Radičević, Branko - PESME
Veće Stojan od zemljice skoči, Već konjica pretilog okroči, Već — ta gleni ljube nesretnice, Ona skoči vrancu za vođice: „Nećeš — nećeš!“ kô van sebe vrisnu, Pa vođice oberučke stisnu.
“ Gleni Turke — već su blizu gore, Već vesele započeše zbore: „Jala, kardaš!“ — tako jedan kliknu, Al' iz gore tanka puška
Mesec sinu — a moj pobre, gleni, Već su odsvud Turci opkoljeni, Đaur stiskâ kâ nikad dojako, Bar Turcima učini se tako, Te zovnuše Muhameda svoga,
7. Gleni, gleni ovu samo, Ta nije li kâ sunašce? Pa da vake opuštamo, Kami nama u srdašce! Svaka od nji raja vredi, Pa mast
7. Gleni, gleni ovu samo, Ta nije li kâ sunašce? Pa da vake opuštamo, Kami nama u srdašce! Svaka od nji raja vredi, Pa mastilo da
“ 11. Oh, gleni mu pod aljinu, Gleni, rode, glaj mu noge! Tur' mu s glave kapetinu, Da ne ima vraške roge? Ama narod veran, jao,
“ 11. Oh, gleni mu pod aljinu, Gleni, rode, glaj mu noge! Tur' mu s glave kapetinu, Da ne ima vraške roge? Ama narod veran, jao, Sedoj bradi verovao.
— A sve jedno, tebe nije! 27. Tebe nesta, a otada Začeše se loši danci: Oh, ta gledni, gleni jada, Već se vrću Srbijanci, A junačka ona sreća Obrnula nama pleća! 28.
“ kad uzdane, Kad se ruka s rukom združi, Kad kroza nju srce plane? Oj karaču, amo odi, Gleni, pa se namrgodi! 81. Eto sede sunce bedno, A de ne bi bila beda?
84. Jarko sunce već zamače, Al' svetina jošte ne te, Kod neki se tek sad zače; Samo gleni ono dete, Kako šeće, strelja, miga, — Al' što me je za nju briga. 85.
91. Gleni tamo nebesima, Gle ta čeda umiljata; Al' meseca nema njima, Traže zvezde svoga brata, Traže, sjaju, svuda glede,
— Ona pade, ma nje mili, — Docne momci priskočili —: Tamo ispod stene gole, Ukraj mora gleni dole, Tamo ona strašna smesa Od kostiju, krvi, mesa, Njegovo je telo, jao, Ko li bi ga sad poznao!