Obradović, Dositej - BASNE
preživiti jošt koji dan dok bude božija volja, s ovi jezici što mi je bog dao te sam naučio, mogu u mnogi lepi mesti i gradovi u Evropi pošteno i spokojno živiti.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
već do ramena kroz razlivena gacamo blata; ni iz nebeskog bleska ni iz čamca niko nam ruku ne pruža; tonu gradovi, planine, tonu crkve, za pramen magle davljenik se hvata.
Afrika
I spomenici su džinovski crveni mravinjaci, tvrđave miliona termita, živi gradovi sa tornjevima i kulama, vidni još izdaleka.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Činilo mi se da stojim pod vodopadom. Zatim sam zaplovio. Oko mene su prolazile čudne zemlje i gradovi obojeni u crveno. Na ulicama nije bilo ljudi.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
U dimu, iznad zakrpljenog stolnjaka u »Balkanu« , gradile su se kule i gradovi, osipali se u prah i pepeo dvorci i zadužbine; lišće je prekrivalo kamene nekropole ispod kojih su spavali iščezli
). Evo. iz pepela pepeljare na mom stolu, iz njene pepeljaste dubine, počinju da niču polusrušeni gradovi kroz koje trče dečaci. Igrali smo se zaraze — naše igre bile su bolest! Šugavac će nas goniti, a svi ostali će trčati.
Čemu putovati ovako daleko kada je sve isto? Svugde je sve isto. Samo se kulise menjaju u ovoj staroj drami: datum, gradovi i muzika. Daleko si zabrazdila, Žuži!
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
DOKTOR: Poznato vam je, da je u Carigradu sve u najvećem neporetku, koji (neporedak) prestolni gradovi zahtevaju; ulice su pune đubra, premda ima i šibajuće izvore.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Mute se boje bistrih vokala. Jezik je mućak - bleskanje kala. Gradovi hukte. Gužvanje, rulja. Smetovi smeća. Navire kvarež. Vitla se oganj sumpor kud kulja. Ritmično rade tutnjava, palež.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
TURSKA K'o izumrli davno preda mnom gradovi leže I mirna, uboga sela. Sa mračnih domova njini' I drevnih, kamenih platna, vinjaga gusta se vije, Il' šumi na
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
ZEMLjA JE UZAVRELA ... „Narodi će se zakrviti i na zemlju će udariti golema sila. Sela i gradovi će goreti... Majke će ludeti, gledajući kako dušmani kolju decu njihovu... Opusteće polja i njive...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Zar sam to ja, što upaljenim pogledom spržim, sav taj svet, kuda više ne mogu da se vratim? Da li tela, mili gradovi, ili seni, to drhte, u slabosti sna i žudi ruku grubih?
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Jedan iza njega otvori »pregled sadržine«, pa razgleda i šapuće u sebi: »Hanzanski savez... ha, znam... nemački gradovi Hamburg, Bremen... Dalje... Habzburgovci... znam... Rudolf... češki Otokar... vojvodstvo Austrija... Zatim: Švajcarska..
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Što se hvališ gradom i gospodstvom — svi gradovi što su do nas turski, jesam li ih opsuo mramorjem, te nijesu za ljude gradovi no tavnice za nevoljne sužnje?
se hvališ gradom i gospodstvom — svi gradovi što su do nas turski, jesam li ih opsuo mramorjem, te nijesu za ljude gradovi no tavnice za nevoljne sužnje? Bič sam boži ja spleten za tebe, da se stavljaš što si uradio!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
On nije određen da u pustinji živi, nego u miru u gradovi i u seli među ljud’ma i ženama; i čovek, budući od tela i krvi, kako ga je bog stvorio, ako nije oženjen, u velikom
Vsegda o ovi gradovi čitati i slušati, ovi[h] prosvešteni[h] naroda knjige u rukama imati, a njih voopšte ne poznavati i nji[h]ova preslovuta
dukata, koje ja nisam imao iz uzroka, što, nadajući se da će mi na jesen otkud god novci doći, hodao sam po najlepši gradovi u Saksoniji - Drezdi, Altenburgu, Cajcu i pročim.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Prodaj ga, pa pođi u svet. Mnogo je drugih gradova... — Šta će mi drugi gradovi? Dovoljno je meni moje dvorište, moj đeram i moj orah!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Ujedinjena da, ali srećna — to je pitanje. Uostalom, na stranu to da li bi oni samostalni gradovi propali ili cvetali, nestali ili našli načina da svoj povoljan položaj očuvaju i svoje napredovanje ipak nastave, ima
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Iz parobroda ušla je u željeznicu, i nanovo izišla, a da se ničega nije odvojito sjećala: sela i gradovi, polja i more, — sve se izjednačilo u njenoj glavi.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Padni, sneže; padni, sneže, Po gradovi i po seli, Nek’ se našem suznom oku, Nek’ se Božić barem beli. Padni, sneže; padni, sneže, I zavej nam
Miljković, Branko - PESME
Prostor i vreme između svega što biva Bezgrešnim govorom prevaziđe u svetlosti Kad gore gradovi u samoodbrani. On je zvezda nad prazninom govor koji otkriva Zdrobljeno sunce podzemlja kao živu u kosti.
Petrović, Rastko - AFRIKA
I spomenici su džinovski crveni mravinjaci, tvrđave miliona termita, živi gradovi sa tornjevima i kulama, vidni još izdaleka.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
“ — a breme nalažu. Serpske moje granice i zemlje ridajut čto hrabri mi vitezi tud ne projezžajut. Razoreni gradovi svi pusti već stali, kule bojne srpske sve i dvorovi pali.
Gdi Dušanov zlatni vek Što čudesa stvori? Sve proguta Kosovo, Ode srpska slava, Gdi su bili gradovi, Sada raste trava. Kosovo, crno polje, ti Srba druže neverni, Komu cvetom cvetaš, kom’ li se resiš tako?
Crni slovi neizgladni Na grobu joj natpis reži: „Ovde Srpstva majka leži, Od sinova ubijena. 14. Pitaš gdi su gradovi, Gdi su carstva mnoga, Kud tolike prestole Sudba vrže stroga?
Ćipiko, Ivo - Pauci
' Pa se kao zamisli, i upre prstom u čelo: — Ovdje se mora čovjek nasilu oženiti... Blaženi veliki gradovi! — Dakle, čekaćemo dok stari Ante dođe! — reče stari zamišljen. — Dakako! — A ne bi mogli i bez njega?
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Dakle, sve same zgode, čudesni krajevi, bogati gradovi, svakojaki plen. A šta je, u stvari bilo? Bile su dosadne sipljive kiše, noći u mokrim šumarcima pod drvećem sa kojeg
Svi severni gradovi u našoj blizini nepomični su i u miru, posade su tamo. — Koji gradovi? — Pa, Paramun, Subjel, Zlostup, Kozjak, Borač,
Svi severni gradovi u našoj blizini nepomični su i u miru, posade su tamo. — Koji gradovi? — Pa, Paramun, Subjel, Zlostup, Kozjak, Borač, Breznica, Čestin.
Otvoriše se preda mnom prizori uzbudljivog skitanja: novi daleki predeli iza modrih gora, nepoznati gradovi i drumovi, izobilje jela, pića i podatnog ženskinja, ali i mrcvarenje dugih putovanja, otečene noge od pešačenja, snegovi,
Ilić, Vojislav J. - PESME
1889. TURSKA Kô izumrli davno, preda mnom gradovi leže I mirna, uboga sela. Sa mračnih domova njini I drevnih, kamenih platna, vinjaga gusta se vije Il' šumi na visini, I
Niotkud živoga java, Izgleda kao da život u miru dubokom spava. Samo oblaci tavni, kô crni gradovi neki, Pokriše ognjeni zapad.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Palanka je večna forma ljudskog društva, večna i svugde prisutna. Veliki gradovi su sastavljeni iz mnogobrojnih palanaka, velikovaroška groblja iz palanačkih grobalja.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Hramovi, palate, gradovi, šume od namolovanoga platna; krune od hartije, odelo od lažnoga zlata, mačevi od drveta; i lažne suze, lažni uzdasi,
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
su ispod nje brda sa snežnim kabanicama prebačenim preko leđa, šuštale stepske trave, vencima svetiljki iskrili gradovi, tekle reke. A kakvo je tek more bilo! Kapljica nije mogla da odvoji pogled od njegove plaveti, njegovog sjaja.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
U tome pravcu veoma snažno je uticao i rascep između grada i sela. Gradovi su bili središta turske državne uprave i zanatske privrede (koja je služila, uglavnom.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
MRTVI GRAD Ta eda Rimljani nisu ginuli bijući im Jerusalim i preuzimljući svu onu zemlju s gradovi? Ta ona zemlja bijaše se usmrdila od, mnogih lešina ljudskih!
Ako ne oni, a ono drugi koji narod sa strana bližih izdolazi, te opet napuni se vilajet i gradovi se poprave.) INDIKT SEPTEMBRA To je postalo ponajpre od Rimljana započetak letu od ovoga meseca.
A u ono dobi, jošte nije bilo tih topova ni kumbara, a ni pušaka, čim se gradovi biju i sadanja vojska, nego isto koje strele, praćke za hitanje kamenja, sablja, kopje, topuz i tim prilična; ovnuje glave
I ostaše manja gospoda, jerno po knezu Lazaru i zemlju već svoju s gradovi pogubiše. I taj otac Maksimov Stefan vrli na glasu vitez bijaše osvestan, mudar i junačan eškile, friško se okreta
A o koji božiji putovi, ništa odviše štono će ih Bog pitati za to, ne znaju upraljati š njima. Sa svoji seli, s gradovi, s miljkovi, o zemljanom rađenju, o hrani i odevanju se gospodskomu imadu svakad i vrlo postaranje.
gospodi za to krošto oni siromaš i svoju im raju i decu ne pustaju preda se svakad izlaziti nego po kaštilji, po gradovi i po svojih polata zatvaraju se kako grobovi i stražu svoju pred vratmi drže da niko ne može bez vrlo mobena obihođenja
I so tome po zemlji blago i svako imanje od čoveka do čoveka prehodi, jednim nestaje, drugi ga dostaju, gradovi i veliki domovi se sobaraju, sela, varoši se haraju, vatra ih žeže, gospoda i spahije svoju iraju muče svakim poslom i
prvih zanadžija davno bi sva majstorija propala i ukinula bi se; pomalo i sva bi zemlja zapustila i sronila bi se da se gradovi i domovi iznova ne popraljaju ni se pokrpljaju.
U VOĆNjAKU OBRATOM ČARDAK Rad toga i zemlja je vaša zapustila, vaša sela i gradovi i crkve i manastiri vatrom popaljeni, a vašu zemlju pred vami tuđini jedu i birluju šnjome.
A što je god njegovo to je i tvoje. Isto poći za njega i sve će tvoje biti: i blago i gospodstvo, zemlje i gradovi svi... Zberite svi skupa svoju misao! A najposle, ako tko dočuje ako li ne sluša, manja mu har o tome!