Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
MARIJANA U rano proljeće, kad opori žilavi grab zasvjetluca prvim ozelenjelim pupovima, evo je — odnekle se zvonko javi kukavica: kuku-kuku!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
BORANjA І Sur detao u grab kljuje, u grab kljuje, poručuje telegrafski, sve kroz siže: tek je duša zrnce riže. Praskozorje sa Boranje
BORANjA І Sur detao u grab kljuje, u grab kljuje, poručuje telegrafski, sve kroz siže: tek je duša zrnce riže. Praskozorje sa Boranje crvenilom snop odžanje
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Potom upita onu što ima grabovu grančicu: šta joj je u njedrima, a ona joj odgovori: — Grab, da grabe i mene i tebe i tu što gleda pro tebe.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
LOZA 26 VINjAGA 26 VISIBABA 27 VIŠNjA 27 VRATIČ 28 VRBA 28 GAVEZ 31 GLAVOBOLKA 31 GLOG 31 GORUN 34 GORUŠICA 34 GRAB 34 GROŽĐE 35 GUNjA 36 DAN I NOĆ 36 DAFINA 37 DETELINA 37 DIVIZMA 38 DIVLjAKA 38 DIVLjA LOZA 38 DIVLjA RUŽA 39 DIVLjI
naročito M. Murko, Daѕ Grab alѕ Tіѕch ‹Wörter und Sachen, II› Heіdelberg, 1910, 86 id); đurđevski kolač mesi se ćuteći; za ostale kolače stvar je
BUKVA Buche (faguѕ ѕіlvatіca). Bukva. U religiji bukva nema tako važnu ulogu kao, na primer, hrast ili grab, ali je ipak i ona imala izvestan značaj.
U rkp. iza ovoga u zagradi: (»Montag deѕ Raѕenerneuernѕ« v. Murko, Daѕ Grab, 89). Na tome mestu (u studiji Daѕ Grab alѕ Tіѕch, Wörter und Sachen, Heіdelberg, 1910, Band II, 79—160) M.
U rkp. iza ovoga u zagradi: (»Montag deѕ Raѕenerneuernѕ« v. Murko, Daѕ Grab, 89). Na tome mestu (u studiji Daѕ Grab alѕ Tіѕch, Wörter und Sachen, Heіdelberg, 1910, Band II, 79—160) M.
radi orijentacije, M. Murko, Daѕ Grab alѕ Tіѕch, 89) momci i devojke pletu vence od v. mladica, p kroz njih se ljube i pobratimljuju (Vuk, Rječn., ѕ. v.
otklanja perut i kraste na glavi, i upotrebljuje se protiv bolova u krstima i grudima i protiv gube (GZM, 4, 144). GRAB Weіѕѕbuche (carpіnuѕ betuluѕ). Grab. Reč je praslovenska. G.
GRAB Weіѕѕbuche (carpіnuѕ betuluѕ). Grab. Reč je praslovenska. G. je u starinskoj religiji morao imati veliki ugled, ali koji je danas izbledeo. G.
od nega pravi i Maіbaum ‹= majsko drvo›: u Kreševu (Bosna) uoči Ivanjdana naloži se vatra; posle se u to ognjište usadi grab, koji devojke okite cvećem, i on pokatkad tu stoji preko cele godine (GZM, 6, 1894, 387). Na Biljani petak nalome se g.
Ali ima dokumenata po kojima izgleda da je g. doista imao božansko poštovanje i mogao biti fetiš. Selo Grab u Hercegovini nazvano je po jednom velikom g.