Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
je slovenska obrada srpske pesme Orfelinove Plač Serbiji, ili, tačnije, Plač je srpska verzija slovenskog i ranijeg Gorestnog plača: „Imamo, dakle, dva Plača, koji su u sadržini jednaki ali su u različnoj, verzifikaciji i u različitim
St. Novaković ju je imao u rukama i zabeležio uz Plač (nav. delo, 5, pod br. 12), a to je očevidno onaj isti primerak Gorestnog plača koji je, zaveden pod br. 4518, bio svojina beogradske Narodne biblioteke i koji je 6. aprila 1941. izgoreo.
Srećom, ja sam imao njen prepis: Vasa Stajić mi je krajem 1940. god. poklonio tekst Gorestnog plača koji je, na trn lista kancelarijskog formata kockaste hartije, prepisao Tih. Ostojić.
a očevidno sa beogradskog primerka, prepisao prvih 18 strofa i prva četiri stiha 19-te strofe, dakle prvih 130 stihova Gorestnog plača (poslednji stih: Mnje ona ne javi), pa je onda zbog nečega prepisivanje prekinuto; pretpostavljam da je svoj
Mnogo pozdrava tvoj J. Skerlić.” Skerlićev učenik koji je dovršio prepis Gorestnog plača — prepoznajem to po rukopisu — bio je Uroš Džonić, dugogodišnji upravnik Univerzitetske biblioteke u Beogradu.
Matici srpskoj i koji se sada čuva u Rukopisnom odeljenju Matičinom, preštampavam ovde tako teško pristupačni tekst Gorestnog plača (tekst transkribujem; ni veoma lošu interpunkciju, a radi lakšeg razumevanja pesme, nisam mogao ostaviti
Za pravilno čitanje i razumevanje Gorestnog plača valja znati još i ovo: 1) Ispod četvrte i pete strofe, u dnu lista, ispod crte („u donjem domu primedaba”, kako je
14. Jez. 34. 3. 5. 8. Polazeći najpre od ovih pesnikovih primedaba koje tako jasno upućuju na moguće poetske izvore Gorestnog plača, pa proširujući potom svoja istraživanja i na druge moguće književne obrasce, Bernard Džonson je u svome radu