iako je Tisa bila hladna i muljevita
ako se neki predmet potopi u vodu...” itd. Glasovi su im bili piskavi i neodređeni, a kroz staklena vrata videlo se kako jedna prema drugoj naginju svoje zlatokose glave.
Bilo je hladno i zbog toga nije bilo komaraca. Rašida se smejala govoreći da se plašim. Nisam hteo da priznam, ali glasovi barskih ptica, promukli i otegnuti, dizali su mi kosu na glavi, a trske mi sekle kožu na listovima nogu i rukama.
Zamislite! Zamislite! Njihovi glasovi gušili su se u sutonu i šuštali kao krila otrovnih ptica. Odjednom sam se osećao mali i beznačajan, i suvišan, i
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Sirota Lenka usiljava se svakako, al’ su ih muški matori glasovi nadmašili, dok ne bude prinuđena pre svršetka umuknuti, i pred starcima kapitulirati, koji su, opet, zaboravili na
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
No tek što beše svanulo, sa druge strane reke počeše da mu dovikuju napiti glasovi, da mlataraju neke ruke i da se čuju psovke i reči, inače nečuvene u tom svetu, dovikivane od milošte, bratski.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
sobe u potkrovlju, apartmani, krstarenja po Sredozemlju i tužne noći na stanici u metrou — do njega su stizali različiti glasovi: uspesi su smenjivali priče o potucanjima i njenoj propasti — o neverovatnom bogatstvu i pukoj sirotinji — i, najzad, ona
Platila si tri minuta, mada nisi izustila ni reč, i otišla na fakultet, a po auli su ječali mladi srećni glasovi. Glasovi, glasovi. Mirisalo je na sneg i raspust.
Platila si tri minuta, mada nisi izustila ni reč, i otišla na fakultet, a po auli su ječali mladi srećni glasovi. Glasovi, glasovi. Mirisalo je na sneg i raspust. Vratila si se i ti kući i zatekla kuhinju zapušeniju nego ikad ranije.
Glasovi, glasovi. Mirisalo je na sneg i raspust. Vratila si se i ti kući i zatekla kuhinju zapušeniju nego ikad ranije.
Matavulj, Simo - USKOK
U isti mah, kad ona započe, granu sunce, a na gumnu, pred manastirom, začu se tutnjava, rzanje konja i ljudski glasovi. Odmah se trijem pred crkvom ispuni ljudima, a samo glavari uđoše unutra.
Starac bješe neobično dobre volje, jer mu iz svijeh plemena dolažahu glasovi da se mir utvrđuje, da se narod pokorava sudovima, da su dobri biljezi e će se i porez moći prikupljati; predade se
Dugo je tako trajalo. Mrak se sve većma hvatao, tišina postajaše sve veća i kroz noćni mir počeše dopirati glasovi pokajnicâ. Odjednom Janko uzdahnu i šapnu nješto. Djevojka skoči: — Janko moj! Hoćeš li što? — Žedan sam! — reče on.
— Jest čudo. Neveseliji, da-ti, ne bješe ni na robiji! — Da mu ne stižu iz doma kakvi rđavi glasovi! — zapitaće Stevo Bojov. — To nije! — odgovori Labud. — S te strane baš je zadovoljan!
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
(Nevjerni Alahov sluga) Pokreti i glasovi, sliveni u duboko jedinstvo, ponekad se izdvajaju, kao što se noću, u izvesnim trenucima i na nekim mestima, reka
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Još u punom dobu njenog cvetanja, polovinom šezdesetih godina, počeli su se iz samih romantičarskih redova čuti glasovi kritike i protesta.
godine, kao odblesak opšte depresije duhova, i u književnosti su se najviše čuli glasovi klonulosti i obeshrabrenosti, i pisci su bili u jednom teškom i mračnom raspoloženju.
Milićević, Vuk - Bespuće
Poznavao je te ljude po odijelu, šeširima, navikama; njihovi glasovi dolazili mu gadni, njihove kretnje odvratne, njihovi pogledi glupavi.
Začas se oglasiše zvona s drugih crkava; nesložno, glasovi se sudarali i razbijali; sitno i visoko pištala zvona s jedne kapelice, nadmašivala ostala, gubila se u brujanju
svjetlost ne počne da blijedi noć; kad zatitra magla, kad stanu da se jasnije razabiru kuće, kad započimlju da se čuju glasovi života koji se budi, kad, pored njegovih prozora, sa lijenom škripom prođu volovska kola na kojima seljak napola spava,
u daljini sijao se jedan srp vode; odnekud iz polja dolazili odlomci jedne snažne pjesme koju su pjevali čvrsti i oštri glasovi žetelaca, pjesme grube i vrele kao i sunce koje ih prži, pod kojim žanju, polegli po poslu i okupani u znoju; u njoj se
Čuju se veseli, hrapavi glasovi gdje se dovikuju, pod suncem koje se diže i koje počima da šiba svojim zrakama. Iz šikare, na trnju, plave se njihovih
Radičević, Branko - PESME
Bojak bogme kakvog još ne beše, Jer se mučni glasovi razneše, Kažu: Turci nešto ne miruju, Danju, noću brze konje kuju, Prah namiču, oštre jatagane, Česte knjige prate na
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Kao da te ti glasovi poneše sa sobom gore, u te visine, krešteći i pišteći... sveteći se meni koji čas se radovah što se otresoh tebe, čas
Eto na! Iz čaršije, sa ulice, dopreše glasovi pesme, zurle i bubnjevi. Iziđoh i stadoh na prag od kujne. Mesec beše nasred neba te ne beše velikih senki.
Pokatkad čuo bi se tup, metalan zvuk motike, promukli glasovi radenika i njihovo dozivanje, ali je sve to, opet, na mahove, raznosio još topao vetrić, koji je pirkao preko ove
— Hajde. Počni! I počnu. Zapevaju pesmu koja se tada najradije pevala. Glasovi im čisti i drhte od radosti. Ruke im lete na rad, a okolinom se razležu reči pesme: Vetar duše, vetar duše, al’ —
Kandilo puckara. Mirišu opajani ćilimi u sobi i slama iz asurâ. Sa ulice se razabiru već glasovi. Probija modrina kroz prozore i lomi se sa svetlošću sveće u čiraku. Oblačiš me. Ali sve je odelo na meni veliko.
Majka tečina s Mojom babom i još nekoliko njih starica zapevaše: Adži-Gajka devojku udava. Glasovi drhtavi, slabi, uzalud se uzdižu, ne mogu, već tiho, jednostrano idu, gube se u samim njima, a tako čudno, čudno utiču!
I kao da puče nešto. Poče pesma. devojke, žene... Njihovi čisti, drhtavi, topli glasovi ispuniše sobu. Ne može se više. Zabraniše da se peć loži. Iznesoše satlike, čaše i svu „srču“.
— Sviri, bre! Zatim su se čuli pucnji njegove žile i jauci, previjanje od udaraca, plačni glasovi svirača, Ciganaka, Cigana, koje gonjaše ispred sebe, i njihova molba: — Aman, gazdo! Hoćemo! Sad ćemo!!
— Sviraj... Ne znaš ti, ali ipak sviraj... De, onu... „Poduhnuše“. I kao da ču kako neispavani, promukli glasovi Cigana zapevaše uz kreštavu svirku. A on se, Ita, zavaljuje. Kolija mu dotiče zemlju. — Da, da, tu... tu sviraj...
Kostić, Laza - PESME
Kad take žice pucaju rodu, je l' čudo što glasovi stranputicom odu? je l' čudo što i nas, žičine druge, neskladne tuge obuze sklad, zovemo senku, gonimo nad?
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
pored sebe, pritiskuju te, i kao što je trska nekad šuštala: „Kralj Midas ima magareće uši“, tako se oko mene kanda glasovi razvode: „Čujte, ljudi, Kuzman ima novaca!“ — Ako ih kod kuće ostavim, ne smem nikud da se maknem.
Lalić, Ivan V. - PISMO
Muzika teskobe Što rastvara se u vazduhu sobe I sleže kao talog na dnu dana. Korak u praznoj sobi. Glasovi Pod kupolom od kosti. Dečiji su. Sekunde duge kao časovi. U nedremanom oku kamere Još jedan snimak.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Jer, ima nešto u tom tranzistoru, Čarli, što me jednostavno izbezumljuje. Ti glasovi, Čarli, ti poluseljački glasovi sa blagim okusom grada, koji napadaju iz dana u dan moju sirotu Eustahijevu trubu,
Jer, ima nešto u tom tranzistoru, Čarli, što me jednostavno izbezumljuje. Ti glasovi, Čarli, ti poluseljački glasovi sa blagim okusom grada, koji napadaju iz dana u dan moju sirotu Eustahijevu trubu, Čarli, toliko da više ne mogu da
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Žene su u grdnim pokretima s jedne strane ulice na drugu, spremajući se na posao. Glasovi iz njihovih grla su vrlo značajni. Ja sam u čamcu između Ostrva i Eskalone. Sela po jezeru zaplovila na njegovu vodu.
Dovoljno je da čovek zamukne pa da se glasovi prirode dignu oslobođeni a da on sve to nazove: Tišina. Sva priroda okolo je u jedinstvenome radu sarađivanja.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Sedim, a pesma se njihova penje uz moja kolena slično mravima i rapavi glasovi hrskavice gle s trga zahtevaju milost od tananog sluha sveta. Jadno to samoljublje bića zbijenih u grozdove mesa!
Odozgo do dole prekori se kotrljaju kao ljuti vodopadi. Na dnu se glasovi prekora sustiču ka čoveku pod višnjom što leži umoran i gladan; poslednji sam u lancu sveopštih psovki.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
ADVOKAT: Pa imamo vremena za to. DANICA: Ipak, da svršimo. Tetka me je naročito molila. (Čuju se glasovi iz sobe.) ADVOKAT: To su izvesno oni? Ja nisam rad da me sretnu ovde. DANICA: Zašto? ADVOKAT: Ta, dosadili su mi.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Eh, šta ćeš, vojna disciplina!... Stroga vika na vojnika! — čuli su se glasovi. — A što si ti zapeo prvoga dana, kad ti je blizu? — Znaš kako je...
Oko deset časova začu se odnekud ispred sela žagor i glasovi dopreše i do nas: „Diži se, ustaj.“ Bunovni ljudi tovare svoju, spremu.
Od raskrsnice skretosmo desno... Vidi se silueta neke građevine, sigurno škole, a malo zatim zastadosmo. Čuju se glasovi: „Pešadija napred!“ Odjekuje klopot fišeklija i bat nogu... Kada naiđe i komora, onda krete artiljerija.
A oni koji su čuvali granicu, prestali su i da pucaju na carske vojnike. Ali od nekog vremena kružili su čudni glasovi. Na obalama Dunava i Save videla su se na neprijateljskoj strani neka kretanja, nove uniforme... Obustavljena su odsustva.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Nad selom se nose glasovi stoke koja se vraća s paše, pasa i dece koja ih dočekuju, petlova i druge živine koja se sprema za legalo; sve se to
i Kata imenova neke glavnije političke radnike. — Njemu svi rekoše da su to samo tek ’nako... prazni glasovi... — Nadlaguje se svet, more, reče jedan odbornik. — A ’nako veli...
Što ste vi juče išli u Beograd, nego za to. More, njemu se to znalo... zarađeno je. Dođoše ovi glasovi i u školu. Gojko dosad nije nikad obraćao pažnju na promenu vlade. »Šta imam da se plašim ili veselim, mislio je ranije.
došlo dosta članova: iz škole se čula takva vreva, kao da je tamo nekoliko stotina žena, jer su se čuli većinom ženski glasovi. Ljubica pretrnu i zastade... Gojko beše već pozeleneo od straha. — Baš smo pogrešili!...
Ćata se najviše dao na posao, da se ti glasovi rastrube, a on im je upravo i bio povod, jer je on sastavio Vlajka sa čuvenom lepoticom.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
ukrašen; raskošan, kitnjast; otmen; ohol, ponosit gondže - (ružin) pupoljak; dete, devojče graja - galama, izmešani glasovi i uzvici graorina (grahorina, grahorica) - vrsta biljke iz porodice mahunarki koja služi za stočnu hranu (Vicia
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Iznuren, nisam mogao oka da sklopim. Dok su oko mene pričali, primetio sam da su i ti glasovi nekako teški i da ljudski govor, pre, nije tako zvučao.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— Nemam. — Koliko ti je godina? — Šeset. — Pa još nijedan orden?! — Nijedan. Povikaše glasovi kroz masu, kao ono na vašaru kad se čudovišta prikazuju.
(Ovo se drugo vrlo retko dešava, i to onda kad se podražava prirodnosti, te se, po svršenom glasanju, broje glasovi da se vidi koja je strana pobedila; a u stvari je to određeno mnogo pre nego što je i držana ta skupštinska sednica).
I, zamalo, a u masi se začuše glasovi: — Ministri, ministri! I ministri se doista pojaviše sa svima velikodostojnicima zemlje Stradije.
— Tako je, tako je!... — zašuštaše iznemogli glasovi sa sviju strana. — Je li b..l..i..z..u? — ču se razvučen šapat iz jednog ugla. — Braćo!
— Laže čiča! Laže čiča, pretvara se samo da se vrati! — čuše se glasovi sa sviju strana. — Kome se, braćo, ne ide, — opet će govornik — neka se vrati, a ne da kuka i buni druge lude.
Zbor se rasturi u najboljem redu. Pri razilaženju se čuli glasovi: — Sutra ćemo videti ko smo! — Videćemo sutra mnoge hvališe!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Sede u klupu, otvori knjigu i poče da razgleda Vizantiju. Oko njega bruje i uzvikuju glasovi, pred očima mu trepere crna slova, a misao mu otišla daleko — u VI vek.
Ali otkud, otkud... kad se to počelo ?... Odjednom, kao po komandi, umuknu orkestar, prekide se pesma, ućutaše glasovi. Tajac se produži nekoliko minuta... — Šta ?... Ne može biti !?
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
u moru, gledao tvoje kule i ostre munare, s kojih su se k nebu podizali u svanuće, u divnu tišinu, hiljadama svešteni glasovi, glaseć nebu ime svemoguće, zemlji ime strašnoga proroka. Kakva vjera da se s ovom mjeri? Kakav oltar bliže neba stoji?
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
sama ona, Sofka, u isto ovako odelo obučena, isto ovako sedeći, pred istim ovim cvećem, pa čak i sama kuća, iz | kuće glasovi i idenje ili matere ili drugih, i same reči, želje, naglasci, sve to, čini joj se, nekada, ne zna kada, u koje vreme,
već lakosana, seća se docnije, čula je odozgo, kroz tavanicu, kako sigurno iz očeve sobe, jednako dolazi šum, čak i glasovi, i neko dugo | hodanje. Onda, kao nikada dotle, materin dosta jak glas, kao neko odupiranje, svađa, plač.
I to ponavljanje istoga stiha sa zapušenim jednim uvom, da bi im glasovi bili što silniji, jači, kao da su u selu, u planini, gde treba čak preko brda glas pesme da dopre i razgovetno se čuje.
Otuda onda one neverovatne priče, glasovi o njima, „seljacima“. Sofki tada bi jasno što nikad od Magde nije čula kakvu dobru reč o tamo njenim sinovima, snajama na
Pandurović, Sima - PESME
Iz oka njina tmine groba zjápe; I smrt je s njima, da život moj pogrebe. Šum ruha slutnju uliva mi crnu; Glasovi tuže za prošlim životom; Prilaze, da me u plašt svoj ogrnu! Pa tada kuda? Šta će biti potom?
Tonemo kao trup Titanika. Mrak. Neizvesnost. dugi, mrtvi časovi. Gluvo doba. Kruže kobni, crni glasovi. A duše zahvata slutnja, strah, i panika. SONET Šta je to? Urlik pobesnelih rulja? — Ne.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
tras, cangr, klo-klo; zvr (telefon), bim, bam, bum (crkveno zvono), cin-cilin (zvonce); i kojima se imituju životinjski glasovi (kukuriku, pućpuruć) ili i čitavi napevi pogotovu kod ptica („dukat!“ veli morka kad snese jaje; „vidim Titel!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Onde je onu noć još veću stravu pretrpeo nego pređašnje obe noći: tu je bila strašna lupa, vika, zveka lanaca i strašni glasovi: „Taj hoće moje carstvo da primi!
Išle su vojske sve jedna za drugom pred neprijatelja, a glasovi caru jednako nesretni dolaze da vojska propada. Najposle podigne se car sam sobom da vidi, kako je tamo.
Stanković, Borisav - JOVČA
Široko koliko zid ovaj drži čak tamo; a duboko tamo kroz voće, tamo do na kraj varoši i dalje, dalje, u polje, u goru... GLASOVI PRIJATELjA Au, prijatelju!
JOVČIN GLAS I osem ove kuće, dedovske, i bašte i nešto voća ovde, sve ja sâm stekao, prikupio, združio... GLASOVI PRIJATELjA Aferim, prijatelju! Aferim, prijatelj-Jovča!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Prođe to leto i sve se to više o Stefanu Malom počnu tuda glasovi raznositi. Ja sam već mogao dosta dobro albaneski govoriti.
na um dolazila; no, više iz samoga ljubopitstva raspitivao sam što se tamo dela, otkuda sve smutniji i gori dolaza[h] u glasovi. Takovo je bedno sostojanije zemlje bez razumnoga pravljenija, gdi svaki paša hoće da je car.
Miris takovih ploda i cveća da bi čisto pomislio ko daje u raju. U početku junija došao sam ovde; peti dan zatim dođu glasovi da u Carigradu kuga mori. „Idi ga sad u Carigrad”, pomislim u sebi.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Bakonji bjehu prionule oči uz manastir te se prepade kad mnogi glasovi zagrajaše: — Vazda Isus i Marija, fra-Brne! A imao je Bakonja šta i vidjeti!
Tetka bi se prošetao gore-dolje, ispred njih, pa bi zamahao prutićem, a na to bi se složili glasovi. Bakonjine su oči sjaktile, prateći svaki pokret prutića, a kad bi se vršak toga prutića k njemu obratio, te on dao maha
do najvećeg nesklada, fra-Tetka se najedi, pa i on poče nemilice udarati po zupcima, te iz cijevi izlijetahu svakojaki glasovi. Ali kad sunce granu, vjetar poče slabiti, pa malo-pomalo, utoli sasvim, onda se povrati sklad i u crkvi.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Svi su se glasovi podavili u njoj. Dugo je potrajalo dok je, kao iz njene glave, ponovo zabrundao Đorđe „sekirom ću glavu da ti smrskam“,
— Pa, pomrećemo svi. Možda bi tamo u apsi i preživeo ovo. — Čovek se zaplaka i baci cigaru u grob. Đorđe brzo ide. Glasovi se ne čuju, a smrt posluje po kućama i puni selo nemirom, tumaranjem i Tihom lupnjavom.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— pa ode. Devojčica napregnuto oslušnu. Iz dvorišta su dopirali dečji glasovi. Ču odskakanje lopte o beton, radosni smeh pobednika, pa ljutnju poraženog.
Opet su se čuli dečji glasovi i udarane lopte u beton, ali dečaka nije bilo. Od majke je devojčica čula da se dečak odselio u drugi grad, i
da su to, u stvari, lutke načinjene od drveta, ali ne onakve kakve se dobijaju za rođendane, već naročite, Tatagine! Glasovi su im zvonili kao srebrna zvoncad, a u sobi je vrilo kao u školi.
Čak im je čuo i piskustave, tanke glasove. Ali, kad je protrljao oči, komešanja je nestalo, glasovi su se utišali. U prozračnoj noći, punoj mesečevog praha, orasi su nepomično ležali na utabanoj zemlji, prošaranoj
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Imao je trideset godina a Carigrad je bio zamaman. Ali, i dan, i noć, i lica, i koraci, i glasovi, sve je disalo kao opasnost. (Onda još nije znao da se najveće opasnosti ne odaju.
Kod Pižona su se, čuo je Gospodar Jovan (glasovi se prenose i u smrti kao i u životu), u ovom veku a između dva rata, svakog utorka sastajali braća Popovići i naučnik
Iznenada kao da se sa dna tog zelenila podiže uzvik: glasovi jačaju, uobličavaju se, dolaze do njega i ne donose ništa dobro.
Nije se moglo. Glasovi o zbivanjima stizali su, u Gružu, prvo njemu jer je on bio prvi čovek. Ni iz te kože nikud. Tako je, u jesen 1813, dok
protutnji stari automobil ili se skotrlja, od Studentskog parka, šumor lišća; ponekad zalutaju i rasvetljeni dečji glasovi.
je mogao da zabeleži, ono što ni očevici nisu videli: kako je Ljubica, dok su se njenom glasu i njenoj molbi pridružili glasovi i molbe svih prisutnih, u Miloševom oku koje je gledalo, oko sebe, taj polukrug ljudi što mole, sve samih
Poverljivi glasovi su javljali Gospodaru da Gospodarici dolaze gotovo svi koje je on povredio. Miloš je znao da će ih ona smirivati, jer
neko mesto zdravije od tih odaja Pašinog dvora u kojima su se, pod drvenim tavanicama, gomilale istrošene prošlosti i glasovi pretvoreni u trulež.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
kada je umrla, nečujno i spokojno kao što su poumirale njezine krizanteme, dugo su sa katedrale pevala stara zvona, a glasovi tih zvona bili su mirni i svečani kao glasovi davno pomrlih sveštenika. J.
poumirale njezine krizanteme, dugo su sa katedrale pevala stara zvona, a glasovi tih zvona bili su mirni i svečani kao glasovi davno pomrlih sveštenika. J.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
O tom pitanju koje se nikako ne sme ostaviti po strani, moram sada da govorim zabrinute duše“. Glasovi odobravanja čuše se, ovde onde, iz redova učenog kolegiuma; i naša tri literata učestvovahu u njima.
U tom krugu pojaviše se glasovi u korist njegova učenja. I o tome postoje neka svedočanstva. Stobejon, zatim Sekstus i još jedan anonimni sholijast
I njihovi glasovi podrhtavali su od straha i uzbuđenja. „E, sad smo nagrabusili!“ reče jedan od njih. „A nisam li ja lepo govorio da se
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I baš u tom trenutku začuli su se nesložni, uzdržani nečiji glasovi pred vratima, pa težak, veliki ključ što se, uz zveket drugih ključeva, sa nekom jezivom pretnjom, okretao i vrteo u
od najsvečanijih noći koju je ljubav mogla da doživi, zadrhtaše najedanput pa se kao neki talasi nada mnom pronesoše glasovi sa nekoliko obližnjih džamija, osvetljenih malim, pravilno poređanim lampionima, okruženih crnim zamišljenim kiparisima,
Pod njim zjapio je ponor, gore nebo prozračno, nasmejano. Iz praznih soba širio se zadah vlažnoga maltera, i glasovi radenika što su krečili zidove, zvučali su neobično zvonko, kao odjek u stenama.
Ali već posle pola časa trgoše me iz tvrdog sna užurbani i zbunjeni glasovi mojih vojnika. Skočim što sam pre mogao i ugledam vojnike oko mog odličnog kaplara Belića, koji se bacakao i nogama i
Tu se on zguri i stade prisluškivati pa zamalo glasovi oni postadoše razgovetniji i jasno se začu nekakva prozivka sve poznatih srpskih imena kao što su Milun Jokić, Milovan
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Tad su se sjetili da je kiša prestala i digli se u predvečernju šetnju. Dozivali su i mene. Čak i njihovi grubi glasovi činili su mi se svježi, kao svježe oljušteni, sočni od kiše. Pritajio sam se. Na nebu se blijedo ocrtala duga.
Zastaje čovjek pred tarabama cvjetnih bašta u kojima prskaju srebrni vodoskoci i iz kojih dozivlju čežnjivi glasovi žena. Zastaje — ali se odmah javlja opomena smrti, i on kreće dalje. Iznuren, iznemogao, najzad se odluči: dobro!
Pod svodovima gradskih kapija čekao sam da prestane nagli proljetni pljusak. Djevojački glasovi iz natopljenih povrtnjaka, još mokri od kiše, pod trešnjevim granama oteščalim od blistavih kapi, dozivali su se preko
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Hajde, ne drobi tu — odgovori Stanka i ode poljem, stupajući zamišljeno i uzbuđeno... ... Najpre oni neobični glasovi o Đuričinoj hrabrosti, pa sad ove čudne i slobodne njegove reči o sebi i o njoj samoj, i najzad ovo poslednje, gde on
Lekar se nada da će preboleti. Kapetana očekivahu drugi nepovoljni glasovi. Pisar ga dočeka pred sreskom kućom, i na njegovo pitanje: šta učini s Novicom, odgovori mu: — Poginuo je. — Kako ! ...
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
A iz obližnjih vinograda dopiru do njega raskidani težački glasovi i jasni zvuci motike što cikne o škrapu ili o ploču, i umorna, beznadna radnička pjesma, čežnjiva za nečim nedostiživim.
Odnekle neodređeno već se javljaju prigušeni noćni glasovi, i rečica svojim šumom jasnije se javlja. Dečaci naložiše vatru, krše suve grane i prilažu na nju.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Naime, glasovi o tome da je poezija postala teško dostupnom, zatvorenom ili, s druge strane, da se preobratila u čistu prozu, ti su
tome da je poezija postala teško dostupnom, zatvorenom ili, s druge strane, da se preobratila u čistu prozu, ti su se glasovi pojavljivali u onoj meri u kojoj su pesnici počeli da napuštaju stilsku periferiju u jeziku i da na elementarne
Kao i obrnuto: kad se u glosolaliji ili u raznolikim pesničkim eksperimentisanjima ređaju glasovi i krajnje „smeli“ tropi bez dokučive smislenosti.
P.) nije uzdrhtala ni na vest o dolasku poslednjih vremena koju pronose prestrašeni glasovi savremenika, već je produžila da govori o vremenima neprolaznim onim spokojnim, moćnim glasom kojim san jedino može
Krakov, Stanislav - KRILA
Docnije će igrati pokera. Iz jedne sobe dopire strašna graja. Glasovi su oštri i piskavi. I obojena vlasnica morala je da pokrene uranjeno telo. Tada se graja pojačala.
Kolona se ustavila. Tamne su prilike izbile pred nju. Čuo se prigušeni govor. Primane su zapovesti. Tihi se glasovi ukrštali i sudarali. Potom je zapovest dalje raznošena. Vidi se kako se odvoji jedan deo i pođe nekud u noć.
To major izdaje zapovesti. Čuje se kako njegov prigušeni glas drhti. Potom su drugi pridavljeni glasovi pitali. Pa sve zamuče. I već se grupica htede raskinuti kad se ču hrapavi glas: — Branko, čuturicu!
Zveče bacana oruđa. Panika kao uragan besni. Okolo grmi, prašti, zviždi. — ... ra—a—a, — urlaju divlji glasovi u noći. Sve to nadvišava hučanje, rušenje. Kao da se crna bujica valja niz padine brega.
Sve je to obavio i spojno ledeni užas bezumlja, koji pliva kroz tamu. Kao izgubljeni vapaj čuju se očajni glasovi. Postaju sve češći, jači. Bujica i njih nosi niz padine sa sobom, ali je oni koče, ustavljaju.
Postaju sve češći, jači. Bujica i njih nosi niz padine sa sobom, ali je oni koče, ustavljaju. Glasovi su očajni, odlučni. A odlučnost deluje na slabe. Izdvajaju se senke, koje neodlučno staju.
A njih neko vodi. — Napred, napred... Polazi se na susret grebenu. Još se tela tresu, zubi cvokoću, ali odlučni glasovi grabe, okivaju duše. Nose ih sa sobom napred u klanje, u smrt. Grmi svugde.
Zapaljene bombe opisuju sjajne pruge u letu kroz tamu. Zviždi čelik i komađe gvožđa. Tupi udari i jauk. Ura—a—a. — Glasovi su pobesneli. Talas izbija, i preliva se preko kose. Svetlucaju šlemovi i vrhovi dugih bajoneta.
Prilike koje beže odozgo su sve češće. Uznemirenost ovde je sve veća. — Preseći će nam odstupnicu, čuju se vojnički glasovi, n njine glave se dižu iznad kamenih zaklona. — Šta je to tamo? Šta je to tamo?... očajno pita major i sebe i druge.
Oni se nepoverljivo okretali, potom sedali, ali su bili sve češći glasovi: — Šta je to? Ko je vikao? — Major, major — šaputali su drugi.
Njegov bledi obraz krvavio je na vilici zasečen komadom bombe. Okolo svugde rikali su tuđinski glasovi: — Predavajte se, predavajte se. Treska bombi je odgovarala. Svako je osećao potrebu da ubija.
Svetlucali su bajoneti i šlemovi. — Naši, naši, — zakliktaše promukli glasovi. Sve gušći redovi izbijaju iz jaruga i šuma. A otuda iza leđa neprijatelja — pobednika sve bešnje grmi.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Posle sat-dva spavanja trzam se iz sna sa radosnim uzbuđenjem. Oko mene savršen mrak. Neki čudni glasovi dolaze iz noći kroz razmake pletenog zida. Mislim šta me je to probudilo i šta sam se tako obradovao na svoje buđenje.
Odjednom se setih Švajcarca. Probudili su me glasovi zverova iz noći i to me je usrećilo. Pravo zverinje je oko mene a ne samo zečevi.
Prolazi četvrt časa u čekanju, što je izvan svake mere; Mej i drugi crnci zovu ga kroz mrak i njihovi divlji uplašeni glasovi razležu se p reko savane na čitav kilometar. Nikakav odgovor. „Mačka!
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
STANA: A ja ću, opet, Na dugom putu brižno smišljati Kakvim ću smehom jauk pratiti; Te kad se spoje naši glasovi, U buni će se zemlja trzati; Misliće da je crni pakao, Te presto ruši carstva podzemnog. SULEJMAN: Idite sad!
Turci uprepašćeni.) Al’ šta je ovo? RADAK (spolja): U plamen s njima! Neka izgore besni skotovi! MNOGI GLASOVI (spolja): Neka izgore!... Neka izgore!... TURCI SVI: Ovo je buna!...
ISAK (spolja): Neka po plamu suve krovine Nečiste kapi krvi njihove Kao na vrelom gvožđu prskaju!... GLASOVI (spolja): Ubijte ih! Secite! U vatru s njima!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
il alah«, zatim pesme, svirka, vesela graja, a docnije tutnjava od pokretanja vojske i vojene opreme i zdržani ljudski glasovi.
Dok sam ja ovako rezonirao, uz prasku pušaka i zvuke truba počeše se mešati još i drugi glasovi: jauk i stenjanje ranjenika. Drumom od Tešice počeše dolaziti ranjenici..
Dok sam ja na jednom kraju šanca bio zauzet ovim prizorom s konjicom, na drugoj se strani šanca začuše glasovi: — Eno ih, eno, vičite ove naše neka se uklanjaju s poljane, da nam otvore mesto za pucanje. Okrenem se tamo.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
„Polako bre, kud ste zapeli? — začuh nečiji glas. — Dale nemate kud... Ovde je rov. Stoj!“ — čuli su se razni glasovi. — Ko si ti? „Četvrti puk“... Meni laknu. U rovu nastade muvanje, pomera nje, razgovor vojnika i četnika.
Neki se uspravljao. — Hoćemo li? — viču vojnici. — Lezi, lezi! — čuli se glasovi. Grrr-u — grmi rovovac. — Nema naređenja. — Pobiće nas naša artiljerija... Kroz rov se razleže žagor.
Opalio sam u gomilu. Dotrčaše i naši. Odjekuje tresak kundaka, razležu se neljudski glasovi, kao kad se zverovi kolju, jauci... — Stanite! — vikao sam, da bih prikupio ljude. — Ne na mene! — povika jedan četnik.
— Živeli braća Rusi! — Zdravstvujte, tovarišči! — Zito, zito! — Vive la Ruѕѕіe! — dobacivali su Francuzi. Glasovi ljudi na raznim jezicima, izmešani sa piskavim zvucima trube i potmulim udarcima doboša, slivali su se u opšti,
— Onda se obrati jednome: — A ti idi da spremiš daščice. Vojnici se uzmuvaše. Čuju se glasovi: — Ranko, hajde sa mnom. — Ti budi poslednji. — Hoćeš li da budeš moj zadnji? — A jok, danas si se najeo pasulja.
Najednom krik. — Uskočiše! Čuju se neki neljudski glasovi, kao režanje zverova, onda mumlanje, prigušeno jaukanje, bolni uzvici i neka psovka kroz stisnute zube.
Alah! — čuo se vrisak bula, s one strane zida. — Pali! Čaure su letele po sobi. Iz raznih dvorišta dopirali su glasovi preplašenog naroda. Svet ne zna šta je. A odavno se pogovara o nekim bugarskim komitama. — Dosta!... Dosta!
Svet ne zna šta je. A odavno se pogovara o nekim bugarskim komitama. — Dosta!... Dosta! — čuju se očajni glasovi kapetana Radoslava i veterinara Svete. Neko upali svetlost. Radoslav, gotovo istrežnjen od strašnoga pucnja, sjahao je.
Teško mi je izvući se naglo iz ovoga društva. Moje se misli rastržu, rasejan sam, dok oko mene bruje veseli glasovi. Odeta je svirala na klaviru. U sobi je bilo toplo, dok je napolju rominjao sneg.
Odrpana i bosonoga dečurlija vrzmala se oko poslovnoga sveta, i njihovi piskavi glasovi pojačavali su vrevu varoškoga života...
Druže, oprosti! Mi nismo krivi... Vetar se razbijao o oštre ivice kamenja, pa nam se pričinjavalo kao da cvile ljudski glasovi. — Vidite, šta sam našao — govorio je razdragan mlađi kolega. — Gentіana verna. Gentіana verna... Gentіana...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
) zato nagradio. Eto ti materijalne hasne za njega i za nas moralne, jer bi se tako naše pesme i naši narodni glasovi po stranom svetu rasprostirali i u salonima i pojedinim privatnim družbama mesta našli.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Gde će u slici najužasnijoj Krvavu sudbu sina ranjenog Nesrećnoj majci predskazivati: Da, kad joj petla prvi glasovi Osvitka skorog bledi dolazak Uznemirenim kažu prsima, Da spremna bude mirno slušati Mrtvoga sina povest žalosnu;
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
sa kojih su se u vreloj sunčanoj svjetlosti kroz planinsko, nebesko plavetnilo lomili i kršili drhtavi i zadihani glasovi, a puna i zabrekla snaga prštila i pucala ispod zagrijanih košulja i srebrnih gerdana.
— Kakav je da je, naš je! Drag nam je. S onu stranu crkve čuše se promukli glasovi, odjeknuše potmulo kroz crkvu, razliše se i tihano, drhćući izumriješe u vrhovima četvrtastog zvonika i oblo svedenog
Ćipiko, Ivo - Pauci
U blagovaonici, uz zveku čaša i plitica, živo se je razgovaralo; do njega dopirahu glasovi tuđega govora. Osjećaše se stran među tom čeljadi, što ih nije mogao da razumije.
„Sveta Marijo, moli za nas!” čuli se glasovi sve to skrušenije. Uto sijevnu vijugasto i zatutnji duboko. Iz daljega zahujila muklo čudna lomnjava i jak šum.
Uokolo pustoš još se jače isticala, a iz sela do njih dopirali su raskidani tugaljivi glasovi... — 'Ajdemo! — trže ga iz snatrenja Jurin glas.
I preko puta, iz drugih kuća, dopirali su glasovi molitava, a on jednako nije mogao da se smiri i nađe željene utjehe... Tako stajaše dok ga ne zovnuše na večeru.
Dolje, u donjoj strani sela, čula se vika i oštriji glasovi žalba, koji se primicahu gornjoj strani. Dok najednom neki ugledaše svjetlo fenjera i za njim povorku ljudi.
Nastade tajac i hitro shvaćanje zadnjega rastanka... A uokolo čuli se isprekidani oštri glasovi nemirna svijeta. Najposlije parobrod zviždnu, uljeze u luku i pristane uz obalu. Obala uzavrije od sile svijeta.
I vrijeme prolazi, parobrod već zakreće polagano. — Zbogom, praštajte! — razliježu se glasovi već gotovo prijegorno. I mašu rupiima s kraja i s parobroda. A parobrod odmiče.
— Na ivici puta u prisjenci maslinika časom stoje, glede negdje u nešto neodređeno, i ništa ne govore. Do njih dopiru glasovi kopača iz vinograda, udarci motika, a dolje kod mora neko kamen tuca. — Ali jemate ča reć'?
A vjetar huče i noć jača; odozdo, s mora, ječi šum valova. Noć i njeni glasovi useljuju mu se u dušu, odzvanjaju mu u čulima, i nameću mu jednu ciglu želju: da Kate dođe.
Borovak dahće za nečim silnim; ne čuješ? A noć nas krije, i njeni šapatljivi glasovi puni su ljubavi... 'Ajdemo! — šapće joj, i rukom je obuhvati oko pasa.
S prozora na dogledu je otvoreno more,obasjano suncem, živo, nemirno, a odozdo, iz luke i s ulice , čuju se glasovi mornara i zaposlene čeljadi; s polja dolazi u sobu i osjeća se snaga i život radnoga dana.
— Sviće! — pomisli Ivo. I iz varoši čuju se glasovi, kapci se rastvaraju, pijevac negdje na mahove se javlja, a uz odmjereno udaranje vesala žurno u luku plovi ribarska
Ilić, Vojislav J. - PESME
TROJOM 103 OVIDIJE 104 (O GORDI, RAZVRATNI RIME) 105 NA VARDARU 106 SA FORUMA 107 (PODIGNI ZAVESE TEŠKE) 108 NOĆNI GLASOVI 109 NA MORU JEGEJSKOME 111 ARNAUTKA 113 PETRARKI 114 U POZNU JESEN 116 PESNIK 117 U
1889. NOĆNI GLASOVI 1. Na pučini plavoj tišina počiva, Za Olimpom sunce u tami se skriva. Sa galija carskih, što na moru leže, Kroz
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Čuvar se trže oda sna, zgrabi ono plehano i strpa u džak ne gledajući. Začuše se tad jasniji glasovi mladićski, i uz njih pratnja tamburica i brača. Iz ulice od reke ispade društvo. Napred Srba. Udara u žive, i igra.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ali sa druma dopirali su glasovi: — Kad propada država, neka propadne i privatna svojina! Sedimo pored vatre zanemeli i tužni.
Ovako se misli rastežu, vojnici sede ćuteći pored vatre i povijaju se kao dim na vetru. Pronose se glasovi o nekoj važnoj sednici komandanata. Pričaju neki da će biti ofanziva.
Iz daljine, odnekud sa planine, dopiru neki glasovi, a malo zatim čujemo: — Deset minuta zastanak. Prenesi dalje! glas se gubi prema ravnici.
Iz daljine dopiru neki glasovi. Sigurno se prenosi zapovest. Naprežemo sluh. — Ko se gde zatekao, neka tu prenoći. Prenesi dalje.
Priča se o nekim komandama u kojima se priređuju gozbe. Pronose se glasovi kako su danas u drugom divizionu imali za ručak sarmu od kupusa.
Kratak i snažan urlik razleže se sa naše lađe. Najednom na onom drugom kraju palube nastade neka larma, vika i glasovi vojnika: — Udavi se... pomagaj... — U pomoć... — Ne daj... — Ljudi, pomozite!
Novine su sutradan zaćutale. Vest se obistinila. Razni glasovi strujali. Komordžijske vesti imale važnost zvaničnog kominikea.
Ali kamenje se osipa i konji, nemajući oslonca, padaju. — Daj poljske konjušnice! Vezuj! Vuci! — čuli su se glasovi. Među nas se sjuri četa pešadije. — Hajd sad! Napred! Napred! Nošen na rukama, prvi top bio je izvučen na bedem.
Petrović, Rastko - PESME
I bol, Gospode, i bol! Molitva za Njega, Sunce! Molitva, tim, za mene! Njegov, Gospodnji, glas, i svi glasovi; Oholosti, nije li demon to tvoj i tvoji grehovi ”Došao si najzad, najzad mrcvareni pesniče, Protrljao oči rukom,
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— Gle, biser! Lepotan! — uzviknu čovek, dok su dva tuđa prsta dizala uvis tajnu Sedefne ruže, a nečiji uzbuđeni glasovi zujali su joj oko ušiju.
Ta svetlost podseća na bljesak duge, na tihi i tužni sjaj meseca. Više od svega mali suncokret voleo je noć! Glasovi livade utišavali su se u noći i šaputanje trava bilo je jedva čujno.
Zablješta biser, prosu se sjaj sedefa. Kako su raskošni bili korali! Kako umiljati glasovi morskih zvezda! Zavrte se šareno kolo oko Kapljice, uhvati se Kapljica u kolo. Hoš, hop! Ko će brže? Ko veselije?
A visoka je, oj, kako je visoka Staklena Kula. Ne dopiru do Radana ljudski koraci, glasovi i senke oblaka brže. Kao ribica u ledenoj kocki zarobljen živi Radan.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
53 SMRT 54 POSLEDNjI DAN 55 AD 56 GLASOVI PREISPODNjI 57 BOG SE VRAĆA ADAMU 58 BOGORODICA NARIKAČA 60 MOLITVE ZA SRPSKU ZEMLjU 64 ZA DOBRU BESEDU
bezprijateljan i ničim podmićen, pred njim nema svakom usta naišla, stidljiva lica silovitih ludi, a siromaš vrlo snažna. GLASOVI PREISPODNjI Ovaj: Iz creva Adova jaokanje moje poslušaj mi gospodine rascveljeni glas moj jer me tako pometnu!
So tim prigovor za svet daju čoveku: sve živo Boga hvali i slavi, bez govora s čudni i s razliki glasovi! O svemu tome i mnome blagodari se Bog, kad ne mučim, nego ovo propovedam na božiju hvalu, — te tako ono njino pojanje,
Svaki dan dolazeći mu taki glasovi, i već se bio i odrekao svoga života, ne uzdajući se više tome da će mu ostati glava na njemu, i u toj tuzi i nevolji
S tuda su, sa zurnica i postali svaki zločesti glasovi i kavge, bojevi, inati, prerečivanja, mućnja i graja narodska, bašenje ponosno, razmahivanje s rukama, koprčenje i dmenje,
A meni hudoj ovde ne prodaji ti tvojih masala ni mi mazni glasovi kazuj. Gavril Ta poslušaj me devojko, dok ti iskažem po redu našto sam tebi poslat a ne budi tako plaha i žustra!
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
U samoj čaršiji i po glavnijim centralnim ulicama glasovi o tom događaju nisu, naravno, bili tako preterani, ali se ipak dosta štošta pričalo, tumačilo, i kitilo i dometalo,
iz tetaka, strina i ujni, rešila odnosno pronesenih glasova; kako, to jest, da se najzgodnije demantuju svi ti lažni glasovi koji su se pojavili ili će se pojaviti, i oni po čaršiji i oni po štampi, ako ih bude bilo.
Tako se nije smelo više trpeti niti je moglo ostati, mišljaše Tašana. Glasovi su se bestraga raširili, zahvatali sve veće razmere i postajali sve verovatniji, — tako su je izveštavale silne rođake