Obradović, Dositej - BASNE
Ovakovi događaji niti se često slučavaju, niti ja o njima ovde govorim. Jestestveni i graždanski zakoni za ovakova opstojatelstva pripisuju nam nužna pravila po kojima smo dužni vladati se.
„Yμίν γαρ ϕίλα ϕρονέων: Vami bo blagoželaja ovo govorim. 85 Kasapin i pas Kasapin, zabavljajući se o svom poslu u kasapnici.
Ne govorim ovde za njegove uši, koje kao zečje uši taman su kako valja. No prvo, on dobro trči, i daleko bolje nego mnoga životinja ve
Primječanije Neće mi se niko čuditi što ja o podobnoj materiji toliko govorim, ko zna koliko množestvo poštena inače i izbrana naroda u Slavoniji, Horvatskoj, u svoj Dalmaciji do Albanije zloslove
i tvojim glasom valja daje kakva nibud raznost | i otličnost, kad tebe niko rado ne sluša da maučeš, a mene koliko više govorim i vičem, toliko me draže kupuju, lepše drže i radije imaju.
ako samo hoće, može viditi i poznati da ja ovo ne iz pristrastija, ne iz mrzosti niti k grečeskoj niti k rimskoj govorim cerkvi, no iz čiste ljubovi k bogu, Tvorcu mojemu, k svetoj evangelskoj istini i k predragoj naciji našej.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Somborac nožem pori Smederevca, pa mu na kalem namotava crevca, a o kurjacima i da ne govorim! Svinjar ovčara sustiže u Čačku, i u Čačku mu na život stavlja tačku: u rasporen mu trbuh ušiva psa i mačku, a o
sustiže u Čačku, i u Čačku mu na život stavlja tačku: u rasporen mu trbuh ušiva psa i mačku, a o dželatima i da ne govorim!
palaca, u danu crnjem od noći poljubac mi pruža verna ljuba, prepun zmijskih jezika i zuba, a o zmijama i da ne govorim!
U potopu sveti Petar svetom Pavlu ne da ruku, po Jerusalimu sveti Marko uhodi svetog Luku, a o Judi i da ne govorim! Od roditelja me jeza hvata, od sinova bežim kroz iglene uši, pred sestrama se krijem u mišju rupu!
Brat mi udarcem cokule prosipa supu, a o nebratu i da ne govorim! DRVOSEČA POPU Raonik sa rđom slamu sa plamenom glavu sa zobnicom ništa sa nikada venčavaj pope kad se već i
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Ja nerado o smrti govorim, ali bez ikakvog strâ očekujem poslednje veče mog života; moje misli ne lete više u one godine u kojima imam jošte da
Mi doteramo iz sela četnike, ali kako se nabiraju eksera iz požara, oni onda odu opet kući. Govorim ja jednako Mijušku: ,Piši neka ćesar šalje što pre svoju vojsku, pak ćemo lakše i naše vojnike u skupu držati.
” „Ja temena učinim — pričao mi je o tome moj otac — i počnem da govorim: ,Paša efendum...̓ a on mi priseče reč: ,Ja znam šta vi tražite, vi hoćete da udarim porezu po hatišerifu carskom; to
Kad čuše oni, da ja tako govorim, a oni se svi sneveseliše i zabrinuše. Ja kad vidim da ljudi iskreno govore, i da hoće da ustaju, samo ako se mi oko
” Kaže: „Ima pedeset Turaka, sede oko čadora, puše i ćute”. Veće vidim i sam sebi govorim: „E, moga oca sine, baš si dolij̓o veće!
Sve razumesmo, kako su Srbi — oni̓ 3000 osuždeni̓ vezirom na smert — ustali braniti svoj život. Govorim Nedobi, da sovetuje šta ćemo.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
« Sad skidoh i tu bedu s vrata! — Da bog sačuva! Najgore mi je osecati te potre! Ali šta ćeš?... Jednako govorim ljudima: čuvajte stoku, ne dajte u štetu, pa ništa! Nego odsad ću i ja drukčije...
— nastavi Miona. — Gle, gle! Kako je to krasna brazdica, pa kako je duboka!... O, mene lude! Govorim koješta, a ti si umoran, rabotniče moj!... Dela, evo... evo, seja ti spremila i ručak...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Razgovor im pametan, šala uljudna. Nikad kavge ni inata, nikad vike ni galame; a već o psovci da ne govorim. Za nju se u to doba nije ni znalo.
To je majstorski smišljeno, a još smišljenije izvedeno!... — Ama ko je, tako ti boga? — Čekaj, ja govorim reč po reč; ne mogu dve najedanput!... Vidiš, ti si još žut oko kljuna, pa ne možeš da svatiš svu tu majstoriju!...
Steglo ga nešto u grlu... — Eto, braćo! — zapeva Marinko. — Za praboga htedoh poginuti!... Zar što istinu govorim da poginem?... — Zlikovče! Zlikovče! — zagrme sa sviju strana na Aleksu. To ga osvesti...
— reče hladno, pa ode gledati druge poslove... Toliko rekoh da bih potvrdio ovo što govorim, a sad da nastavim moju pripovetku! I Jelica je bila čedo svoga doba. Prostodušna, iskrena, verna i odana.
Čuj šta ti u oči govori!... — Nemoj ti tu njega plesti! — reče Aleksa. — Ja ovo tebi govorim. On je Turčin, pa je opet čovečniji od tebe!... Kruška pomisli: — Dobro se brani... Šteta! — A... ulaguješ se!...
Surep mahnu glavom u znak odobravanja. — A već za Stanka i da ne govorim!... — Danas je moj dan! — reče Stanko, a oči su mu sevale od zadovoljstva. — Samo da mi bi naći još onoga!...
— Ama dok do boga dođeš, hoću da te pitam ja... — jeknu Stanko i poče drhtati. — Ja sad s tobom hoću da govorim!... Upamti, Ivane!
— povikaše sa sviju strana. — Ja, kao sveštenik, ovo vam ne bih smeo govoriti!... Moj je posao da vam govorim o ljubavi, — nastavi popa, padajući sve više u vatru — ali kako i vi I ja možemo voleti onoga ko nam ruši u prah i
Popa, iako beše tvrd na suzi, proplaka, a već o Jovi i Petri da ne govorim!... Aleksa mahnu rukom preko očiju, pa reče: — Što jest — jest: mio je život!...
— Čekaj da reknem, pa onda govori!... Evo Stanka, neka sam presudi govorim li istinu!... Njegova majka, bog da je prosti, lepo se naživela. Mi nijedan nećemo dočekati njene starosti!...
Hej, braćo moja!... Ja sam možda lud, ali ovde, u duši svojoj, osećam da je pametno što vam govorim!... Poslušajte me, pa se nećete kajati! Ko zna šta nam nosi dan a šta noć!
— Ja sam, braćo, smislio da mi sami ostupimo. I Miloš pogleda po svima. Zeka planu: — Šta, da ostupimo?! — Ja govorim kao pametan čovek! — reče Miloš — Ovde možemo svi izginuti, a pomoći nikom nećemo. Turci su jači od nas.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ja sam se usiljavao da zabavljam gđicu Vedel. Posle kratkog razgovora načini mi ona komplimenat kako dobro govorim nemački.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Ta da, puterkrofne, uš’o đavo u njih, bože me prosti! Ljuta sam, slatka, pa ne znam već ni šta govorim. Ne mogu ja sve znati; kad mi nije od boga dato da pravim puterkrofne.
Ovako nisam! — A, to vam verujem, to vam verujem — smeje se zadovoljno pop Spira. — Pa ja vam govorim: čisto naturalno... brez špecija, a vi mi se tu jednako cifrate. Eh, takva ti je sadašnja mladež!
« I toliko puta govorim ovoj mojoj: »Što se ne ugledaš, kažem, na tvoju stariju drugaricu Jucu?! Eto, kad si, kaži mi, nju vidila da je uzela
— ’Ajde, nemoj tu koješta govoriti... — Ti koješta govoriš... — Ama ja i ne govorim ništa; vidiš da dremam, spav’o bi. — Idi, ne probudio se — progunđa gđa Sida.
Eto ti sad! — veli pop Ćira. — Ta nije valjda? — Ta ti već dabome da mi nisi nikad verovao! A otkad ti govorim ja. — Šta mi govoriš?... Pa šta je to, daklem, bilo? Da se nije kakva nesreća dogodila?
— Koga vi to mislite kad tako govorite, moliću lepo? — Pa govorim — veli jetko pop Ćira — o vašoj krasnoj ćeri Juci... nek vam je živ’ i zdrava!
!... Ju, ja sam se baš zaljubila u taj vaš cic; govorim, a sva mi pamet ostala na njemu! Di ste ga, gnedige, uzeli? Da lepa cica! — reče razgledajući haljinu domaćičinu.
A posle, i nemecko vospitanje... šta ja furt predikujem i govorim... al’ nemam kome. Eto, i ovde se pokazalo!... Sad će joj padati na um, znam dobro, moje reči, al’ šta je ’asne sada!?
al’ nemam kome. Eto, i ovde se pokazalo!... Sad će joj padati na um, znam dobro, moje reči, al’ šta je ’asne sada!? Govorim ja njoj otkad još: »Gospoja-Sido, ako ste prava mati, i prijatelj svome detetu, nemojte da je ostavite da bude slepa kod
Badava, što jest-jest; al’ za ljubazne stvari — samo je nemecki jezik stvoren, slatka! Nije to da govorim i držim stranu što mi je mama bila Nemica,... al’ sasvim je tako. Zar ne?
al’ sasvim je tako. Zar ne? Ja samo kad moram da se svađam i da psujem koga, onda govorim srpski, nekako je za to zgodniji; ali za fine stvari, opet vam kažem: samo nemecki! Samo nemecki, slatka moja!...
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Vi se samo šalite! — Ja se ne šalim, neg’ što mislim to i govorim. Pa kakve ste oštre pameti! Na svašta znate brzo da odgovorite.
— Jeste; al’ ne Tirkaj, no u Srbiji. — Ja to ne mogu da tako govorim — srr — brr — to je tako barbariš! — Pa vi ne biste voleli te varoši i zemlje videti? — Aja! Tamo je sve tirkiš.
Ja se ne znam s njim razgovarati. On mene ne razume kad ja govorim o fortepijanu, o operi; pa me još boli prst. Molim, ostavite me tu! — Kad nećeš da uđeš, što ti drago!
— Molim vas! — Više vredite nego ma kakva devojka! — Nemojte mi baš tako laskati! — Verujte mi, što god govorim, iz srca govorim.
— Više vredite nego ma kakva devojka! — Nemojte mi baš tako laskati! — Verujte mi, što god govorim, iz srca govorim. Vi mi ležite na srcu — baš mi ležite na srcu kao kakav šarančić, pa se po njemu praćkate, zato mi srce nema mira.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
šta hoće i kod kojih me je naročito čudio onaj uvek fini, tanak i dosledan red misli, ma o čemu pokrenuo da s njima govorim. A kod mene, evo, sve je nešto zbunjeno, ispremetano i zamršeno i sva je moja inteligencija nekako grozno unakažena.
Imala sam osećanje da je ono tvoje pismo jedno živo biće s kojim bi ja htela da govorim, da se mazim, da se grlim, da sanjam i prema kome sam osećala neizmernu zahvalnost zato što mi je donelo jedan deo
U njemu videla bih tebe, osetila dušu tvoju i grlila bih je, grlila, onda bih ja oživela. Oprosti mi. Ja neznam šta govorim.
ja sam htela da, ti sve znaš o meni, da budeš u toku svih mojih misli i senzacije, svega što sam preživela, zato ti govorim.
Afrika
Ne govorim o šminci koju usvajaju od belaca. Crnkinja koja blizu obale stavlja beli puder udaje se za crnca koji nosi okovratnik od
Ja sam odbacio sve pregrade između mene i crnih; ja nisam, kao moji zemljaci, beli gospodin kada govorim sa njima; govorim njihovim jezikom, jedem njihove futue, spavam sa njihovim ženama i podvaljujem im na njihov način; tako me
Ja sam odbacio sve pregrade između mene i crnih; ja nisam, kao moji zemljaci, beli gospodin kada govorim sa njima; govorim njihovim jezikom, jedem njihove futue, spavam sa njihovim ženama i podvaljujem im na njihov način; tako me i više vole i
Posle, kažem vam, ja s crnim govorim njegovim narečjem, tako da belcu ispred nosa odnesem posao. O, crnci me se grdno boje; od mene teško šta mogu sakriti.
Dok se vraćam kroz pomrčinu pridružujem se parovima mladića ili devojaka, pokušavajući da govorim sa njima, ne znajući ni kakva su im lica. Odjednom jedan belac sa lampom.
Meni su međutim usta i grlo toliko zapaljeni od vreline i žeđi da jedva mogu da govorim. Sve je vruće. Ovde je sunce neprijatelj, voda neprijatelj, voće neprijatelj.
Un faka Djadjor. Djanto muntani Dijandio O Don. Prva pesma. O Maru, ti lave. To lavu, koji je u tebi, govorim. Maru od Kirie. Ti koji si lavlje volje. o Maru lave. Ti koji izdižeš griote iz ruku gospodara. Ja lavu govorim.
Maru od Kirie. Ti koji si lavlje volje. o Maru lave. Ti koji izdižeš griote iz ruku gospodara. Ja lavu govorim. Maru od Kirie. Druga pesma. O, grioti se zabavljaju. Šef distrikta, šef kantona, kralju.
Teodosije - ŽITIJA
Kao sigurno mi govorim ti, i veruj mi umesto zemaljskog carstva, za koje — ako mene slušajući ostaviš i k nama dođeš — nebeskoga večnoga
Po Davidu govorim, u širinu se širioZ, videći oca kako je izvršio zapovesti Božje i kako su se obojica otuđili od cvix cvojix i y tuđim
“ I svršivši molitvu reče raslabljenome: — U ime Gospoda Isusa Hrista, čedo, tebi govorim, ustani i hodi sa svakom snagom!
i da se ne protivimo njihovu učenju o Bogu, i ne prezremo njihova dobra saveta, kao što ovaj nesmisleni o kome hoću da govorim, koji nije hteo primiti dobar savet svetoga, sam na sebi pocrpe čašu gneva Gospodnjega.
Slušali ste jednom božastvenog apostola Pavla kako govori svom Timoteju. Čujte, dakle, i mene sada koji poput onoga govorim vama, svojima: Episkopstvo je dobra stvar, jer se brine o Bogu i za Boga, i ima velike počasti od prvoga pastira,
Amin. I o jeresima slovo da vam govorim naumih, jer mnoge sve od početka do sada đavo namisli da poseje, k da mnogi kukolj zloverja preko bezakonih jeretika
“ Sa mnogom verom i smelošću reče: — Anđele Božji, u ime Gospoda našega Isusa Hrista, govorim ti: Vrati dušu sluge svojega, brata mojega, da ga, došavši k njemu, opet nađem živa!
Nušić, Branislav - POKOJNIK
Ja njoj nikad o tim stvarima ne govorim. Šta će joj? LjUBOMIR: Ne bih hteo da ostanem krivac u očima svoje verenice. SPASOJE: Znaš šta, idi ti tamo s njom u
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Ali su po izrazu, obliku lica i usana na svog oca, zbog čega ne mogu da ih volim, mada obećavam mami da hoću i govorim i samome sebi: hoću, hoću! Sada su stajale s očuhom kao jedan jedinstveni živi blok koji me je odbijao.
sam mogao da mislim kako treba, shvatio bih da nisu bili na sasvim pogrešnom putu, ali ja nisam mogao ni da mislim, ni govorim. - Želudac mi je bio negde u grkljanu.
Za mene je sve dobro, ali ja, svejedno, volim da posmatram blistave električne stvari. Kad postanem pisac, govorim sebi, kupiću vespu. Biće to vespa kakvom možete otići i do kraja sveta, ako vam se bude htelo.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Katica, ćutalica, zavukla se u svoje sobe, a Lenka, — o njoj neću ni da govorim. Lenka, senatorovica, nije ocu dolazila.
Moj muž neće vam protivan biti, jer vas vole; on se zbog vas sa popom inatio! On zna za to što ja vami sad govorim. Razumete li me? Šamika se zbunio. Odvažna, preduzetna, Matilda mu gleda u zenicu. Šamika u zemlju gleda.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Pitaju me kako sam. Hvala, kako ste vi? Zašto im govorim vi? Ne znam. Tako. Verovatno zbog toga što su uspeli tamo iza crte, u belom svetu. Zbog toga. Otkud znam?
– Hoćeš li sa mnom? — kaže tiho devojka. – Ja? — pita Pufko. – Tebi govorim — kaže devojka. — Imam praznu kuću, shvataš? – Čuješ li šta ti kaže? — pita Bel Ami, gutajući od straha pljuvačku.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
) DEVOJKA: Kakvi su to strani ljudi? MATI: To su prosioci. Ja ne znam kakva si. Svaki dan čitam i govorim da čistiš ljudski, a tebe ni briga. Daj ovamo tu metlu! Gle, kako ti vise peškiri! (Uzme metlu i paja po sobi.
ŽENA: Nazvao se tobož muž, pa ni kapu nije vredan da kupi. MUŽ: Ti da ćutiš kad ja govorim! ŽENA: O, kako da nije! Ja da ćutim, a on može govoriti što oće. MUŽ: Ja sam stariji. ŽENA: To mi je briga!
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Takvih opisa ima i u onom širem, manje vrednom delu Ćopićevog opusa, o kojem ovde ne govorim. Sad blesne dobro uočen karakter, sad zasja opis posla ili zanimanja, ili se istakne pojedinost koju niko pre njega nije
Sremac, Stevan - PROZA
Jovan Maksić, taj što je bio domaćin prvoga dana Božića bio je pošten čovek, i kad to kažem, ja ne govorim onako napamet, niti tražim da mi verujete onako na bradu.
— No ja ću vam to već u kulturnom delu bolje objasniti. A sad ću da vam o drugome nečem govorim. Hoću da vas spremim za drugu školu, u koju posle ove idete, a to je: škola života.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
MUSA: Moj ti je drugarski savet, da manje laješ! SULjO: Znam ja šta govorim! MUSA: Gurni glavu pod vodu, pa govori! Čuće te ko treba! SULjO: Nisam ni ja u ovom mišljenju usamljen!
JUSUF: Nego da izađe preda te? HASANAGA: Ili sam ja lud, pa nejasno govorim, ili si ti glup, pa ne razumeš? Hoću da se Hasanaginica vrati majci! je l ti sad jasno?
JUSUF: Činiš, ago, što ni kuga ne čini. Sedi i razmisli! HASANAGA: A sad me čuj, dok ti još govorim jezikom! Znam da si me celih dvanaest godina savetovao, razumevao, i tako dalje! Zato te toliko i trpim.
U Imotski... Šta ja da radim u Imotskom? Koga ja imam u Imotskom? Kako to čovek vama da objasni? Govorim, govorim, a reč po reč sve dalje i dalje od onog što hoću da kažem... MAJKA PINTOROVIĆA: Zamisli Hasanagu kada čuje!
U Imotski... Šta ja da radim u Imotskom? Koga ja imam u Imotskom? Kako to čovek vama da objasni? Govorim, govorim, a reč po reč sve dalje i dalje od onog što hoću da kažem... MAJKA PINTOROVIĆA: Zamisli Hasanagu kada čuje!
BEG PINTOROVIĆ: Ima da uvuče rogove! HASANAGINICA: Bože, kao da mrtvima govorim! BEG PINTOROVIĆ: Šta b dala da ga vidiš kad bude čuo? A? Dva dana od čuda neće moći ona usta da zatvori!
A di joj je mladoženja? Efendijo, ja mladoženju ne vidim... BEG PINTOROVIĆ: Kao da govorim zidu. Jes li ogluveo? Hasanago, misliš li iznositi to dete? Kaži nešto! Rekao si da možemo da dođemo! Šta je sad?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— Eh! — odgovorio bih ja i okrenuo odmah razgovor na drugo. Mrzelo me je čak o tome i da govorim. Nu ovo bavljenje kod kuće ubrzo mi je postajalo dosadno.
Da znam, živ li si?! — Šta da ti govorim? — šanu Stojan i, gotov na sve, slegnu ramenima. — Šta, šta???... — ubrzao starac i počeo, sav nakostrešen i
— Marike, vrata! ... — viknu joj ona i pritrča, da ih bolje od nje zatvori, — sto puta ti govorim za ta vrata! Marika, zajapurena od rada, ništa joj ne odgovori, već, pošto ostavi testije s vodom koje beše unela,
Kad uđoh, upitah čudeći se: — Šta? Zar ste izišli? — Eto, sinko, — jedva dočeka i poče da se tuži mati mu. — Govorim ja: nazepšće. Ali Ariton... — I glavom bacajući na njega krivicu, pokaza na Aritona. Ariton se obrecnu na nju.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
SVETOZAR: Ali opet u društvu. MAKSIM: Društvo nije najveća sreća. SVETOZAR: Ta o sreći i ja ne govorim. MAKSIM: Društvo daje često povoda da se čovek kaje. SVETOZAR: Ja mislim, kad je kod svoji.
Ali da ne mislite da govorim u vetar, pokazaću se sasvim umiljat. (Viče): Soko, o Soko! 5. SOFIJA, PREĐAŠNjI. SOFIJA: Evo me, Makso, šta me zoveš?
MANOJLO: Nemojte mi zameriti, g. doktore, ja samo želim što da Naučim, zato i govorim; a inače, kako su vam reči strašne, ne znam pošto bi i slušao. DOKTOR: Predjel naziva se i podnebije.
Može biti suvovrućo, vlažnovrućo i meko. MANOJLO (smeši se kroz zube): Uhu! Ne smem da govorim, a kazao bi nešto. DOKTOR: U vrućom predelu vetar je usijan. MANOJLO: Tu treba vatre, dok se vetar usija.
DOKTOR: Jeste li bili u Pragi? PUTNIK: Jesam, ja sam obišo celu Poljsku. DOKTOR: Ja govorim o zlatnoj Pragi. PUTNIK: Molim, to se ne zove Praga, nego Prag.
DOKTOR: To je čaušluk. Ti si lud. ŠALjIVAC: Kad god vašim jezikom i mislima govorim. DOKTOR: Na šta je moj jezik oskudan? ŠALjIVAC: Na pravilama, a bogat na pogreškama.
Lalić, Ivan V. - PISMO
III 1992) SLOVO O SLOVU Sa strme kose nekog čistilišta, Iz guste tišme nesigurnih duša U pomicanju između dva ništa, Govorim na brzinu; već me kuša Ćutanje, kao oblik saopštenja Za uho koje ne ume da sluša — Ali van reči nema iskupljenja, Pa zato
dok tromo ga zari U avgustu, iznutra, nepokretom; A raspadanje tek svedoči umor Neprevladanog, što zovemo sveto — Govorim, ne na prečac; neki šumor Anđelskih krila usijanje hladi Tišine što bi da buja u tumor, U brtvu slova, u beznadni
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
— svojoj ženi koja je baš kazala da je veče prekrasno, svi oni. Tebi govorim šašavice, kud zijaš! Dakle, drage moje devojčice, nije uopšte važno imate li četrnaest, sedamnaest, dvadeset ili
Znate li na šta me to podseća? Na one masere koji uvek počinju govoranciju čuvenim fazonom: „Ne volim da govorim o sebi, ali, evo, uzmite moj slučaj ...
“ Tu me on načisto ispusti iz ruku; pravo na parket, toliko se bio zapanjio što umem da govorim! Nije uopšte znao. A u stvari, ja sam od samog početka umela da brbljam, samo što nisam imala šta da kažem, u tome je
je nešto kao dolazio u Beograd, pa onda iščezavao tamo po Švajcarskoj i Nemačkoj, a o Libiji i tim fazonima da i ne govorim! U čemu je bio štos? Ličio je na onog glumca Piter O' Tula, ali sasvim bez veze!
To kad se nedeljom peru kola, mislim! Maman opet tvrdi da nisam kao ostali svet i da jednostavno nemam prava da govorim na taj način o celom čovečanstvu, da sam sujetna, uobražena i sve, ali svaka njena optužba zvuči mi apsolutno kao
Mislim, ne bih imao ništa protiv toga da naša Ana i on ... — Nisam još završila! — reče maman. — Tip o kome govorim već je oženjen! — Pa nek se razvede! Čudna mi čuda! Hoću da kažem: oženjen je sa mnom! — Ma šta kažeš?
I na hrvatskom. I na crnogorskom. I Inđijanci iz Inđije takođe kažu dobro, ako je stvar dobra. Da ne govorim o svim drugim narodima koji takođe, kad je nešto dobro, kažu dobro!
U tri sata započinje izvođenje! Posle raznih peripetija, o kojima bolje da i ne govorim, naša prastara „spačekijana“ tandrče prema prirodi od koje načisto dobijam ospice.
Dakle, dragi moj nepoznati noćni maseru s one strane žice — tebi govorim! — dogodilo se da je čovek nasumice okrenuo dva broja, i to 95!
serviseri, podmazivači, preduzimači, tapetari, spoljnotrgovinci, vulkanizeri, ikebanaši, munđaroši i trkeljatori — vama govorim! Kada bih pri ruci imao nešto čašu ružice, podigao bi je u vaše zdravlje; ovako ću samo sa vodom!
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Nijedan narod kao celina ne voli da to svoje blagostanje rizikuje, jer je rat uvek rizik, a da i ne govorim da nijedan narod ne voli da šalje svoje sinove u smrt. — Otkuda onda ratovi?
— Vi ste ili novinar ili pesnik, gospodine. — Možda; ali ja ne govorim ni kao novinar, ni kao pesnik. Ceo svet ovako misli ili oseća.
vas čekaju što ste uništili male fazančiće, ovdašnji ribari pozdraviće vas kad im vratite barke, a o roditeljima i da ne govorim. Dečaci me pogledaše podozrivo. U trenutku im se učini da želim da zaštitim lukavstvom njihove vršnjake iz Belmontehe.
To nije da bi pevali, već da bi sebe razbudili. Šta me se tiče šta će misliti o životu. Šta mislim ja o životu? Ja govorim mnogo o njemu, ali, da li zaista mislim o njemu? Šta će biti taj novi čovek? Ribar? Možda i nešto sasvim drugo!
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Oprosti mi, govorim kao da sam se poneo, kao da hoću da proričem, no i proroci su govorili o prošlom da bi u tami dveri budućeg dotakli.
Ime koje te ima i koje ti imaš. Svi kažu ime. Ne nadevaj mi imena. Zato što već imam ime. I govorim u ime. I radim u ime.
Eto nas s tobom, u imenu. Ne kažem da sam te odgonetnuo. Ali nisam ni tvoje ime odgurnuo u nemogućnost. Volim da govorim, jer te pominjem. I da ćutim, jer o tebi ćutim. I sve obrnuto, istinito je.
Volim da govorim, jer te pominjem. I da ćutim, jer o tebi ćutim. I sve obrnuto, istinito je. Kad govorim, o tebi ćutim, i kada ćutim, zajedno s tobom ćutim.
mesečini sad mogu da viknem sa obale Dunava nekad sam s vrlo umnim licem pitao sebe biti il ne biti danas mogu da govorim glasno i sa stene stojeći između Prometeja i Bala ja jesam Antihrist demon trula munja ali sam protiv rušenja ovog
je sve na kocki moj raj je mali no liči na zemlju biće u njemu dovoljno neprijatelja i borbe za sva moguća prava da ne govorim o raskoši polnog života kad nema druge kontrole osim nas a plemenit sam i mislim da nije do svega ovog moralo da
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
SIMKA: Gle, otkud ti u našoj sobi? SARKA: Htela sam, znaš, da obrišem prašinu... ama, nije, kakvu prašinu, šta ja govorim? Nego, ne znam gde sam ostavila papuče. AGATON: Pa eto ih na nogama. SARKA (pogleda): Gle, istina!
SARKA: Šta imam da sedim na budilniku; nikad u životu nisam sedela na budilniku, pa sad ću. AGATON: Ja ti govorim o onome budilniku što si ga uzela iz naše sobe. SARKA: Iju! SIMKA: Bože moj, ko će kao bog!
Eto pitajte prijatelj-Agatona. TANASIJE: Što ne govoriš, Agatone? AGATON: Šta imam da govorim? Mogu da nas najure ako smo se bespravno uselili u kuću. SIMKA: Tetka nam preti da će nas policijom izbaciti.
Da nastavimo mi; gde ono besmo stali? PROKA: Ja nisam svršio svoju reč. AGATON: E pa, 'ajd' govori! PROKA: Ne govorim ja napamet da sam blizak rod, nego imam i dokaze. (Vadi jedan veliki tabak hartije iz džepa.) Ovo su dokumenta!
GINA: Pa liči, dabome da liči. Videla sam ja to odmah, al' nisam htela da govorim iz poštovanja prema pokojniku. PROKA: Eto ti šta ti vredi to tvoje poštovanje; ostavio ti iz poštovanja tri hiljade
SIMKA: Iju, Sarka! SARKA: Jeste, jeste! Eto, nisam to htela nikad da vam govorim, ali kad sam ostala udovica od prvoga muža, nasrtao je na mene.
AGATON: Bože moj!...(Plače.) Kako su velike božije naredbe! SIMKA: Gušim se, ne umem da govorim, slatko moje dete! AGATON: Kažem ja Simki: Ama, ova mi je devojčica nešto prirasla za srce. SIMKA: I meni.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Pa, bre, brate, mi izgibosmo ovde, a nigde jednog artiljerca... — Meni je sad naređeno — zaustih da se pravdam. — Ne govorim ja o tebi, već o onima koji tebi naređuju. Njih bih ja doterao ovde, da vide kako je. A šta si ti u bateriji?
zamišljam tada komandanta kako drhti od ljutine, a ta nervoza i mene obuze, pritiskam uši da bih odstranio tresak i onda govorim: — Pešačka paljba, ali mitraljez ne dejstvuje... Ipak sa starim elementima treba gađati... Alo, alo!
Pričam mu tada kako me je baba zamolila da joj zatrpam jedno bure ali ne govorim za svoje ranije nevolje. Zamolih ga da mi pomogne, koliko tek da i njega uvedem u ove „babine poslove“.
Ali oni su me gledali tupo, kao da ne razumeju šta im govorim. Ponovio sam naredbu i još naglasio da je položaj bez ljudi i da neprijatelj svakoga časa može preći.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Zna ona žene, pa neka im je najsvetiji izraz na licu... »najbolje će biti, pomisli ona, da govorim sa njim u povratku, sad kad pođemo.
trebaš ti njima. — Šta ti govoriš... kao da ne znaš onog zlikovca! — Zato i govorim što ga znam... Mene i svakog drugog on bi odjurio, a tebe neće, jer si mu ti potreban... da mu ne smetaš.
— Ne mogu, ne mogu... Sve me nešto vuče tamo, kao da me čeka neka važna stvar. Sa vama govorim i gledam vas, a mislim o drugome... Ne mogu, ne zadržavajte me!... I ona ode.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Dvori tvoji opusteli, nju ne čekali! Braća ti se pokrivila, tebe ne bilo!“ “Čuješ li me, verna ljubo, šalom govorim!“ “Ol je šala, ol istina, i ja govorim!“ 236.
Braća ti se pokrivila, tebe ne bilo!“ “Čuješ li me, verna ljubo, šalom govorim!“ “Ol je šala, ol istina, i ja govorim!“ 236. Pile su mi vince do tri jetrvice, Slatko je vince, medno je vince, Al’ je medna godina, Koja ga je rodila.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
JELISAVETA: To nije oružje, to je rekvizita! MILUN: Reko sam odloži! Pazi, repetiram! I ruke uvis! Uvis, kad govorim! VASILIJE: Mi smo putujuće pozorište Šòpalović! Milun: Ja sam kazo da se odloži oružje!
Napred! SOFIJA: Kuda nas vodite? Milun: Nije tvoje da pitaš! Napred, kad govorim! JELISAVETA: Vasilije, za ime Boga, preduzmi nešto! VASILIJE: Gospodine podnaredniče, sve je to lako objasniti!
” Seti se odakle je to! VASILIJE: Omaklo mi se! I ne mogu stalno da pazim šta pred njim govorim! Gospodine podnaredniče, to je tekst iz jednog pozorišnog komada!
Ja samo pomažem. GINA: Kako pomažeš? Batinom? Ovom žilom? DROBAC: Ne diraj mi tu žilu, kad ti govorim! SIMKA: Sekula nije ništa skrivio! GINA: Zar ćeš o nevino dete krvaviti ruke? BLAGOJE: Ništa on ne zna!
Filip: I zašto uz ribu služite crno vino? SIMKA: O kakvoj vi to ribi govorite? Filip: Govorim o ovoj kečigi! Kao da ste je pohovali u Strugotini!
kesu talira, ili mač i šlem... Da bar imate lepezu, ili cveće u naručju... Ne znam ko sam, ne znam šta treba da govorim! Ima li ovo pozorište suflera? Ima li ova predstava reditelja? Da li ovde postoji inspicijent?
Treba još negde pijan nešto da izlaješ! BLAGOJE: Ja, za razliku od tebe, vladam sobom! I znam šta govorim! GINA: Pa, ako vladaš, zašto se onda drogiraš tom rakištinom?
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Mada i mi „najnoviji“, imamo razume se, svoje intensije u književnosti, ne mogu o njima da govorim bez zbunjenosti, jer, prvo: drugi, oduševljeniji od mene, bi to bolje izvršili, a, osim toga, ja ne verujem da ubeđivanje,
Oni se hvale kako Minhen ima 57% nezakonite dece, ali nijedno ubistvo novorođenčeta. I ja im govorim: „Da, snažni ste, snažni.“ I ti isti ljudi, odjednom, počinju da prete, da tupave, da lažu, da lude.
Ima u tome jedne očajne mudrosti starog naroda. I da ne govorim o večnom prikazivanju Sezana i Renoara, koji su i ove godine imali nekoliko kolektivnih izložbi.
U nekom ludom zanosu, čim odem u tuđinu, jednako nailazim na bića koja milujem, i jednako govorim da je sve u vezi. A čim se, u zoru, probudim, i otvorim prozor, nad ovim nepoznatim gradićima, ja, opet, sve više,
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
! — Plati mi da te prevezem tamo na drugu obalu, pa idi vidi čega tamo ima. Ja ti govorim što sam od drugih čuo. Niti sam ja tamo bio, niti znam sve to pouzdano.
ostali svi zauzeti jedan s drugim u svoje razgovore, pretresajući svoje nevolje, odahnu, a zatim mi glavom dade znak da govorim lakše i oprezno me povuče za rukav da stanemo malo u stranu, dalje od ostalih. — I vi ste došli da tražite službu?
— I vi ste došli da tražite službu? — upita me on. — Ne, ja sam stranac, putnik. Rad sam da govorim s ministrom. — Zato vi tako glasno velite da ću kao školovan odmah dobiti državnu službu! — reče on šapatom.
— Izvinite, to nisam znao rekoh. — Niste znali?!... Koješta! A neprestano vam govorim da, zbog raznih važnih iznenađenja u zemlji, mora biti i svečanosti i parada; a kud bi sve to moglo biti bez vojske?
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
»Je l'te da ne zna ništa?« — veli otac mu. »Kažem mu ja da on batali stihove, pa da uči istoriju; al' nemam kome da govorim...« Posle nastade nekakva tama, n on čuje da ide neko u papučama po sobi...
— Ne može danju zbog larme. — More ostade čovek da piše, — veli pop. — Šta vi govorim ja. Mi se gotovo zaprepastismo. Svi predstavismo gospodina Burmaza kako duva i huče u zasedanju, a sa čela mu liju
Ali čekaj još malko. Doveče će stići novine, pa da vidiš i kapetanovu ispravku. — Pa o tome ja, brate, i govorim, — reče Jovo i maši se džepa, te otud izvuče jedne novine, razvi ih i podnese kapetanu, govoreći: — Juče na stanici
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
eto, to. Samo razgovor i ništa više. Ocu čak nisam ni govorila. Šta imam da mu govorim prazne reči? DANICA: Nisu to prazne reči. PAVKA: Nego šta su? DANICA: Ja znam da nisu. PAVKA: Ti znaš?
PAVKA: Eto, ne može s tobom ni da se razgovara o porodičnim stvarima, kad ti odmah... Ne znam ni šta sam počela da govorim? JEVREM: Pa to: da li sam štogod namirisao? PAVKA: Jest, to!
PAVKA: Bože, Jevreme, pa govorim ti o tvome detetu! JEVREM: Otkud je gospa Marina moje dete? (Izvadio novine i razgleda.
Baš i da ne umem što, ima tamo u Beogradu pametnih ljudi pa će mi reći: kad, na primer, treba da ćutim, a kad da govorim.
To jest, ćerka narodnog poslanika, upravo zet narodnog poslanika... odnosno... eto, ne znam ni šta govorim! Zbunili ste me i ja sad, na primer, ne znam šta govorim, i upravo ne znam ko drži u ruci keca, a ko kralja...
odnosno... eto, ne znam ni šta govorim! Zbunili ste me i ja sad, na primer, ne znam šta govorim, i upravo ne znam ko drži u ruci keca, a ko kralja... (Ivkoviću.) Pa dabome, kad si i ti umešao tvoju farbu!...
IVKOVIĆ: Nezgodno mi je da mu ja govorim. Mislio bi hoću da ga ometem u agitaciji. Zar ne vidite da se sav predao agitaciji protivu mene?
JEVREM (prekida ga): Ama, nije to: meni je svejedno šta ću ja da govorim, nego je ovde pitanje kako ću da govorim? SRETA: Pa tako lepo, ustaneš pa govoriš. JEVREM: Jest, ustaneš!
JEVREM (prekida ga): Ama, nije to: meni je svejedno šta ću ja da govorim, nego je ovde pitanje kako ću da govorim? SRETA: Pa tako lepo, ustaneš pa govoriš. JEVREM: Jest, ustaneš!
(Ženi.) Kažem ja tebi da požurimo. (Polazi u Pavkinu sobu.) SPIRINICA (ode za njim): Ti meni kazao? A od jutros ti govorim... SPIRA: Kazao sam ti: 'ajde brže, a ti? SPIRINICA: Eto, sad će da ispadne da sam ja kriva...
SRETA: Kakvih sto dvadeset? JEVREM: Pa račun, što su pili glasači. SRETA: Ama, ne govorim ti ja to, nego sto četrdeset i dva glasa imaš dosad. JEVREM: A, je l' ima toliko? A biće još. Je l'?
SPIRINICA: Ta kakav običaj, to je oduševljenje! SPIRA: Nemoj da se mešaš kad ja govorim. SPIRINICA: Ama, čoveče božji, valjda i ja imam prava da zinem, ne mogu tek celog veka ćutati.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
No dalje s tim prizorima što tako strašno podivljaju naravi! Neću o njima više da govorim. Reću ću još neku o stvarima koje su se svaki dan dešavale; o prepirkama koje nisu izlazile iz granica svojih, koje su
— Aferim! — viknu gomila. — Ama, ima boga, što ja govorim uvek. Ima boga, ima, jakako! I tako oni skočiše na nj! — reče Mića i prevuče šakom preko brkova.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
— Ah, Ahmeta! Ah, crni sine! Ah, psu!... I govorim njemu: „Pusti me, gazdo, pusti da ja Ahmetu stanem za vrat, da ja s njime svršim, da mu ja krv loknem!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ Adolf ga pogleda, čisto sumnjajući je li pri svijesti. „Da, da, ovo ozbiljno govorim“, reče Janko, razumjevši prijateljev pogled.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
kuća samo što nisu moje, a ostale sve su tuđe; iz njegove ruke i šećer je sladak, možeš mi vjerovati: rijetko istinu govorim, a još rjeđe lažem, itd.
Lasno je tebe, al’ je teško poštenom čoveku. Mogao si za te pare i novo kupiti! Možeš mi vjerovati: rijetko istinu govorim, a još rjeđe lažem. Na čunu katana. — (Kad se za koga hoće da kaže da je rđav vojnik).
— More, boli me zub! — Ja znam siguran lek. — Kaži mi ga, molim te, propadoh! — Da govoriš što ja govorim. — Dobro, ’oću! — Kaži: „Milana (ime lica) boli zub!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
„Hajde s ovijem kovčežićem te ga zakopaj u zemlju u kakoj pustinji ili utopi u rijeku kaku; i ako to ne učiniš što ti govorim, ne dolazi mi već na oči bez svoga nenadnoga čuda.
Meni ukradoše noćas prasca.“ „Tako, tako, kume, vazda govori“, reče mu kum, a on mu opet reče: „Ma zbilja ti govorim, kume, tako mi svetoga Jovana koji je među nama.“ A kum opet: „Tako, tako, samo, kume, vazda govori.
Sveti Sava - SABRANA DELA
Ovo čineći, istinu govorim, u Hristu svedočeći vam da ćete se nepostidni naći na strašnom sudu, primajući večna dobra. „Blagodat i mir Gospoda i
našem Presvete Vladičice i Bogorodice Nastavnice naše, i da li poslužih, ili potrudih se, ili ne male tuge primih, govorim po apostolu Pavlu: „da li u telu ili osim tela — ne znam, Bog zna“: (II Kor.
12, 2) tako i ja o sebi govorim: ako šta i primih od toga rečenog — ne znam, Bog zna. Jer provedoh u manastiru dok ne sabrah vaše u Gospodu ljubljeno
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
I živa! CMILjA: Pa zar vi niste s varenikom? JAGODA: Ma kakvim! Verenikom! Vidite! Na šta vam! Izgledam! Jedva. Govorim. Vidite. Nemam. Daha. CMILjA: Da vam donesem vodu i kocku šećera? JAGODA: Ma kaku! Kocku! Dajte vi meni. Vinjak.
Ako ima nešto jadnije od čoveka koji večera sam... ANĐELKO: Nisi ti toliko na kraj srca. IKONIJA: Govorim za tvoje dobro, ja sam moje pregurala. Da se oženiš, da se okućiš, pa da te postavim ovde, za šefa sale...
IKONIJA: Ne možeš ti s njima u isti čabar. Ako nisi preguro triestu, nek nisam koja sam! ANĐELKO: Ja ne govorim o godinama, nego o tome šta od njih naprave brak i državna služba!
A decu društvu na teret! IKONIJA: Otkud mu deca kad je neoženjen, šta pričaš! MILE: Govorim u globalu! IKONIJA: Sa sodom? MILE: Besode.
(Prilaze Prosjaku) MANOJLO: Da se nisi mako! Skidaj tu vreću s glave! Brže, kad govorim! Tačno nako kako sam mislio: čvoruga! Ko da mu detlić izvirio iz glave! A uvo rascepljeno, rascopano, krv samo lipti!
TANASKO: Samo se džabe potresate i secate! Oćemo li kretati, ili nećemo? MANOJLO: Ajde, diži se! Ustaj, kad govorim! Idemo! PROSJAK: A kuda idemo?
Stanković, Borisav - JOVČA
I onda ora, pesme, vesele. Ako slavu slavi, po tri dana se pije i veseli, kao da je prvi, hadžijski sin. I govorim ovoj: Zašto, more, zašto toliki trošak?
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Bog mi je svidetelj, koji će me po mojej sovesti suditi, da ne govorim ni iz zlobe ni iz pristrastija, no iz pravoga zdravoga razuma i iz ljubavi k božjoj istini.
” Pri koncu | i ovo je bila dobroga arhijereja reč: „Čada moja, nemojte pomisliti da ja iz kakve mrzosti k monahom ovo govorim; ja na zle običaje mrzim i rad bi[h] da se ne samo iz naroda, koliko je moguće, nego i iz same crkve i altara
nekim strast’ma, sve im je ostalo jednako, ta išli pokraj rita, ta pokraj livade, ta slušali žabe, ta slavuje; govorim za one koji imaju srce čuvstvitelno svake krasote božjeg stvorenja.
” Zil[otij]: „Kao kakav revnitelj [h]oćeš da ti govorim? Ti znaš da naši pravi revnitelji hoće i iziskuju da narod vavek kao pod ularom ostaje, da slepo sleduje i veruje sve
Pošteni rode srpski! Mila braćo, nemojte me ukoravati ni osuždavati. Rasudite da ovo što vam govorim, ne govorim ni za kakav moj interes; ne ištem od vas nikakva dostojinstva, ne ištem bogatstvo; želim i ištem vašu
Pošteni rode srpski! Mila braćo, nemojte me ukoravati ni osuždavati. Rasudite da ovo što vam govorim, ne govorim ni za kakav moj interes; ne ištem od vas nikakva dostojinstva, ne ištem bogatstvo; želim i ištem vašu polzu i
Ja sam već bio i prošao, i svak će lasno pogoditi da ja ovo više za druge, nego za sebe govorim. Pre trideset godina neka se niko za glavu ne kaluđeri.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Zašto ne pustite mene da govorim, nego ovaj maniti Rkalina: dam! bam! tum! pum!, kâ da se ne može ljudski... — Dobro! Dobro! Ajte sad!
Meni triba dvadeset talira, pa mi sad oči štrkle, a od kutnjega čega ne mogu i’ izvaditi... Šta da ti dalje govorim, kad sâm znaš! — Ja ti ne mogu pomoći! — reče Bakonja sjetno.
— Šta to govoriš Grgo? — prekide ga Bujas u čudu. I Bakonja streknu i diže glavu. — Govorim šta znam, ali ne da odam, ni za prikor, nego da se zna da nisam poditinjija i da se zna da držim jedno oko otvoreno po
Ja to ne kažem da vas pripanem, jer vi znate da bi ja prije sebi želija zla nego vami, i da baš stoga govorim!... — I tako razložeći Bakonja uspje da mu Srdar odobri namjeru i da mu obeća da će se zauzeti kod Jelice.
— Dakle tako, ti sve znaš o meni? Šta je to sve? De, pogodi zašta sam pobigâ onoga puta i šta oću sad da s tobom govorim? — Ajd, đavole! — reče ona povlačeći očima i udarivši ga prstima po licu... — Eto male! Oćeš li da ti donesem kafu?
Ćosić, Dobrica - KORENI
Dobro me Vozio. (Samo s ocem sada da se ne sretnem. Kasnije. dok se sredim. Kasnije. Moram tiše da govorim.) Ja sam umoran, idem odmah u sobu. Neka, nemoj da ga zoveš. Pozdraviću se s njim kasnije, kad ostavim stvari.
A i zato što su na krajevima života pa ne vide drugi kraj, a i sredina im je daleko. Dušu mi na roglju natakli, ne govorim ti ja ovo osvete radi. Čovek glavom lomi kosti čvršće od hrastovine da bi sunce video.
— Ide pored kobile Mijat a glavu podigao i gleda u Aćima. — Sutra o tome. danas neću o poslovima da govorim — vidi samo sina kako s glavom među dlanovima tupo, izgubljeno zuri u pačiće.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
„Odavno sam hteo da vam govorim o tome“, rekao je taj veštac na svom izvanrednom francuskom jeziku i knez, začudo, nije ni pomislio da čuje frazu koju
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Nisu li oni to, onda je ona sklona padu. O tom pitanju koje se nikako ne sme ostaviti po strani, moram sada da govorim zabrinute duše“.
Obazirući se levo i desno, prišulja mi se i prošaputa: „Važnijih stvari imam da sa vama govorim“. „Stojim vam, dragi moj, rado na raspoloženju“.
„Tako, tako!“ zamišljen rekoh. On me premeri od glave do pete, a ja nastavih kao da sam sebi govorim: „Zaista, na prvi pogled čini se i meni nestručnjaku da bi tako nešto moglo da bude“.
„Da, da“, reče on, „Ja sam vaš dužnik!“ „Kako je to mogućno?“ „Posedite još malko, pa će te videti da govorim istinu“. Sedoh. On metnu ruku na moje rame. „Ja sam istrošeni i oronuli starac.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
sa čašom u onoj kraćoj ruci, kazao: „Nikola, spremio sam bio divnu zdravicu na latinskom, sad ni na srpskom ne umem da govorim. Ali što je ovde, ovde je“, pa se lupi po srcu.
“ Ja ne govorim o izvanrednim prirodama... I, evo, kako je dalje naveo moje reči, evo šta sam još kazao: „I da ne smem govoriti kada se
Oba dana proveo sam kod. kuće; nikoga nisam hteo da vidim, ni s kim da govorim. Moja majka ništa nije htela da potvrdi, ali me muči ono što vidim na njenom licu.
Oka nisam sklopio. I sad se čudim da još živim, da idem, da radim, da jedem i da govorim, i posle svega i pošto je u meni nešto prepuklo, slomilo se, umrlo.
— Slušajte vi, gospodine potpukovniče. (Ovo govorim kao oficir stariji od vas, razumete li!) Zabranjujem vam ubuduće svako opštenje sa mnom. Jeste li razumeli?
Posle toga ja ga odvedem u sobicu da mu pokažem gde ćemo prenoćiti, a ušeprtljao sam se pa ne znam šta govorim. — Ovde ćete vi, gospodine pukoviiče, znate dovde, evo ovde ađutant, a ja tamo.
— Eh, nemamo suza, nismo patrioti... — Šta kažeš? Nismo dabogme, to jest ja nisam, ja znam o sebi i o sebi govorim. A ti se sećaš kako je onaj nemački oficir što je prošle godine poginuo na frontu Some uzviknuo na jednom mestu svoga
Kako da ti kažem? Ti, možda, imaš pravo: možda ja ne znam šta govorim. Ali veruj mi ovo: ima jedna veza koju ja nisam uobrazio, koju neprestano ističem, i tu mi ne možeš ništa.
Jest, zašto tako jetko govoriš, šta je to s tobom, zašto si ti takav kakav si? — Ne razumem šta o sebi imam da govorim. — Zbilja ne znaš? E onda ću ti ja reći, ja ću te objasniti... Dragi moj, ono što je sad iz tebe govorilo, to je...
— Ti govoriš koješta. — Ne, ne govorim ja koješta, nego si ti besan na sestru Ѕtephenѕon, u koju si zaljubljen nasmrt, koja ti je neko vreme davala povoda, i
Ko je gazda u ovoj kuću?“ Pa si ućutim, i mesec dana, nećeš mi veruješ, ne govorim s njom. Bre moli me, bre kumi, kleči, preklinje, pa ona, pa majka, pa svi redom, jok: ja samo ćutim (a plače mi se) i
On hoće za svaki svoj postupak ocenu, inače ne bi ni radio. Ja uvek mislim na Francuza Trajka, ne govorim o onima gore. On je nestalan, to je istina. Danas pažljiv, sutra nije.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
I sav zastrepim čim i samo izdaleka, u diskusiji naslutim da je ta objekcija na pomolu. Kad mi kažu da je sve ono što govorim ludo, apsurdno, puko bulažnjenje — to mi toliko ne imponira.
— Ne govorite tako! — Sad te to povređuje, naravno. Porazgovorit ćemo se ako se susretnemo za jedno dvije godine! Govorim iz iskustva. I mogu ti tačno predskazati kako priča dalje teče.
— Ne čudi se što ti ovako bez uvijanja govorim — nastavio je „Mentor pomodrelih usana”. — Nema smisla da zamuckujemo. Ja sam danas na onoj tački na kojoj ćeš ti
— Pa dobro! Kad hoćeš, pišimo! — i uzeo sam pero u ruke. — Neka mu bude! Neka mu bude, kad ga to zabavlja! Tako govorim sada i sam sebi: — Neka mi bude! Kad me zabavlja, neka mi bude!
Ti sve zamišljaš i sve kao da radiš „samo onako, radi zabavice”. Nemoj mi zamjeriti što ti ovako otvoreno govorim. Poznajem te od djetinjstva, volim te. Ti si, na koncu konca, bio moj đak, mogu slobodno da kažem moj najmiliji đak.
Zato ti, mislim, i mogu da ovako, sasvim otvoreno, govorim ... Ti si u suštini dobar... (A-ha! sad počinje !)... Ali ti si umjetnik, prava pravcata umjetnička priroda...
— Ti bi morao pisati priče za djecu, dragi moj! Jesi li ikad na to pomišljao. Govorim sasvim ozbiljno. Ne bi li se uposlio u redakciji kakvih dječjih novina? Da pišeš dječje romane u nastavcima?
Ja sam, doduše, malko lijen i aljkav, ali kad se nečeg primim, znam što je red i dužnost. Uostalom, to sve ne govorim u svoje ime, samo citiram uvaženog autora. —A ko je taj velikan?
Nisam se usuđivao ni da te branim. Jedini s kim sam mogao da govorim o tebi bio je fra Anđelo... Slušao sam pojedinosti o sve dubljem srozavanju moje porodice, o smrtima bližih, o tetkama
LIV Opet jedan vedar dan. Bolje sam volje. I govorim sam sebi: „Stari, sve je to dobijeno, sve je to dobijeno!...“ Upitao sam bolničarku što je s mojom violinom.
Ali što ja to tebi govorim, zar ti znaš što je to intelektualna koketerija, i dokle ona seže? Sirov si ti još za to, sinko!
A, zbilja? Govorim o politici kao novorođenče? Ako ne znate (jer vi ste mlad, veoma mlad, gospodine!), biti liberal, pa čak i framason, u
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Kakva vlast! Pero će je čuvati, a posle toga i ja ću otvoriti oči — prekide ga Đurica. — Slušaj što ti govorim! Vlast će doznati brzo; u to ne sumnjaj!
Za ove moje reči, kad bi ih ma kome drugome kazao, ja znam šta bi me snašlo posle nekoliko dana ; a vidiš, ja ih tebi govorim slobodno, ne bojim se ničega... Vidiš da te dobro poznajem... da nisi rđav čovek...
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Ako govorim o sebi, ja sam već osetio punu meru ovog divnog zadovoljstva koje je bilo toliko da sam u mnogim godinama svoga života
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
To me je oslobodilo i ohrabrilo pa sam govorio bez straha i iskreno, jer sam verovao da govorim ljudskim bićima čija srca nisu okovana gvozdenim kalupima koje su izmislili njihovi pretpostavljeni.
Bili su takođe iznenađeni i mojim uspešnim pokušajima da govorim engleski. Kod doseljenika najviše se ceni znanje engleskog jezika jer tako se izdiže iznad položaja „žutokljunca”.
Želeo sam i da se prikažem pred Bilharcom sa mojim grčkim i latinskim citatima. A i da ne govorim ništa o divnom umnom osvežavanju koje mladi student doživljava pri glasnom čitanju i pamćenju reči Homera i Cicerona.
Moje lično iskustvo kao studenta Kolumbije daje mi za pravo da govorim o ovom pitanju. Snobovi se sreću u svim zemljama i podnebljima, ali ih je na Kolumbiji tih dana ipak bilo manje nego u
Prema njemu, proces o kome govorim, mogao se smatrati kao rezultanta nekoreliranih aktivnosti velikog broja malih nemirnih molekula, od kojih svaki, bar
Kada pominjem sve ovo, opet se vraćam na glavne stvari o kojima govorim. Njih sam dotakao onda kada sam počeo da pričam o vrenju koje je nastalo osnivanjem Džons Hopkins univerziteta 1876.
Ne govorim samo u naše ime već i u ime naših kanadskih prijatelja na drugoj strani sv. Lorensa. Moramo se udružiti u plemenitom nad
Bilo je to otkriće rentgenskih zrakova. Ne mogu da govorim o ovom velikom, epohalnom pronalasku a da se opet ne vratim na Helmholca.
godine da sam počeo da govorim malo vedrije o nekim starim laboratorijskim problemima. Primetio je to i bio srećan. Ali eksperimenti sa H-zracima
da je ovaj drugi velikodušni industrijalac, bio po mnogo čemu sušta suprotnost onom prvom, pokojnom Endru Karnedžiju. Govorim sada o Ambros Svejsiu iz Klivlenda u Ohaju.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— Ne bi, brate, bog! — veli Toma Pavlu. Ja mu govorim, natežem se, a on gleda u vatru, osobit je, bolan, i veliki samovoljac!
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Ja se, razume se, ne osećam pozvanim da govorim o umetnosti uopšte, nego jedino o književnosti. U stvari, sve što sam dosad rekao ima jednu jedinu svrhu: da me
Ne mislim da imam pravo da govorim o svojim prethodnicima. Mogu reći jedino koji su mi srpski proučavaoci književnosti bili uzor, kao i oni od kojih sam
Čak ni naša njiva neće biti naša ako je ne budemo obrađivali, a da ne govorim o onoj koju su nam koliko juče oduzeli. I nastojaće da nam još ponešto oduzmu.
Teško je sada govoriti o mogućim posledicama. Ja se sam ne osećam pozvanim da o tome govorim, kao što sam – istinu govoreći – malo bio pozvan da donosim sud o tako velikome broju književnih teorija, pa sam zato
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
tako spomognu se. ŽIVKA: Ama, kako se spomognu? PERA: Pa tako eto... Izvinite me, nezgodno mi je da govorim takve stvari pred vama. ŽIVKA: Ama, govorite, de! PERA (snebivajući se): Pa tako...
ŽIVKA: Ama, nije bridž. Nisam to htela da kažem, nego mi se, pravo da vam kažem, uzmutilo u glavi pa već ne znam šta govorim! Ne ide to meni u glavu što vi kažete, pa eto ti!
A ti, tetka-Daco? DACA: Ju, slatka moja, da mi oprostiš. Otkad ja govorim mojoj Hristini: hajdemo do Živke, red je da joj čestitamo, ko će ako nećemo mi, familija?
ČEDA: Otkad ja to govorim. DARA: A ne mogu da podnesem ni ovu sramotu. Posle ovoga što je izašlo u novinama, veruj, ja ne bih smela izaći iz
VASA: Koje? ČEDA: Pa to! VASA: Da Sima da ostavku? ČEDA: Jeste. VASA (razočarano): Bre, bre, bre! Pa što ja ovo govorim i zašto tupim zube! Pa ja, bre, mislim da govorim s pametnim čovekom.
ČEDA: Jeste. VASA (razočarano): Bre, bre, bre! Pa što ja ovo govorim i zašto tupim zube! Pa ja, bre, mislim da govorim s pametnim čovekom. ČEDA: Pa tako i ja mislim govoreći s vama, ali, vidite, prevarili smo se obojica.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
tema; ta tema je mucavost, koju ja neprestano savlađujem uz pomoć jednog veštački sazdanog jezika (moram izjedno da govorim naglas dok u ustima držim kamičke53); otuda i potiče usiljenost; kao i potreba da se dosegne unutarnja tišina”.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
EVICA: A moj Vasilije? FEMA: To je nesreća! Ja joj govorim o prvom gospodinu, a ona oće svinjara. A neću se ja mlogo tu s tobom rezonirati. Kaži komi fo!
Nebesna harmonija iz Ružičićevi usti preliva se. SARA (Femi na uvo): Malo sveta ima naša frajlica. FEMA: Ne mogu da govorim od jeda. Jeste li vidli kakav mi komplament daje?
JOVAN: A na šta ću posle ja spavati? FEMA: To je gurbijan; ja mu govorim za nobles, a on oće da spava. JOVAN (vrti glavom): Da nešto ustane pokojni majstor! FEMA: Opet ti?
Miljković, Branko - PESME
Verujem, da bih mogao da govorim da izađem iz sebe s nadom na povratak, makar kroz pustinju do mesta gde gorim, makar kroz smrt do istinskih vrata.
nikakvo zlo vodi Ne posvađajte me sa vatrom Pustite me da koračam Prema sebi kao prema svome cilju Pustite me da govorim vodi Da govorim zemlji I ptici koja živi od vazduha Glas moj ispružen kao živac Pustite me da govorim Dok ima vatre u
vodi Ne posvađajte me sa vatrom Pustite me da koračam Prema sebi kao prema svome cilju Pustite me da govorim vodi Da govorim zemlji I ptici koja živi od vazduha Glas moj ispružen kao živac Pustite me da govorim Dok ima vatre u meni Možda ćemo
me da govorim vodi Da govorim zemlji I ptici koja živi od vazduha Glas moj ispružen kao živac Pustite me da govorim Dok ima vatre u meni Možda ćemo jednom moći Da to što kažemo dodirnemo rukama Ne napuštaj me svete Ne idi naivna
zaljubljenim u sonet i ćirilicu U vatri — noć Izaći iz sna Al poneti i blago Kad sanjaš noć je tvoja sluškinja I govorim ti kao što ptica leti kroz lišenost Ko ljubi opasnost ljubi izgubljeno vreme i plamen Slučaj živi u nedostatku strasti Ja
Krakov, Stanislav - KRILA
— Potporučnik. Kakav je to bezobrazluk? U — u, — komandant se uhvati za glavu, — ja govorim a vi pijete. U — u... Na svoja mesta... na svoja mesta.
Nova visoka prilika izbija iz mraka. Zasenjen fenjerom major je zagleda. — A... vi ste to, Danoviću. Sedite. Sad baš govorim o izveštaju. Razmazili ste tog vašeg pisara. Hoćete li konjaka? Uzmite. Tako iz čuture.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Ne govorim o šminci koju usvajaju od belaca. Crnkinja koja blizu obale stavlja beli puder udaje se za crnca koji nosi okovratnik od
Ja sam odbacio sve pregrade između mene i crnih; ja nisam, kao moji zemljaci, beli gospodin kada govorim sa njima; govorim njihovim jezikom, jedem njihove futue, spavam sa njihovim ženama i podvaljujem im na njihov način; tako me
Ja sam odbacio sve pregrade između mene i crnih; ja nisam, kao moji zemljaci, beli gospodin kada govorim sa njima; govorim njihovim jezikom, jedem njihove futue, spavam sa njihovim ženama i podvaljujem im na njihov način; tako me i više vole i
Posle, kažem vam, ja s crnim govorim njegovim narečjem, tako da belcu ispred nosa odnesem posao. O, crnci me se grdno boje; od mene teško šta mogu sakriti.
Dok se vraćam kroz pomrčinu pridružujem se parovima mladića ili devojaka, pokušavajući da govorim sa njima, ne znajući ni kakva su im lica. Odjednom jedan belac sa lampom.
Meni su međutim usta i grlo toliko zapaljeni od vreline i žeđi da jedva mogu da govorim. Sve je vruće. Ovde je sunce neprijatelj, voda neprijatelj, voće neprijatelj.
Un faka Djadjor. Djanto muntani Dijandio O Don. Prva pesma. O Maru, ti lave. To lavu, koji je u tebi, govorim. Maru od Kirie. Ti koji si lavlje volje. o Maru lave. Ti koji izdižeš griote iz ruku gospodara. Ja lavu govorim.
Maru od Kirie. Ti koji si lavlje volje. o Maru lave. Ti koji izdižeš griote iz ruku gospodara. Ja lavu govorim. Maru od Kirie. Druga pesma. O, grioti se zabavljaju. Šef distrikta, šef kantona, kralju.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Ne mogu da govorim; bilo je u tajnim skupštinskim sednicama; ali ako jednom dođe vreme da se iznesu na javnost svi radovi iz tajnih
Našto nam dakle ovaj razgovor kad unapred znamo da će ostati bez ikakvih rezultata. — Ne, to nije tako. Prvo ja ne govorim ovde s redovom, već kao vaš drug po zanimanju. — Vi valjda znate da se i ja bavim novinarstvom?
Ali da ne govorim o drugima, da govorim o sebi. Niko ke bi življe, srdačnije želeo no ja da u razviću jednoga naroda nikad ne dolaze oni
Ali da ne govorim o drugima, da govorim o sebi. Niko ke bi življe, srdačnije želeo no ja da u razviću jednoga naroda nikad ne dolaze oni kobni trenutci, gde
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Ispalili su jedan plotun i vikali: „ure“. Zatim drugi... Kaže, komandir je prišao i strogo mu se obratio: „Ja vam govorim da su rovovi prazni, a vi mene ne slušate. Naređujem vam da odmah krenete vaš vod i posednete napuštene zaklone.
Tačno iza mojih leđa. Ali i ja sam se postavio iza njihovih leđa... Šta ću sad da radim... Vojnicima to nisam smeo da govorim. Svake sigurnosti radi, ovoga sam zadržao pored sebe. Šta mu ga znam!... Može da se izlane.
— Naredio sam da se donese fenjer. — E-he, dobro. Volim da gledam ljude u oči kad im govorim. Neko kresnu šibicu i slaba žućkasta svetlost obasja prostor.
Ne čujem. Kao da su vam puna usta hleba. Govorite glasnije. Od muke trupkam nogama i stežem pesnicama. Ne smem da govorim glasnije, jer se bojim, čuće oni sa bugarskih objavnica. Ponavljam istom jačinom glasa.
I ja sam bio ljut, te sam ušao u zemunicu i legao na poljski krevet. Rešio sam čvrsto da više sa Lukom ne govorim. Pozvao sam svoga posilnoga Stanimira i naredio mu da zatvori i moju flašu sa vermutom.
Pozvao sam svoga posilnoga Stanimira i naredio mu da zatvori i moju flašu sa vermutom. Vojin sluša šta ja govorim, pa se okrete, uđe u zemunicu, skide sa police svoje kutije sa konzerviranim mlekom, i zatvori ih u sanduk.
— Čujete li šta govorim? — i dohvatih je za ruku. Nije se opirala, ali me nije ni gledala. Povukao sam je za ruku i vodeći je tako prišli smo
— Nju svi vole, mene mrze. Za njom trče ljudi, a od mene beže. — Ah, nije tako... — Jest, jest... Kazali su mi da ne govorim da mi je ona sestra jer se posle posetioci od nje okreću... A mi od toga živimo... Takav je posao.
— Francuskinje su elegantne i lepe. — Ako bi to bila vaša želja, postaraću se da ih poznam... — Ne govorim ništa — izgovorila je sa izvesnom strepnjom. — Uostalom, to će zavisiti od vas. Ona se strese. — Hladno je.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Oprosti, gospodine, pomeo sam se. Oprosti, gospodine, molimo te, zbunio sam se, pa ne znam ni šta govorim. Kad gođ uđem u slavni sud, čini mi se da me iz sviju ćoškova bodu u oči one nesretne, paligrapske kuke.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
JEROTIJE: E, ako ti nemaš, tvoja ćerka ima. ANĐA: Ama, šta govoriš, boga ti? JEROTIJE: Ne govorim ja, Anđo, on govori, on! ANĐA: Ama, ko? JEROTIJE: Pa Đoka! ANĐA: Opet! Govori jedanput, čoveče, da te razumem?
Drukče ne mogu s tobom da izađem na kraj. ANĐA: Pa ne govorim ja za tvoje zlo. MARICA: Za šta god da mi govoriš, neću da čujem, razumeš li me?
” Veruj mi i poslušaj me, ja ti ovo govorim kao roditelj, radi tvoje budućnosti, jer ti si još mlad čovek, pa treba da misliš na svoju budućnost.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Vele, — prihvati Petar — a ni lijepo o tome pri ljudima ni govoriti. Ali, eto, ja govorim što sam čuo ... —Što vele? — prekide ga nekolicina njih. —Eto kad ste najašili da kažem, vala kazaću, iako...
— Ne! Ja sam se zanosio za utopijama i nisam imao vremena da živem; ja sam snatrio. Ali što da ti govorim? U sebi nosim nešto neprijateljskoga, nešto što me goni naprijed i ne da mi da se smirim.
— „Ko može, i konj mu može!” Ja slušam ča svit govori, i, virujte mi, ni me stra'... Ako ča i bude, biće mala stvar. Govorim tako i dici; a oni su za pravo reći i predali... Ele, zivnulo i nas. Okolo svi oni ... ča ću vam govoriti — znate ih.
Zar se na me ljutiš? Reci! — Ne ljutim, ma... — Što? . — U nedilju bila sam pred bogom, — i prekrsti se. — Ne govorim ti ništa zla ... — Smućujete me... Grih je i misliti! Da bar prođu ovi veliki dani.. — Pa?
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ja sam tu Janju viđao nekoliko puta i ovo ovako govorim ne po čuvenju, nego po viđenju. Nisam sklon preterivanju, zaboga, pa zar nisam monah kome je zabranjeno svako oduševljenje
„Da“, rekao sam, „trnje u redu, ali, zaboga, nikako ne glogovo.“ Nije obraćao pažnju na ono što govorim, ali ja sam mu ipak napamet izgovorio mesta u jevanđeljima koja se odnose na Isusovu trnovu krunu.
“ Prohor je pobledeo. „Ja nisam nečastivi“, prosiktao je kroz stisnute krnjatke zuba. „Zato ti ovo i govorim“, rekao sam. „Pući će bruka. Pričaće se kako jedan monah u Vratimlju isteruje đavole iz svog tela glogovim bodljama.
Zaboravio sam šta mi je sve Jakos pričao o tome, a i on je bio tada uzbuđen, zbrkan i rasut, a da i ne govorim o tome da je očajno loše govorio naš jezik.
Nisam mogao da izdržim tu tišinu pa sam nastavio da govorim koješta, da ponavljam ono što sam već rekao. Bio sam prosto nespokojan i uplašen. Okrenula se.
Prokleta bitanga! Mislio sam da se tako prezrivo smeška zbog toga što se ja petljam u vojničke stvari, što govorim gluposti kad je reč o načinu kako da se pošalju glasnici.
Po mlitavom mu licu popalo mrtvilo, gleda me razlivenim pogledom dok mu govorim o stanju manastira. Onda mrzovoljno odmahne rukom i kaže da će pomoći. Dakle, on je rešen na bitku s nama.
Čilim i lagano iščezavam, umirem i odumirem. A zašto onda govorim, šta meni nedostaje? Zar se nisam uljuljkivao mišlju da sam iznad svih svrabljivih i nestrpljivih ljudi?
Ilić, Vojislav J. - PESME
„Ta takvi dovode oluj,“ pijući kravar je vikô, „Ja lepo govorim kmetu, al' kad me ne sluša niko.“ Zatim se naliza tako da pijan tiho se skljoka, Kad za sto, gde i on beše, četvrta
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Ona sama zasenila je sve to svojom lepotom. O njenim toaletama i nakitu ne smem ni da govorim. Sve Rimljanke, od kojih su i najotmenije bile prave palančanke prema Kleopatri, frčale su na nju.
Od Muzeuma ni traga; ne zna se ni gde je stajao. Ni traga! Šta govorim? Zgrade nema, ali duh aleksandriskog Muzeuma provejava i kroz našu današnju nauku. XI CARIGRAD.
On je svojim delima, o kojima ne dospevam više da govorim, stvorio preporod i novu epohu nauke. Vreme je da se sa njime oprostimo. No, još jednu scenu iz njegova života.
nisam još nikada video svojim rođenim očima totalno pomračenje Sunca, i zato mogu, bez dičnog predubeđenja, da o njemu govorim sasvim objektivno, kao istoričar o događajima u kojima nije učestvovao.
U doba o kojem sad govorim, on življaše u Cirihu. U ono doba živeo je u Beču, kao prvi sekretar poslanstva kraljevine Srbije, i moj rođak Jovan,
Tamo bi nam krv uzavrela, a o drugim opasnostima i da ne govorim. Zato moramo zamisliti da smo se od svih iskušenja i opasnosti osigurali naročitim avionom sa hermetički zatvorenom
O sudaru našeg Sunca sa onim stranim neću da govorim, to bi bila jedna užasna kosmička katastrofa, kakve se, u ostalom, dešavaju s vremena na vreme, a nama na očigled, u
Stanković, Borisav - TAŠANA
Pa koliko puta joj govorim: neka i iz same kuće izađe, neka se prošeta, razonodi. Neka ili sama, ili s decom, pođe kao da ide na groblje.
Neću da kažem da mi kogod što reče; ali tako je: za sve njih ja nisam ništa, mrtva sam. A, evo, živa sam, dišem, govorim; a treba da sam mrtva. MIRON Ane, nećeš ti biti mrtva!... Ko je taj koji to hoće? (Viče): Stano! Ulazi Stana.
(Hoće da prekine): Ali, šta ja to tebi govorim? TAŠANA Ama, zašto, dedo? Nastavi! Govori! Istina, ako ja to sve ne mogu da razumem, kao ti, što si toliko učio,
I onda ja moram uvek jedno isto da joj govorim, uvek jedno isto da joj lažem... (Trza se, ponizno, predano, tiho produžava posao, jer odozgo, na stepenicama,
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Znam ja, majstore, šta govorim, i video sam to što govorim, i eto toliko sam hteo reći, i hvala što ste me saslušali.” Šnajdernica se zaprepastila.
Znam ja, majstore, šta govorim, i video sam to što govorim, i eto toliko sam hteo reći, i hvala što ste me saslušali.” Šnajdernica se zaprepastila.
Je li ti čega malo?” — „Šta ti je, Kosta? ja u šali, a ti... — „I za šalu treba pameti.”— „Ma, lepo ja tebi govorim da je Rista tvoja krv“ — „Idi, lezi, i ne pravi bez nužde zemljotres!” Rista je bio po liku i stasu sušta mati.
— Odmaraj se, Nano, neću više ništa da ti govorim. — A šta je sa Srbom? Kako me baš to pitaš? — Gospa Nola razrogači oči. Ima dva dana po dva sata apsa u gimnaziji...
— Julica se vrati s novinama i s tri pisma u rukama. — Nisam htela da ti govorim dok si bila bolesna. Sva tri pisma su od matere moje. Vidiš po datumu da su došla jedno za drugim, a ti si ležala.
— Što otac tvoj laže, to da čovek i razume, za tvoje dobro laže, otac je! Ali župnik! More, ja tebi, i svima, odavno govorim da su švapski popovi lisice! Ono, znaš, pravo je reći da i naši nisu bolji. Moj prota i tvoj župnik, svejedno.
Maločas, ti reče, i s pravom, a sigurno i spontano: kome govorim kad francuski pišem. A mene je na tu reč znoj probio! Uplašim se da sam glupo, da sam rđavo radio, da popravke nema
— Samo radi, Pavle... A da svi imamo časove sumnje, evo ti moj primer baš u ovome momentu. Govorim o Italiji, spremam se jednako i kod tebe u Pariz, a šta je moj najverovatniji i najbolji slučaj i mogućnost?
— Jeste. Jevreji između Dalekoga istoka i Grčke. Zalazim u religije, u filosofije, o istoriji da ne govorim, i sve više znam da su Jevreji, ako ne najjača, ali možda i najjača, a sigurno jedna od najduhovnijih rasa...
Ja već živim od veza, od rasnih i intimno jevrejskih veza. A novac mi pada kao lud. Ali eto, govorim opet o sebi. To je ružni jevrejski način... Saslušaj me, važno je i za tebe...
— Neće im biti teška zemlja, a ni one neće zemlji biti teške... Čuvajmo decu! Oprostite mi što tako govorim; ja sam učitelj i drug male dece, ja znam kako su zapleteni i osetljivi životići male dece...
A o potrebi prijateljstva da i ne govorim: ne može jedan bez drugoga da živi! A o odanosti prijatelja, takođe i da ne govorim.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Katiheta me je dvaput zaustavljao da ne govorim, ali me je predsedavajući hrabrio i terao da nastavim, obraćajući se katiheti rečima: „Ama pustite ga, molim vas, da
Diplomata joj je, opet po Olendorfu, odgovorio: — Ne, ja ne govorim engleski, ali ja sviram u flautu! Nemački jezik već nam je išao nešto teže, a savladali smo ga jedino blagodareći
A već i da ne govorim o dobu kada bi se dočepali crkvenog tornja, obesili se o uže i po ceo dan ljuljali crkveno zvono. Sve je to u nama
Njemu je to a, b, s prešlo toliko u naviku da bi, kad bi me prozvao da govorim, posle postavljenih pitanja na koja ja, recimo, ne bih odgovorio, ovako završavao: — Ti brajko: a) ne znaš današnju
Ali nemojte misliti da ja ovako govorim sa one opravdane srdžbe svih onih kojima je latinski jezik zagorčao mladost. Ne, ja tako govorim sa uverenjem, koje sam
Ne, ja tako govorim sa uverenjem, koje sam doduše stekao u mladosti, ali koje je docnije, u životu, našlo puno potkrepljenje.
Pokušavao sam da je se otresem, pokušavao sam da mislim što drugo, da govorim razne stihove, da čitam očenaš, da brojim do pet stotina, ali sve to nije pomagalo, reč natrčak mi je lebdela na
— Gospo, ja bih imao sa vama nešto da govorim, imao bih mnogo da vam kažem, — otpočeo sam ja uzbuđeno. — Tako? — učini ona. — Da...
– Ima reč Stevan Sremac! – A, ne! – brani se očajno Sremac. – Ja nikada ne govorim, nikad nisam javno govorio, sem kad sam polagao ispite. – Moraš da govoriš – gunđa opet Bora – izvlačite se, pa sve ja.
E, u literaturi vrdaj koliko hoćeš, ali ovde mora da govoriš. – Pa šta imam da govorim? – odbija Sremac uvređeno. – Mogu samo to kaz'ti, što veli onaj moj Palčika, zet Sose Grkinje: Nušić neće u truc
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Doterasmo cara do duvara! Kažem mu da ćemo sigurno naići na saveznike, i da će nas oni odmeniti. Govorim to, iako znam da nam pomoć neće stići.
Pred vratima zastade: — Slušaj, gazda, ja ne govorim dva puta. Tek tada trgovac mahnu glavom dečaku da iznese šećer pred radnju.
Saopštavam tu naredbu komandiru treće baterije. — Dobro, molim te, šta da im govorim?... Da ne beže!... Pita me danas podnarednik: „Gospodine kapetane, zna li se kuda ćemo?“... Zamisli!...
I mene mori žeđ takođe. Usne su mi toliko izgorele i ispucale da jedva govorim od bola. Ali meni je ipak lakše, jer upućujem seiza na konju do jezera i on se posle putovanja od tri časa vraća.
Kapetan Radojčić je posmatrao kartu, pa će reći: — Jest, tako je!... Sad zamislite onu vertikalnu prečagu. Ja uvek govorim vertikalna, a u stvari to je položen masiv. Na početku tog masiva nalazi se prva kota hiljadu osam stotina.
Onda šmiknu i mahnu glavom, kao sa nekim bagatelisanjem. — Druže, ja ne buncam u zanosu kao ovi malarični i znam šta govorim... Nego nemoj da si „nefrozan“, što rekao ovaj naš bolničar...
Petrović, Rastko - PESME
Sve ovo govorim što bih hteo da pokažem koliko je taj svakodnevni susret seksova veličanstven, valjda najvažniji u životu, i strašan
Ja ću sad da govorim dalje o jednoj potrebi kao što je jesti, npr., i to mnogo jesti: više no što je potrebno da čovek održi sebe u životu,
još uvek ovu knjižicu, koje možda neće odgovarati ni vašim ni mojim pojmovima o umetnosti ali koje su veličanstvene. Govorim tako banalne stvari s tako važnim osmehom.
je java, I kruži magleni daljni dah, sedefom, dok mleko se rađa Na očima ruke providne, čežnjama mi zanosi glava Govorim, a glas moj, sa nebom, ko šapatom se bolnim srađa Niti ikada mogah izreći - koliko me tad to spasava Zaćutim, jer van
”Zovem se Selim. Rodio se u Bosni. Gonim trista ovaca. Govorim ovi jezik, i mnogi su naši ođe u brdima, Il su u Brusi dućandžije. Od Livna sam.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Što ti to... Silom! Zašto si vlast? ARSA (pravdajući se): Pa to i radim. Gledam. Svakog dana govorim onom njihovom kmetu i pretim mu. »Neće«, odgovara on. »Ona nas, Cigane, i ne gleda«. TOMA A, neće? ARSA Neće.
Kome ja i govorih, i pretih, i koga apsih?... Ništa! Zar što ja govorim, to pas laje i vetar nosi? A? GRKLjAN (izdvaja se, pada pred njim na kolena i pokazuje na Salče): Ja, gazdo — ne! Ona.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
, strogo sam pazio u čitavom ovom radu da govorim samo o našem srednjem veku francuskom i da zaključujem o junačkim pesmama prema samim junačkim pesmama.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Tako, znajte, više vam ništa ne govorim.« A i pre toga jadnik, mnogu je hulu, rugu i ukor na Hrista Boga našega i na prečistu Bogorodicu poručivao u grad
Pak ti, takvi, kojoj da se milosti od Boga nadaju dostati im? Ta evo, što se o tomu tek ne smislimo: da ne govorim za koga cara, ama isto jednome poveliku ovde gospodinu, spahiji svome, đeneralu li, da koji pred njega dođe što prositi
Gavril Opšta izbava od svih zlinja i očištenje svim vernim narodom ti ostaješ i biti ćeš. Toga rad i opet govorim ti za hvalu ove slične reči glasovito: »Raduj se obradovana, gospod s toboju!
BOG STRAHA ILI CRNO OGLEDALO Mir svima glaseći govorim, A sam ga u sebi nejmam. Eto, to je taj drugi zakon što u zglavci i u sviju čovečiji članci koti se i boravi, suproć
koji carevi oficiri, velika li koja gospoda, sam li bi car, s materom mu tu došao (štono sad, ako se čemu sećate, govorim za svece i Hristove, tako i Bogorodičine prazdnike), lepo s poštenjem usrdo da imate ih dočekivati častno i podvoriti u
Ja — veli — tvoj nevestovodnik, govorim; slušaj de, kćerko! Ta kako to? Ta eto, sad bijaše udata žena, da kako se to pretvori te oma bi kći!
I tako ćemo se drug drugu obručiti. To ti pak i po treći put govorim, čuj dobro i vić' i zaboravi se od svojih ljudi i jarana i od svoje očine ti domovine i baštine se odreci!