Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
konjske i ljudske mokraće i gaze zavičaj; i plamte još ambari puni žita i miševa; nekošena trava, trune grozd na grani, zrno u mahuni, a pet seljaka, zabačenih glava, leži, u hladu jabuka, i spava.
Kad bi makar preživeli mogli posle bitke skuvati u šlemu šačicu pasulja, jadikuje vojnik, puška mu visi o grani, šlem se presijava u blistanju vetra, vojniče, pljuni u šake, uzmi ašov, zamani, i kopaj svoju blisku budućnost,
Dučić, Jovan - PESME
OMORINA Prepukla zemlja žedna vapi, Od Ilin-dana oganj prži; Korito rečno prazno zjapi, Jedva se list na grani drži. Ni dah da pusti šuma ne sme; Veče; zrak prepun slepih miša; Žabokrečina puna pesme...
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Kad malo posle, a ono nije gavran nego Šaca pod jorgovanom plače. A pored njega, na jednoj grani stoji njihov Gaga, stari gavran, onoliki koliki i jeste, pa i on tužan jako opustio krila, pa samo ćuti, pa i on gleda
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Na bagremu, ispred crkve, na najvišoj suvoj grani, ljuljao se lako, elastično i drsko jedan crn, ogroman gavran i kidao neko grdno crevo one lešine iz desetog streljačkog
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Naslutio je šta baba hoće da mu kaže. Nije jedna veverica, u šumarku iza njegove kuće, verala se, za lešnikom, na grani. Mnoge su dolazile i sedele na svom repu. Činilo se, katkad, da mora biti da su na svetu bezbrojne.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- I ti se nisi obesio? - bilo je sve što mi je rekao kad smo se sreli. - Na tvom mestu ja bih već visio na nekoj grani!
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
S detetom on razgovara još od kolevke, nežno, materinski: Taši, taši, tanana, Evo jedna grana, A na grani jabuka Kao molovana. Doleteće ptičica, Ljuljnuće se grana, Otpanuće jabuka, - Dignuće je Ana.
Radičević, Branko - PESME
Jošte putnik tuda Nogom lakom odi, Stazica krivuda, Pored lipe vodi: „Oj tiče umilno, Što na grani stojiš, Okle tako silno Srce meni svojiš? Da li odozgore S neba amo dođe, Da li mimo dvore Moje mile prođe?
Oj sunašce, još mi jednom grani, O moj danče, još mi jednom svani, Oj zorice, zabeli, zabeli — Al' uzalud moji trudi celi, Klonu telo, klonu cela
(NjENI JADI) „Sini, zoro, bela, Sini, slatka sele, A ti, sunce, grani Kô nikad dosele! Ta danas će, danas Drago moje doći, Brže, dragi, brže, Dane mi u noći!
82. Na zapadu uvek sedaj, Na istoku uvek grani: Ao pobre, samo gledaj, Dokle mi se popišmani, Pa ljutito jednom zađe, Nikad više ne izađe! 83.
Al' sad Ala meni dade leka.“ Pa nož gleda, nož u ruci seva, Divlja Ajka na nj'ga se osmeva: „Beži, noći, a grani sunašce, Da joj tisnem noža u srdašce, Da oturim što mi sunce brani, Ala, brže svani i zadani!
(6) No sada samo, brate dragi, čuj. Ja evovde staja, kao sada, Na ovoj grani pevaše slavuj — Tako slatko, tako blizu pre nikada. Ja sluša pun umilja. — Al' čuj Od lagani ka meni odzada.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
(Krepko pahne tamjan iz priklona.) da se reči čamom ne učame, peruniko, grani s baldahina! Sentandreja, Іrіѕ florentina.
U pečat bola dok se grb uplete, još jednom grani, bivši suncokrete! U slepih pčela mračno košničište gluhota sukne, obruši se muklo.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ — reče mu Rudar i pijuk diže. Lovac kroz tamu ide bez glasa gdje šuma bujna do neba stasa. Tu ptica rajska na grani spava šarena repa ko duga prava. „Eh, to je poklon za malu lijep!“ — progunđa Lovac i zgrabi rep.
“ „Nevolja nas ista združi, hajde s nama, korak pruži.“ Idu, idu, kad na grani, nešto čuči, more mani, ni u snu se to ne snilo: strag lepeza, naprijed šilo!
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
PROKA: To sam ja. AGATON: Ti? PROKA: Jeste, jer ja sam Mikin sin. AGATON: E, ako si ti to što visiš o ovoj grani, onda da znaš, na niske si grane spao. PROKA: Eto, zar to nije jasno kao dan? To su dokumenta, brate!
To su dokumenta, brate! SARKA: Ako je po tome, Proko, visim i ja valjda na nekoj grani, a ne samo ti. TRIFUN: A kako bi bilo da nam Agaton prvo objasni po čemu je on tako blizak rod? AGATON: Moje se zna.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
251. Sova sjedi na bukovu panju, Viš’ nje or’o na jelovoj grani. Sova orlu tiho besjedila: “Idi, orle, ne namiguj na me; Sad su ljudi čudnovate ćudi, Pak će reći, ljubi sova orla.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
omirišeš je pa priđeš šepteliji, zagrizeš onako na grani, pa osetiš kako ti usna za usnu prijanja a kroz grlo prolazi sama medovina.
Nastupila je ponoć. Petli su svoje učinili, pa se opet šćućurili na grani, uz kakvu koku, a ponoć je otpočela da caruje... Čuje se već gromoviti avaz drekavca...
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Palcem je vrelo sunce u levi obraz kucka, Opipava joj puls, obilazi je polako, Visi joj nad glavom, o grani, kao mešina vina. Predveče, odlazeći niz put, ono joj šapuće: „Bako, Budi bez brige, živećeš najmanje sto godina.
Uz potok, bašta još neobrana, A već tri dana pada slana. Na vršnoj grani jabuka osta: I bez nje, svega bejaše dosta. P.P.P.P.P.P.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Retko kao bela vrana. Sed kao ovca. Siromah kao crkveni miš. Slabo kao svračiji mozak. Slobodan kao ptica (na grani). Smeli se kao mravi na glavnji. Smeo se kao prase na raskrsnici. Spava kao zec (na oprezu).
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Pošto je ovoga vijeka sveti čin bio u grani Brzokusa, a Kušmelj bio starješina u bratstvu, mi ćemo o njemu, i njegovoj porodici progovoriti napose, u ovoj drugoj
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
U DOZIVIMA Tu ste: topli dane, ribo u mulju, trsko Koja šuštiš od sunca u mom sluhu. Veverice, izmišljena na grani: što me drsko Gledaš, kad te evo nema nigde u vazduhu?
Ćosić, Dobrica - KORENI
“ Tola je rekao: „Ne bih ja dao ovog malog crkvenjaka za celu Srbiju.“ Đorđe je osećao da se ljulja na tankoj grani, ali se, ipak, grčevito držao za tu granu koju je u mraku slučajno dohvatio. „Daj mi ga, Tole“, uneo mu se u lice.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
JASENOV LIST Treperio na grani list jasena, smejao se i pevao: — Najzeleniji sam, najlepši! Niko mi nije ravan. Ali i drugo lišće bilo je zeleno,
U nedoumici, jasenov list odluči da se obrati za savet najstarijoj grani, ali grana nije imala vremena za priče. Nailazila je jesen i ona se za nju ubrzano pripremala.
« List jasena podiže pogled uvis i postiđeno saže glavu. Visoko gore, na već ogoleloj grani, jedan jedini list zelenio se i pevao: — Najzeleniji sam, najlepši, niko mi nije ravan!
Da mu je da se vine u nebo, da poleti za oblacima, za pticama! Talas se osmehnu i pokloni koralnoj grani misleći da je cvet, zatim namignu braći talasima, pa s poštovanjem pozdravi sunce: — Dobar dan, Zlatna ribo!
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
J. Jovanović 3maj XXII Tiho, noći, Moje sunce spava; Za glavom joj Od bisera grana; A na grani K'o da nešto bruji To su pali Sićani slavuji: Žice predu Iz svilenog glasa, Otkali joj Dubak do pojasa, Pokrili joj I
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
A ko hoće da samostalno i sa uspehom radi na nauci, mora imati potpuni pregled svega onoga što je u uočenoj grani nauke dotle urađeno i svega onoga što se u njoj bez prestanka, iz dana u dan, stvara.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
si strelice svoje duhovitosti, s izvjesnom mladenačkom samodopadnošću, na tog boga koji „bradat i bosonog sjedi na grani od oblaka i žmiri na ovaj grešni svijet kroz školski istostranični trokut“.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Ni u jednoj grani ljudske delatnosti narod ne treba toliko prosvećivanja kao u osnovnim principima nauka i njihovom odnosu prema tehnici.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
crkva je drvo jelovito i drvo jelovito je crkva, pri tome su grane što i ozidane strane manastira, listovi na grani listovi su crkvenih knjiga, a crveno cveće, to je crveno vino na pričešću: Visoka jela do neba Puštila grane do
su crkvenih knjiga, a crveno cveće, to je crveno vino na pričešću: Visoka jela do neba Puštila grane do zemlje, Na grani listi zeleni, Na liste cveće crveno.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
“ HHHIII Tijo, noći, Moje sunce spava; Za glavom joj Od bisera grana, a A na grani Kâ da nešto bruji, To su pali Sićani slavuji: Žice predu Od svilena glasa, Otkali joj Duvak do pojasa, Pokrili
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Vreme milo, mog dostojni gananija dani, Da vas pastir u dolini, ptičica na grani, Da vas težak s njive svoje vosklicajuć hvali, Jek odziva slavoslovi po vsemirnoj dalji!
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
To viđe mladi Milenko, Povadi nože od sa Da ud̓ri jelu po grani; Ne ud̓ri jelu po grani, Neg̓ mladu Janu po glavi«. I u tome je, svakako, jedan od uzroka što su primerci mnogih
To viđe mladi Milenko, Povadi nože od sa Da ud̓ri jelu po grani; Ne ud̓ri jelu po grani, Neg̓ mladu Janu po glavi«. I u tome je, svakako, jedan od uzroka što su primerci mnogih drveta poštovani kao sveti,
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Jutros su u cik zore sebri našli obešenog o uže, ispleteno od sukna mantije, kaluđera Prohora. Visio je polunag o grani velikog starog hrasta iznad rake u kojoj je proveo nekoliko noći, izdržavajući zavet.
Kaznu je izvršio Dadara! I opet je jadni Bukara bio smešan dok je onako mršav i izdužen, kao zla godina, visio na grani s koje su opadali veliki gnjecavi plodovi i šarali mu prtenu košulju i modro lice.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Jošte putnik tuda Nogom lakom odi, Stazica krivuda Pored lipe vodi: „Oj tiče umilno, Što na grani stojiš, Okle tako silno Srce meni svojiš? Da li odozgore S neba amo dođe, Da li mimo dvore Moje mile prođe?
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Znaš kako pesma kaže: Kulu zidam, bašču sadim, Ni na nebu, ni na zemlji, Već na grani od oblaka. E, to smo ti, ja i moja mati. Ja uzmem tamburicu, mama sedne do mene, pevamo, kao da brige na svetu nema...
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
brate Boje sviću Na ivici zaborava Tuđe senke ne daju Munju tvoga mača U korice da vratim Boje zru Na lakoj grani vremena Otuda tvoj inat lepi U uglu usana mojih Anđele brate Boje gore Mladošću u mojoj krvi ŽIČA Crvena gospođo
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Zbog toga njegovoga ćutanja profesori su bili utoliko više u neprilici što nisu nikako mogli saznati prema kojoj grani nauke on ima sklonosti, a on je, vidi se, ćutanjem to vrlo vešto prikrivao.
Petrović, Rastko - PESME
Ja znam, Ja znam, Ja znam. Kada je umro krevet broj 8 u sobi broj 9, Doktor da je otvorio leš. Ptica zapeva na grani, Devojka zapeva u bašti. Doktor trbuh proseče, Izvadi bubreg bolesni: O koliko je veliki!
I bi mu milo u duši što će i takvog imati u zbirci. Ptica zapeva na grani, divka zaplaka u bašti, Doktor je spustio čudni bubreg u teglu! Sve bolničarke behu tu i dva čistača bolnice.
Palme, palme, kokosi, kokosi na celom putu; pod svakim spava simplista, i sanja da na svakoj grani visi po jedan plan.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Grana, sigurno, zna neki pametniji put! Sedefna ruža nakloni se koralnoj grani, rešena da je upita za savet i od nje zatraži pomoć.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
pesmama komparaciju: „Zakukaše kano kukavice“ Homer ovako razvio: „Kao kad kukavica u proljeće zakuka u šumi na zelenoj grani i kukanjem svojim razveseli srce rataru i, ovčaru, jer po tome znadu da je nestalo zime I došlo milo proljeće, tako
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Stric je dokon jahao na grani stare bukve, a Jovanče i Mačak su vodili ozbiljan razgovor. — Kako ti se dopada naš logor? — ispitivao je Jovanče.
kasnije, kad napadači porušiše kolibu i rasturiše vatru da se šuma ne bi zapalila, djed Aleksa promeškolji se na svojoj grani i pipnu se za opasač. — Hej, unuče, kako bi bilo da te sad malčice isprašim? Eno, vatra se već ugasila.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
te njega Davidov fertmašal s malo ljudi razbi, pak bežeći mu kroz šumu na konju, zamotaše mu se vlasi o debeloj, visokoj grani! Prođe konj ispod njega, a on osta viseći za kose o drvetu.