Teodosije - ŽITIJA
“ I ovi treba da razumeju najmilosrdnijega i dobroga sudiju Boga, da ni o jednom grehu nije tako gnevno govorio kao o nemilosrđu: „Idite od mene prokleti u oganj večni, spremljen đavolu i anđelima njegovim: jer ogladneh, i ne
Lalić, Ivan V. - PISMO
ali još na snazi — I tako čitamo ga svakodnevno, Mi, prvog smisla potonji čitači I gonetamo značenje mu gnevno, Mi suđenici, prisilni tumači Zadanog pisma koje smislom preti Iz svakog slova.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
PROKA: Ne pristajemo na sporazum! TANASIJE: Svaki će da brani svoje! AGATON: E, onda vam ne dam ništa! SVI (gnevno): Ko ne da? Ko si ti? AGATON (ščepa stolicu): Ne približuj se! PROKA: On hoće da se bije! (Ščepa i sam stolicu.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Evo puta iza trnjaka! — viču deca, pa i mnogi ludi iz pozadine. — Eto puta, eto puta! — rugaju se gnevno oni uz vođa. — A ko li zna kud vodi, slepci jedni? Ne mogu svi zapovedati. On zna kud je bole i preče!
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Carica gnevno nabra obrve. — To je užasno! Još gore: to je nedopustivo! Na carskoj odeći lik nekakve bedne vezilje! — Carica zatopta
— Prokleti porub! — uzviknu gnevno i skoči na zemlju, ali se saplete i pade. Jedva je ušao u razred, toliko su mu nogavice smetale.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I odlučan i ubeđen, uzimajući krivi štap iza vrata, on, polazeći, prošapta značajno uplašenoj staroj, koja ga je gnevno vukla za rukav: — Ali sasvim je sigurno Danas su mnogi građani čuli potmulu tutnjavu. Pouzdano je...
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Đurica priskoči i povuče mu ruku u stranu. — Jesi li lud?... Ostavi to! — viknu Đurica gnevno. U tom istrčaše obe žene iz kuće i, kukajući iz glasa, padoše kraj Đorđa.
— okrete se on Jovu. — Bila je do juče, pa ne može više da se krije od Marka. — A ti se odmah obradovao — reče ona gnevno. — Misliš ostaću jednako kod majke, pa da ti se skinem s vrata...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Nije moguće da on tako piše. Pokažem đeneralu razgovetan potpis, a on se čisto pomami. — Pišite povika on gnevno — i prodiktira mi te na protivnoj strani iste cedulje na kojoj je bilo Praporčetovo izvešće napišem ovo: »Ostanite na
Jakšić, Đura - JELISAVETA
To beše užas samoj prirodi, Onog se dana more ljuljalo I rikajući gnevno, đipaše Mutnijem peskom more šibajuć — A s oblaka se zmija javljala Prisipajući oganj srdito, Potresala je lomni
Bojić, Milutin - PESME
Nemi. Sluktanju predan On čeka gnevno udar jedan, da plane... I planu, prasnu. Zakrvaviše se stare rane. Ja vidim divlju, strasnu Krv pradedova.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Ja gnevno potresoh lirom. I svetla vaskrsnu mladost, I s njome propala vera u borbi i u zlu, I žice pukoše jasno - i neka očajna
Redaktor s nervoznim licem strašno je kezio zube I gnevno mlateći rukom reči je sipao grube: „Ja pojmim lojalnost, - veli, - i ko je preda mnom vređa Nek dobro unapred smisli
Stanković, Borisav - TAŠANA
Nisam znao da tebe ko sme. (Planuvši gnevno): Koji je to »on«. Tašana? Kaži ga! Odmah ga kaži, pa da omrkne a ne osvane! Ko je taj i šta je taj, koji sme tebe još.
Ali to nisam ja. Nisam nikada bila ja, svoja Tašana. Uvek nečija. SAROŠ (u čudu): Kako »nečija«? TAŠANA (gnevno): Tako: nečija, tuđa. Tako. Kao devojka: Tašana, lepa kći gazda-Mladena.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
— Koje je prvo osnovno načelo Hristove nauke, zvekane jedan? — ponavlja gnevno katiheta i već mu se stežu prsti u pesnice. Pa kad đak ipak ne odgovara, on rukne: — Milosrđe!
— A zatim — dodaje gnevno direktor nije ni istina, niti je uopšte bilo takvih stihova na zidu, no ste ih vi sami izmislili.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— Ah, kako sam lepa! Najlepša na svetu! — protegli se mazno ruža, a Kapljica gnevno uzviknu: — Koješta pričaš! Postoji jedan pustinjski Cvet i najlepši je na svetu!
— Nikada ja to neću naučiti, majko! — reče i gnevno odbaci knjigu, ali se žena samo saže i ponovo je stavi pred sina. — Hoćeš! I možeš! Ti sve možeš: ti si iz suze rođen!
— Odnekud iza mojih leđa miriše. Pogledaj! — Nisam ćorava! — ljutnu se druga veštica. — Tamo i gledam! — gnevno je mešala čorbu. — Ne zanovetaj. Nećemo noćas dremnuti ni časka! »Neću ni ja!« pomisli Varalica. A i kako bi?
Zvonio je u njegovoj priči nežni devojački smeh Princeze, pa smeh kćeri njene kćeri, dok bakrač gnevno ne uzviknu: — A muškarci? Zar u toj kući nije bilo muškaraca? — Pa, možda ih je i bilo! — reče sat mirno.
»U dvorištu a ni na puškomet unaokolo nema bunara, a i bagrem je odavno suh. »Šta ove o bunaru trućaju!« mladić je gnevno podiže i krete, srećan što mu je potok vratio njegov stari lik.
— Carica se gnevno povuče u svoje namirisane odaje, naredivši da mladog slikara zatvore u najvišu i najnedostupniju kulu.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
(Besno): A ono? Koga imam da vidim? Njega, s Cigankama po mehanama; i nju, majku, što samo plače i kuka... (Gnevno): Ah! (Viče ka vratima): Ovamo! Ulazi uplašeno Stana. TOMA Gde ti je majka? STANA (vraća se): Sad će, oco!
Dolazi Arsa. ARSA (zdraveći se): O, hadžija, Hristos voskrese i srećan ti dan! TOMA (prekida ga gnevno): Eto ti tvoja Srbija! A za vreme Husejin-paše takve su se na četiri konja čerečile. A sad? Ciganima carstvo došlo!
A ono?! (Gnevno): Eno ga! S Cigankama! Ni oca, ni mater, ni Boga, nikoga ne vidi i ne sluša... More, što kamen ne dobih, nego njega,
Otac kao da nije stari otac! STOJAN A ko mu svira? STANA (ustežući se): Pa još ona... STOJAN (gnevno): Idi! STANA Bato! STOJAN Idi! STANA odlazi plačući. STOJAN (đipi): Ciganka! Ja nju toliko voleo, a ona?...