Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
slične erskim sreće se u Hercegovini, naročito u okolini Bileće, Gacka i Nevesinja, u Zagorju (oko Kalinovika) kao i u gornjoj Bosni, naročito južno od Sarajeva, u oblasti velikih karsnih polja u zapadnoj Bosni, u slivovima Vrbasa i Rame, uopšte
toga doba naročito njihovu dinarsku kuću brvnaru počinje zamenjivati kuća alpijskog tipa, slična kućama u Salcburgu i u gornjoj Austriji. Pažljivom posmatraču padaju u oči i drugi uticaji civilizacije koji su došli iz austrijskih pokrajina.
Na Bistri i Gornjoj reci su se sačuvala mnoga aromunska imena, kao Mavrovo, Ničpur, Petilep, Mališor itd. Druga su takva grupa Mijaci u
Najjače su i najbolje očuvana u kosovsko-metohijskom varijetetu; zatim na gornjoj Moravi (oko Gnjilana), pa u okolini Niša i Vranja i u skopskoj oblasti; na istoku od Skoplja prema Kratovu, na zapadu
Iz poslednje dve oblasti su oni „ljuti Pećanci“ kojih ima raseljenih i nastanjenih po Gornjoj Toplici i po Kosanici, u slivu Južne Morave.
Usled ovakvih otmica stočarstvo je bivalo sve teže i Rekanci su ga sve više i više napuštali i odavali se pečalbi. U Gornjoj reci osobito pada u oči s jedne strane neprijateljstvo pravoslavnog arbanaškog stanovništva prema zakorapskim
Prevlađuju smeđi, ali ima u gornjoj Moravi i crnomanjastih, a tako i u selu Ropotevu u Izmorniku. Plavi su ređi od crnomanjastih.
Oblast je osuta mnogobrojnim, mahom malim selima. Niz od sela je na gornjoj ivici terase, gde se ona sučeljava sa pomenutim planinama. Na takvoj gornjoj ivici je i varoš Debar.
Niz od sela je na gornjoj ivici terase, gde se ona sučeljava sa pomenutim planinama. Na takvoj gornjoj ivici je i varoš Debar.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
lenger, ital. l’ancora, fr. l’ancre) — sidro, kotva lendler (nem. Ländler) — popularna igra u Gornjoj Austriji, u 3/8 ili 3/4 takta lese — vrsta igre libe muter (nem. Liebe Mutter) draga majko!
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
sad poslednji, u zaštitnici, i dođoše iznemogli i bolesni do Šerdinga, na Dunav, gde su saznali da će zimovati u Gornjoj Falačkoj, i gde dočuše da su poumirali mnogi od kumova, ujaka, stričeva, i u drugoj vojsci, u Češkoj, u logorima kneza
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
²⁴ To isto čine i nerotkinje u drugim krajevima: na primer, u Gornjoj Pčinji ove žene dolaze na Vražji kamen — tu se provlače kroz šupalj kamen, ostavljajući na njemu neki prilog (vunu, čarape
U gornjoj Hercegovini to isto čini kum sa muškim detetom kada uveče svodi mladence. Na Kosovu, da bi se „stalo na put“ rađanju dev
Porodilji se u gornjoj Krajini donese prazna kolevka, a ona stavi u nju onoliko slamki koliko godina želi da ne rađa. U istom ovom kraju
U gornjoj Krajini, na primer, kada mlada ide sa venčanja, ako želi da ne rađa nikako, ona zaključa katanac, pa kada naiđe na neku v
Frejzer navodi da je na Sumatri trudnoj ženi zabranjeno da stoji na vratima ili na gornjoj prečagi kućnih lestvica, s obzirom da bi tako moglo i novorođenče zastati i usporiti tok porođaja.
Prilikom krštenja dete treba da plače da bi živelo dugo, veruju na Timoku. Slično verovanje postoji i u gornjoj Krajini, gde se kaže: „Dijete koje plače na krštenju, ostaće živo; a koje ne plače neće živeti.
¹⁴⁸ Kao dobro zaštitno sredstvo od veštica u gornjoj Krajini koristi se venčić od bršljana koji se nosi u nedrima. Veštica zazire i od ovih biljaka: vatrene trave, lovora,
U gornjoj Krajini veruje se da ne valja da se porodilja kupa, „jer ako kane samo kap njene varenike u vodu, onda bi joj mogla lako s
Dok je žena u babinama, ne sme ništa da daje iz svoje ruke drugoj dojilji, jer će joj mleko otići, veruju u gornjoj Krajini. Ako žena koja doji u tuđoj kući makar nešto ne pojede i popije, izgubiće mleko.
U gornjoj Krajini, „kad žena mora odbiti dijete od sise, čara ovako: u onaj dan, u koji je dijete rodila, sjede — uzevši jaje i ž
U gornjoj Krajini detinji zub kvrcnu nečim gvozdenim (najbolje je čelikom) govoreći pri tom: „Oj, zubiću biseriću! kako ovo gvožđe
’ to čine tri put“.¹⁴ U gornjoj Krajini novorođenčetu izmere usta koncem pre prvog dojenja i taj konac zavežu u mrtvi čvor.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Iz vekovne borbe oni izlaze nešto brojno okrnjeni, nestajanjem u malim oazama u gornjoj Ugarskoj, unijaćenjem u Žumberku i iseljavanjem u Rusiju, ali inače u celini verski očuvani, nacionalno krepki,
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
vama, našoj novoj oligarhiji i vašim deviznim računima — nazdravljam vašem tajnom zlatu u Švajcarskoj i javnom u gornjoj vilici, vašim parcelama pored Dunava, vašim šumama, vašim baroknim kvakama, vašim saunama u kojima se znojite, umesto
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Peru Zarića uhapsio gospodin Sekulić što je psovao vlast, Jašu Andrića istukli, ne zna se ko; Peru Mrvića jahali u gornjoj mahali. Kažu, nijedne godine nije bilo tako lepo kao ove. JEVREM: Bože moj, što ti je to kad se narod razbudi!
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
slojevima okeana; danju mnoštvo džinovskih meduza što se javljaju u obliku razno obojenih želatinskih masa i na svojoj gornjoj površini nose po jedan okrugao izraštaj koji im služi kao jedrilo za kretanje po površini mora; te meduze uz svoje
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
sirotinja fučija — manje ili veće bure, u dnu šire nego u vrhu, koje je s obe strane zadniveno — a otvor mu je na gornjoj strani hazna — blago; blagajna, riznica hair — korist hal — stanje, prilika halal — prosto, slobodno, blagosloveno
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
I okrepi me da ga slušam. Zvaše se čiča Mojsil Zlatanović. iz sela Kamenice u Gornjoj Moravi, ispod Novoga Brda. Vrlo je imućan domaćin. Ima divnu svoju zemlju, prikupnjenju i od dedova nasleđenu.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
ocenom pesnikova položaja u savremenoj srpskoj književnosti, i kakvom ocenom njegova talenta završava Vuk svoj Predgovor gornjoj knjizi: „No Luka se...
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
— Ne, — odgovori — nego kad dođe onaj (brat), kaži da ga zovem. — On je, čini mi se, u gornjoj kući. Treba li ti odmah? — Ne. — Ali posle, kao da se predomisli, brzo dodade: — Dobro, zovi ga.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
l. To su ista verovanja kao i u Čajkanovićevom »Rečniku«, sa ponekom drukčijom pojedinošću — kao, na primer, u Gruži i Gornjoj Resavi. Pri bajanju protiv vetrova u Gruži tri česna b. l.
« (SEZ, 58, 1948, 356). U Gornjoj Resavi, »u Židilju, ako umre domaćin, da bi zaustavili umiranje stavljaju u sanduk umrloga onoliko glavica b. l.
U raznim krajevima zapažene su i različne drukčije pojedinosti — kao, na primer, u Gornjoj Pčinji pri zaštićivanju od andra (koje su slične vilama): »Ako ko strada od andra, nema mu leka sem da mu one oproste.
U Leskovačkoj Moravi na Đurđevdan zabadaju se vrbove grančice u njive da bi žito raslo visoko (SEZ, 70, 383), a u Gornjoj Pčinji se zabadaju »da sačuvaju njivu kako od grada tako i od žena vračara (,mađosnica̓) da ne oberu rod« (SEZ, 68,
Radi zaštite u Gornjoj Pčinji ljudi se vrbom i opasuju: »da ih ne bole leđa kad u leto budu žnjeli« (ibіd.). U Leskovačkoj Moravi v.
U Gruži (gde se nove zvanice na slavu pozivaju j., SEZ, 58, 1948, 202, kao što se tada u Gornjoj Resavi j. pozivaju gosti iz drugih sela GEM, 25, 1962, 205) sečenju slavskog kolača prethodi obred s j.
U Gornjoj Resavi (u Panjevcu) mlada na polasku od svoje kuće skida sa kapije venčić od cveća na kome je i j. i spušta u nedra, i č
U Gornjoj Resavi, »kad neko umre pa početku godine, iz kuće iznose sve seme« (verujući da tako otklanjaju opasnost od nerodne godi
na Vavedenje, Veliki četvrtak i Đurđevdan (GEM, 42, 1978, 465). U Gornjoj Resavi (kod Vlaha) »onaj koji je istih godina kao pokojnik« nosi u pogrebnoj povorci okićenu š.
Debelica (bryonіa alba). Upotrebljava se u đurđevdanskim vrečanjima; u gornjoj Pčinji njome se opasuju žene i vedro — »da bi mleko bilo debelo« (SEZ, 68, 1955, 98), a u Leskovačkoj Moravi njome se
na kraju svadbe lomi se kumova pogača, pa pogača staroga svata, koji odlazi poslednji (SEZ, 86, 1974, 431—449); u Gornjoj Resavi, u petak pred venčanje, devojka iz momkova roda mesi ćuteći »gluvu« ili »mutavu« proju (koja se iznosi po
Naročito je opasno i stoga zabranjeno seći tabuirane biljke; one su u svakom kraju određene i poznate: na primer, u Gornjoj Pčinji hrastovi (SEZ, 68, 103), u kotlini između Bitolja i Prilepa neka drveta »kraj crkava, džamija, starih grobova«
Ćipiko, Ivo - Pauci
da je bez krvi; lice nabuhnulo, blijedo kao vosak, i maloprije, kad se nasmija, bijaše opazio da mu fale dva zuba u gornjoj rilici... Ali što mu to sada pada na pamet? Baš sada kada je provalija pred njime! —Pustih li teftera i vjeresije!
Dolje, u donjoj strani sela, čula se vika i oštriji glasovi žalba, koji se primicahu gornjoj strani. Dok najednom neki ugledaše svjetlo fenjera i za njim povorku ljudi. — Gone živinu u japneni dnor!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Izbudiše nas, rekoše da se obučemo i da dođemo u veliku trpezariju u gornjoj kuli. Slutio sam da će se nešto značajno dogoditi kad nas pokreću iz najslađeg sna u gluvo doba noći i kad već ne mogu
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
To beše osobita jedna naprava. Kvadrant kruga, sazidan iz glačanog tesanika, a sa poluprečnikom od deset stopa. Na gornjoj njegovoj površini, koja je ograničavala šupljinu kruga, urezana je bila lučna mera na kojoj se moglo tačno pročitati pod
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Srba je već bio u gornjoj gimnaziji. Dobro je učio ali se nije najbolje vladao. Švaba i odlično uči i odlično se vlada; ali ujedno ističe neku
Podiže se rang Gornjoj Varoši. Brže-bolje, prekoputa, sazida kuću apotekar, i potuče veterinara rekordno. Fasada kuće dva puta duža, pred
matora, luda..” Sirotinja je žilava; a kako i da ne bude, kad na njoj svet stoji. Pantelija je počeo pisati po Gornjoj Varoši pisma i molbe, a Nata, svedavši „apsalutno” na relativno, sašila je nekoliko haljina za odrasle, i čitavu malu
Milina — ni prošlosti, ni budućnosti! Dve starosti, dve svetinje. Posle osam dana brujalo je po Kašikari i Gornjoj Varoši da je popa ispitao drugobračnog Mirka Bajića, i blizu deset godina stariju prvobračnu Nataliju Rajić.