Dučić, Jovan - PESME
Sva gora pade... smrznu reka... Ali već odmah, pred noć gluhu, U šuplju trsku zaleleka, I umre na jednom listu suhu. NOĆ Već sja Kumovska Slama...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Razleže se očajan, panički, samrtnički vrisak i odjeknu daleko potesom kroz gluhu noć, ali ga niko od ljudi ne ču, samo psi od krajnjih seoskih kuća zalajaše, pa, kad ne čuše ništa više, ućutaše se, i
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Vuk ne vije što je mesa gladan, Nego vije da družinu svije. Gde je dobra starešina — Vesela je sva družina. Gluhu šaptat’, sl’jepu namigivat’ — Baš ko trijezan pjana svjetovati.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Kad u odaju stupih svoju gluhu, Sa suhim cvećem u rukama vrelim, Od duga puta u prašljivu ruhu, Osetih tada da ništa ne želim Ceo mi život u prošlost
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
ponosu, neku naknadu za bogzna kakve i kolike tajne povrede, i gotovo neku pobjedničku odmazdu za djedovu cjeloživotnu gluhu bešćutnost, ili za njegovu, u izuzetnim časovima krupne nježnosti, nadmoćnu obazrivost prema njenoj prezavoj
Na njemu se jedva razaznaje crno i pusto borovo granje. Misao nam odnekud ide na gluhu antidiluvijalnu pustoš kad su na Zemlji vladale velike jezive tišine, tek tu i tamo prekidane golemim pljuskanjem vode
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Pomalu se umlje bistri. Gluhu na uhu govoriti. Bolje vrsni mlad razuman i osvestan sluga, negoli budalasti car! I iz careva dvora i roda prosjak se
Tko li je taj od vrlo učenih i porazumniji učitelj, žitosejač li vešt, da to i ovo po golu kamenju seje, il' mu što gluhu na uhu govoriti, kad on ništa ni sluša, a ni čuje?