Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Senator, sa svoje strane, priznade da bi on možda i pristao da oni idu, ali ne da mati Anina, gospoža Agripina Bogdanovič, koja im traži decu. Da decu vrate u babinu kuću!
Jedino biće koje, uopšte, nije Trifuna slušalo, bila je gospoža Kumrija. Ona je, u svemu, imala mišljenje suprotno Trifunu.
A Trifun je slutio da nije sigurno da će se opet sastati. Kad mu se poslednje dete rodilo, bio je osetio da ga gospoža Kumrija gleda nekim pogledom u kom ima mržnje.
Činilo mu se da ga hiljadu igala bode u oko. A da mu u temenu gromovi pucaju. Gospoža Kumrija slušala ga je, u noći, kako škrguće zubima, i, mada supružnici nisu govorili, ona mu je, ćutke, dodavala
Taj čas je samo njima pripadao. Ni deca nisu puštana roditeljima, kad sednu za kavu. Trifun i gospoža Kumrija hteli su, tako, da, bar jednom dnevno, pripadaju samo jedno drugome, svojoj ljubavi, svojim uspomenama, svojim
Jedinica kapamadžije Grozdina, udala se za tog oficira rado, a jedva je preživela vreme, dok joj je muž bio u ratu. Gospoža Kumrija bila je rođena godine 1720, a te godine, kad se ova priča nastavlja, bila je tek uzela svoju trideset i drugu.
počeše da se kotrljaju, po kući, kao da su pilule iz apoteke mitrovačkih fratara, kojih je i u Rumi, na vašaru, bilo. Gospoža Kumrija plakala je, isprva, mnogo, zato što nema dece, a posle zato što ih ima šestoro, a slutila je da će ih imati
Bile su boje ćilibara, jako okrugle, a oko crnih zenica imale su krugove kao da su krvavi. Gospoža Kumrija stajala je pravo, visokih kukova, isturenih, lepih, grudi, a koračala kao da trči.
te selidbe bile dozvoljene, dok su bile kao neka groznica, koja je obuzela bila sav dištrikt u Pomorišju i Potisju, i gospoža Kumra bila je za taj odlazak, kojekako. Otkad je to, međutim, bilo zabranjeno i opasno, ona je plakala i spominjala decu.
Uverena je da njoj neće odbiti ni jednu molbu. Kad bi to govorila, gospoža Kumrija bi se isprsila, kao da će da zaigra polonezu.
Zlato otvara i ona vrata, koja ni lepe reči, ni suze, ne otvaraju. Sirota gospoža Kumrija, koja se osećala još vrlo mlada, smatrala je da je ta pomisao Trifunova, i Pavlova, da se ide u Rosiju,
Đurđe je imao običaj da kaže: „Igra ta, čim obuče čizmu!“ Još veće iznenađenje bilo je za familiju, kad je gospoža Kumrija, posle petog porođaja, izjavila želju da se i ona javi u školi jahanja, kud i ostale žene oficirske idu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Tog dana, Aranđel Isakovič ponudi bratu svoju kuću u Zemunu i predloži mu da ženu i decu skloni kod njega. Gospoža Dafina bila se preselila u kuću svoga devera.
A što se tiče brbljanja da je ona hroma na levoj nozi, ona im pokaza obe noge spreda i natrag, da vide. Tako se gospoža Dafina Isakovič upoznala sa Zemunom i Zemun sa njom. Nikuda nije izlazila i mnogo je plakala.
Pred Aranđelom Isakovičem gospoža Dafina stajala je često, uzdignutih grudi i ruku, očajno, nad glavom sklopljenih. Pred Aranđelom Isakovičem gospoža
Pred Aranđelom Isakovičem gospoža Dafina nije ni vikala, ni lenjovala, ležeći na ćilimu prostrtom po patosu, niti je pred njim sedela među tim ženama.
Izgledalo je, kao da mu se nikad na ovom svetu neće dati. Htela je, prosto, da je uzme silom. Jer gospoža Dafina, dete čitave jedne lađe pune trgovaca i srebroljubaca, znala je vrlo dobro o čemu se radi. Njoj se nije žurilo.
Za mužem svojim ogromnim i teškim, koga je gospoža Dafina volela nekad neizmerno i koji je sad bio teško oronuo, ostareo mada se katkad još činjaše, na konju, snažan kao
U potpunoj tišini i polumraku, gospoža Dafina bila se približila uz rešetku prozora, pod kojim je neprekidno prolazio šum vode, što je oticala.
Skoro nepomičan, sa ukočenim i prikrivenim pogledom, čekao je da dogori žižak, pa da bude mrak. Gospoža Dafina, na jednoj visokoj stolici, pod kojom su se videle njene snažne noge, u nerandžastim čarapama i zlatnim papučama,
Tako je bilo dovoljno da gospoža Dafina pomisli na prve godine svog braka, pa da se pred njom podignu brda, grane što pupe, široke slavonske doline i
Iza njih, sve je bilo samo jedna nepregledna ravan beskrajnog, prljavog snega. Tako je mislila o mužu gospoža Dafina, iznemogla od plača, umalo ne zaspavši opet. Trzala se tek od studeni što joj se uvlačila u postelju.
ali nijedan nije bio tako tužan i težak, kao taj prvi dan njenog brakolomstva, dan vlažan, hladan, sa sivim nebom. Gospoža Dafina osetila je i pre, nekoliko puta, koliko je žena bedan stvor, igračka, stvar u kući i gledala svoj život sasvim
radošću materi u krilo, ali je isto tako brzo i ostavi, igrajući žmurke među šarenim haljinama što su visile iza peći. Gospoža Dafina ubrzo uvide da nema šta toj deci da govori, niti ima zašto da ih gleda.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
još pisao starim pravopisom i unosio mnoge starinske i tuđe reči protiv kojih će se docnije odsudno boriti (kao: gospoža, primječanije, čuvstvitelan, serdce, serbski, nižajši, rasuždavati, prosvješčenije, vkus, črez, bitije, i tako dalje).
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Nuto moga posla! Za čast i goštenje činim ljude nevesele!” Onda gospoža doma ustane, celuje vladiki desnicu, govoreći: „Milostivi naš i sveti gostu, ne častimo mi vaše preosveštenstvo toliko
Ko bi nas vidio, ne bi rekao da smo tu došli ručati, no smejati se. Kad ovo prestane, veli mi gospoža Livi da me je g[ospodin] L. vesma falio i da je pohvala njegova neložna.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Pri tome su se u sižejnom jezgru našla tri lika u porodičnome trouglu: major Vuk Isakovič, njegova supruga gospoža dafina i brat Vukov, trgovac Aranđel.
objasniti što ga je jednom ugledao i Aranđel Isakovič, i ne u snu kao Vuk, nego u očima trećeg lika - gospože Dafine. Gospoža Dafina je, odmah posle preljube s deverom, pala u postelju, i iz nje se više nije digla.
No on se gasio zajedno sa na smrt bolesnom Dafinom. Na kraju osme glave gospoža Dafina izdiše i, posve raspamećen, Aranđel je tada - zagledavši se dublje u njene oči sa pogledom koji trne - video „dva
u licu ~ Aranđel je žut; Vuk je neposredan, pust i rasipan ~ Aranđel je hladan, proračunat, tvrdica, i tako dalje. Gospoža Dafina, opet, ima udvojen lik: prema Vuku neposredna, strasna i nemoćna, ona je nasuprot tome prema Aranđelu lukava,
da su se golubovi i ranije pojavljivali: jednom kada je prikazivan ulaz u Aranđelovu kuću u Zemunu, kroz koji će proći gospoža Dafina pri useljenju, i drugi put kad su iz studenog Dunava izvukli gotovo onesveslog Aranđela i uneli ga u Dafininu
Ponekad ti opisi daleko sežu duž teksta. Tako, na primer, kada se preselila u kuću svoga devera, gospoža Dafina odmah je izabrala mesto pored prozora, da se tu sita isplače posle muževljevog odlaska na vojnu: „To mesto
se takođe na reci, punoj mulja, sastaje u dalekoj tuđini s glasonošom koji mu saopštava: da je umrla njegova supruga, gospoža Dafina.
Uz to izgleda, bar zasad, da preteže udeo metonimije. Nije, naravno, samo gospoža Dafina svojom senkom i bojom očiju vezana za žutu, mutnu reku ispod sebe i plavo nebo iznad sebe.
Kada bi, recimo, gospoža Dafina prozborila, ona bi svakako morala - ako se želi sačuvati čisto pesnička percepcija njenog oka, jednako kao i
Pa je tako lepa gospoža Dafina, s tragično vaznesenim likom, čak i pred samu smrt zaokupljena svilom i talirom. Ali je zato kod njih izuzetno
315 Verbalizovanje je autoru ostavljeno. Kada se u četvrtoj glavi iza sna trgla posle preljube, gospoža Dafina je - po zakonu psihološkog kontrastiranja - u sećanju ugledala lice Vuka Isakoviča.
Pri tome se gospoža Dafina rado služi svojim telom. I, zanimljivo je, što je napetost veća, u tekstu su ponavljanja sve učestalija.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
— Samo nikom — No, no, molim, gospodične i matrone, gospoža zato ne može da razreši, jer je razgovori vaši smetaju. »Hi! Hi! Hi! mi znamo.« Znate, a jeste li pogodile?
Ova, dakle, gospoža uzevši po dužnosti brigu ljude izveštavati, pripovedajući kako je neki mladić miromrsce i miroljupce oružijem napao, na
« Verujem. Međutim, ukoliko ova gospoža pravo ima, tek će se onda pokazati kad moja biografija opstojatelno izdana bude.
ili ženi po volji, a kako im se ne svidi, oni se rastave, i na ovaj slučaj muž mora uzeti devojku, a žena mladoženju. Gospoža Migren: »To je zemlja!« »Molim, g. spisatelj, je li žena obvezana jednog muža imati, ili — ta vi me razumete.
) »Ja bi baš rado u mesec išla da vidim kako se ti muževi s mnogim ženama slažu.« Gospoža je htela kazati kako se žene s mnogim muževma slažu.