Obradović, Dositej - BASNE
i lisica Ris sastane se negde sa lisicom, pak nama' počne o svojoj koži govoriti, dičeći se i ponoseći kakva je lepa, glatka i šarena! „kad god dođem” — kaže — „na koji potok za napiti se, ne mogu dosta da se nagledam moje krasne kože!
Afrika
Ta tela behu glatka i čvrsta, i mirisahu oporo na isušena tropska voća. One su ostajale za trenutak nad nama, poslušne, ne puštajući glasa
Njina koža, svetla i glatka preko dana, bila je od hladnoće kao ispucana i posuta pepelom. Odjednom videh da me je uistinu žao rastati se.
noge čiji se odbles prelama i raskida u talasićima, čvrste grudi koje se nadvijaju nad jezersko zelenilo reke, kičma i glatka leđa koja se savijajući zatežu; sva tela koja se prelivaju od vode što se sa njih sliva.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Takva je ruka retka u naših sunarodnika, čista, glatka, topla. Ima blag osmeh, a govori crvenim, neobično crvenim, debelim, usnama.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Samo je stajala gledajući kako prolaze vozovi, a kosa joj je u gustom letnjem vazduhu bila glatka i sjajna kao puding od vanile.
U telu sam osećao beskrajnu i nežnu zamorenost mišića. Isprana i glatka sopstvena koža izgledala mije dragocena kao svila. A ipak će ona jednoga dana biti zbrčkana i rožnata kao Gretin vrat!
- primetila je ali ja nisam hteo ni da se pokrenem. Naga, kao vrbov prut gipka i glatka, Rašida nije bila ono što se obično zamišlja kad se misli o nagoj ženi.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
da oseti ovog drugog, sa kojim beše provela samo jednu noć, isprva tako beznačajnu, groznu, odvratnu, kao i ta njegova glatka žuta ruka, tvrda kao ćilibar, isprva tako bojažljiva, u mraku.
šmrkale u njegovom zagrljaju, a na ovoj strani, prostrta kao mrtva, vozila se sa njim, u kolima, ta jedina, mirisna i glatka žena, koja mu nije bila nikad otužna, sa očima boje mutne zimskog, čistog neba.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Veliko će zlo izići ako slovenski pisci budu podražavali današnje evropske književnosti.« »Ne znaju glatka pera onako pisati kao što javorove gusle gude...
Milićević, Vuk - Bespuće
On nije gledao gdje staje, on nije vidio ništa oko sebe, ni požnjevena glatka polja, ni vodu koja bliješti, već samo nju, pregibe njezinog tijela, njezine pokrete, upijajući u oči njezinu sliku, kao da
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Svaka mu bodlja — bajonet prav, kao da preti: „Nek dođe lav!“ Bazenom pliva lepojka neka, glatka i živa, vesela oka. To ti je foka.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Sluh mi ko u hrta: Ne škripi ni orman (o nismo u priči!). Ova svikla soba već mi na grob liči. Poda mnom je daska: glatka, mukla, krta. Svaka stvar je sama u svojoj tišini. Sama mi je ruka — leva, sama desna.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
»Možda me nije čula?« — pomisli talas i ponovo nazva steni dobar dan, ali se stena i ne mače. Uspravna, bela, glatka, ona samo prezrivo podiže obrve i zagleda se u daljinu. »Zaista me nije čula!
Petrović, Rastko - AFRIKA
Ta tela behu glatka i čvrsta, i mirisahu oporo na isušena tropska voća. One su ostajale za trenutak nad nama, poslušne, ne puštajući glasa
Njina koža, svetla i glatka preko dana, bila je od hladnoće kao ispucana i posuta pepelom. Odjednom videh da me je uistinu žao rastati se.
noge čiji se odbles prelama i raskida u talasićima, čvrste grudi koje se nadvijaju nad jezersko zelenilo reke, kičma i glatka leđa koja se savijajući zatežu; sva tela koja se prelivaju od vode što se sa njih sliva.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Mislim o tome kako je lep i bujan kako mu je koža meka i glatka, osećam je na dlanu i to me uopšte ne zbunjuje, iako je daleko, ja osećam njenu svilastu mekoću u svojim rukama.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Preda mnom rudine pukle i ravna pola ta... Vrela prašina leti sa ravna i glatka druma, Nada mnom sunce sja. Tako umorni putnik po ravni peščanoj bludi, I vidi kladenac bistri i travni vidi pôd, A
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
A ona je odista i ličila na ikonu. Bila je izdužena i bleda lica, glatka čela i crne, duge kose, sa svetlim razdeljkom na temenu; malih, purpurnih usana i blagih očiju koje su skrivale duge
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ruka mi zadrhta. Obuzela me strepnja i grozničava slutnja. Okretoh dalji list. Hartija je bila glatka i ispisana nečijim drugim, nepoznatim rukopiSOM. Pri vrhu lista, s desne strane, pisalo je „6. francuska bolnica“.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Ovaj nema ni kapu, ni bradu, oči su mu modre i osmehnute, koža obraza glatka i rumena. »Ne može ovo biti patuljak!« — zaključi Radan sam u sebi, a mali gost, smejući se, reče: — A zašto ne bih bio?
Kako je glatka, kako je meka bila, s naslonom u obliku ljiljana, kao u srne vitkih nogu! Mlada žena zadivljeno kriknu, ugledavši je, i
Iznenada se jedna priseti kako se odavno nisu okupale u jezeru. Kako je tiha, kako glatka bila površina vode! Kako blistave i nežne grane vrba, vrhovi trava, let svica!
Jesu li znale lisice na brežuljku da već preko kostiju majki trče? Čobanin nije skidao pogled s neba. Postade glatka i kao ćilibar žuta svirala u njegovoj ruci... — Ko je ovo?
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Na Žujinoj kućici, na primjer, već nekoliko dana kočila se glatka ploča s natpisom: „Kolibica kuje Žuje. Nek se vidi, nek se čuje.