Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Već mi kaki smo taki smo, dadu meni prvenstvo, i odemo u Voljavču. To je bilo avgusta 15. na Veliku Gospođu 1805. — Boža Grujević i sekretar i koncepista, arhivar, stolonačalnik i sva zvanija na sebi nosi.
Sve je to u pripravnosti bilo, i sa radostiju čekamo, da nam dođe gospodar Đorđe, da sutra na Veliku Gospođu činimo parade i ceremonije. Istina bile bi proste, ali bi nas Srbe zdravo veselile; dok pred mrak 14.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
O, anatema ga bilo!... đavolska posla! Napunim ti lulu, zapalio bih. Šta ću? Nema nigde vatre. Kao upitao bih onu gospođu, ama opet ne smem... Može zameriti što. Dok ti se ona okrete, pa meni: »Ti bi, kanda, vatre?
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
4. „NA MIR” Baš licem na Veliku gospođu Stanko stiže doma. Sve živo potrča iz kuće preda nj. — Jesi živ? — Hvala bogu! — A vi? — Sve je dobro, bogu hvala!
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ali ga štaka izdade i on se pridrža za jednu gospođu s kučetom i zembilom, koja vrisnu i odskoči u stranu. — Tu ti je otac! Čekaj da mu kažem!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
vaše supruge, kol’ko vaša, baš vaša, česnjejši gospodin-Ćiro, što ste, to jest, vi, u svoje vreme, izabrali gospođu Persu sebi za suprugu, a ona opet vaspitala gospođicu Melaniju! ...
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Savka je bila sada u gostima kod sestre, no baš kod kuće nije bila; sestra je svaki čas čeka. Ljuba je gospođu Jelku još devojkom poznavao, a i ona je sada znala za njegovu naklonost prema Savki, premda Savka još ni pojma o tome
Ljuba ih vidi, ali već ne haje mnogo, već mu se druga po glavi vrze, ali ipak šeta se po pijaci, pa naiđe na gospođu Jelku. Čini se kao da je ne vidi. Ona ga viče. — Gospodar Čekmedžijić! — Izvolite — A, drago mi je!
— A vi izvolite k meni sa celom familijom. — Milo će mi biti. Sad Ljuba doprati gospođu Jelku u jedan dućan gde je imala nešto kupovati, pa onda s njom u bircauz, pa ih sve u svoju kuću doprati.
Otkud tako, gospodar-Ceriću? — Nama je osobito drago! Mi smo došli, upravo da kažem, da vidimo gospođu ćerku, pa ako je suđeno . . . — reče čika-Gavra.
Dođe večera. Pri večeri nije se ništa interesantno zbilo, osim što je Ljuba sa velikom etikecijom služio gospođu Persu, a čika-Gavra frajlu. No vino je dobro bilo, sremsko. Malo se razgrejaše.
, u svojoj kući. Skoro će biti u O. slava na svetu Petku, onde se ide na vodicu. Ljuba invitira gospođu Persu. Dođe vreme slave. Uoči dana dođe gospođa Persa sa ocem u O.
— Pa zar mi nećete tu ljubav učiniti? — Za vašu ljubav ’oću, premda mi je teško, jer ja nikakvu gospođu osim moje matere u ruku poljubio nisam. — To je lepo od vas! Sad vidim da imate naklonost prema meni. — Još kako!
No, sad ’odite malo na stranu da vam nešto šušnem, dok nije frajla Paulina došla. Sad čika-Gavra uhvati za ruku gospođu Makru, pa je vodi do drugih vrata; nešto joj šapuće, da Čekmedžijić ne čuje. — No, kako vam se dopada moj Ljuba?
Čika-Gavra je sedeo preko od gospođe Makre. Njemu se oči malo zasvetlile, često gladi brkove i gleda na gospođu Makru. Ona njega zadirkuje, on opet nju. — Al’ je zdrava ova paša gospođa Makra, — reče Gavra.
— Idi, tornjaj se odavde, ti i onako gospođu Makru svaki dan vidiš, al’ ja retko. Zaželeo sam se videti je. Kad je čika-Gavra Pinterića istisnuo, seo je vrlo
Ode kod gospođe Makre. Ona ga lepo dočeka i časti ga. Posle ručka poče čika-Gavra gospođu Makru napastovati da za njega pođe.
— put tamo i natrag pet forinti. „Kad sam išao sa čika-Gavrom u J. da prosim gospođu Persu sa šildgerehtikajtom — trošak dvadeset forinti.
Afrika
Sa takvim ljudima stigao sam u prestonicu rase Baulja. GLAVA TREĆA OBUKOH SE U BELO DA BIH POSETIO GOSPOĐU BEDE, ALI ME STAZA ODVEDE LjUDOŽDERIMA U GORE OKO ZEGELA.
Taman sam se obukao u najlepše belo odelo kojim ću iznenaditi gospođu Bede, kad mi njen boj donese pismo. Mesto u jedanaest ja ću u osam časova moći poći za Mankono.
varnice, iako na te potoke svakako silazi zverinje na pojilo iako moje belo odelo — ono isto koje sam obukao da zapanjim gospođu Bede — trave bojadišu, po grudima i plećima, jakim obojenim prugama, mi se vraćamo samo sa dva zeca, što je Švajcarac
Samo sam video gospođu Bede; ona me je uručila gnu od Sen Kalbra, ovaj me predao Švajcarcu i njegovom starijem prijatelju, a samo me je
Nušić, Branislav - POKOJNIK
(Pauza, lomi se i najzad diže glavu.) Vi znate moju Lidočku? PAVLE: Vašu gospođu? ALjOŠA: Da! PAVLE: Čini mi se da sam je video jedanput kad je dolazila k vama na građevinu.
Predstoji vama i težak materijalni gubitak. Vi ste uzeli gospođu Rinu u uverenju da Marić nije živ; ako se, međutim, njemu dosudi žena, to znači da je on živ, a ako je on živ, onda ode
NOVAKOVIĆ: Dok nosi moje ime... MARIĆ: Ime? Ne znam da li za vas to znači što ali za gospođu ne! Nosila je ona i moje ime, pa ipak je imala svoje naročite poglede na moral; nosi sada vaše ime imajući uvek svoje
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
, s druge pismo K., znači „Sofronije Kirić“. Vragolan taj moler, namalao ga da desni prst pruža na gospođu Soku, koja je do njega, pa onda u celoj njegovoj dužini, sa dugačkim trupom, kratkim, debelim, krivim nogama.
Gospodar Sofra pozove gospođu Soku na „sovjet“ u paradnu sobu. Sednu, pa gospodar Sofra započne: — Znaš, Soko, imam s tobom važnog razgovora.
Onda još nije bilo parobroda ni železnica, a opasnost velika suvim putovati. Dozove gospođu Soku, i suznim očima preda joj zapečaćen testamenat u formi pisma.
Sviraju „polonesmarš”. Šamika uzme ispod ruke frajla-Lujzu, mladi Polaček gospođu Matildu, jedan kalfa kneževu kćer, drugi opet drugu, i tako dalje, pa se šeću. Prestanu.
Onaj isti dan dao je iz Pešte doneti dva lepa buketa od svežeg cveća, jedan za frajla-Lujzu, drugi za gospođu Matildu. Katica neće ići na bal. Već osam godina kako ne ide. Šamika im je usput na kratko spomenuo zašto je u crnini.
Primeti to Čamča, pa zamoli da se malo pretrpi; sad će on s jednom igrom završiti. Ode u kujnu, dovede ženu, gospođu Saru. Banda i publika već znaju šta će biti i prave mesta.
, baš gde je Šamika. Gospođa Lujza se raspituje za Šamiku, a Šamika za gospođu Lujzu. Šamika neće u posetu, misli zameriće se Svirahu, a rado bi išao.
gospođom Lujzom, pak jednom prilikom u kavani kaže Šamiki da bi mu milo bilo, i na čast bi mu služilo, kad bi njega i gospođu Lujzu posetio. Šamika to jedva dočeka. Lepo se obuče, pa ode kod Sviraka. Gospodar Svirak nije kod kuće. Samo gospođa.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Da niste slučajno negde videli moj džemper? Niko ništa ne zna o njemu. Šta da radim? Molim gospođu Ciganku da mi vrati bar izgubljene mirise. Džemper može da zadrži. VI Traži se jedna reč.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Tražim, da poludim. SOFIJA: Zašto me nisi pitao? MAKSIM: Dakako! Da ostavim sav posao pa da pitam milostivu gospođu, gdi ću što naći. Ti da ne diraš u moje stvari, jesi li me razumela? SOFIJA: Opet moram da zabeležim što se troši.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
PELA: (Ona me upravo za njenu gospođu drži). Ništa je to, srce moje. PERSIDA: (Srce moje, šta je to?) PELA: Zar ti misliš da se ja ne mogu sama obući?
Jest! Ali ako Sreti dođe ćud, pa okupi batinom? Oho, milostivu gospođu batinom? To ne ide, zašto bi našoj gospođi dosad bila leđa kao čivit. Bože moj, da nešto prođem obučena sokakom.
Persida, Stevane, kud vas je vrag odneo. Persida, ti! SRETA: Ha, ha, ha! Gledaj ti nje, gdi je malko nalik na našu gospođu, oće i ona da digne nos. More, da znam da si kao ona, sad bi te kao pečurku smoždio.
SRETA: Trebalo bi da je moja, ali evo ušlo joj u glavu da je ona milostiva gospođa, gdi mlogo na milostivu gospođu naliči. Neće da prede, neće da kuva ćiriš. (Preši joj pesnicom.) Čekaj, paligorko, naučiću ja tebe!
SULTANA: Uh! (Trgne se.) Što ne smem da ga za kose ščepam! STEVAN: Bar ja nisam pijan. Ja znam da sam milostivu gospođu do karuca otpratio, i Gliša tera konje. TRIFIĆ (na strani): (Ded sad, moja ćudljiva Sultano!
SRETA: Vidiš, Pelo, šta vredi Sreta?... Ajde da poljubimo milostivu gospođu u ruku. (Zavjesa)
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Gledajući neprestano onu tašnu u zubima psa, matori upita gospođu da li njen ker možda ide u školu? — Ide, ide ... — prihvati dama štos, i ne sanjajući šta se iza brda valja.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
AGATON: Najbolje je da pređemo na taj razgovor. ADVOKAT: Bi li mogli zvati gospođu tetku? DANICA: Ona je slaba, ako bi bili dobri da pređemo tamo, k njoj? AGATON: Pa da, možemo tamo preći.
Sveti Sava - SABRANA DELA
Jer ovo držeći, imaćete Boga kao pomoćnika sebi i Presvetu Gospođu Bogorodicu, i moju, iako grešnu, molitvu. A mene sada otpustite, vladara svoga s mirom, da vide oči moje spasenje, koje
prirode nemoć i umnoženje grehova svojih, učini kao i bludni sin, ostavivši dobrog oca i gospodina, i blaženu mater, gospođu svoju, i blagorodnu, neću reći braću, već gospodare svoje, i obnaži sve bezumljem svojim.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Ovde kad uljezemo, nađemo doma gospođu gdi nešto od finoga beza šije. Po običnom pozdravljeniju reče nam da sedemo; i ona sedne.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Jedina ona htela je da zadivljava druge. Ta ambicija i želja opredelila je i gospođu Lavoazije na onu delatnost kojom je stvarno potpomagala rad svoga muža i ulepšavala mu život.
Šta da činim da se ne obrukam pred tolikim naučničkim velikanima? Time bih osramotio ne sebe samog već i gospođu Lavoazije.
No ako bi moglo zanimati milostivu gospođu i Vas, poštovana gospođo, kakvim se problemima bavim, ne uspevši još da ih rešim, rado ću Vam o tome dati obaveštenja“.
O tome, istoriski važnom, pitanju ne zna se ništa pouzdano. Zato se učinih neukim i zapitah gospođu Lavoazije: „A šta mu je to: prirodni sistem?
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
moralne snage i budilo i rascvetavalo najnežnija osećanja i najslađe snove, zahvati i zanese najedanput i čudno i samu gospođu Leđenski čim je, još usred one prijatne opijenosti od utisaka koje je tamo primila, svojom nožicom u crnoj svilenoj
sve to, i usred toga nekad čista i čedna, posle propala i nekriva Kaćenka, dopadalo se nekako i dirljivo dražilo gospođu Leđenski, ophrvanu jednim silnim i neobuzdanim nastupom neodređene čežnje za nekom promenom, za nečim novim što je
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Primetio sam da je ovaj naš razgovor privukao pažnju osoba oko nas, a naročito dvoje starijih putnika, jednu gospođu i gospodina. - Što se plašiš za svoje torbe? - rekao je ovaj visoki činovnik. Nisi na divljem Balkanu, zemlji lopova.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ŽIVKA: Hvala. Zasad baš ništa. PERA: I hteo sam da zamolim gospođu ministarku da me ne zaboravi. Ja ništa više ne tražim nego to da me gospođa ministarka ne zaboravi.
– Pa onda polagali smo velike nade i na Hristinu tetka-Dacinu. Bila je lepa i nekako rođena za veliku gospođu. I lepo je učila škole, ali – pomete se nekako. Deveti joj mesec pao baš u vreme kad je trebala da polaže maturu.
Da jedna dama, recimo, diskretno šapne onoj do sebe: „Ko bi to rekao za gospođu Živku?” – „Šta, zaboga?” – da zapita druga dama. „Neverovatno” – da odgovori ona prva – „ali sam pouzdano čula ...
Kažem ja tebi, a ti mi ne veruješ. XV MOMAK IZ MINISTARSTVA, PREĐAŠNjI MOMAK: Jedno pismo za gospođu Popovićku, ministarku. ČEDA (nemarno): Dajte ovamo. MOMAK: Naređeno mi je da pismo predam gospođi u ruke.
ČEDA: Slušajte vi, gospodine! Idite zovite ovamo vašu sestričinu, gospođu ministarku, da prečistimo već jednom taj račun. VASA: E, to ne može!
IX ANKA, PREĐAŠNjI ANKA (donosi pismo): Za gospođu. ŽIVKA: Ko je doneo? ANKA: Jedan šegrt. ŽIVKA: Dobro. ANKA (odlazi).
ŽIVKA: Pa jeste, kad se s te strane uzme. XVII ANKA, PREĐAŠNjI ANKA (donosi pismo): Za gospođu! (Odlazi.) ŽIVKA (pomiriše (pismo). NATA: Molim vas, dozvolite mi da to pismo pomirišem.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Sa takvim ljudima stigao sam u prestonicu rase Baulja. GLAVA TREĆA OBUKOH SE U BELO DA BIH POSETIO GOSPOĐU BEDE, ALI ME STAZA ODVEDE LjUDOŽDERIMA U GORE OKO ZEGELA.
Taman sam se obukao u najlepše belo odelo kojim ću iznenaditi gospođu Bede, kad mi njen boj donese pismo. Mesto u jedanaest ja ću u osam časova moći poći za Mankono.
varnice, iako na te potoke svakako silazi zverinje na pojilo iako moje belo odelo — ono isto koje sam obukao da zapanjim gospođu Bede — trave bojadišu, po grudima i plećima, jakim obojenim prugama, mi se vraćamo samo sa dva zeca, što je Švajcarac
Samo sam video gospođu Bede; ona me je uručila gnu od Sen Kalbra, ovaj me predao Švajcarcu i njegovom starijem prijatelju, a samo me je
Jakšić, Đura - JELISAVETA
(Leonardo ulazi.) A, Leonardo!... LEONARDO: Svetlosti! I milo mi je, — Što te na ovom kršnom prestolu, Kao gospođu gora slobodnih, Sa strahopoštovanjem i odanošću Kojim mi tvoje sjajne odlike Preispuniše dušu prerano, — Što te u
Radošu, reci ko? Ako ne oni što nam dadoše Đerku, onako divnu gospođu, Oružja, džebane, štamparu, Ako ne oni, neće Arnaut! RADOŠ: I Cigane bih zvao u pomoć, Samo Latine — ne!
Odoh vi, braćo, poginut... PRVI SERDAR: Sad ćemo svi. KNEZ ĐURĐE: Ti, Vujo, ostaj, Čuvaj gospođu — Čuvaj mi nebo, sunce, Danicu, Mog oka, Vujo, čuvaj zenicu... Svetlosti! Dušo! Jelisaveto! Zbogom!...
Da nije samo ona!... E, hvala tebi, gospode, Turci su; eno se čuju sablje... Drž’ se sad, Vujo, čuvaj gospođu... vješticu. (Kapetan Đuraško ulazi, a za njim ustopce sa golim sabljama Boško i Bogdan Orlović) KAP.
Ćipiko, Ivo - Pauci
I, kako mu se misao već nalazila daleko preko mora, uobrazi sebi Mariju nakićenu kao gospođu, sasma drukčiju od one prostodušne Marije.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
ali kočoperni Lazarić izjavio je da mu se devojka dopada preko svake mere, da je, „takvo štogođ” želeo uvek za gospođu u svojoj bogatoj kući, i da je srećan što nije „prenaglio” da se ranije oženi.
Kažu da je izišao crvenih očiju. Sam je govorio: da gospođu Lazarićku može samo više i više poštovati i voleti, nikako manje. Kad ga je ispraćala, rekla mu je: — Dođite opet.
Gospodin Neruda baš je želeo da mu Pavle bude učenik, ali frau Roza je odlučila za Šlemla, i za gospođu Druker. — Aha! zna se! Gospođa Druker ne samo da dobro svira, nego ima i jevrejski nos, kao i frau Roza! Pssst!
Čajnovića i njegovu gospođu. Hvaleći Pavla, novine su hvalile i uglednu njegovu majku, uglednu građanku za čije se ime zna u svima dobrotvornim
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Čak su nam pojedini ljudi izgledali slični dotičnim ciframa. Tako, na primer, okružnoga načelnika i njegovu gospođu smatrali smo kao broj 90.
Moja peta ljubav bila je jedna glava sentimentalnoga romana, koji nije ni završen. Zaljubio sam se u jednu gospođu, koja je bila dvadeset godina starija od mene, ali je imala tako primamljive jamice na obrazima, tako sitne, bele zube
— Morali bi znati, jer ja izvesno nisam propustio da vam to kažem. — Niste mi nikad kazali. — Šteta! Drugu jednu gospođu sam čak i uveravao da je to ona ali se ne seća možda, na što mi je ona vrlo pouzdano odgovorila: — Ne, gospodine, ja
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
silan car Stjepane: „Oj, boga mi, vjeran slugo Lazo, ja ne mogu tebe oženiti svinjaricom ni govedaricom, za te tražim gospođu đevojku, i za mene dobra prijatelja, koji će mi sjesti uz koljeno, sa kojim ću ladno piti vino.
Al' eto ti slavnoga Lazara: kada viđe gospođu Milicu, ud'riše mu suze niz obraze; on s' obzire zdesna nalijevo, te dozivlje slugu Golubana: „Golubane, moja vjerna
žena ne trebuje, u nas nije kano u Turaka, — snašica je kano i sestrica; ja na domu imam ljubu vernu, plemenitu Jelicu gospođu; a sve bi ti, brate, oprostio, ali si mi izdr'o dolamu, već daj mene tri tovara blaga, da iskrpim na dolami skute“.
Ta neka te turski car ne paše!“ Pa otide gospođi u dvore, pa gospođu privati za ruku: „O Jelice, gospođo razumna, ili voliš sa mnom poginuti, il' Turčinu biti ljuba verna?
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Onde se već i oženi, uze za se kćer nekoga Aranita hrabroga kneza arvanitskoga, gospođu Anđeliju. Te onde š njome rodi to blaženo dijete mu Maksima krasnoga.