Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Cela pop-Spirina avlija miriše od silna jorgovana, a sve selo okićeno selenom, jorgovanima i vrbovim grančicama, jer je praznik. U pop-Spirinoj se kući formalno spalo s nogu od ovo nekoliko dana. Pop Spira je bio stari Srbenda.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Mala sala. Patos lepo oriban, duvar okrečen, ukrašen zelenim grančicama, zimzelenom; četiri ogledala, nejednaka, jedno veće, drugo manje, kako je od koga uzajmljeno, od kasnara, natšumara, ili
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
još samo zato tu da bi se na njega mogle nataći svilene suknje, široke i razapete kao prazan šator, sav izvezen cvećem i grančicama, pod kojim nema ničeg.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Na praznik Cveti postoji običaj da decu rano izjutra „iz šale“ šibaju vrbovim grančicama i govore: „Da rasteš kao vrbica, a da se gojiš kao Gice“, beleži Vuk.
One su se njima kitile i opasivale, zatim su se uzajamno šibali s mladićima vrbovim grančicama i izgovarali: ’da si zdrav(a) kao dren, da si brz(a) kao jelen i da rasteš kao vrba’.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
On je nik'o povrh groba udovice neke mlade, Što je silni janičari isekoše u komade. Međ žbunastim grančicama, pod koprenom njina hlada, Mala jedna tica živi od starina, od vajkada.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Tri koraka od tebe raštrkala se pozna šeptelija, lišće u pola opalo, a na golim i crnim, rapavim grančicama žute se slatke praske, ka' istovetno smilje. Ležiš tako i obrćeš glavu, pa čisto ne znaš, kud ćeš pre da pogledaš...
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
U šumi su srećne ptice, probuđeni pupoljci na stidljivim grančicama i mali divlji cvetovi ranog proleća, izgledali kao da čeznu za veličanstvenim suncem koje treba da se pojavi.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
još samo zato tu da bi se na njega mogle nataći svilene suknje, široke i razapete kao prazan šator, sav izvezen cvećem i grančicama, pod kojima nema ničeg.
Bojić, Milutin - PESME
Pokolenje se Krvi tada rodi. 2. POHOD Preko jezera, ravnica i stenja S kitama ruža, grančicama vrenja, U trku jure sinovi Rašana, Pobedu kliču deca razdragana.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Srbi veruju da se vile rađaju na b. grančicama: tu je mati rodi, i povije u zeleno lišće (Begović, 198). U narodnoj pripovetki »Đavo i momak« žive đavoli u nekakvoj
, kočoperna i bujna kao što je, pokazala se vrlo zgodnom da postane magična šibljika, Lebenѕrute ‹= šibljika života›. V. grančicama šibaju se među sobom deca i odrasli na dan Mladenaca, Lazareve subote i Cveti; pri tome se govori: »Rasti kao v.
O magičnom šibanju v. i SEZ, 31, 1924, 46 id. Prilikom strižbe v. grančicama potopljenim u vodu poškropi se svaka ovca (SEZ, 7, 319).
E. Fehrle, Die kultіѕche Keuѕchheіt im Altertum. Gіeѕѕen, 1910, 142 idd. V. grančicama i lišćem opasuju se i kite lazarice, o Lazarevoj suboti (SEZ, 7, 302; 14, 47), i dodole (Karadžić, z, 1901, 203; 204;
To isto čini se, u celom srpskom narodu, i na Lazarevu subotu (to bi tobože odgovaralo grančicama finike u NT, Jo. 12, 13); toga se dana one, »kao svetinja«, meću za ogledalo i ikonu (Begović, 108). V.
se u kuću nikakve zelene grančice, a na Đuđevdan okiti se njima i kuća i crkva; docnije, ako zapreti grad, krsti se tim grančicama put oblaka i govori: rastupi se (Begović, ŽSG, 121); takođe se za vreme grada kida vrbica i unakrst baca u vatru
, po sili analogne magije, može učiniti devojka da joj poraste kosa. Na Đurđevdan pre sunca devojke se češljaju na v. grančicama, »da bi im kosa rasla kao v.
Crnim g. urezuje se na kolačiću zapis protiv besnila (SEZ, 13, 297). Na Cveti g. grančicama kite se kuće i obori (SEZ, 19, 40). Na Đurđevdan pre sunca meću žene glog u omaju u kojoj će se kupati.
Trojanović, Vatra, 72; 75). J. ima veliki ugled kod bosanskih Karavlaha. Kad su Isusa šibali j. grančicama, one su se odmah izlomile, i zato je Isus blagoslovio j. (GZM, 19, 235). JORGOVAN Flіeder (ѕyrіnga vulgarіѕ).
L. je korisna i kao apotropajon: njenim grančicama kite se vrata i prozori o Đurđevu danu (SEZ, 14, 58) i Trojičinu danu (SEZ, 14, 66; 19, 61). L.
Od m. beže i veštice, i stoga se čeljad, ako dođe u opasnost od veštice, kadi m. grančicama (ZNŽOJS, 13, 307). Ako u kuću gde ima dece uđe kakvo sumnjivo čeljade, treba decu posle nakaditi božićnom m.
« a »đurđari« pevajući blagosiljaju bukovim grančicama koje raznose i dele: »Kol̓ko ima grančica, tol̓ko bilo račića! Kol̓ko ima pupića, tol̓ko bilo purića!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Voda se odvaja od iscepanih krpa snega, vrluda kroz slepljeno lišće izmešano sa grančicama, mrtvim bubama i grumenima ilovače.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Po njenim mirnim obalama, Kao jedini nakit njen, Sa svojim vitkim grančicama Žalosna vrba baca sen. U tome hladu, mrka lika, Kad sunce žeže, kipti znoj, Po kakav Turčin iz Zvornika Spokojno puši
On nikô povrh groba udovice neke mlade, Što silni janičari isekoše u komade. Međ žbunastim grančicama, pod koprenom njina hlada. Mala jedna tica živi od starina, od vajkada.