Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Takvom sam lađicom“, reče on poluglasno, „pre trideset godina krenuo u Egipat“. Jedan od njegovih učenika, Glaukos po imenu, a najmlađi od svih, primače se kao kakva mačka njemu „Pričaj nam, učitelju, o Egiptu!“ „Ta pričao sam već!
„O, srećni čoveče!“, uzviknu Glaukos, koji čučaše pored nogu svoga učitelja, pa pocrvene do ušiju zbog tog uzvika koji mu nesvesno izlete iz usta.
„Nisam u stanju ni da zamislim toliku ogromnu dužinu zida“, reče Glaukos. Pitagora ga potapša po ramenu. „Moraćeš se, sinko, u mojoj školi priviknuti i na daleko zamašnije dužine“.
„Ta to nije potrebno, učitelju“, reče Glaukos, „mi ti verujemo na reč!“ „Aha“, reče jedan od starijih drugova Glaukosu, „ti hoćeš da sebi uštediš račun o kubaturi
“ „Ja?“, uzvrati mu Glaukos, „ta vi me tome naučiste, jer kad god od vas zatražim kakvo obaveštenje, vi mi odgovarate: „Autos efa!
„Kakvo je to zvanje?“, zapitaše učenici. Brzopleti Glaukos mišljaše da će im moći dati tačan odgovor pa reče: „Harpedonapt? - Onaj koji zateže uže!“ „U koju svrhu?