Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
PRASKOZORJE NA JELOVOJ GORI Krov kukuriče, grakće hrast, guče bukva u kojoj će do podne biti ponoć, uskoro svuda uokrug cvrkuće drveće, ko senka mleka preko
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
” Neko ga udari u slabinu. On se trže i pogleda. — Ustaj! — viče Surep, jer to on beše. — Zar ne čuješ koliko gavran grakće?... On ču zbilja graktanje iz dubine dubrave. Pogleda oko sebe: sve beše na nogama.
— Je li ono pravi gavran? — upita strepeći, jer graktanje gavranova ne sluti ništa dobro. — Nije. — Ja, ko grakće? — Prijatelj... Javlja da se sprema potera i da nam znaju danik — reče Jovica Ninković. Harambaša je sedeo i premišljao.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Još nije ni ušao u avliju, a već grakće na mog djeda: — Jesi li živ, Rade, stari moj paripe?! Vidi ga, vidi. Ihi, počelo je!
— Zato je Austrija i propala što je počela da harči skupe stvari. — Pa i Nijemac je propao! — grakće Rožljika. — Nego, deder ti, ovo nam je posljednja trgovina, učini rodu glas, pošteno plati.
— Daj, bolan, ostavite čovjeka na miru, šta vas briga kud je on pošao. — Brani ga, brani — grakće Bačkonja. — Isti si kao i on.
Ništa se ti ne boj onoga tamo čike, njega ćemo mi večeras: kolj-kolj! — Lijepo ti vaspitavaš omladinu! — grakće komandir. — Deder, gukni još nešto.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Brda i bregovi crne se i nepomično ocrtavaju. Cela je zemlja vlažna i mrka. Pokatkad proleti jato gavranova, ali ne grakće, već samo šušti i brzo se izgubi u mrku daljinu i maglu. A magla se polako i razvlačeći diže... Jesen. Da, da!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Nedelo blaga, biljko tišine, jesi li živa? - Petak se muti, Utorak grakće, klica gnjiline Subotu šarka, Sreda već žuti, kleca Četvrtak - zamor ga hvata.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Jutros, od Surčina do Vrčina, Grakće raspadnuta pomrčina — Vrane, ko narikače iznad raka, Crne su jer su pune mraka.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Psss! Naš kulaš! Naš kulaš! Naš kulaš! — grakće gavran u letu. Otići ću — čak, čak, čak, i doći ću — sad, sad, sad, dok popijem — kavu, kavu, kavu!
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Poneku čavku vidiš garavu Gde gustom maglom grakće hrapavo I mudro kuša oči upale: „Mrtav je, mrtav!“ trulež kazuje Što i svečeva moći nemoćne Sa nečistotom puni
Ilić, Vojislav J. - PESME
I ti si mumija jedna, telo bez duha svog, Po tebi pavit se širi i gnusna zmija se krade, I gavran sumorno grakće s kamenog vrha tvog. Kraj vlažnih zidina tvojih gomile kamenja stoje I urna bačena leži...
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
i kad je stroga; obe drugarice nevoljna dečica — Soka je bolje čula one pravičnosti i istine koje život ne priča nego grakće. Kad dete ima moć da oseti svoju egzistenciju, i da prema tome fiksira tačku gledanja, tu nema ni molbi ni komande.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Dolećeše dva vrana gavrana od Kosova polja širokoga, i padoše na bijelu kulu, baš na kulu slavnoga Lazara; jedan grakće, drugi progovara: „Da l' je kula slavnog knez-Lazara? Il' u kuli nigđe nikog nema?