Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
” Tam sidel pol časa. Pride Bulgakov i u drugu sobu grafu Neselrodi uzove me. Graf taki po mojem pokloneniji začal govorit: „Eto, ja sam bil u gosudarja, ja sve skazal i on sam videl kako serpski narod teper stradajet od Turkov; da,
— Bulgakov: „Iz vaših rospisok uznali i sve znajemo, no vi pojdite do grofa Neselrodi, on budet s vami govorit pročaja.” Taki odem Neselrodi. Jave mu, on skazal: „Njet Bulgakov zdjes, zavtra pridi” — —. 25.
25. marta odem, opet: „Njet Bulgakov.” 26. marta u kancelariji kaže mi g. Bulgakov: „Grof budet perveje s gosudarom govorit, potom na vaše prošenije odgovor dast; no vi podoždite, i črez menja vremja uznate, ili črez Nedobi”. 27.
” 17. maja kod Nedobe. 19. maja kod Bulgakova, i skazal: „Pridi zavtra, graf hoščet s vam govorit.” 20. maja otiđem, i skazal: „Dnes nemožno, a črez 3 din pridite.” 23. maja, po utru. Graf: „Čto novo?
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Što junački ljude ne smaknete, što im takve muke udarate?“ Dok Grbičić meni poprišapta: „Nemoj takve govorit riječi, ne smije se ovde pravo zborit. Tvoja sreća — ne razumješe te“.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ako t’ ružu ne dadu mirisat, okom uživaj; Ako govorit ne smeš, misli što s’ misliti sme. Što želiš, drž’ da će t’ tek daljna zora doneti; Znaj da čas ti svaki može i lepše
Jošt potrči malo, pa stane, i vrati se natrag. O, zar može i hod slatko govorit tako? Hoće l’ -neće l’ ide; na stranu očice glede; Cena je prava u tom što se bez volje hoće.
Steglo s’ grlo, pa ne mo’š za živu glavu govorit, A u tišini želja samo sve većma bubri. Goru usne nabrekle, i čisto dahću za ust’ma, K’o usijana zemlja štono za
Ona jest veju sramotu i strah izgubila, i javno govorit: Ja ne pekusja o tom čto ljudije o mnje glagoljut.” SLOVO NADGROBNOJE (str. 118).
Ćipiko, Ivo - Pauci
Bog sačuva' i toga!... — Pa vratićeš mi! — bojažljivo prekide ga mladić i diže se. — Molim vas, nemojte o tom ni govorit'!... Koji bi ja bio čovik! Još ima u ljudi, valja daće... Imaju se od česa naplatit'.
— Vidi ti njega! — Upade mu u riječ šjor Keko. — Pusti! — potegnu ga za rukav drug do njega. — Neka govori! — Ča će govorit' proti šjor—poteštatu? — i nastavi podrugljivo: — Šjor Joli dobro bi dija doša. — Moje je ka i tvoje!
Ča će vlada dat', isto bi valjalo da selu otpadne priko dvije hiljade fiorini, a okle? Hm, lako je govorit'! — Ma pinezi ostali bi u selu, sirotinja bi se prihranila i zgradija bi se potok, — opazi ubjedljivo Tadić.
U liti se voda ne može pit'... Puti su još gori... Ma ča ću govorit', kad je sve u neredu?... Napokon, u neke sjeti se da ga niko ne sluša, pa mirno sjede i više nije ni progovorio.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
“ Još Aleksa govoriti šćaše, ali dželat govorit ne dade, trže sablju, ods’ječe mu glavu. Kada do dva kneza pogiboše na ćupriji nasred Kolubare: knez Aleksa, Birčanin
Ode Ivan govorit Kulinu: „O Kuline, dragi pobratime, što ću ti se nešto zamoliti, hoćeš li me, pobro, poslušati? Prodaj mene svekoliko