Radičević, Branko - PESME
„Dakle ide sunce moje, Oće dakle da se skrije, Gledni, dragi, zlato svoje Gledni srce kako bije, O mome mogu mi t' oteti, Ja ću dane svoje kleti.
„Dakle ide sunce moje, Oće dakle da se skrije, Gledni, dragi, zlato svoje Gledni srce kako bije, O mome mogu mi t' oteti, Ja ću dane svoje kleti.
“ jedan drugog kori, Živo s' radi, al niko s' ne mori, Gledni samo posle uje svake, Gledni, brate, one noge lake, Ta tek što se svirac čuje, Već u kolu s' poskakuje, Kolo,
“ jedan drugog kori, Živo s' radi, al niko s' ne mori, Gledni samo posle uje svake, Gledni, brate, one noge lake, Ta tek što se svirac čuje, Već u kolu s' poskakuje, Kolo, kolo, svirac svira, Noga zemlju ne
Vedro nebo na visoko, Ravno polje na široko, A na polju dva okola, Sredom gledni sina gola, Tatarin je — vatra živa — Preti mačem pa doziva: „Oj Ugrine, kurvo, amo, Amo da se ogledamo!
„O junače, ćuti, ne govori, Gledni samo preko onoj gori, Krasna li je, ko joj se ne divi! Tamo, tamo naša majka živi, Mi bi preko, al' evo ne smemo,
Jera misliš, kâ što reče amo, Da ovdena žive zverke samo, A ne znadeš sred ove gorice Bele dvora Rajka Žeravice. Gledni samo — vidiš tamo gore One bele ponosite dvore, To su dvori Žeravice Rajka, To su dvori mojega babajka.
oturi je jadnu, Ona pade na zemljicu hladnu, Pade dole pa se obneznani — A moj brate, take jade mani, Gle Stojana, gledni sivog tića, On udari pretilog vrančića, Srdit bio, srdito udrio, Srdito mu konjic zahvatio — Svi za njime — konji se
Haj Srbinja, haj puste žestine, Haj junaštva što mi divni čine, Gledni one — ali našto, brate, Davno zna se za tiće krilate, Pa kâ uvek tako je i sada, Gde Srb bije, tu je puno jada.
prošâ jad i bolja — A moj Bože, budi tvoja volja, Ja se tebi i čudim i divim, Primi mrtve, ma ja idem živim. Gledni žive, gle krasnih junaka Na sve strane cika od pušaka, Svatovi su — gle pustog čauša, S njim čutura, ta svatovska
dima i junačke vike, I nestade cike od pušaka, Samo kašto još po nož sijevne: Turci rube mrtve srpske glave. Gledni tamo za jednim kamenom Leži jedan junak na samrti, Klonula mu ta desnica ruka, Al' još puške male ne upušta, Zapeo
I sunce jarko već oće da sedne, No gledni tamo ukraj reke ledne, Tu neko sedi, i baš ona sedi, Pa tužnim okom u vodicu gledi.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
“ jedan drugog kori; Živo s' radi, al' niko s' ne mori. Gledni samo, posle uje svake, Gledni, brate, one noge lake! Ta tek što se svirac čuje Već u kolu s' podskakuje.
“ jedan drugog kori; Živo s' radi, al' niko s' ne mori. Gledni samo, posle uje svake, Gledni, brate, one noge lake! Ta tek što se svirac čuje Već u kolu s' podskakuje.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
je to zapazio i kad bi se u ložionici pojavio neki problem koji nismo umeli rešiti, on bi mi obično u šali, doviknuo: ”Gledni-der u tu knjigu!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Metni staklo na astal, gledni oči svoje, poznaj da su k'o kristal bez poroka što je. Silni pogled, sam magnet, pamuk ruke, grudi sneg, obraz —