Jakšić, Đura - PROZA
A moja prošlost?... Sve sami crni grobovi!... Tužna je to građa za budući život jednog siročeta!... Pa kad sam u mislima dovršila te moje crne dvorove, onda sam se mislila: koga ću
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
, tuđ JAZIDžI-ĆEL, tur., pisare, dođi JAŽE, slon., što JALIJA, tur., obala JAPIJA, tur., drvena građa JAPUNDžE, tur., kratka kabavica JASAGDžIJA, tur., ču var JACIJA, tur., noćna molitva JEGLENA, tur.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
213. ⁴⁷ Vrčević, V., „Narodno sujevjerije: vračanje, slutnja i bajanja“, Srbadija, 3—4, Beč 1876, s. 47. ⁴⁸ Vukova građa, SEZ, L, Beograd 1934, s. 27. ⁴⁹ Karadžić, V. S., Život i običaji naroda srpskoga, Prosveta—Nolit, Beograd 1987, s.
102. ⁵⁰ Grđić Bjelokosić, L, isto, s. 207. ⁵¹ Karadžić, V. S., isto, s. 113. ⁵² Vukova građa, s. 15—16; Milošević, M., „Narodne praznoverice u Kopaoničkim selima u Ibru“, GEM, 11, Beograd 1936, s. 47; Kulišić, Š.
223— 224. ⁵³ Vrčević, V., „Razna čvarovanja oli ti sutke“, u: Vukova građa, s. 26. ⁵⁴ Tanović, S., Srpski narodni običaji u Đevđelijskoj Kazi, SEZ, XL, SKA, Beograd 1927, s. 120.
27; Grđić Bjelokosić, L., isto, s. 208; Milićević, M. Đ., isto, s. 218. ⁵⁷ Milićević, M. Đ., isto, s. 217. ⁵⁸ Vukova građa, s. 16. ⁵⁹ Pavićević, M. M., isto, s. 180. ⁶⁰ Đorđević, T. R., Nekoliki svadbeni običaji, s. 322. ⁶¹ Tanović, S.
, „Narodna verovanja u Zeti“, GEM, 11, 1936, s. 59. ²³ Vrčević, V., „Razna čvarovanja oli ti sutke“, u: Vukova građa, SEZ, L, SKA, Beograd 1935, s. 32; Stefan Mitrov Ljubiša u jednoj napomeni kaže da kad „djetinja žena...
, „Narodno sujevjerije“, Srbadija, sv. 111—6, Beč 1876—1877, s. 47. ³⁶ Grbić, S. M., isto, s. 105. ³⁷ Vukova građa, SEZ, knj. L, Beograd 1934, s. 10; Tanović S., isto, s. 104. ³⁸ Mićović, Lj., isto, s. 249; Mijatović, S. M.
6, Beograd 1899, s. 500. ³⁹ Vukova građa, s. 13; Milićević, M. Đ., isto, s. 193; Vrčević, V., isto, s. 47. ⁴⁰ Nikolić-Stojančević, Vidosava, Vranjsko
451. ⁴¹ Karadžić, V. S., Srpski rječnik (1852), I, Prosveta, Beograd 1986, s. 133. ⁴² Nikolić, V., Etnološka građa i rasprave iz Lužnice i Nišave, SEZ, knj. XVI, SKA, Beograd 1910, s. 175. ⁴³ Milićević, M. Đ., isto, s.
, isto, s. 53. ⁵² Nikolić, V., isto, s. 175. ⁵³ Trojanović, S., Zagledanje ili ugled, u: Rasprave i građa, SEZ, knj. L, Beograd 1934, s. 1. ⁵⁴ Milojević-Radović, Dobrila, isto, s. 243. ⁵⁵ Tanović, S., isto, s. 104.
M., isto, s. 103; Petrović, P. Ž., isto, s. 323. ⁷⁰ Vrčević, V., „Razna čvarovanja oli ti sutke“, Vukova građa, s. 29; up. takođe Milićević, M. Đ., isto, s. 192. ⁷¹ Knežević, M., isto, s. 80. ⁷² Milićević, M. Đ., isto, s. 192.
, isto, s. 193. ⁹⁰ Kordunaš, M., „Narodne praznoverice iz Deronja u Bačkoj“, GEM, 7, Beograd 1932, s. 83. ⁹¹ Vukova građa, s. 9. ⁹² Bandić, D., Tabu u Tradicionalnoj kulturi Srba, BIGZ, Beograd 1980, s. 47. ⁹³ Mijatović, M. S., isto, s.
S., Srpski rječnik, II, s. 886. ⁵⁵ Milosavljević, S. M., isto, s. 93. ⁵⁶ Filipović, M. S., „Različita građa iz Crne Gore i Sandžaka“, u: Različita etnološka građa, SEZ, LXXX, Beograd 1967, s. 202; Tanović, S., isto, s.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Što se tematskog kruga tiče, mnogi autori smatraju da je samo detinjstvo povlašćena građa ovog književnog usmerenja. Taj je izvor do sada najradije i najuspešnije crpljen: i Andersen, i Tven, i Kerol, i Kestner
Otkrih, tada, da je zečji corpus Biblioteke veoma bogat, i prilično dosadan. Građa je skupljana po ekonomskim, utilitarnim merilima; većina naslova je posvećena uzgajanju, ishrani i lovu.
Izgleda da onaj dublji, čisto poetski podsticaj nije bio dovoljno jak. Građa nije za ozbiljnu pesmu, ali je, evo, ni dečja ne prima; možda, prosto, ni za kakvu pesmu nije bila zrela.
Detinjstvo je pesnik, a zavičaj, to jest selo, građa koja se poetski preobličava i osmišljava. Prvi nauk pesnik je dobio od prirode: njene kružne kretnje, poleti i klonuća,
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
izdao svoj srpski original Miloš Obrenović knяzъ Serbіi ili građa za srpsku istoriju našega vremena. Znameniti nemački istoričar Leopold Ranke po njegovim podacima i pričanju napisao je
U njegovim pripovetkama gledala se dragocena građa za filologe, i leksikologe i sjajna primena Karadžićevih nazora o književnom jeziku.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Gde je žensko, tu se nađu i građa, i dobri majstori! SULjO: Probaj to tako Hasanagi da nakitiš! Ovde se, bre, buđamo četiri meseca, peremo krv,
Kostić, Laza - PESME
Kolika li beše str'oga Samsonova bola preka, zaljulja se Astarota, prsnu zlato, puče greda. Raspade se cela građa od livanska teška kedra, na junačke pada glave i na bela pada nedra.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
A ja?... Ja sam preživela građa, ja sam drvo, koje je crv sve izbušio, te se, kad udari bura o njega, krha i iz njega ispada prah...
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
a ima se malo novaca Za nauku i za istinske narodne potrebe, Tamo gde se svaki lopov o prosvetni budžet ogrebe! Građa rečnika? Gradivo! Građa je nešto drugo. Dugim dlačicama? Dugačkim!
Građa rečnika? Gradivo! Građa je nešto drugo. Dugim dlačicama? Dugačkim! A vreme je dugo, predugo, Naročito kada ga — o, Daničiću, o Vuče!
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
se brod, tako prepunjen materijalom da ga već nije moglo više stati, morao vratiti u svoje pristanište, gde je bogata građa sređena i razdata na proučavanje.
knez odlučio podići za nju veličanstveni Oceanografski Muzej u Monaku, u kome je ona, kao i ostala prikupljena izobilna građa i naučni podaci, stavljena na raspoloženje naučnicima svih narodnosti.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Poređenja su po takvoj svojoj ulozi neobično zahvalna, ekspresivna, živopisna i poetska građa, od koje postaje jak i sažet, figurativan, ponajpre metaforičan izraz.
). Poređenja su vrlo ekspresivna frazeološka građa i s pravom ih treba ubrojati u njen ponajvredniji deo kao stilska i poetska sredstva višega reda.
). V) GOVORNIŠTVO ZDRAVICE U našoj narodnoj književnosti, naročito u poeziji, očuvane su pesme i frazeološka građa u vezi sa napijanjem. Osim toga, zna se i za specijalne pesme tzv.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
A priroda je beskonačna! Građa vasione, njen stav, život prirode i njegov smisao ostali su našim filozofima u nedokučivoj daljini“.
Imala je oblik i veličinu gazele, stajala je na vitkim nogama i imala kratki rep naših jelena. Građa njenih nogu pokazuje da je bila odličan trkač i imala izvanredno razvijena čula, kao divokoza naših Alpi i Pirineja.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Vranje Stankovićevo zapravo jeste i u isti mah nije što i zbiljsko Vranje s kraja prošlog veka. Jer je ovo drugo građa iz koje je stvoreno ono prvo; drugo je pomoću književnih pogodbi modelovano u prvome.
ovde posebno zanima, i na šta ćemo se samo letimično osvrnuti, to je krajnja književna svrha prema kojoj se istorijska građa birala i preoblikovanjem saobražavala.
U Seobama, međutim, utopijski se prostor nalazi - na šta je Crnjanskog i istorijska građa upućivala - u obećanoj zemlji Rusiji. Na prvi pogled, Rusija je samo zemlja u koju Vuk Isakovič želi da se odseli.
401 Istorijska građa je, kao što se vidi, Milošu Crnjanskom dala kao književnu podlogu sudbinu naroda koji se, izgnan iz svog zavičaja, „sa
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Gde je koren tom imenu, Gde je izvor, gde je građa? To se pita i na to se Odgovara i nagađa. Jedni ’vako, drugi ’nako — I bez dobre volje nije — Al’ se vidi e se
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
moju knjigu Članci i eseji, Novi Sad 1949, 49), podsticajna građa muzičkih motiva bar ponekih naših građanskih pesama mogla, pa i morala priticati iz bogate internacionalne, naravno
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Arhivska građa pruža podatke o njihovim teškoćama, o njihovoj nepokornosti i samosvojnosti, o nevoljama njihovih porodica, o nastojanju
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
i verovanjima u vezi sa sejanjem (i sađenjem) i drugim radovima (okopavanjem, žetvom, vršidbom, berbom) nalazi se obilna građa, koja traži posebnu i opširnu studiju.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Samo je popravljana, i kako je imanje raslo, pojačavana. Nad svakim prozorom krov, to jest, krovna građa produžena nad staklariju, da bi svaki pokret na tavanu izazivao gud stakla po svima sobama.
Razrednom starešini, koji je voleo frazu: „U vama je, gospodo, dobra građa, ali od građe do građevine je daleko, radite, radite, gospodo”...
Petrović, Rastko - PESME
se bolnim srađa Niti ikada mogah izreći - koliko me tad to spasava Zaćutim, jer van providnosti postoji li ikoja građa, Spram koje život ovaj celi izgledaće kao da spava.