Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Sad ću da pucam! — i navi pušku na nj. Ono tek odlomi od žbunića grančicu pa nanišani njom na Radoša. Radoš se sav ohladi. Spusti pušku, pa poče polako izmicati natrag.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Stanko priđe drvetu, pljunu u dlane i poče se puzati brzo i vešto kao mačka. Kad se uspuza do krune, on odlomi jednu grančicu, metnu je u zube, pa se spusti na zemlju... Hajduci se sve više i više diviše okretnosti i veštini Stankovoj.
I sam mu se Zavrzan divio... — Dobro — reče on kad mu Stanko pruži odlomljenu grančicu — to je sve dobro... Ama kako ti puškom gađaš? — Bio sam najbolji nišandžija u Crnoj Bari! —reče Stanko ponosito.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Ataman je uz to pismo dodao još i jednu grančicu jorgovana. To ju je izbezumilo. Sutradan na času govorila je o fizici i proleću više gledajući kroz prozor nego u
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
da te čekam, — i reče joj suviše: — Hajde u ono jezero onamo, zacrepni vode zelene, i od onoga drveta što pjeva grančicu očebrsni, i kad dođemo do tvoje braće, namaži ih da ožive.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
A mi da ćutimo kao ribe, da se ne smemo mrdnuti, uzviknu on sa teškim bolom, pa onako u ljutini hitnu grančicu, koju nošaše u rukama, daleko od sebe. Ućutaše za časak svi troje, pa iđahu bledi, namršteni, teško dišući.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Čobanin se naslonio Na grančicu oraovu; Tud’ prolazi mlada moma, Da potkine tu grančicu; Progovara čobanine: “Devojčice, belo lice!
Čobanin se naslonio Na grančicu oraovu; Tud’ prolazi mlada moma, Da potkine tu grančicu; Progovara čobanine: “Devojčice, belo lice! Ko ti reza bornu suknju, u skutovi razboritu, U pojasu saboritu?
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Redara kupi sudove i meće na kola, pa, uzgred, baci i po neku suvu grančicu da sa njom vari mleko. Pevačice utanjiše i društvo se krenu.
od kuće sa radnicima, čiča Pera se pomoli Bogu, uze staklo sa bogojavljenskom vodom i srknu iz njega tri put, očenu grančicu suha bosiljka, što ga je doneo sa groba svetog kralja, pa je zadenu za pojas, obrte se istoku, pa se pobožno prekrsti
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
dobri gospod podjednako razdelio među Evine kćeri u tom selu — ipak je najčešće na megdanu ostala i palmovu pobednu grančicu odnosila neka Teodora u somotskom lajbu i s punđom u »necu«; učiteljeva najžešća i najvatrenija pristalica.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Miš šmugne pod kućni patos, A kaluđer čak na Atos, Paličnjak se prikrije Pomoću mimikrije: On grančicu oponaša, Oj živote, tugo naša! Dokle ćemo, s mišlju mišjom, Živeti u tebi krišom?
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
koje su već za udaju, pa na Đurđev dan rano otidu na vodu, noseći jedna u ruci prosa, a druga u njedrima grabovu grančicu pa jedna od one dvije zapita onu treću): — Kuda ćeš?
A ona joj odgovori: — Proso, da prose i mene i tebe i tu što gleda pro tebe. Potom upita onu što ima grabovu grančicu: šta joj je u njedrima, a ona joj odgovori: — Grab, da grabe i mene i tebe i tu što gleda pro tebe.
imao haljinu čupavu po kojoj su bili isprišivani kojekaki repovi, a najviše lisičji, na licu obrazinu, a u ruci zelenu grančicu ili kitu cvijeća.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
vremena da te čekam“, i reče joj suviše: „Hajde u ono jezero onamo, zacrepni vode zelene, i od onoga drveta što pjeva grančicu očebrsni, i kad dođemo do tvoje braće, namaži ih da ožive.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Ah, da... Jest... želela bih s vama da razgovaram. — Ona otkide u prolazu jednu grančicu, i poče nervozno da je lomi. — Znate... ne znam kako da vam kažem... Uostalom, vi i sami uviđate... Ja sam udata žena.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
nove milosti — Nad gromovima bdi i munjama; A narodima i vladarima U dobroj volji svoje svemoći Blaženog mira pruža grančicu. I svet se smeje, nebo raduje, A u poljupcu žarke ljubavi Ispolin neba, sunce vatreno, Ispija suzu tuge zemljine...
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
, ѕ. v. badnjak), i božićnu siniju (GZM, 6, 380). U Boki planinci meću grančicu b. božićnoj pečenici u usta (Vrčević, Tri, 28). Bršljan se upotrebljava i u ljubavnoj divinaciji.
Onda nalomi v. grančica, i svaku nameni ponekom momku, pa ih sve uveče metne pored svog kreveta. Koju grančicu ujutru, ne gledajući, prvo dohvati rukom, za toga će se momka udati (Karadžić, 4, 1903, 167).
i brestova kora, u sirćetu, ŽSS, 319); bradavica (GZM, 4, 165). Kad se dete zacenjuje, vala otkinuti grančicu v. koja dodiruje vodu, metnutu u vodu i njome dete zapajati (SEZ, 14, 132).
u bogomolju sa dva svedoka, pa bi obišli tri puta oko bogomolje, i za to bi vreme jedan svedok držao više njih l. grančicu i govorio: »Kao što vi obilazite bogomolju, onako i vas svako zlo obilazilo!« (ZNŽOJS, 12, 304; upor.
Smokva. Izvesni običaji svedoče o spasonosnoj, apotropajskoj snazi s. Kad preti nepogoda i grad, treba zapaliti grančicu divlje s.
ovom normalnom badnjaku je običaj u nekim krajevima da o Svetom Ignjatu [ili na Badnji dan] polaženik donese u kuću c. grančicu, i ulazeći s njom pita ukućane da li slave mladoga Boga; kad mu ukućani potvrde, on sa grančicom u ruci blagosilja za
ukućane da li slave mladoga Boga; kad mu ukućani potvrde, on sa grančicom u ruci blagosilja za plodnost, pa onda zabode grančicu više ognjišta u zid, i tu je niko ne dira dok sama ne padne (SEZ, 16, 143; 145, upor.
grančica, zabodena negde u kući na Đurđevdan, upotrebljava se u vračanju protiv groma; kad leti grmi, stare žene vade tu grančicu i mašući njome govore: »Pomozi bože i sveti Đurađ!
zabodenu na grančicu sa tri kraka u tri pravca (»konjče«) i »načičkanu sitnim iglicama«, pa tu j. mladoženja baci prema tastu, provodadžija je
Toga dana ujutru zadene se poveća grana l. u zvekir na vratima, i ko prvi dođe na čestitanje stavi grančicu l. na sto, a uveče domaćin unese »balu« l. i somine i rasprostre je po kuhinji; na Božić grana l.
po svršenom otvaranju, triput zapojiti onom vodom u koju je vračara — uz livenje »kositre« i gašenje ugljevlja — spustila »grančicu bosiljka i tri zrna crnog pasulja« (іbіd., 265). P.
bajanjima) vezanim za rodno drvo (bilo koje) ili voćku (bilo koju), za razno bilje (pomešano), za delove biljaka (grančicu, cvet, slamku), za venac, za razne drvene predmete (na kući, u kući i van nje).
Ilić, Vojislav J. - PESME
Pokadšto zastruji vetrić u tami ponoći mirne, I laki proleti šušanj kad grana grančicu dirne, I brzo potone u noć. A ozgo u samoći Bezbrojne trepere zvezde kô bleda kandila noći.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Kad, jedno salašarsko derište uzelo grančicu, pa jednako njome biku pod nos. Ja opomeni, pa popreti i povijaj, ali badava.
Svega se mašaju, i sve obuhvataju, i opet nigde ne ostaju. Ako trgneš neku grančicu, izvlači se kao da se odmotava, nigde kraja. Retko, baš retko, ta se duga pavit i prekine, ali ne u izdanku.
Silazi Georgije Spida s groblja uskom uličicom, svet ga učtivo pozdravlja; gledaju, kao uvek, nosi grančicu bršljana sa ženina groba.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Lazar Mačak nije se prihvaćao nikakve nove majstorije. Đoko Potrk grickao je zamišljeno tanku ljeskovu grančicu i uporno se trudio da smisli kakvu veselu pjesmicu.