Teodosije - ŽITIJA
A sada, živa, sasvim i konačno zlo pogiboh. Teško meni, jadnici, šta da radim, kamo da se denem! Goro božija sveta, molim da smrt u tebi nađem.
Radičević, Branko - PESME
milina: „Oj sunašce što razgoniš Puste noći silne tame, Oj ti nebo štono roniš Rosne svoje suze na me, Oj ti goro štono gajiš Mile pesme, mile tice, Oj livado što se sjajiš Puna rose i travice — Dolo, stado, janjci dragi,
nebo kao živi plamen, Plamti nebo, a plamti i kamen, Plamti izvor i ponosna reka — Zaigra se srce u meneka: Reko, goro, nebo puno žara, Oj večeri, de je tebi para!
Crna Goro, ponosito stenje, Krune srpske ti drago kamenje, Uspomeno prebeloga danka, Kog se seća Srbin kâno sanka! Kada glednem
Crna Goro, gnezdo sokolova! Da tvrde su ponosne ti stene, Čeda tvoja tvrđa nego stene, Stena stenu goni do nebesa, Tvoja slav
Zbogom goro, zbogom stene gole, Zbogom čudo krasno i suviše, Šta ću jošte da tumaram dole, Te krasote već ne nađo više!
Zoro bela, sunce ogrejano, Lisna goro, polje obasjano, Cveće milo, roso, bistro vrelo, Pa ti jošte, moje čedo belo — Ko da gledne čarne oči tvoje Pa u
Srbi, bježe, osluškuju, Čuju puške, čuju jalakanje, Pogleduju nebu ka istoku, Pogleduju onoj gori čarnoj: „Bliže, goro, noći ne upuštaj, Ne daj maha zori ni vidjelu!
okoline, Baca vrulu od miline, Ode pevat tanko, glasno: „Jao nebo, al' si krasno, Jao reko, brdo, dolo, Jao goro naokolo; Jošte jedno čedo, jao, Pa bi ovde i ostao!
Ustaj, pirni, ne počasi časa — Pa Turčinu ni traga, ni glasa! Crna Goro, kami na kamenu! Kami, kami krvavome dinu, Da posuknu niz klanac i stenu!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
okrećući glavu od ostalih, kao bojeći se da ovi to ne opaze, gledajući u tavanice, više sebe, pođe vratima i zapeva: Goro le, goro zelena, Dosta sam po te odija. I iziđe s devojkama u drugu sobu.
glavu od ostalih, kao bojeći se da ovi to ne opaze, gledajući u tavanice, više sebe, pođe vratima i zapeva: Goro le, goro zelena, Dosta sam po te odija. I iziđe s devojkama u drugu sobu.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
U njoj poju tri anđela, Oni poju rajsku pesmu. Otud ide božja majka: “Stan’te, ljudi, stante deco, Stani goro, stani vodo, Da slušamo rajsku pesmu, De gu poju tri anđela!
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
O Stambole, zemaljsko veselje, kupo meda, goro od šećera, banjo slatka ljudskoga života, đe se vile u šerbet kupaju; o Stambole, svečeva palato, istočniče sile i
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
zoro bela, sunce ogrejano, Lisna goro, polje obasjano, Cveće milo, roso, bistro vrelo, Pa ti jošte, moje čedo belo! Ko da gledne čarne oči tvoje, Pa u srcu
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Gde si, lisnata zelena goro ! Kamo te, vrelo i toplo sunce!... Hajduk vas se zaželeo!... XXIII Proleće je; svetlo, veselo, živo proleće...
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
koja se o uskršnjem prazniku pevala u kolu na saborima ispred kosovskih manastira, pa i ispred same Gračanice: Oj goro, goro zelena! U gori drvo visoko, Na drvu lisja široki, Po listom cveće crveno, Na cveće pčelke popale.
se o uskršnjem prazniku pevala u kolu na saborima ispred kosovskih manastira, pa i ispred same Gračanice: Oj goro, goro zelena! U gori drvo visoko, Na drvu lisja široki, Po listom cveće crveno, Na cveće pčelke popale.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Dugo usta neće moći Da se rastanu, A u to će i dva dana Da se sastanu. — Goro, goro, dolina vas Zalud rastavlja; Dane, dane, noć vas deli, Ljubav sastavlja!
Dugo usta neće moći Da se rastanu, A u to će i dva dana Da se sastanu. — Goro, goro, dolina vas Zalud rastavlja; Dane, dane, noć vas deli, Ljubav sastavlja!
Budi java tvojih snova Od tvojih sinova! SPASENA JE Eh, raduj se, Crna Goro, Ti što za strah nisi znala, Sad si strepom zadrhtala, — Al’ je dobar Bog. Iz straha ti radost niče.
Miljković, Branko - PESME
s njima različit od onoga što ću reći VII Zelengoro hoću da izgovorim tvoje ime zelengoro začeta u trbuhu vetra zelena goro neba i zvezdo moje krvi strane sveta su se otimale za njihovu smrt koja je bila početak a ne kraj putevi su ih
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
XVI Listaj, goro, listala Tužnima rad leka! Blistaj, zoro, blistala Ovako doveka! Šapći, luže tihani, Miri, lipo, miri, A lahore
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
aprila 1829. u okolini Ljubljane (Šmartno pod šmarno goro), studirao pravo u Beču, gde je umro 2. septembra 1855, od kolere; pisao je pesme za omladinu, kao i rodoljubive, a
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
ga drži i okreće, a drugom udara drškom od noža ili od britve po njemu, i tom prilikom govori kao da pjeva: ,Kisni, goro, potkisni, Svi ti konji korisni, Majka ti je jalova, Okotila blavora I pletena đavola, Đavo babu valja...
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
RADIČEVIĆ Oj sunašce, što razgoniš, Puste noći silne tame, Oj ti nebo, što no roniš Rosne svoje suze na me, Oj ti goro, što no gajiš Mile pesme, mile tice, Oj livado, što se sjajiš, Puna rose i travice- Dolo, stado, janjci dragi, Vrulo,
goru kiti, Miris-cveće polje šara, A u lugu sirotašce Tihu goru razgovara: „I ti imaš majke svoje, Goro čarna, goro mila! Pa te tvoja dobra majka Danas lepo opremila.
goru kiti, Miris-cveće polje šara, A u lugu sirotašce Tihu goru razgovara: „I ti imaš majke svoje, Goro čarna, goro mila! Pa te tvoja dobra majka Danas lepo opremila.
Petrović, Rastko - PESME
IZ KOVNICE IZAŠAV O šumo, goro, zagrlim li te jutros breza mirisnih Bi stid me veka o kome priču usnih: Da otac je hladno pogubio svoga sina, Pa u
O šumo, goro, napijem li se žedan vina zalutalog oblaka Opet me stid je nekog dvanaestoga veka. Snim: bogumile gone usana žeđju
Šantić, Aleksa - PESME
Miriši, ropo, mirisom zdravim! Pokri' me, nebo, pokrovom plavim! 1908. U RANIM ČASOVIMA Primi, me goro, u tihu samoću. Ovdje, pod krovom topole ti svježe, Umornu srcu ja napitka hoću. Prsi mi davno bol studeni reže...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Radivoje (u pesmi Starina Novak i deli–Radivoje) upotrebljava je da bi obavestio Novaka o svome položaju: Bog t' ubio, goro Romanijo! Ne raniš li u sebe sokola?
Ode pjevat deli-Radivoje: „Bog t̓ ubio, goro Romanijo! Ne raniš li u sebe sokola? Prolećeše jato golubova i pred njima tica golovrane, provedoše bijela labuda i
Još nariče Milić barjaktare: „Čarna goro, ne budi joj strašna! Crna zemljo, ne budi joj teška! Vita jelo, pusti širom grane, načini mi zaručnici lada!