Jakšić, Đura - PROZA
— Hristos, spasitelj ljudi, naroda i vekova, ove je strasne sedmice ispio gorku čašu da svojom krvlju u krv sviju naroda i sviju vekova ulije amanet: jednakosti, bratstva i slobode.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Oh, kajmeno Janja, kaka isterna, kaka isterna!³³ KATICA: Slatki papa! JANjA: Ne mi govori slatku papu, mi govori gorku papu, mi govori nestrećnu papu, mi govori papu što ći da ti uvati groznicu; papu, što ćiš da propadniš; tako ja, kako
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
U mraku, katkad, kad se valjda sete da su mati i kći, priznaju jedna drugoj gorku istinu. Život njihov, na izgled toliko je lak i prijatan, ali je pun pritvorstva i prolazi u jadu koji se krije.
Stoji pred njom, kojoj, da ga puste, beše toliko molio. Kraj svega toga što su njegova rumena usta imala neku gorku crtu, a slepoočnice počele da sede, carica je morala da primeti, koliko je mlad.
Radičević, Branko - PESME
mome lepe, Triput lepše bile, Oko moga bela grla Ali, pobro, pre ti pesmu Ja obeća jednu, Pesmu trpku i kiselu, Gorku pa i mednu. I tako mi nausnice, Prevarit te neću, Sedi tuna pa oslušni, Eto započeću.
Al' jedanput danak svanu, A on sina nađe ladna: „Pa zar i tu gorku ranu? Moga jada smrti glādna!“ Grdni jad je njega stiskô, Zamuti se njemu oko, Glavu nosi odsad nisko Ranjen otac
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Pa ipak ...ipak hrabro, s prijegorom, gutam ovu gorku kap svoga prvog, dječjeg, raspeća: pored mene je ovaj smjeli, nevezani, koji sve hoće i sve može, njegova je ruka na
Lalić, Ivan V. - PISMO
Stojte, galije carske! I vi gliseri bučni Vozite s pola gasa. Misao jednu gorku hoću da razobručim, Makar u pola glasa. Sahranjeni tu su nekadašnji venci I prolazna radost celog jednog roda...
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
IV Po puklom sluhu još mi cvile čavli. šupljinom zjapi rana mi pod rebrom. O Pelen-zvezdo, gorku krv mi spali: s krvnikom ja sam kao majka s čedom a Službu čeka moje zvono gluho da makar jednom bruj mi takne uho!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Ko noću traži po šumi mečku, umesto mozga taj ima zvečku.“ Opet se hrabri oglasi dečko: „Počuj istinu gorku, priđeš li bliže, trapava mečko, videćeš strašnu Borku. To ti je, bato, oklopnik velik, odozgo drvo, odozdo čelik.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Probudi se i nastavlja na javi takve iste pokrete, ali ga žigne ljuti bol, i on odmah saznaje svoju gorku nevolju: nema više zdravlja, ni veselja... postao je razvalina, ruševina koja trune, senka...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ogromni proplanci, i polja što se završavaju pred nebom, pričali su mi gorku istinu, da je ono što je za jedne san bilo za druge java.
Rakić, Milan - PESME
smelo Da dragoj Heri reč tek jednu reče, I vidi usta, i oči, i čelo, I ja bih brda prešao i reke, I popio bih mnogu gorku čašu, Snoseći mirno udar sudbe preke, Za slatku ljubav i miloštu vašu. No našto Grci? Mir pepelu njinom!
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
mi puta drhtaše grudi, Mnogo mi srca cepaše ljudi; Mnogo sam kaj'o, mnogo grešio, I hladnom smrću sebe tešio; Mnogu sam gorku čašu popio, Mnogi sam komad suzom topio. O majko, majko! o mila seni!
I svršeno je! Ti si sada žena Prosta ti bila moja ljubav živa! Ja neću kleti ni njega ni tebe, Ni gorku sudbu što sam tebe sreo; Ja neću kleti čak ni samog sebe, Jer ja bih time svoju ljubav kleo. I našto kletve!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
muka, i kap rođeno mesto, koje sam mrzeo, ne osećah ni toliko koliko zemlju u kojoj sam onu nezaboravljenu i toliko gorku bol svoga preteškog robovanja doživeo.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Ali sada, kada mi je Idvor smanjio napetost za nekoliko oktava, progutao sam gorku pilulu bez i najmanjeg traga neraspoloženja.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Oj, Petefi, retki stvore, Gladovô si za života, (Tvoja nije to sramota). Ti si tako vešto znao Naslikati sliku gorku, Kako j’ duši kad s nepravde Um poludi; To je bilo proročanstvo Ovih naših dana hudi’. Oj, Petefi, retki stvore..
On će primit’ trnov venac Zarad misli svoje svete, On će ispit’ gorku čašu — Da se gresi Boga sete. Videćeš ga na Golgoti Kako mirno, svesno pati, I sa krsta, u mukama Nov će život
Miljković, Branko - PESME
muzika svira Osobino praha i kremena Oproštaj sna iza temena Kada me pokojem dirala To vreme uzme i ostavi Tu gorku šumu da se plavi Usred večnosti na domaku Nestvarnosti ptici i oblaku Prahptico sunčevog uroka Skok od pepela i
Ta mesta nemaju svoja sunca. Pod zemljom to oblik sna moga spremaju. SONET To su reči uvek iste koje kasne gorku ljubav i svet.
Krakov, Stanislav - KRILA
Na kolenima je držao laktove. Pogled mu je mutan. Zabrinut je. Juče je mnogo jeo lojave ovčetine. Sada je uzeo gorku so, i ona ga je mučila po stomaku. Neko je kazao da svako neraspoloženje i briga dolazi od rđave stolice.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ah, na žalost gorku mi ostah ja bez slavi! Morala sam već poći ja k različnim carem, gorke suze lijući mećem se u jarem.
bijut, Skrežeščut zubami, Vlasi na meč vijut, Toptajut nogami: Čada rashiščajut, Marsu ljutu dajut Na žalost mnje gorku.
Jakšić, Đura - PESME
puta drhtaše grudi, Mnogo mi srca cepaše ljudi; Mnogo sam kajô, mnogo grešio I hladnom smrću sebe tešio; Mnogu sam gorku čašu popio, Mnogi sam komad suzom topio... O, majko, majko! O, mila seni!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Simonida i ja, osetila sam to u trenutku, živele smo, istu gorku sudbinu. Umesto urnebesnog veselja, koje sam očekivala, svadbom je vladala neka usiljenost, kruta i neprijatna.
Makarije se uzvrpoljio. Nije hteo ili nije mogao da sakrije svoj prezir prema Nikanoru. Možda prezir, a možda samo gorku, čemernu ojađenost jednog istrošenog čoveka koji vidi kako njegovo vreme nepovratno ističe, suviše naviknutog na
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
svoje gospodske domove, da ne sačekaju drugo osvojenje Carigrada, ali je Meletius IV odlučio da ovde ostane i ispije gorku čašu do dna.