Jakšić, Đura - PROZA
Vi, gospo, beste đon na čizmama vaših gospodara, a gospodari, naravno ne gaze po blatu, oni su po cveću gazili... gazili su sve
bez i najmanje utehe. Znam da ćete reći: „Ne poznaju milosti! Ne osećaju ljubavi!...“ Vi, gospo, grešite! I posle smrti grešite! Ja ljubim! Tu moju tajnu nemojte nijedne noći grobaru pripovedati.
Da l’ joj se još milijuni klanjaju, kao pređašnjih vekova? Da l’ ginu junaci za nju? Oh, gospo, pa nemojte starca lagati, grehota je!... Kažite mu pravo: da je lepša, milija, sjajnija.
Mnogi me ismevaju zbog moje strasti, mrze me... A ja, gospo, samo ljubim, ljubim svim srcem, svom dušom, ljubim moju divotnu devojku, moj svet, moju selenu!...
Može biti, gospo, da biste vi voleli da znate i ime i kolevku moje obožavane ljubavnice? Ja vam njezino ime neću kriti. A zar bih i mogao?
Daj joj, bože, večitoga mira, Jer u tome groblju ima i vampira. Sad, gospo, znate moju tajnu... E, tako je to! Neronu, caru latinskom, za života niko ne smede kazati da je tiran, a posle smrti
Sad, gospo, zbogom, počivajte mirno; moje vas pismo više neće uznemirivati... A i šta ću ja s mrtvima?... Ne bih vas ni danas pote
Obradović, Dositej - BASNE
” „Ne budi ti žao, gospo maco,“ — reče joj papagal — „među mojim i tvojim glasom valja daje kakva nibud raznost | i otličnost, kad tebe niko
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Drago mi je osobito . . . Izvolite se poslužiti . . . — Ovo je moja kći, a ovo su gospodari, — gospo’r Gavra Cerić i gospo’r Ljuba Čekmedžijić iz O., — reče otac. — Drago mi je osobito. — I nama osobito.
Izvolite se poslužiti . . . — Ovo je moja kći, a ovo su gospodari, — gospo’r Gavra Cerić i gospo’r Ljuba Čekmedžijić iz O., — reče otac. — Drago mi je osobito. — I nama osobito. — Izvolite sesti.
Sremac, Stevan - PROZA
— Izvol’te vina, gospo’n-Pajo. I domaćica zvrcnu blago po nosu g. Paju i dosu mu u čašu, a to je valjda bila već petnaesta.
Upravo sam odbio, imam prečega, da idem tamo. — I jeste, vala, i ja bi’ ti isto učinio. — Pa i mi mislimo, gospo’n-Pajo — reče domaćica i primače se bliže gostu. — A, sasvim! — veli polaženik. — E, fala, priko, fala!
— Ćuti, ćuti! — napada ga gospoja Kaja. — Znam te! Svi ste vi muški jednaki... ja, gospo’n-Pajo, je l’ tako? — i lupi ga krišom po ruci. — A ti, Jovo, osobito! »Ispod mire tri đavola vire...
Dođe mi, priko, pa... da se luftbalonom šetam po varoši... A da je bar neka velika suma! — Što ne pijete, gospo’n-Pajo? — reče gospoja Kaja, pa mu nasu čašu, i naže se na polaženika. — U moje zdravlje još niste pili, gospo’n-Pajo.
— reče gospoja Kaja, pa mu nasu čašu, i naže se na polaženika. — U moje zdravlje još niste pili, gospo’n-Pajo. Da se kucamo. A g.
— E, baš ti fala! — Fala, gospo’n-Pajo, a mi ćemo već, što kažu, umeti biti blagodarni za to — reče Kaja nalivajući polaženiku čašu.
mi smo sluge njegovog veličanstva naroda, izvora i utoke; za tvoje je pare sve to sagrađeno, podlogo društvena, a ne za gospo’ske — reče i posadi majstora na mesto na kome on obično seđaše.
Radičević, Branko - PESME
70. Beše zbora i od sreće, Ona zače, on pridade: „Kud će, gospo, kud će veće Nego vaša, s neba pade: Lepi, zdravi, tako mladi, A sveg dosta što ste radi.“ 71.
“ — U to momče stiže. 126. Međ nju stade i međ milu. „Molim, gospo, tako nete!“ Ali gospa i na silu Ćaše ćerci i polete: Dvaputa se gnjevna stište, Dvaputa je on otište. 127.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
JUSUF: Smiri se, gospo. Hajde, smiri se. Sećaš li se: „Neka je selam vama zato što ste bili strpljivi”? To si možda zbog ovog časa učila.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— Na! Pa sad! — marš! — Viknu on i ošinu konje tako silno da kola poleteše odbaciv Dimitriju daleko od sebe. — Ne, gospo... o...! — Jeknu Dimitrija padajući. Kola se učas izgubiše, a Dimitrija ostade na putu.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Tako je vojnik ministrov'o dvije tri godine; i jednoga dana reći će caru ovako: — Svijetla kruno, ja neću više ovoga gospo'stva; ja volim opet biti prost vojnik, pa imati svoju slobodu, negoli ovako živjeti.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
„Premlatiću ih!“ — Komandir straže!... Ovam’! — i uđe u šator. Odmah za njim ulete i kaplar. — Izvol’te, gospo’n naredniče! — Je li — dohvati ga narednik za uši. — Gde je točak, gde je točak?... A... Govori... govori!
— Je li — dohvati ga narednik za uši. — Gde je točak, gde je točak?... A... Govori... govori! — Gospo’n naredniče... — Ćut!... O svemu moram ja da vodim računa. Je li?...
— Slušaj: za jezik ću te obesim, ako mi u toku noći ne pronađeš točak. Jesi li razumeo? — Razumem, gospo’n naredniče! — I to onaj isti! — Razumem, gospo’n naredniče! — Odlazi! — Razumem, gospo’n naredniče!
Jesi li razumeo? — Razumem, gospo’n naredniče! — I to onaj isti! — Razumem, gospo’n naredniče! — Odlazi! — Razumem, gospo’n naredniče!
— Razumem, gospo’n naredniče! — I to onaj isti! — Razumem, gospo’n naredniče! — Odlazi! — Razumem, gospo’n naredniče! — Zvecnuše mamuze i kaplar izlete iz šatora, pa se uputi pravo zemunici gde su bili stražari...
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Pogledaše se značajno, pa će tek gospa reći: — Lepa antika iz XIX veka. — Na šta se odnosi vaša napomena, gospo? rekoh joj. — Ta na vaš časovnik iz XIX veka. On je, kao što znamo, u prošlim vekovima bio u velikoj upotrebi.
Najzad je upitah: — Molim vas, gospo, koji je ovo vek? — Dvadeset prvi. — A godina? — 2095-ta. — Ko ste vi i šta ste ovde?
— Šta, gospo? Zar još živi Andra Japanac?! dreknuh ja od čuda i iznenađenja. — Da, gospodine. Živi i živeće još vekovima na sreću
— Gospo, prekidoh je, vi pomenuste da i nema muških gimnazija. Molim vas onda mi objasnite u kojim se zavodima školuju budući p
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Idem, veli, vamiliji mojoj; a vama eto, veli, moja vlas’ i moje gospo’stvo i moj mal, pa se naredite bez advokata kako najbolje znate, veli«.
Rakić, Milan - PESME
NA JEDNOM PRIMERKU ''CYRANO DE BERGERAC'' Da, svi Gaskonjci nisu iz Gáskonje: Ima ih, Gospo, širom celog sveta Što ljube, pišu pesme, jašu konje, — Puna je zemlja gaskonjskih kadeta.
TRI PISMA I VEČITI PUTNIK Ja sam bio stvoren, Gospo, da se rodim, Da živim, i umrem, sve u istoj kući, Da celog života, nikud ne mičući, U istome krugu razgovore vodim,
Sad sam silom ćudi, Gospo, ne znam čije, Na severu mrtvom, gde se mrzne more, Gde nijedna tica propevala nije, Gde prastare šume nikad ne
I u srpskoj duši nikada ne spava Želja da se leži sred rođene grude. No ja, draga Gospo, ja baš slabo marim Da li će mi tuđa zemlja kosti kriti, I, nimalo zanet ubeđenjem starim, Ja znam, ma gde da su, šta će
II Pišem vam, Gospo, iz malene izbe U Ministarstvu inostranih dela, Misleć na ljubav Pirama i Tizbe, Leandra, Here, — što zna zemlja cela.
A uteha je, Gospo, tako retka! Nikada kraja nasleđenu bolu, I moje pismo, veselo s početka, Svršava tužnim akordom u Molu.
Ah, zbogom, Gospo: evo veče pada, Sva raznobojna, mirno teče Sava, I sivomrka nad njom, Mala ada, Ko cvet vodeni nad talasom, spava...
III Sinoć sam, Gospo, pio razna vina, A sve u čast i slatko ime vaše. No svuda beše takva mesečina Da mišljah: pijem nju iz svake čaše.
PESMA (Poslednja objavljena pesma, štampana u ''Srpskom književnom glasniku'' 1929) OPROŠTAJNA PESMA Evo me, Gospo, nakon triest leta Sa proređenom, progrušanom kosom, Ko priviđenje sa drugoga sveta, Na Pegazu olinjalom i bosom.
Neka ih, Gospo. Nama nije krivo. Neka im i to zadovoljstvo damo. I ćutaćemo. Što bih dokaziv̓o? Kada dorastu, kašće ime se samo.
Neka im i to zadovoljstvo damo. I ćutaćemo. Što bih dokaziv̓o? Kada dorastu, kašće ime se samo. No ja bih, draga Gospo, opet hteo Svagdašnju poštu da iskažem vama: U pamćenju mi još je život ceo, Na srcu mi se ne uhvati skrama.
je beda, I nevolja, i muka duhu, niti Što nam sudbina večno zapoveda A prohtevi nam nikad nisu siti, No zaborav je, Gospo, sav i svuda, Zaborav svirep, neumitan, zao.
Pandurović, Sima - PESME
Glavna lica: jedan p e s n i k, jedna ž e n a. — Ah, kakva sreća! I vi ste na balu. — Slučajno, Gospo... Ne zbijate šalu? — Šta vam pada na um! — Što drugome ne bi. — Čast što ste ovde pripisaću sebi. — I treba.
— Dobar stih za mene to je trenut sjajan! – Za pesnika, Gospo, uvek bol potajan. — I mislite?... — Kad se već prilika dala, Možemo tu tezu slobodno obići.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Turčin Eru, te prenese preko ćuprije, a kad ga spusti na onoj strani, onda se Ero stane pipati po njedrima: „Nemam gospo- | daru, ni perpere, Bog i Božja vjera!“ A Turčin: „Kako nemaš, bre, ana seni sitim! Zašto lažeš kurvo?
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Otuda oko podne, kad polazi od ugla Francuske, Gospo– dar Jovan je uvek pomalo uvređen: u ulici koja nosi njegovo ime nema vi drveta, ni travke.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Al' s prozora tvoja majka Gleda, pa se osmehiva, - „Ne smejte se, draga gospo, Tom je vaša ćerka kriva!“ J. Jovanović Zmaj XIV NA NOĆIŠTU Studena me kiša šiba Već vasceli dan; Oj, primi me,
Petković, Vladislav Dis - PESME
1904. POZNANSTVO Milostiva gospo, pardon po šest puta! Suknju malo više drži ruka mala, Pa se žipon vidi i cipela žuta.
Da l' ste s Juga rodom? Kad biste mi rekli, malenkost bi moja: — Kupajte se, gospo, često ladnom vodom. Ali šta mu drago — ja požare volim.
Ali šta mu drago — ja požare volim. — Vatru koji gasi, taj se i opeče; — Sad se klanjam, gospo; videću vas, molim? “Kad stidljiv dan ode i kad dođe veče.” 1904.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Kosovac gleda kad mu Arnautin odvodi jedinicu kćer i kukavički izgovara: „Slatka je, duša, gospo– dine!“... A ovaj Moravac, za koga bi i Pećanin i Kolašinac pomislio da je zaista kaurin i prosjak, zubima drži komad
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Starac gledi iz daleka pa se pokloni: „Pomozi Vam Bog nebeski, gospo boljarko! Sad se valjda želje vaše već umirile.“ — Ali žena, al’ boljarka kâ da ne čuje: Ona posla svojeg muža u
Miljković, Branko - PESME
Gorka pričest sluha u sebi vas krije, Čemerni labudi izlišnosti britke. Usamljenost je niskost. Gospo moja, bije Svako u svom mraku izgubljene bitke.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
A brata moga jesi l’ video? ISAK: O, divna ženo! Da kažem: „Nisam“, ja bih lagao; A: „Video sam“... O, gospo, gospo! Blago onima koji ne vide!... SPASENIJA: Vidô si, dakle, svojim očima Upale oči roba nesrećnog?
A brata moga jesi l’ video? ISAK: O, divna ženo! Da kažem: „Nisam“, ja bih lagao; A: „Video sam“... O, gospo, gospo! Blago onima koji ne vide!... SPASENIJA: Vidô si, dakle, svojim očima Upale oči roba nesrećnog?
Jakšić, Đura - JELISAVETA
JELISAVETA: Šta reče?... Zbilju?... Il’ šalu zbijaš s mojim teretom. LEONARDO: Oprosti, gospo! Glasnik sam samo dužda, oca tvog, A otac ti se bogme ne šali.
Al’ nije đavo — Tvoj dever, gospo, Kanda je uzô mesto njegovo, Te po večnome mraku lutajuć Na otpor sprema ludu svetinu. JELISAVETA: Moj dever?...
Al’ evo, gospo, Iz živih usta reč se raznosi: „Staniša živi, poturčio se, Te s Arslan-pašom i sa Osmanom Tražiti pođe krunu
KAP. ĐURAŠKO: Ne cvili, gospo, nemoj, Svetlosti! Dok su ti ove grudi koštane Nežnosti divne čvrsti oklopi, Mirisne kose t’ dlaku svilenu Ni
ti ove grudi koštane Nežnosti divne čvrsti oklopi, Mirisne kose t’ dlaku svilenu Ni povetarac ne sme taknuti — Ne, gospo, ne sme...
Nastasijević, Momčilo - PESME
Tuđa su deca iz tebe zaplakala. Smiluj se. Truje, ne celi tvoj lek. Silovito me čemerom prostreli. Hudi svoj, gospo, na pesmu proćerdavam vek. Zavapim, al’ izvije se glas.
Tuđa iz tebe bića hoću li voleti? Smiluj se. Truje, ne celi tvoj lek. Silovito me čemerom prostreli. Hudi svoj, gospo, na pesmu proćerdavam vek. BOŽJAK Prebol je. Kuži ova noć. Zemlja mi telo. Hodi on.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Nije rekla: dovedi mi, Marice, onog momčića. Nego: sokolara Andriju, sokola Andriju. Evo, gospo, tvoj mladi junoša, tvoj soko, vitez tvoj, tutnji livadom kao zmaj, u grču je, juri...
Ali kako nejaka ženska ruka da se izbori sa tim žilavim, krakatim čorbuljarem? Raširio noge, ukopao se u stenu. O, gospo moja, da mi je samo za tren jedan da u tvoje oble bele mišice ulijem malo moje snažurde, začas bi taj posrani kaluđer
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Pribrao sam svu odvažnost i prišao joj: — Gospo, da li se vi sećate, jesam li ja koji put vas voleo? — A otkud ću ja to znati?
Kazaću gospođi ceo svoj razgovor sa njenim mužem, ona zaslužuje da prema njoj budem iskren. — Gospo, ja bih imao sa vama nešto da govorim, imao bih mnogo da vam kažem, — otpočeo sam ja uzbuđeno. — Tako? — učini ona.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— E... baš! — Luka se povede, ali ga Isajlo zadrži. — Je li... a... zaš’o sam ja p-pijan? — Zato što imate pare, gospo’n poručnik. I ja bih, ali nemam. — E... kad je tako... na! — Ama hvala, gospo’n poručnik... — Var-varda1...
— Zato što imate pare, gospo’n poručnik. I ja bih, ali nemam. — E... kad je tako... na! — Ama hvala, gospo’n poručnik... — Var-varda1... i fevga2. A... avrio3, da me... probudiš.
avrio3, da me... probudiš. Uvija ga Isajlo kao malo dete i taman da pođe, Luka se pridiže. — Isak... — Izvol’te, gospo’n poručnik! — Čitaj... za me-mene... mo-molitvu... Isajlo se onda prekrsti i najozbiljnije počinje: „Oče naš...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Njoj govori srpski knez Lazare: „Gospo moja, carice Milice, koga bi ti brata najvoljela da t' ostavim u bijelu dvoru?“ „Ostavi mi Boška Jugovića.
“ „Ostavi mi Boška Jugovića.“ Tada reče srpski knez Lazare: „Gospo moja, carice Milice, kada sjutra bijel dan osvane, dan osvane i ograne sunce, i vrata se otvore na gradu, ti išetaj
Zar izdade cara na Kosovu?“ Al' govori sluga Milutine: „Skin' me, gospo, sa konja viteza, umij mene studenom vodicom, i zalij me crvenijem vinom; teške su me rane osvojile“.
Đe pogibe Vuče Brankoviću? Đe pogibe Banović Strahinja?“ Tada sluga poče kazivati: „Svi ostaše, gospo, u Kosovu. Đe pogibe slavni knez Lazare, tu su mloga koplja izlomljena, izlomljena i turska i srpska, ali više srpska
slavni knez Lazare, tu su mloga koplja izlomljena, izlomljena i turska i srpska, ali više srpska nego turska, braneć, gospo, svoga gospodara, gospodara, slavnog knez-Lazara. A Jug ti je, gospo, poginuo u početku, u boju prvome.
A Jug ti je, gospo, poginuo u početku, u boju prvome. Pogibe ti osam Jugovića, đe brat brata izdati ne šćede — dokle gođe jedan
Đe ogreznu krvca do koljena, Tu pogibe Banović Strahinja. Miloš ti je, gospo, poginuo kod Sitnice, kod vode studene, đeno mlogi Turci izginuli: Miloš zgubi turskog car-Murata i Turaka dvanaest
Prokleto mu pleme i koljeno! On izdade cara na Kosovu i odvede dvanaest hiljada, gospo moja, ljutog oklopnika“. 22 SMRT MILOŠA DRAGILOVIĆA (OBILIĆA) Ljepu šetu pošetala Milica Lazarovica, ljubi
Da ga ljubi crni Arapine!“ U to doba i noć omrknula. San usnila gospođa carica, đe joj na snu čoek govorio: „Ima, gospo, u državi vašoj ravno polje široko Kosovo, i grad Prilip u polju Kosovu, u Prilipu Kraljeviću Marko; vale Marka da je
Al̓ govori sluga Milutine: „Oj, boga mi, gospo Anđelija, Jovo tebe čekati ne može, jer je njemu hitna knjiga došla; već ponesi u brašnu kolače, a košulje u bijelu
Što ne biju bubnji i svirale? Što s̓ ne viju alaji barjaci?“ Veli njojzi sluga Milutine: „Draga gospo, majko Anđelija, valjada je gospodar na ručku, pa u zdravlje pije rujno vino i za srećna puta boga moli, zato su mu
dvorom Kumrija robinja, ona njija od zlata bešiku, u bešici dva banova sina; božju joj je pomoć nazivao: „Božja pomoć, gospo banovice!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
« Kako ja taj glas dočuh, sverovah se jer se meni to kazuje. Plačući mi zajaokah i k Bogorodici podviknuh: »Gospo že Bogorodice ne ostavi me!« I so tim glasom izađoh od crkovne priprate hitro idući mi.