Dučić, Jovan - PESME
Dođu gradska deca sa veselim pleskom, Draže ga, i jašu, i zasiplju peskom, I biju ga svojim puškama od zova. Dok on mirno gleda
CAR Ceo dan sunčani zvone bučna zvona, Sva je Prizren gradska otvorio vrata, Kad javiše trube da iz Avinjona Stižu poklisari, tri papska prelata.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Slušali su o tome kako se zdravim usnama isiše zmijski otrov iz rane, ali dogodilo se da su ti studenti bili gradska deca i da su im od slanog vetra sa visoravni bile ispucale usne — niko se nije, dakle, usudio da isiše otrov, nego
Zaslepljeni suncem, stoje kao opčinjeni, ošamućeni i sapeti u svoja gradska odela, u predelu gde im je poznat jedino automobil, a ta blistava limena sprava izgleda kao da je pala s neke druge
Matavulj, Simo - USKOK
Svi se zamisliše. Dva-tri puta zausti Primorac da nješto reče, ali se savlada. Glomazna gradska vrata otvoriše se i odonud jurnuše stočni trgovci, piljari, fakini. Veliki dio naroda s pazara krete se u grad.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Odmah carev sin da slugama da nose šta treba, pa pođe pred njima u grad. Kako oni na gradska vrata, a dvanaest strašnih lavova skoče da ih sve rastržu.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Dešava se, za ledih septembarskih večeri, kad proredi se gradska buka, raštimovana i tandrka va, kada se primiri to škripavo šklopotanje, da svratim tu i da zasednem za neki od stolova
Rakić, Milan - PESME
blago vaseljena nema, Lepršnuće krilom u obližnjem gaju Slepi miš, poslednji što se na put sprema, Pa dok iz daljine grmi gradska jeka I zabave puste što nize čoveka, I bučno vesele tajanstveno huji, Zapevaće negde skriveni slavuji, I priroda cela
Pandurović, Sima - PESME
Nas nosi sudbe mala, trošna ljuska. ODBLESCI U Dunavu se stari grad ogleda: Opale kule, crna gradska platna; U njima prošlost izumire blêda Što k’o san čili, otmena i zlatna.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Ženske mu ih uzeše, pa stadoše pregledati. Bilo je tu naslikanijeh životinja, kuća jedna gradska, stabala i jedna ženska u crnogorskom ruhu. „Stana, bogami!... ovo si ti!“ reče Joka začuđena.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Odmah carev sin da slugama da nose što treba, pa pođe pred njima u grad. Kako oni na gradska vrata, a dvanaest strašnih lavova skoče da ih sve rastržu.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Pa dok iz daljine grmi gradska jeka, I zabave puste što nize čoveka, I bučno veselje tajanstveno huji, zapevaće negde skriveni slavuji I priroda cela
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Izišavši kroz gradska vrata napolje, osjeti se kao i uvijek slobodnija, i nešto se u njoj preokrene, odahne. A večeras je i življa, okretnija;
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
U okvirnom su delu soko, gradska vrata i devojka vratarica, a u središnjem su delu sunce, mesec i zvezde u koje je devojka odevena: Visoko se soko
A imaju podjednako tri stiha i tri motiva ili slike. U okvirnom su delu soko na nebu, visoka gradska vrata i žena koja ih čuva.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Za marvu je samo polje, bunar, izvori, Gde padaju s hukom u tavnoj gori, Gdi ptičice poju, eho govori. Eno, dragi, gradska carska palata, Eno na sve strane kule ot zlata, Prama gradu ravni Šanac pri samoj vodi, Slavni Grad sa planinom, sa
Ilić, Vojislav J. - PESME
radove njine, Tukući strelama oštrim s kapija i visine Jer mnoštvo lestvica dugih spremi se još istoga dana, Da se na gradska platna udari sa sviju strana. Noć mirišljava sađe i mesec nebesa krasi, Kad se s obala Ganga veseli začuše glasi.
Već konjanici prvi u trku bacahu strele Na gradska gvozdena vrata, na platna i kule bele. No silna Bramina vojska još straha i plašnje nema U opsađenom gradu krvavi otpor
Odbrana zadrhta gradska, jer tavni oblaci dima Pokriše, u času, nebo i sunce ognjeno njima. Kô strašan, ogroman jezik, plamen se pod nebo
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kad ujutru jutro osvanulo i gradska se otvoriše vrata, tad išeta carica Milica; ona stade gradu kod kapije, al' eto ti vojske na alaje: sve konjici pod
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Ne dade im se u ruke. I ništa mu ne mogoše učiniti, ako i čuvaše zatvorena gradska s gvožđem okovana vrata da ne uteče.
Dopade on na vrata, iskrha i izlomi direke, zasovnice i katance sve zdruzga rukama oko ponoći. Uze gradska vrata na svoja leđa, zasloni se š njima, da ga ne mogu streljajući za njim ustreliti, izmače između njih, ode k planini,
im i presvete Bogorodice s nadgledanjem, vrlo se obsnažaše i svi ostaše veseli da skačući strčaše dole s bašči i sva gradska vrata što bijahu zasuta sa zemljom izpootvoraše ih.