Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Franceska konjica upotrebljavala je i grenatire na konju. Manevar, prilaz, kasom, zatim sjašu, pa bacaju granatu. Pavle je naginjao hungarskom, i sirmijskom, metodu. Oluji, jurišu, sablji!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— graknu Rožljika. — Imam ja uprav nešto za tebe, samo da dobro platiš. Rožljika donese iz ambara veliku granatu od haubice i podnese je svom prijatelju pod nos. — Jesi li je vidio, a, kolik dobro prase.
— grakće Rožljika. — Nego, deder ti, ovo nam je posljednja trgovina, učini rodu glas, pošteno plati. Kalajdžija primi granatu u ruke, odvagnu koliko je teška i preko srca reče: — Sedam banki, više ne vrijedi.
Rožljika brže-bolje grabi granatu iz njegovih ruku, kao da bi kupac mogao pobjeći s njom, i urla: — Rđo nad rđama, ovdje ima najmanje dvadeset kila čiste
— Petnaest kila, nema više — trezveno, apotekarski kaže Mulić i opet uzima granatu da je još jednom izmjeri. — Pa da, petnaest, uvrh glave osam banki. — Eh, što ti je Ciganin!
— Bože moj, što ti je seljak — oteže kalajdžija mirno, sanjalački, kao da čita iz knjige. — Za jednu svoju šugavu granatu on bi rad bio, vjere mi, da mu ja čitavu pojatu načinim.
Na, evo ti je džab-džabe, nosi je, najedi se! Silovitom kretnjom Rožljika prosto ugura granatu u Mulićeve ruke kao da puni samu haubicu, a zatim pljesnu dlan o dlan kao da ih čisti od prljavštine. — Eto ti, gotovo!
trenutku i on bar nešto žrtvuje za svoj zlatni kalajdžijski zanat koji bespovratno nestaje, on prezrivo pljucnu na granatu i diže je povrh svoje glave.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
U visini, jedna polovina artiljerijskog metka pretvarala se u šrapnel, druga polovina u granatu, na zemlji. Ranjenici teško umiru od puščanog metka. Od artiljerijskog brzo.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Topovi takođe slabo rade. Jedan turski top s visa svakih deset minuta šalje po jednu granatu koja uvek preleti visoko nada mnom i udari tamo negde dole u potok.
Kad su se Turci u rovu već spremali da grunu, naša teška baterija s Rujevice posla jednu granatu u streljački rov, gde su bili Turci. Metak je upravila srećna i vešta ruka prostoga narodnog vojnika.
— Ne znam, ja sam posle dao ostavku — reče otac M. — i dodade već iz daljine: — Bi evo ovo — pokazujući rukom na granatu koja je gudila vazduhom.1) XІV Aleksinac 18 avg. u sredu veče, 1876 god. Jadni moj dnevniče!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
da mu čovek sve oprosti... Bugari mu čak i ime znaju. Uzme on onu veliku granatu, i na njenom krilu zaveže daščicu, gde napiše: „Pozdrav od Koste“ — i grune. Pomlati Bugare... Psuju ga na sva usta...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Oni poslužilac doda granatu i turi je u čeljusti cijevi. A ona’ nišandžija tad zatvori pa povuče za ručicu, a ručica poćera pijevca, a pijevac