Jakšić, Đura - PROZA
krepilo; ostaše samo uspomene na prošlost, pune tuge i miline, pune radosti i bola, te sad njima punim tužnu prazninu gorke sadašnjosti. Posle male počivke otac se obrnu meki. Oči su mu još od suza vlažne bile.
Dučić, Jovan - PESME
Znadem za čase čamotne, Jeseni gorke, zgružene: Sve stvari stoje združene, Samo su duše samotne. SUNCOKRETI U tužnom oku suncokreta, Što nemo prati
SLUTNjE Taj zamor bez sna i bez pomoći, Bez želje za pir i za lovore: U ove moje gorke ponoći Sve slutnje dođu da progovore.
PUSTINjA Divovi sunca, kao vetri, Prolaze ovud s neba vrućeg, I minu gorke reči dve-tri Proroka negde vapijućeg. Noć ovud svugde smrću zaspe; Ali već jutrom, dan bez glasa Sve ljubičice
A noću nebu zavihori, Kad zna da bolno sve zanemlje — I zvezdama po svu noć zbori Gorke samoće ove zemlje. VETAR Prenu se kao ptić u džbunu Plašljivi prvi dah i struja; No tek što siđe brdo, grunu, I
Kad daleko beše gost od Radovišta, Za prvom trpezom, sam u svome skupu, Dve mu gorke suze padoše u kupu. VLADIČICA Ovde leži Despa, vladičica, žena Vojvode Dragoša... žive dvaest leta...
Afrika
Malo dalje trgovac, na ulici sedeći u prašini, prodaje nekoliko svetih narkotičnih plodova uvek iste gorke i odratne kole. Rasteruje metlicom mušice sa svoje ranjave ruke.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
To je bio za sve serbske oficire u Beču, grom iz vedrog neba. Gorke suze, i ogorčene psovke, gutale su se, među Srbima, za Bestuševim.
Teodosije - ŽITIJA
njegova i odstupila od, njega i pristupila mlađem bratu njegovu Vladislavu, te među braćom nastade mržnja i gonjenje zbog gorke slave kraljevstva.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
groblja gde svaka parcela pod konac stoji ko vojska u četi, za vojnika koga kraj druma sahrane bez sebarske zapevke gorke, daleko od rodnog potoka i sela; za izginule u svetu povorke odnekud iz Leđena, iz Carigrada, kojima se majka i danas
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
uzdisaj«, »slatki poljubac«, »čarobni snovi«, »gusle javorove«, »kosti prađedovske«, »rane kosovske«, »tija nojca«, »gorke suze«.
ličnosti su obeležene sa vrlo mnogo reljefa, situacije su vrlo pravilno izvedene, a i u svemu ima toliko satire, gorke i osvetničke satire, da Jazavac pred sudom ide u najbolje satire političke i socijalne književnosti.
Milićević, Vuk - Bespuće
I ono malo vremena što joj je preostajalo, ona razdijeli u hiljade i hiljade trenutaka, punih nategnutog očekivanja, gorke zebnje i slatke nade da će se to sve svršiti onako kako ona želi, da će njezinu sreću povećati jedna kazana riječ u
Radičević, Branko - PESME
malo jade snimim: Ja imadoh brata rođenoga, Rođenoga brata jedinoga, Crna zemlja meneka ga uze, Ja za njime prolih gorke suze, Al' sve zaman — ništa ne pomogoh, Iz groba ga podići ne mogoh.
Teški jadi srce dovatiše, Jadno srce suzama obliše: „Danci moji, slatki li mi biste! Ao suze moje, gorke li ste!“ Sunce sede, danka nema više, Puste tmine zemlju ogrliše; Nebo vedro, a sjajne zvezdice Divno dole uprle s
neba mu pane, Ako neće baš ni onda mene, Neka mač mi u srce okrene, Barem ću se, tužna, s mile ruke Oprostiti ove gorke muke.“ Ali, pobre, ajdemo iz grada, Da vidimo šta je drugde sada. Mrak i gora... Put se tud veruga...
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Sanjamo li i ti i ja? Od nezgode, tebi ponoć - meni podne. Plitke rake. Truo mozak piju svrake. Crne, gorke, u osmici tri četvorke. Gde su braća? Jedan pije - drugi plaća. Ko su gazde? Puca tikva, moj Gorazde!
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Usta su mi takođe puna sveže i gorke vlage. Kao kakva poluakvatična životinja jezik ushićeno diše u ovoj svežini. Preda mnom se širi jezero osvetljeno
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Svetlost se gasi na rukama gospi i dlanovi na gorke mirišu trave; blagoslov pada u prazno. Na bedeme su svi otišli da vide kako rastu opsadne kule i nebeski ratnici
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
šaputaše ona, lijući suze na tu gustu crnu kao gak kosu što se nemarno razbacala po njenim usahnulim grudima. Gorke su i teške ove suze jadovanke, ali je uticaj njihov blagotvoran: zaleđeno, okamenjeno srce počinje se kraviti, jer ga
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Jedine drage pred kojom klečim, jer na njoj ne mogu ni moje bludne gorke oči nevesele da ostave traga. ŠALA Još sam ja veseo mada se nećeš udati za mene.
I ovde, bez boje tajne, ni jedne voćke nema, nebesne one boje, gorke i beskrajne. A kad razgrnem doline, rukama obema, i, otkrijem dna bezdana, srebrna i bela, na dnu je, opet, žalost,
Sad, zdam da je sve u vezi, i da pokret milošte moje ruke napuni vodom gorke potoke. Kao što, kad rubovi dolina, uveče, zadrhte od dodira nebesa, koja se spuštaju nad njih, to prospe po meni
I tako bez snage vladamo svetom, u jeseni blage. Pomešali smo ljubav i oblake, a sudbu našu sa lišćem i biljem. Gorke zakone u osmehe tužne i lake, što sve kidaju strašću i miljem. I tako bez nade mesto u nas verujemo u šume mlade.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
da ne budu svi zajedno jednako?... Kako će to biti?... I potekoše mu niz obraščiće vrele suze, — vesnici prve gorke tuge, koja polako obavijaše njegovo bezazleno nevino srde... Jadniče mali! Ovo su ti samo prvi jadi...
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Hladnija od Severnog pola. Cvokotale su od prehlade stvari, I slike, na zidu, lile gorke suze, Drhtao je astal, dok orman stari Raširivši krila, govoriti uze: „Ovo se više izdržati ne može!
Pandurović, Sima - PESME
Pa baš tad, kad za nas nema sreće preče No da nam, k’o potok iz prastare šume, Suza teške, gorke istine potèče, — Nit nam kogod pljeska, niti nas razume.
Nosio je sobom čast gorke sudbine, Tragičnu budućnost što sja kao varka, Dušu koju beli ideali krile, Ponos čistog srca za koji se gine I, u
ZA STOLOM Odviše smo bili radosni i tužni, Odveć smelih misli gajili i brali Sve plodove gorke kad su ideali Postali stvarnost v oblici ružni.
kraju Prošlosti kojom padaju sad tame, Prošlosti drage, ostavljene, same, Zasute bolom u raskošnom maju, Dok dani gorke sudbine joj traju?
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Evo, braćo, s hiljadu hiljada ovakih bas[a]na puna su žitija svetih. Ovo sam verovao i nad ovim sam gorke suze prolivao. Glupi i najsujeverniji egipetski derviši bi li mogli smešniju i luđu basnu izmisliti?
dražim i milijim, toliko većeg sožaljenija dostojnijim zemljama, Serbijom, Bosnom i [H]ercegovinom, uzdisao sam i često gorke prolivao suze, sam s sobom govoreći: „Kad će u onim prekrasnim zemljama ovaka učilišta biti?
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
bosiljak; Jer kad grane pravo premaleće, Iz ruže će poniknut’ ostruga, Iz bosiljka pelen procvatiti: Pelen će vam gorke suze mamit’, A ostruga srce razdirati, Što mi niste zavet ispunili! V.
Popa, Vasko - KORA
rukama ovim Lišenim lišća da se grlimo Ginu nam karanfili sa usana Ginu nam u vrelome pesku 11 Kuće su izvrnule Gorke džepove soba Da ih vihor pretraži Duž naših rebara Ulične svetiljke Svlače haljine krvave Dva smo lista novina Surovo
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Ej-haj!... — uzdahnu on posle neke teške i gorke misli. San stade da ih obuzima oboje, i oni zaspaše. Pred zoru, kad stadoše zvezde jedna po jedna da se gase i neko
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Dok god bude srpskih sina đakâ, Školom đaka a borbom junaka, Vidaće se mnoge rane gorke Uspomenom srpske dobrotvorke. »Starmali« 1883.
Pa baš nek’ je puno šale I slatke i gorke — Bez poziva na pretplatu Možeš plašit’ čvorke. Može biti vic do vica (Što već ređe biva) — Bez poziva na
Miljković, Branko - PESME
III Noć to su zvezde. Iz moje zaspale glave izleće ptica. Između dve gorke dubine jedna ptica. I rt dobre nade. O mrtav da sam. Al ne pomažu kletve.
Izvod iz čudesne basne sna. Gorke obale na kojima neumešni stojimo okrenuti svome početku grešni zbog gubitka vida kada svetlost zgasne.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Malo dalje trgovac, na ulici sedeći u prašini, prodaje nekoliko svetih narkotičnih plodova uvek iste gorke i odratne kole. Rasteruje metlicom mušice sa svoje ranjave ruke.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
tanka kožica U blagom mleku hrane tražila, Pregorela bi dojke obadve, Na svoje grudi zlobno sipajuć Otrovnog bilja gorke sokove, Na taki način da te umori, Da vikne posle tugom lažljivom: „Oh, kuku mene, sêdi vojvodo!
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Viš, ja nisam nikad plakô, Ja sam gutô suze svoje, — Gorke suze, bujna reka, Potopiće nas oboje. Ne daj meni svoje ruke, — Malena si, nevina si...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ah, na žalost gorku mi ostah ja bez slavi! Morala sam već poći ja k različnim carem, gorke suze lijući mećem se u jarem. Svi se meni rugaju i hulu svi kažu: „Eto naša robinja!“ — a breme nalažu.
Tvoji su mi prsti Rane gorke dali, Ljubve rane, živog Mene da ugušu. Tvoje stope lake Brže neg’ vilovne Ljubičice, ruže Za kojima niču, Gdigod
U zatvor steran, osećao nisi Tavnice tugu i zled, Sve gorke, nestašne obide sveta Nisu ti mutile jed. Kad drugi svoje nesreću kuće, Dece oplakuje sram, Ti si bez svake skorbi
oskvernjena device, braka; Obraz i zakon, i crkva i sveci pogaženi javno: Sve je propištalo livajuć suze u nevolji gorke.
Oblak se vije, Sunce se krije Serbiji. S Deligrada, Negotina i Kladova tutnji, A Morava predaje se gorke sudbe slutnji; Već i Petki javljaju se silna groma glasi, Beogradu udaraju grozna roka časi.
pošten čovek nevino ne strada Nit’ paklena mu zavist vrednost kosi, Al’ dobrodetelj kad se mzdi nada, Pa ucviljena gorke suze rosi, — Ah’ onda! — to ju teši, to je znato Da kovano jošt lepše sjaje zlato.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
“ Ta vest bi stegla srce žalosno, Zaledila bi gorke rečice Što se na tužnu duše svečanost U tavan oltar srca slivaju...
KAP. ĐURAŠKO: Svetlosti! Ne vređaj zemlju, Ne lij u srce svog ljubavnika Kapljice gorke crne očaje — Da šta sam ja? JELISAVETA: Crnogorac! KAP. ĐURAŠKO: To jesam!
Od kurjaka te ište lisica... ŠULOVIĆ: Moli, gospođo! Kaži slobodno, Glasića svoga slašću medenom Zasladi gorke zbilje opore, Koje na sebi nosi istina; Poslušaće te, kaži sve: Da nije prava imô goniti Stoleća tužnog sedu
U oku mi je Nevolje gorke čemer i jad. Na čelu bolja, očaja, glad... (Glasno.) Đeco, ogrijte mi se — kodža i studi još, a hladan vjetar puše i
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
(Vići.) Deder da ga čujemo, šta kaže protivu zatvora? VIĆA (čita): „U jednu čašu vruće vode metni kašiku gorke soli, rastvori to, ispij i šetaj malo zatim”. KAPETAN (razočaran): Pa ovo je ono... zbog stomaka...
Nastasijević, Momčilo - PESME
RADOSNO OPELO 1 Čemera čemer mi grlu saćem što med — zagorčaj, zagorčaj sve dublje. Iz gorke rane dubini provrem u vrelo. Potonje u pogreb sebi upalim zublje, radosno zapojem opelo.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Pravi lekove. To je jedan nepoverljiv čovek, Prohore. Nikad ga nisi zavoleo. To je jedan sumnjičav čovek. Čemu gorke travke i suvi prah ako već veruje? Zato ti i kažem: To je sumnjičav čovek. I Matija.
bolesnika koji se snuždenog lica jadao, stisnuo očne kapke, nabrao kožu na nosu, između obrva bi mu se pojavile dve gorke uspravne bore kao da trpi neku nesnošljivu muku.
Ilić, Vojislav J. - PESME
1890. U SPOMENICU PRIJATELjU J. M. M. H. U času radosti slatke, il' gorke žalosti svoje, Kad duša tvoja strepi, kô burom dirnut cvet, Ukrasi gordošću sebe.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Sati više ne kucaju; niko se više ne zove svojim ličnim imenom; lebdi se u atmosferi gorke slasti poezije; u atmosferi po kojoj lepršaju i beli anđeli života i crni anđeli smrti.
Nema dovoljno sreće ni mesta za njih! Razboli ih, umori ih, uvuci se u njih kako znaš, ali ih zbriši!... — Ove gorke, očajne, crne reči govorio je Branko, kao u bunilu, ležeći u stražari železničara na stanici varošice.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Pa dabome da je mrtav! Jasno je vidio sebe mrtvog na nekoj zelenoj poljani, a Lunja se nagnula nad njim pa samo gorke suze roni, jer zna da se Stric više nikad neće dići ni progovoriti.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
INOROG Taj, što se zver indijski zove inorog, rog mu je lekovit. Takvu u sebi svoju silu ima, te od gorke vode slatku čini. Tamo, među morami, po arapskomu vilajetu, imadu zločeste i gorke vode i nisu za piće.
Takvu u sebi svoju silu ima, te od gorke vode slatku čini. Tamo, među morami, po arapskomu vilajetu, imadu zločeste i gorke vode i nisu za piće. Skupe se gde na koju vodu šumska žedna zverad, — piti ne mogu; valja im čekati dok ne dođe inorog.
I sami ne znamo kako se živi.« Ih, kad začu car taj glas, dor poplavetni od srdinje gorke. I posla za apostola svoje ljude, te ga dovedoše onamo pred njega i zapita ga: »No, reče mu, što učini?
Turma im u nos za to i sklizav utrenik! Ne s očima nego s pameću! Na slatko zapajan, okusi i gorke žuči; šmrkni i čemerike! Dokle jednim ne smrkne, drugim ne može osvanuti.