Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Znam da će nas ispratiti daleko, a još ako mu ne pođe žena, možemo govoriti glasno, sa Gojkom zajedno. Ako li ona pođe, moram se izdvojiti sa Veljom.« Kad siđe sunce blizu brega, gosti se digoše da idu.
— E pa dede, za srećna poznanstva! podiže pisar čašu, dodirujući uzgred, vrlo lagano, Ljubičinu čašu, a sa Gojkom se kucnu drugarski. Gojko ispi pa odmah vide da se i Pera i Ljubica nešto smeše i gledaju njega.
— Ja, pa mu direktor oprosti. Sad je poručnik; Najzad se pisar diže, oprosti se vrlo prijateljski sa Ljubicom i Gojkom, Ljubici opet ponovi nekolika izvinjenja, reče joj da bude potpuno bezbrižna, pa ode veselo.
izgleda licu Velja se doseti jadu, namršti se i kao da i njega obuze lako drhtanje, ali se on pribra brzo i pogleda se sa Gojkom pravo u oči. — Jesi li ručao ? — More, kakav ručak!... uzviknu Gojko ljutito i stade skidati kaput.
obojica stradasmo!... Ja zle napasti, majko moja !... Pisar, kako se bio zaleteo za Gojkom, istrča u hodnik i videvši Ljubicu, stade pred njom, drhćući sav od ljutine.
Stojan ode, a Velja stade opet hodati, premišljajući o raznim planovima, koji mu dolažahu u glavu. Sa Gojkom se već nije moglo ništa govoriti, on beše neprestano zanesen, kao izgubljen, posmatraše sve oko sebe sumorno,
Ministrov potpis? — Razume se, i svoju tužbu poznao sam... — Hm, dobro, dobro... mahnu on glavom, pase pozdravi sa Gojkom i ode. XIII Ljubica je sad neprestano pravila takav inat Gojku, da se ovaj već nije smeo pojaviti pred njom.
nekako tako... ovih dana. Posle pola časa za Gojkom se zatvoriše apsanska vrata i zarđala reza škripnu oštro... Gojko se osvrtaše oko sebe unezvereno, drhćući od straha
»Šta mu je, po Bogu, braćo? pita se čiča u sebi, kasajući za Gojkom i dišući teško. Šta mu bi odjednom!... Polude, svete mi Petke!... Kâ da mu je sestra, ili ti žena...
Sa Gojkom je, naročito u poslednje vreme, stupila u tako prijateljstvo i poverljivost, da ovaj sad stade premišljati: kako bi bilo da
— A, evo nam mladoženje, prekide Velja živahan razgovor, i rukova se s Gojkom. — Šta sanjaš ovih dana, golubane ?... Gojko, onako zbunjen, još više se ušeprtlja od ovoga uzvika, pa stade samo
Uozbiljila se još više, ali je nekako postala, ravnodušna prema svemu. Sa Gojkom se pozdravi obično, kao da su se pre dva časa rastali. — Gde si ti letos bio ?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
A na Skadru na vodi Bojani, onđe bješe Vukašine kralju a sa bratom vojvodom Uglješom i sa bratom Gojkom vojevodom. Na Prizrenu, mjestu pitomome, onđe bješe srpski car Stjepane a sa sinom nejakim Urošem.