Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Crkve i manastiri stari počnu se opravljati i iznova graditi davši samo 500 groša veziru za izun (dozvolenje); pak gradi crkvu gdi hoćeš i koliku hoćeš.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Ama što se naduo onako od teška jordama? Gde god dođe, sve ti se on razmeće, sve se hvali, u svačem se gradi najpametniji. Pa hajde i tu neka ga đavo nosi — kad je taki!
Roga je strašna stvar! Ova se ovako gradi: oseče se račvasto drvo, ali se gleda da vrat može taman stati između onih račava; onaj kraj u dnu račava ostavi se
— Nije. On je dao. — Da, da, za njegove pare kupili ste. Lepo, lepo... Vi̓te on će to da gradi deci lokumiće. — Hoće, hoće da gradi, ja!
— Da, da, za njegove pare kupili ste. Lepo, lepo... Vi̓te on će to da gradi deci lokumiće. — Hoće, hoće da gradi, ja! — reče Radan, pa ga onda upita: — A bogati, ne zameri što ću te zapitati, šta si ti? — Ja? Je l̓ te?
Osim toga, Sreten je u neku ruku i majstor. Zna dosta dobro kačarski i stolarski zanat; gradi vedrice, kace, bremenice, vučije, čabrove, stolice, stolove, lotre — gotovo svaku drvenariju što treba jednoj kući
— Pa onda znaš ti — nastavi dalje — da on opravlja kace, gradi što god zatreba od drvenarije. — Znam, pa i tu bi mogao privrediti.
Danas se eto za najmanju potrkušicu gradi napismeno. A bome valja da i ja nešto zaslužim — završi kao šaleći se. — Naposletku, ne branim — reče Sreja — kako god
Kad se već upozna s čovekom, onda govori odrešitije i ne pazi toliko na finoću i da bude po knjiški, ne snebiva se niti gradi skroman.
Čim svrši s dedom u školi i što mu je već kao učitelju dužnost, a on alat u šake, pa majstoriše: gradi dedi računaljke, tablice, i sam izmišlja neke sprave da im pokaže što — da bolje upamte.
Samo čovek, što se tiče, vrlo mlad, pa se zanosi drugim poslovima, a deca sama... Gradi tamo, što se tiče na priliku, i majstoriše povazdan.
— stišava ih kmet. — Šta polako? — diči čiča Mirko, i sav se zapurio. — U ovu ugarak! Drugu gradi! — Gradi je sam! — dovikuju mu jedni. — Kakav ugarak? — Prvo veli čiča Mirko! — deru se drugi. — Ama, ljudi, braćo!..
— stišava ih kmet. — Šta polako? — diči čiča Mirko, i sav se zapurio. — U ovu ugarak! Drugu gradi! — Gradi je sam! — dovikuju mu jedni. — Kakav ugarak? — Prvo veli čiča Mirko! — deru se drugi. — Ama, ljudi, braćo!...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Stanko je jurio tamo-amo i tukao. Zeka, prav kao bor, čisto popevaše od radosti što njegova nejaka četica takav lom gradi. Zavrzan je pravio šale i sa živim i sa mrtvim. Ivanko mu reče: — Grehota je podsmevati se mrtvacu!...
Dučić, Jovan - PESME
I dok gradi svoje neizmerno delo, Pristižu je jutra i podnevno sunce. Ali prsti ruke, neznane i čudne, Ne miruju.
IV Ti si princip koji i ruši i gradi, Duh božji u svakoj i struni i crti; I vetar što huči na obali gladi, I njiva što plodi u predelu smrti.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
A on preplašen, briznu u plač i poče da metaniše, krsti se, muca: „Sveta Petka, Sveta Petka crkvu gradi Gospode pomiluj, Gospode sažaluj!“ Oni još u veći smeh.
Afrika
Nigde jednog živog bića. U dvorištu kućice od koje Fonten gradi sebi filijalu nalazimo jednoga crnog mladića, Fontenovoga poverenika, koji nije rodom iz ovoga kraja i čije su prve
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Razgovoru kraj. Pera kupi arpadžik i ode. I doista, Pera se nije šalio. U svojoj kući gradi od čerpića veliku štalu. Kupuje jeftino polucrknute konje. Uzeo jednog veštog Ciganina za slugu. Pravi ograde za živad.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
“ Još iste noći Berenklau poče da gradi most do ostrva i tamo pogiboše još jedanaestorica, a sedam ih se rani. Tako započe, bez nekih naročitih priprema, da
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Kome umiru deca, gradi kolevku još i od glogovog, javorovog, jasenovog ili lipovog drveta. Ova drva, kao magijski moćna, predstavljaju dobar
kojima čovek „analizira prirodu, zapaža ili zanemaruje određene tipove odnosa ili pojava, usmerava svoje rezonovanje i gradi građevinu svoje svesti“, piše Vorf.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Deminutivi, ta pusta nežnost i samozaljubljenost jezika, posebno su Ćopiću dragi. On deminutive gradi od svega: od štogod će sačiniti štogodarce, zamenicu koja se vratila imenici, ili, možda, stoji na granici između
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
On pokušava da uvede jednaku porezu u celoj zemlji, razvija i unutrašnju i spoljašnju trgovinu, gradi puteve i kanale, svim silama radi na unapređivanju radinosti i materijalnog blagostanja narodnog.
On ne može da dođe do reči. Kad je osećanje na najvišem vrhu, onda obično usahne potok od reči. U nevolji Sima gradi reči, nov jezik; ali taj jezik slabo ko razume. Simu ubija njegova snaga, poezija mu vene od unutrašnje vatre.
zemljaci i vrsnici Rema i Romula; kome Srbinu srpski jezik ne valja, neka ga popravlja po svome vkusu, i novi neka gradi; ne zavidim, na čast svakom svoje; — a ja ću samo gotovo da skupljam ono što je narod srpski već izmislio.
Radičević, Branko - PESME
I ako je kao što se zbori, Onda bogme u čas ponajgori, E đauru nije još do mira, Vojsku kupi, sve najbolje bira, Gradi sprave, kakve još nikada, Kô da hoće baš amo na grada, Tako zbori i tako se sluti, A Turcima u srcu se muti, Svak
Al' opet eto ka njemu katkada Odnekud dođu neka momčad mlada, Donesu glase i još sitne knjige, A ovo njemu grdne gradi brige; Jer katkad on njih zadrži na dvori, I pet-šest sata s njim' veća i zbori.
Jer tako mi moje slave, Sve jednako mislim na te. Što l' sad činiš na uranku? Da li gradiš kaku Nanku? 6. Gradi, gradi, brate, priče, Biće dobre, Nanka jemči; Udri gubu što poniče Da nam seje sve ponemči — Seje naše, kod nas
Što l' sad činiš na uranku? Da li gradiš kaku Nanku? 6. Gradi, gradi, brate, priče, Biće dobre, Nanka jemči; Udri gubu što poniče Da nam seje sve ponemči — Seje naše, kod nas živi,
Pa da vake opuštamo, Kami nama u srdašce! Svaka od nji raja vredi, Pa mastilo da se štedi? 8. Gradi, gradi, tako t' Boga, Što obrnu ka sunašcu, Tako t' lika ljuvanoga Štono čuvaš na srdašcu?
Pa da vake opuštamo, Kami nama u srdašce! Svaka od nji raja vredi, Pa mastilo da se štedi? 8. Gradi, gradi, tako t' Boga, Što obrnu ka sunašcu, Tako t' lika ljuvanoga Štono čuvaš na srdašcu? Što — No već se pesma ne da...
Dvori stoje, sunce sjaje, Ma on ko je, otkuda je? Odskora je kako dođe, Odma dvore gradit pođe. Ma zašto i gradi tude, Zaš na stene udri ude? Tamo de se dola vije, Ne bi l' bilo ugodnije?
Kostić, Laza - PESME
su sjale, a najvećom od tih želja kleti' pridela je nojca veo bledi, bledi veo sadi-mesečine, hoće nojca komarnik da gradi, da se pod njim ljube dvoje mladi'.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Tako se svet menja. Nego, majka, meni valja ići u dućan. Ostani ti s Ljubom. STANIJA: Idi, idi, da se ne gradi šteta. (NEŠA odlazi.) STANIJA: A gde su moje aljine? LjUBA: Odneće ćirica u sobu, ne brini se, majka.
LjUBA: Od koliko bojeva ima kuća? VELIMIR: Tje! Ima od šest, sedam, a i od dvanaest. STANIJA: Ko lud gradi takove pustoljače? VELIMIR: U jednoj takvoj kući ima više ljudi nego u našem gdikojem selu.
NEŠA: Kud ćeš pred veselje? STANIJA: Neka veselje bez mene. NEŠA: Kako bi to bilo, da se takva bruka gradi? STANIJA: Ne mogu ti, sinko, ne Mogu. NEŠA: A zašto ne možeš?
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
prozarenja, o Svetom Đorđu iluzija sine: uz jablan-sveću zemni kvasac buja, a blagi tamjan svetih sadržaja oreol gradi gde se sunča guja pod brižnim licem Sunca iznad gaja, što zračnim klasjem, strgnutim sa gloga, jahaču kupa konja
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
tiho ko sjena, unuka prati nazorice oblakom sivim obavijena: kuda li skita i šta li radi, kakva li čuda na nebu gradi. Buljuk se zvijezda uz Mjesec jati, oblak ih sivi pažljivo prati.
PRIČE ISPOD KRNjEG MESECA ZVEZDANI KOVAČ Kolibe evo na kraju sela, čarobnjak takve gradi, čađava, mrka, sa jednim okom. Šta li se u njoj radi?! Čuje se zveket, lupa i tutanj, još će da grune mina!
“ Dubim na jednoj nozi: u glavi plan se gradi. Ljubim svakoga znanca: kako se bašta radi? Gubim vremena tovar: kako se kupus sadi?
Vidio svašta novinar mladi, šta ćete — mašta radi, malo posoli, promešaj, dodaj — tako se priča napeta gradi. NADRILEKAR JOCA Pod kapom oblačja mekom, pod sivom nebeskom strehom, na samoj gorskoj kosi, u mome selu
“ Potvrdih glavom, šta da se radi. Kad se na svetu zbratime mladi, srećan se život najbolje gradi. SVI POD KREVET, GASI LAMPE (BOJ SE BIJE PREKO ŠTAMPE) UVOD Oglas po oglas evo se ređa u slavnom listu „Mačkova
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Bio je bolestan? — Danas se prvi put malo digao iz postelje. Imao je polmonite (zapaljenje); četrdeset i sedam gradi („sic!“). Doktor nije više ništa mogao, i da mu majka nije izvukla krv, danas ga više ne bi bilo.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Grad gradila bjela vila Ni na nebo, ni na zemlji, No na granu od oblaka; Na grad gradi troje vrata: Jedna vrata sva od zlata, Druga vrata od bisera, Treća vrata od škerleta.
sagradila nego Carigrad, Po njem pirge ispirgala kao Pirin grad, Načičkala kamičcima boje hiljadam’: Pa bedeme gradu gradi, čudom čuvene, Sve od silne konjske kosti i od junačke, Na ćoškove ljudske glave zlatom žikane.
Nijesam se junak oženio, Veće ’oću s tobom o jeseni, O jeseni koja prva dođe!“ 168. Ne gradi puta kroz voće moje.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Pa'ajde i to ništa, no ta bruka, što reče Anđa, brate moj, to ti je grdilo nad grdilima... Ama što gradi drukčije, no što ga je Sozdatelj načinio, po Bogu si brate?!.... — Istina, Cvejo, ti već znaš zašto se 'nako grade?
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Iz Bara se kaže. Dava trave i nešto liječi, i zapise nečesove gradi da čovjeka puška ne ubije. Svak je drži, oprosti mi, Bože, kâ da duhom svetijem prozire.
Pandurović, Sima - PESME
I dok park ovaj težak miris kadi, Vidim, sve više, da je sve to groblje, Humka do humke, koje vreme gradi, Pod kojim leži okovano roblje Večitim lancem samotnoga mira. Snaga, i polet, vedrina i lira — Ništa!...
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Konac delo krasi. O SLOZI — Bez zbora nema dogovora. — Dogovor kuću gradi. — Bolji je dogovor nego pogovor. — Od složne braće i đavoli beže. — Složnoj braći sve je možno.
— Reč bez dela mrtvo telo. — Lepe reči ne mese kolača. — Zla mis’o truje dobra dela. — Bačva bačvu gradi. — Pređa pređu hvali. — Strpljenje od dudova lišća svileno ruho kroji. — Jače je delo nego beseda.
— Vreme goni vrijeme. — Vreme je i mati i maćeha. — Ide vreme, nosi breme. — Vreme gradi niz Kotare kule, vreme gradi, vreme razgrađuje. — Vrijeme i rodni dan nikad se ne vraćaju. — Ničija nije večita.
— Vreme goni vrijeme. — Vreme je i mati i maćeha. — Ide vreme, nosi breme. — Vreme gradi niz Kotare kule, vreme gradi, vreme razgrađuje. — Vrijeme i rodni dan nikad se ne vraćaju. — Ničija nije večita.
Onuda se pripovijeda da je onu pećinu bio počeo kopati silni dar Stefan, da ondje gradi grad Kotor, pa mu kazala vila da to ne čini, jer mu ondje u onoj vrleti nema ni brodu pristaništa ni konju poigrišta,
pa mu kazala vila da to ne čini, jer mu ondje u onoj vrleti nema ni brodu pristaništa ni konju poigrišta, već neka ga gradi dolje kraj zaliva.
Tvoja beša na moru kovana; Kovale je do tri kujundžije: Jedan kuje, drugi pozlaćuje, Treći gradi od zlata jabuke, Potkića ih sitnijem biserom. 5 Nini, sine, nini dobro moje!
(Pisaljka) 125 — Tovar nosi, a na glavi ide? (Klinac u potkovici) 126 — U kući se samo gradi? (Pukotine) 127 — U naše bake staklene očice?
(Časovnik) 335 — U koga su prsti bez nokata? (U rukavice) 336 — U šta se ekser najprvo udari kad se kuća gradi? (U glavu) 337 — Čega ima najviše u brdu? (Žica u razboju za tkanje) 338 — Čim je toranj pokriven?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
zemljaci i vrsnici Rema i Romula; kome Srbinu Srpski jezik ne valja, neka ga popravlja po svome vkusu, i novi neka gradi; „Ne zavidim, na čast svakom svoje“; a ja ću samo gotovo da skupljam ono, što je narod Srpski već izmislio.
zemljaci i vrsnici Rema i Romula; kome Srbinu Srpski jezik ne valja, neka ga popravlja po svome vkusu, i novi neka gradi; „„Ne zavidim, na čast svakom svoje;”” a ja ću samo gotovo da skupljam ono što je narod Srpski već izmislio.
Ćosić, Dobrica - KORENI
velika krda svinja i dželepe goveda, po svim putevima njegovo putuje, svim skelama njegovo se prevozi, među jasenovima gradi se varoš, Vasilijeva kuća je srušena, ništa njegovo nije ostalo...
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
čini mi se da, u stvari, moja pogreška i moja krivica kod ovakvog shvaćanja leži u osnovi svih filozofa: svaki od njih gradi jednu, svoju, filozofiju iz jednog, svog, načina osjećanja, iz jedne, svoje, njegovom specijalnom organizacijom psihe
Ali što da se gradi na toj istini? ... Naprotiv, sve istine koje ljudi redom suprotstavljaju toj istini ubrzo ostare i iščile...
Naročito ne u nekim godinama. Od krhotina jednog razočaranja ne gradi se novi kumir; na njegovom mjestu ostaje praznina... Eto, to je ono od čega strahujem.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
315 GRJEŠNIK I LUDI ISPOVJEDNIK 316 ČOBANČE PREVARILO POPA 317 SLIPAC I HADžIJA 318 GRADI KO IMA, A KRADE KO NEMA 319 KREPAO KOTAO 320 MUDRIJI JE MOJ MAGARAC NO VI SVA TRI 321 NASREDIN DIJELI
Ali i car prekrsti mladicom, te mu se dala cesta. Kad k moru, Oštar Dan baca jagodu, a most im se gradi; ali i car baca jagodu, pa ide za njima.
drugi ne bi ni učinio nego onaj koji je na ćabu hodio, i koji se zakleo nad grobom Muhamedovijem da će pravo činiti. GRADI KO IMA, A KRADE KO NEMA Nekakav zenđio čovjek gradio kuću, pak je htio da učini jednu stvar što drugi nikada nije
Niti me nauči kako se ore ni kopa, kako se sije i žanje, kako se u bašči radi a pojata gradi, kako se u mlin nosi a sijeno kosi; a sve ti prosto, ama čini mi se da ti ne znaš kako se u nas igra i pjeva, pa šta
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Kaži! —Koja vajda kazivati? Otud nema pomoći. —Pripovedaj! — umešaše se i devojke. —Kad hoćete neka! Gradi se u nas nova crkva. I njega uzelo na radnju. Hoćeš vidjeti zla... Jedne večeri donijeli ga kući prebijene noge.
Mog'o bi' svu u hlebu i vinu potrošiti... Prevario sam se!... Eto, k'o mišljah: gradi se naša, 'rišćažka crkva, biće na upravi naši ljudi...
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
smislu glasovnoritmički i slikovni sastojci koje govorni niz sadrži predstavljaju one čulne elemente iz kojih pesnik gradi neposredni, čulni korelat umetničkoga bića.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Stočarstvo je u Gori uništeno i nastala dotle neznana pečalba. Ne može on ići u Smirnu i Sarajevo da gradi halvu i prodaje bozu. U drukčiju je pečalbu pošao.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Nigde jednog živog bića. U dvorištu kućice od koje Fonten gradi sebi filijalu nalazimo jednoga crnog mladića, Fontenovoga poverenika, koji nije rodom iz ovoga kraja i čije su prve
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Predjeli ridajut Serpskiji preslavni Čto ne proježajut Voini vsehvalni: Gradi razoreni Vsi opustošeni, — Kako da ne plaču!
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Na li-de, Mićane, jednu čašu, pa dodaj 'vamo. Ja ću nju gradijerati. Dok okusim, znam koliko je gradi. Mićan mu dodade punu čašu. — Znaš što je, Mićane, ako još samo kap... Znaš što je kap?
Uprav ti je sad pod mjeru: deset gradi. Simeun se nešto prisjeti, pa nagnu još jedanput. — Nije! Nijesam dobro pogodio. Čekaj, čekaj!
Ja ti kažem, Mićane, eno ti carske mjere, pa vali li, štono kažu, jedan dram od deset i po gradi, gorio ti ja kô ova što će sad planuti!
David: Šta?! Zar se u vas i pamet na gradi mjeri? Zato ste vi tako i pametni! Doktor (šapće): Ćeteredeset... David: Zar ja četrdeset gradi budalast?!
Zato ste vi tako i pametni! Doktor (šapće): Ćeteredeset... David: Zar ja četrdeset gradi budalast?! O, mlogo, po Bogu braćo! Pa koliko ste onda vi? Pisarčić: Jest, jest, Davide, četrdeset si gradi budala.
! O, mlogo, po Bogu braćo! Pa koliko ste onda vi? Pisarčić: Jest, jest, Davide, četrdeset si gradi budala. David: Šuti, vuzle jedno vuzlasto!
) Nijesam ja, gospodini moji, četrdeset gradi budala, već sam ja vami zato čudnovat što u meni ima miliіun srca i milijun jezika, jer sam danas pred ovim sudom
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
i od događaja koje opisuje, te može da postupa umnogome kao objektivan istoričar koji traga za dokumentom i na njemu gradi svoje obimno delo.
istorije i svakodnevne realnosti i, najzad, magnetsko polje za internacionalne motive, na kojima se takva biografija i gradi.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Pobrinuo se već za nju: gradi se kuća na selu, — kuća sa dućanom, u koju će se, čim bude gotva, useliti ona i muško dijete, ali samo muško, —
— Dok se posao obavi, — premišljaše gazda — biće i nova kuća za Zlatu sagrađena. Gradi se na bivšem zemljištu Vojkana Vujića, blizu mlinova: lijep položaj, na zgodnome svodniku, novi dućan praviće takmicu
Veli da je ona žena, „šinjora” gazdina, a dijete njegovo kopile... Bog bi ga znao! — A mi mišljasmo da se kuća gradi za školu, — opazi kovač. — Kakova škola? Ima deset godina da traže kuću. Nijesu lacmani budale, bolan...
Govorilo se o tome dok se kuća gradila, ali nije se vjerovalo. Mnogi mišljahu da gazda kuću gradi za školu i učitelja, i, eto, prevariše se i ovoga puta. Skrene ka mlinovima. U po puta upita se: „Što ću tamo?
propala je većinom glasova — osim četvorice — vladina ponuda, a prihvaćen jednoglasno glavarev predlog da se potok gradi, ako će vlada i zemaljski odbor za gradnju nositi sve troškove. Tajnik uvrštavaše zaključke u zapisnik.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Veselo, druzi! Naša ćud Veselje nama gradi. Bezbrižni Bahus, živ i lud, Gde grožđe svoje sadi, Naravstven nektar, prekor strog, S dosadom nek se bace; Uklon'te
Poklonik muze, radi nje Mamona koji kadi, Sve što je skromno goni, sve, Kresidu od nje gradi. I tako čuva Mentor lud, Teolog s važnim vidom, Talije srpske vedru ćud Razvratnim svojim zidom.
1886. MASKENBAL NA RUDNIKU I kod nas ovamo maskenbal se gradi, Pozvati su stari, pozvati su mladi I odbor je sklopljen. I već ovih dana Pozvaćemo goste i sa drugih strana.
Tamo Ben-Kasim često po vazdan usamljen radi, On seče visoku Trsku I od nje čibuke gradi, Sa tankim i oštrim nožem on šare po njima stvara, Posle ih ugladi lepo i plavim indigom šara. Tri veka minuše tako.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Kazaljka termometra nije još ni ušla u njegovu skalu koja počinje sa 50 gradi ispod nule. Obe kazaljke počele su se micati. Kazaljka barometra pokazuje barometarski pritisak od 20 milimetara.
Na oknu prozora staložila se rosa. Ona se brzo isparila, jer termometar pokazuje već 55 gradi iznad nule. Pri ovoj temperaturi ovde već ključa voda. To je sasvim prirodno.
Setite se samo onog što ste učili u školi: da na visokim bregovima voda ključa pri nižoj temperaturi od 100 gradi, zbog malog vazdušnog pritiska.
Temperatura biva, pri našem približavanju Zemljinoj površini, sve viša, popela se već na 1000 gradi; barometarski pritisak prekoračio je već 32000 milimetara.
U njoj se temperatura već uzdigla na 1500 gradi, a barometarski pritisak se popeo na iznad 100000 Milimetara. Letimo bez predaha dalje.
Na Zemlji je zavladala potpuna tama. Temperatura donjih slojeva njene atmosfere pala je ispod 360 gradi; pritisak je, još uvek 200 atmosfera. Sa crnoga neba padaju na Zemljinu koru prve kapi kiše, i tu se pišteći isparavaju.
Promiče kiša, ako je tako smemo nazvati, jer je njena temperatura viša od 200 gradi; ona se skuplja u bare i jezerca u udubinama neravne Zemljine kore, ali ne ključa, jer joj to ne dozvoljava ogromni
priznata i fizikalna činjenica da se vodena para, izložena pritisku, može kondenzovati tek pri temperaturi manjoj od 364 gradi.
Srednja godišnja temperatura celokupne njegove površine je sedamnaest gradi ispod nule, preko trideset gradi niža nego što je srednja godišnja temperatura Zemljine površine.
Srednja godišnja temperatura celokupne njegove površine je sedamnaest gradi ispod nule, preko trideset gradi niža nego što je srednja godišnja temperatura Zemljine površine.
Istina, u letnjim danima, Marsovo tle, pa i donji slojevi njegove atmosfere, mogu se mestimično zagrejati do iznad deset gradi nad nulom, jer je njegova atmosfera veoma prozirna, što se naročito oseća u prvim časovima njegova dana.
god da je ta atmosfera zasićena vodenom parom, svoju gornju granicu, ona ne može, ni u kom slučaju, biti viša od 97 gradi. Stvarna temperatura sigurno je niža. Koliko - to nisam mogao da dokučim, no dragi Vog će besumnje znati.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Dobićete... Gospodo, naš narod veli: „Dogovor kuću gradi.“ Ali mi je razgrađujemo i nije nam ni potreban dogovor... Koristite barut iz čaura, pijuke, bombe... vatru...
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— podiže obrve mrav vratar koji je iznad svega voleo da opominje i proriče. — Koje još pleme, sa zrnom pameti u glavi, gradi mravinjak u vrbaku? Gde ima vrba ima i vode, a zna se kakve opasnosti krije voda u sebi!
Ko bi to mogao biti? Okrete se Belko levo, pa desno: svuda unaokolo širila se praznina. S tugom u srcu poče Belko da gradi novi dom, ali dahtanje nije prestajalo. Konačno mu se pogled spusti niz brežuljak.
Šantić, Aleksa - PESME
Evo sve družbe! Ovdje, ispod grana, Svoja gnijezda gdje kosovac gradi, Gdje s bukve šušte bajke davnih dana, Vidim ih. Hode.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
(Smrt vojvode Kajice) Sve ti vrime za vrimenom prođe, zeman kule po Kotarim' gradi, zeman gradi, zeman razgrađuje. Nek s' okreće kolo naokolo!
(Smrt vojvode Kajice) Sve ti vrime za vrimenom prođe, zeman kule po Kotarim' gradi, zeman gradi, zeman razgrađuje. Nek s' okreće kolo naokolo!
Kad to začu Vukašine kralju, on podviknu Rada neimara, Rade viknu tri stotin' majstora: gradi kralje Skadar na Bojani, kralje gradi, vila obaljuje, ne da vila temelj podignuti, a kamoli sagraditi grada!
Vukašine kralju, on podviknu Rada neimara, Rade viknu tri stotin' majstora: gradi kralje Skadar na Bojani, kralje gradi, vila obaljuje, ne da vila temelj podignuti, a kamoli sagraditi grada!
Sve to jesu njine zadužbine! Ti ostade u stolu njinome i potrpa na gomile blago, a ne gradi nigđe zadužbine; eto nama neće pristat blago ni za zdravlje, ni za našu dušu, a ni nama, ni kome našemu“.
Sva gospoda na noge ustala, i časno se knezu poklonila: „Gradi, kneže, biće ti za dušu, i za zdravlje Visokom Stevanu“.
29 MARKO KRALjEVIĆ I ARAPIN Kulu gradi crni Arapine, kulu gradi od dvadest tavana, ukraj sinjeg mora debeloga. Kad je Arap kulu načinio, udario stakla u
29 MARKO KRALjEVIĆ I ARAPIN Kulu gradi crni Arapine, kulu gradi od dvadest tavana, ukraj sinjeg mora debeloga. Kad je Arap kulu načinio, udario stakla u pendžere, prostr'o je svilom i
“ Ode tatar caru čestitome, te kazuje što je rekô Marko. Kad to čula carica gospođa. ona gradi drugu sitnu knjigu, te je šalje Kraljeviću Marku: „Bogom sinko, Kraljeviću Marko, ne daj mene šćercu Arapinu, evo tebe pet
Ako moreš znati i pamtiti kad Jerina Smederevo gradi, pa naredi mene u argatluk, argatovah tri godine dana, i ja vukoh drvlje i kamenje sve uz moja kola i volove, i za pune
na društvo dukate dijeli; pa uvati Hajkunu đevojku, odvede je u zemlju Srbiju, dovede je u bijelu crkvu, od Hajkune gradi Anđeliju, pa je uze za vjernu ljubovcu.
ćabu polazio, pa se uzgred u Stambol svratio i od cara ferman izlagao za stotinu žutijeh dukata, da Vlasima bogomolju gradi, da je gradi za sedam godina; načini je za godinu dana, evo ima šest godina dana kako zida pokraj crkve kule, a u kule