Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
toga osilio i od sultana otcepio, i sav pašaluk vidinski pod svoju vladu uzeo, niti je što caru davao nego sve sebi grabio. Svi ti begunci zli i gori kod njega se skupe.
Teodosije - ŽITIJA
i starac se nekako čudan pokazivao, jer kao što je u svetu prvo pravdom i verom, milostinjom i milosrđem prema ništima grabio carstvo bez truda, tako se pokaza i u vršenju podviga kao lihvar.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Dok je on grabio uzbrdicom, one su išle za njim, na izvesnom odstojanju, šapućući zabrinuto i krsteći se često, držeći se mesečine i ne
opet pun perja i svilenih traka, privezanih za grudnjak od ovnujske kože, Isakovič je, polegavši skoro po vratu konja, grabio, preko bedema, na glavni trg u gradu.
Još uvek uveren da će se odseliti sa decom i svojim slugama tamo, grabio je da ovako, nesmetan, još jednom promisli kako je to jedino što ga može spasti od svega toga, neizmerno bednog,
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Natovaren kao parip, durašno je grabio drumom u susret novom gazdi i novom svecu zaštitniku. Djed je raznježeno pratio pogledom svoje duhovno „čedo“ i
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
sa pametnim očima, odmoran, osećajući na sebi svoga gazdu, kako na njemu slobodno i stegnuto sedi, sitno, veselo je grabio i promicao. Već je blizu zora. Mrak se gubio. Okolo, iza ravnica, kroz magle, već su se ocrtavala bila.
Krakov, Stanislav - KRILA
Tu je muški žedno grabio ženine usne. Potom su gledali dugo mozaike na kojima se blago smešili anđeli, i zaštitnički širio ruke Sveti Dimitrije.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Zaplivaću k čamcu, nije daleko! — reče župniku, koji je na plitkome slamnatim šeširom grabio more i cijedio ga na glavu. — Ne idi! — ozbiljno će župnik. — Osoran je i nasrtljiv; vidjećeš, izgrdiće te...
Ilić, Vojislav J. - PESME
„No moj dragi,“ on mu reče, „Ko toliko blaga steče, Nepoštenjem on je, znaj, Zaslužio ceo sjaj! Grabio si što si mogô Sjajnih slugu imaš mnogo; Ta ti, more, sêd i star, Bolje živiš nego car!
I gde se krenuo sada? On jetko odmahnu rukom i nazad okrete selu, Čudeć se samome sebi i svome ružnome delu. On je grabio naglo i zguren mislio tako, Nabivši na glavu gunjče, jer pljusak osu se jako, A valja poduže ići.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Stric je šutke grabio naprijed, dok odjednom kao da se nešto dosjeti, pa prezrivo pljucnu: — Ih, Maričine jabuke! Dala mi je samo jednu