Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Jednog jutra baba Stana se diže. Tih dana bila se pročula neka gledarica iz obližnjeg sela Suderca. Pričala se o njoj čitava čuda. Kako sve zna. Sve pogađa.
Posla svoga brata iz obližnje avlije, s kojim se odskora odelio, otkad mu žena postala gledarica i počela naglo da se bogati — da joj on otvori, i uvede kola. Baba Stana siđe i priđe kući.
Baba Stana siđe i priđe kući. Za njom je nosio sluga bošču. Pred nju iziđe čak i sama gledarica. Omanja, suva, u suroj, prostoj odeći seljanke.
— Eh — i dalje uporno, ljutito, nastavlja — pa ja, što ovoliko živim, sigurno luda, pusta sam bila?! Gledarica je jednako, mučaljivo nagnuta nad zdelom vode u kojoj se crnio taj »obajani« kamen, odgovarala: — Ne znam. — Nego...