Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
sa 12%...« Bože moj, kakva li je to graja u Krniću?! Bubnjaju bubnjevi, lupaju daireta, zurlaju zurle, ciče ćemaneta...
Pop Pero opet nazdravi tako žestoko zdravicu da virauni već promukoše vičući: »zooort!« a među gostima zahori se graja, kakva valjda nije bila ni na ciganskoj slavi, a kamoli na drugoj kojoj krštenoj.
Svatovi se razveselili, pa grade trista lakrdija; igra se, peva se, učinila se samo jedna graja. Tu je i Sreja s ćemanetom.
« Međutim je išao pred pandurem pokunjen kroz čaršiju Mojsilo Pupavac. Za njim pristala deca varoška, a graja se Digla: »Iha! Dvadeset pet! Dvadeset pet! Pupupu! Dvadeset pet! Iha, uha, Pupavac! Pupupu!...
— Kakav ugarak? — Prvo veli čiča Mirko! — deru se drugi. — Ama, ljudi, braćo!... — stišava ih kmet. Diže se čitava graja. Ništa se ne zna šta ko govori. Kmet mlati rukama, trči od jednog do drugog, umiruje ih...
— A ja velim da idemo sutra — veli čiča Mirko. — Aja!... Bolje danas!... Sad!... Odmah!... — diže se graja. — Stojte, ljudi! — viče kmet. — I ja velim bolje danas!... Nego hajdemo gore do moje kuće da popijemo koju...
— Na peškir, zavij! — Nije ništa. — Ogrebao ga trn! — Kuršum, more! — Ta trn!... Kakav kuršum! Utom se diže graja dole u Zarožju: »Haj, ljudi!... Potecite!... Pogibe nam kmet!... Ne daj!
Potecite!... Pogibe nam kmet!... Ne daj!« Puške učestaše ozdo iz sela; graja i vika sve bliže. — Bež'te, ljudi, izginućemo! — viknu neko od družine Živanove.
Kad ih tu videše zdrave i čitave, diže se vika, graja, veselje. Samo se čuje: »Alal vam vera!... Tako mu i treba!... Baš ste junaci!
— Dobro nam došli. — Srećno vesele. — Ta mi smo svoji! — Kako si, Ćebo? — Dobro došao, kume!... Diže se vesela graja međ njima. Zapraštaše puške od šenluka. Ižljubiše se tu svi kao prijatelji i dobri susedi, pa odoše pred kuću Purkovu.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Brbljaj, nek̓ nije reči u tebi!... I opet nasta šala. Otpočeše junačke igre... Nasta prava graja: nadskaču se Stanko i Zeka. Ali im se srca razigrala, pa ne daju jedan drugom preda se.
Jedan starac reče: — Ovo se i bog — bože oprosti — digao na nas zajedno s Turcima!... Ta graja probudi ranjenike. Stanko otvori oči i pogleda nada se.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
I učas, kao nekim čudom, svi neodoljivo zaželjaše uhvatiti učitelja i oteti mu Maru. Graja se digla, i silno kao orkan kreće se masa Zebićevim šorom. Nekoliko konjanika proletješe kao strijela.
Afrika
I sad je njihovo društvo pravi pakao ugledanja, ismejavanja i pakosti. Graja svađe i bitke ne prestaju. Bubu krešti povazdan.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
E da me iskorijene iz najdubljeg korena. Aha!“ Pavle ustade da zagrli bratučeda i načini se velika graja. Đurđe ih je obilazio kao medved i odmahivao rukom.
Pop se bio digao, kad to ču, pa reče da će mu to udesiti, koliko sutra. Treba mu samo novaca. Graja je, međutim, u kafani, oko njih, rasla, a sveta je bilo, sve više; u vratima, u ogledalima, a bilo je i žena.
Niti je Bajevič znao šta je to ritmajstor, niti ko je Podgoričanin, ali, kad se ču, to, ime, za čas se stvori graja i sve ožive.
A kad ih upita: ne vara li njih neko i zavarava, novcima i obećanjima, da otečestvo svoje napuste, nasta graja. Jedva ih je Bajevič uspeo da stiša. Ma ko bio oficir, kaže, ima deteta glavu. Ne zna Črnu Goru!
Što ne čekaju pomoć od Rusa? Na to ponova nasta graja. Bajevič ga prekide i dreknu: otkuda? Pale ih, palež ne čeka, a ne nadaju se više, ni Austrijancima, ni Venecijancima,
Neke je Pavle i sam video, a o nekima je samo slušao, ali je graja, i te jeseni, bila, velika. Prvi zbor iseljenika, pre dve godine, bio je u Bečeju.
Video je, u isti mah, i to, kako husar zgrabi za ruku Trifuna i kako se oko Trifuna učini velika graja. Trifun je, očigledno, pokušavao da opali, i iz drugog pištolja.
Međutim, Đurđe se savlada. Ustade od stola i pogleda ženu, mučki, ali se zatim okrete i ode iz sobe, bez reči. Graja je bila, posle toga, velika, u familiji. Ana je glasno plakala. Petar ode da spava, čim su se malo utišali.
do „zida“, ali je tri puta, uzalud, pokušavao da natera kobilu, koja je imala boju kulaša, da preleti preko „zida“. Graja i vika bila je velika.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Sve se međutim svrši dobro, čim stadoše i baciše tovare i oružje. Pesma presta, nastade graja i brzo se iskupiše svi. Smiriše se kad oficiri odjahaše konje i kad se pomešaše među njih.
Osluškivao je i uhodio suprotnu obalu, otkuda se čula graja i dovikivanje Francuza. Tople, letnje noći bile su pune buba što su milile po njima i trava, koje su izazivale svrab u
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Gledao je svoju sinoćnju izbaviteljicu izvrnutu naopačke, dok mu je do ušiju dopirala graja dvorane — besmisleni saveti i krici uvreda.
Matavulj, Simo - USKOK
Ta graja, odjekujući kroz uske, krivudaste ulice kotorske, razbudi i zaplaši građane, te za tinji čas prozori se načičkaše glavam
Odista su Crnogorci udarili!.. Zar opet!?... Pomagaj, sveti Tripune!... Opet stari jadi!... Kad graja utoli, slobodniji građani potekoše ka crnogorskim vratima, gdje kroz maglu vidješe na bedemu zbijene i uvrstane
čuti da pominje svoja junaštva, da se hvali, kao na primjer ovaj stari Mrgud, koji te eno sad gleda i jedva čeka da graja utoli, da počne. Po duši, ima se čim hvaliti, a i on je dobar.
U večernje hladove javi se stoka na studene izvore, a odatle na noćište u torove. Tada graja dopre do vrška, pa se postupno utišava, sve na manje, na manje, dokle plane zanijemi.
Milićević, Vuk - Bespuće
I ta sva graja još je više povećavala sparinu u kavani, punoj dima koji je pravio maglicu, dizao se prema stropu i gušio u grudima.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Zakleo bih se u sto vjera da je i onaj moj srećko tamo. Ne idu takve stvari bez njega. Graja iza Jovaševih leđa odjednom se naglo pojača. Učesta i pucnjava. Bitka se iz džamije, izgleda, prenijela i napolje.
Kostić, Laza - PESME
U skupštini kad se graja digne na glas mudre reči, mora da se um pritaja kad se ludost pred njim peči, u žestini okršaja vetrenjača mnoga
Kô gomila divljih pasa kad napadne tigra zvera, tak o graja Filišćana na Samsona jurnut smera. Stade dreka Filišćana, al' nijednog svata nema da se takne smelim dirom Samsonova
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
đe se ja bacim ovom balotom gvozdenom, onđe ćeš sve tri stvari naći, nego znadi: kad uzideš onamo, stanuće vika i graja okolo tebe velika od hiljadu ljudi, a nikoga nećeš viđeti, i niko te neće ni prstom taknuti, a kamoli ubiti, ali nemoj
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Jedan i drugi kako je besan, neko će pasti u škripac tesan . . . Silazi sunce, senke se duže, čuje se graja pospanih vrana, sova se javi, spušta se veče, lagano, tiho, bez padobrana.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
u vojsci Gizdav - nakićen, ukrašen; raskošan, kitnjast; otmen; ohol, ponosit gondže - (ružin) pupoljak; dete, devojče graja - galama, izmešani glasovi i uzvici graorina (grahorina, grahorica) - vrsta biljke iz porodice mahunarki koja služi
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
DARA: Zar treba kurve u lice da nas vređaju? TOMANIJA: Skinuću ja tebe sa tog bureta! (Graja i vika rastu. Uleće Milun.) MILUN: Ko pravi ovde nered? TREĆA GRAĐANKA: Pitaj njih!
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— Čujte ludi: čovek od šeset godina bez i jednog jedinog ordena! Gušanje, graja, vreva, tiskanje sve jače i jače, a iz sviju ulica se svet zgrće i navaljuje da prodre kroz masu da me vidi.
” Kad sam izišao na ulicu, opet ulica prepuna silna sveta što se talasa na sve strane, a graja da uši zaglunu. „Kuda će ovaj ovoliki svet? Šta je sad opet?.. Sigurno deputacija kakva?
Zatim ovlastiše upravu da u ime zbora potpiše rezoluciju, i zbor se raziđe u najvećem redu. Na ulici opet graja i masa sveta što se vraćaše sa mnogih patriotskih zborova.
” A i oni bi sami čisto hteli da ceo taj prokleti kraj i one bedne kućice ponesu, da se može kako, sobom. Graja i galama kao u svakoj masi.
Nastade zabuna, kuknjava, graja, ovlada strah. Neki čak počeše bežati. — Stanite, kuda ste nagli, braćo! Zar se tako drži zadata reč?
Na prostranoj pijaci toga grada iskupio se silan narod i podigla se strašna graja, da uši čoveku zaglunu. Odsednem u jednu gostionicu baš prema pijaci i upitam mehandžiju što se skupio toliki svet.
— Sad se javljaju mlađe snage, a za stare nećemo da znamo više — viču iz treće grupe. Najedanput se utiša graja; narod se rasklopi te učini prolaz na kome ugledah mlada čoveka oko svojih trideset godina.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Bože, kakva graja i urenebes u inače mirnom Prudelju! Ni jedan vašar nije ni prineti ovome džumbusu što se večeras u selu napravi!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
sedi profesor kroz tišinu bez kraja, Nogu pred nogu, niz dugu ulicu, peške, Kad, gle, pored crkve: Dečaci, gužva, graja, Utakmica! — Visoka ulica protiv Lješke! Usporio profesor korak, tako da niko ne vidi.
Da čujem kako se čavke spore: Iz svih krošnji, u parku, odzvanja Rasprava o smislu postojanja; Iz trista grla diže se graja Oko pitanja: ima li kraja Taj svet, u kojem čavke i vrane Drečeći, čekaju sunce da grane!
Rakić, Milan - PESME
— Vas, spomeni moji, svetli ali krti. Lavež, vika, graja. Pokliči se ore, Juri hajka kroz poljane i kroz gore, I ostavlja pustoš na utrtoj stazi.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Ne valja se biti kukavica... Ali ne znaš, rđa te ne bila, da su one šćeri Lazareve? STADE VELIKA GRAJA NAVRH CRKVINE, NA SJEVERNOJ STRANI VIŠE JEZERA. SERDAR VUKOTA Što grajete, koji su vi jadi, a evo ste gori nego đeca!
VUKOTA MRVALjEVIĆ Poleće ni jato jarebicah, i svakoju živu uhvatismo. Stoga graja stade među nama. SVI I3 GRLA POVIČU: Puštite ih, amanat vi boži, jere ih je nevolja nagnala, a ne biste nijednu
ARSLAN-AGA MUHADINOVIĆ Šišano je isto kâ kršćeno. VUK MANDUŠIĆ Kum ću biti, a prikumak nigda! VELIKA GRAJA I PRAVDANjE MEĐU TURCIMA I CRNOGORCIMA, NEGO MUDRIJI RAZDVAJAJU DA SE NE POKOLjU. SVE UMUČA, NIKO NIŠTA.
Ja nijesam ni poznâ nikoga, a kamoli da me ko dočekâ, n i ona ružna mješavina ne vaše iz kuće izaći. Svagda graja bješe oko mene kada hoćah po gradu izaći, kao u nas bijele neđelje kad se krenu momčad u maškare.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Iz čaršije se sve više i više dizala graja, vreva, šum, i to je sve brujalo i na sve se strane mešalo sa prašinom, dignutom usled polivanja i čišćenja ispred
Dole u dvorištu, što se svirači više približavali, sve više se dizala graja: — A, babo, babo!... To se odnosilo na mater, koja je, onako uzrujana, izgledala da se zgranula od radosti.
Zato joj i samo vreme brzo prođe. Ona huka, graja, dočekivanje svatova, njihni pucnji pušaka, kao neko halakanje, topot konja, krckanje samara i, po bašti, i od konja i od
Prekorači prag, ali sunce, sjaj i graja je zapljusnu. Veo joj se zakači za prag, i to joj dobro dođe. Zastanuvši, malo okrenuta u stranu, sa uzdignutom rukom
Zato Sofka, ne žureći se, pusti Marka ispred sebe. Prolazeći pored kujne ču kako i odande takođe dopire graja, sigurno od slugu. A pored toga, ma da su ga ostale sluge uplašeno zadržavale, zaustavljale, ispade pred nju Arsa.
je svuda oko tih ognjeva, čija je svetlost osobito noću toliko blještala da se i sam krov kućni prozirao, jednako bila graja, smeh, kikot i sve je bešnje, silnije bivalo.
I zato onda onoliki urnebes, graja, krici od veselja, kad i starci počeše da dolaze. Ulazili su u kolijama, pogureni, polako, sitna, duga, zborana lica.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Sad jasnije čuše zveku oružja, pokliče, švapske komande, začinjene sapramentiranjem. Onamo opet ispod bedema, graja se digla, konji vrište — larma kao da se svi đavoli žene. „Brže, brže!
„Udari vrijeme, božê vrijeme, bjež’ narode!“ viknu neko. Svi navrli k vratima te odigli put neba glave: utoli graja, da bi čuo muhu da prozuji. „A ha! doma naši, doma!
„Šta ti veliš na to, serdaru?“ zapita Gospodar, pošto onaj svrši, i pošto sva graja utoli. Svi se pogledi stekoše na serdara. On bijaše poblijedio. „Ja, Gospodaru,... ja ne velju ništa...
Za krdima, mlađariji također u gomilama veselo ide na noćište. Kad već stignu ka gladama, digne se graja da planinu zaguši. Čeljad se dozivlju i vičući razgovaraju, jer je red vikati na toj visini među blejanjem i rikom.
Pošto se jaganjci pripušte, utoli po nešto graja i vreva, pa sve na manje, na manje, dok odjednom sve utiša. Stoka je već u torinama, čeljad večerala i pospala.
Nikada je zar, serdar ne vidje taku. Čovjek se poboja bruke. Zna žensku ćud. Staće je pomaganja i graja, ako on ne popušti, pa će svi naokolo doznati taj čas oko šta je zavađa, a on bi pregorio desnu ruku da se to ne dozna.
na noge, razdani se već!“ pa koliko mu srce bješe veselo, izvadi iza pasa ledenicu, pa iz nje: du! Do malo, diže se graja po planini. Stade blejanje, mucanje i hrzanje pogladnjele stoke. Planinke vičući razgovarahu se. Pastiri se dozivahu.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Vezir sad poviče na momke: „Obojicu svežite i u surgum odvedite!“ Sad postane u društvu velika graja od radosti od smjeha, jer svaki (muški) skoči...
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
đe se ja bacim ovom balotom gvozdenom, onđe ćeš sve | tri stvari naći, nego znadi: kad uzideš onamo, stanuće vika i graja okolo tebe velika od hiljadu ljudi, a nikoga ne ćeš viđeti, i niko te ne će ni prstom taknuti, a kamo li ubiti, ali
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
U fratarskoj trpezariji čas bi se digla graja, čas bi se smijali i šaptali, dok opet zavrdaše stolicama, opet začavrljaše molitvu, pa izađoše.
(Pokaza mu rukom put nove mađupnice, otkuda se čula velika graja.) Niko to od fratara ne sluti, a sluge nas ne smiju odati, jer im nije u interesu. Dakle, u pamet se!...
— Pa ajde lezi, brate! — veli Tetka. — Ajde, ajde! — rekoše i ostali. U taj mah diže se graja iz crkve. Đaci bijahu razvrnuli vrata i ušli. — Koji je vrag jopet?... Šta to jopet može biti?
Sad ih prenu graja slugu ispred velikih vrata, te potekoše tamo, ali ne mogoše izaći od Balegana, koji je odskakao. — Prikini odma!
Bakonji se kosa nakostriješi, te poteče ka staroj mađupnici, iz koje kuljaše dim i dopiraše graja, što nikad nije bivalo preko dana.
Kuvar i Bakonja otidoše na prozor. Iz crkve se isuka dugačka povorka fratara i seljaka. Nasta gužvanje i graja. Srdar i Vrtirep iđahu od jednoga do drugoga.
Među fratrima nasta vrdanje i graja. Tetka ih utiša, pa poče blago: — Nemoj tako, bolan! Mi svi znamo kako je bilo! Konja su ukrali rođaci, a ne brat, pa
Brne se više i više vedrio, dokle mu, u potonju, ne zaigra osmijak oko usana. U trijemu nasta tutnjava i graja. Tetka izađe. — Ma je li istina, oče, da je vra-Brne ozdravija u jedan ma?
Bakonja pođe za dječacima, koji sad skakutahu pred njim prepirući se. Ta graja privuče pažnju po kućama, te se svuda otvarahu prozori, a on se crvenio.
Diže se velika graja. Rišćani vikahu: „A, ko će kô Srb.“ Katolici pak, u ogromnoj većini, a jetki što rkać odnese slavu, navališe moliti
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I oficiri srču i ćute. A iz sela, iznenada, dopire graja, neko komešanje kao uzbuna, pa sve bliže i jasnije, i čopor meštana pojavljuje se, pa se približuje divizijaru.
Pljujem ovo; bacam što sam časno nosio. Na, Boga vam zverskog! I skršilo se nešto i parčad zveknula na betonu. Pa se graja gubila sve više dok nije potpuno sve zamuklo.
I vuku se, otimaju, trzaju, sapliću i svađaju oko bundeve, a svet se skuplja, i graja i galama oko njih. — Pa dobro — kaže on u onom izveštačenom besu, a gledaju se i nokte obojica zaboli u onu bundevu —
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Aja, što ja znam, to mora biti. — Vala i meni se nešto predskazivala neka graja, — nastavlja Mirkov sused, Cvetko opančar — jednako mi sepija pucka: okreni ovako, ona — cak!
Maknu nogama jedared, dvared... I dok si trenuo, nestade ga, provuče se kroz rupu. Nastade neobična graja. Iziđe kapetan, pa kad mu kazaše šta učini Marko, i on se zainteresova, pa pozva kovača da opet, istim načinom, iziđe
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
I vuče curu dalje... A već sredina litije pored njih prolazi. —Otrgnite živine! Sramota! Pred licem svetoga Roka! I graja biva sve jača i jača... Neki od braće zbaciše s glave kukuljice i prete.. .
I već oči zamiču na otvoreno polje, da sa curom pobegne, i, mašući nožem; polako prodire. A graja, pokliči čuju se sve jače i jače: — Ubij pašče! Drž' ga! Ubij!
Krakov, Stanislav - KRILA
Izbrijani i rumeni oficiri došli su da svoj čaj popiju. Docnije će igrati pokera. Iz jedne sobe dopire strašna graja. Glasovi su oštri i piskavi. I obojena vlasnica morala je da pokrene uranjeno telo. Tada se graja pojačala.
Glasovi su oštri i piskavi. I obojena vlasnica morala je da pokrene uranjeno telo. Tada se graja pojačala. Ipak grčki kapetan nije platio propisanu taksu. Otišao je uvređen, ostavivši jednu mamuzu u sobi.
Neko je zamahnuo čašom koja je prsla na ivici lože, a vraćeni komad obranio basistu po glavi. Nastala je strašna graja. Ranjeni je zvao u pomoć, i hvatao za krvavu glavu, zavesa je pala, parter se komešao i praznio.
Petrović, Rastko - AFRIKA
I sad je njihovo društvo pravi pakao ugledanja, ismejavanja i pakosti. Graja svađe i bitke ne prestaju. Bubu krešti povazdan.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Silazeći u Aleksinac čuh gde ce otud diže graja i gungula. Vest o izgubljenoj bitci prodrla je u varoš i svet se uzrujao, što je sasvim pojmljivo pri takvoj blizini
kretanje u turskoj vojsci: s večera su se čuli prvo odjeci večernje molitve: »Alah il alah«, zatim pesme, svirka, vesela graja, a docnije tutnjava od pokretanja vojske i vojene opreme i zdržani ljudski glasovi.
brzine, pružice škripuću, razmanuti lanci zvekeću, prozori kloparaju, vagoni promiču kao mušice, a iz njih se čuje graja i vreva i čisto se oseća vreo zadah od hiljade sabijenih ljudi.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
(Iz praktikanstke sobe izleti lenjir, zatim upijač i čuje se otud graja.) Hej, šta je tamo! Oni se praktikanti opet tuku! Idi, tako ti boga, Milisave, pa im ti malo vojnički podvikni!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Hladovina pod lipom, miris sveže bujadi koju smo požnjeli i prostrli po zemlji da nam bude udobnije, neprestana ptičja graja iz šume svuda unaokolo — i kako onda čovek da ne zaspi, da se ne prepusti onom slatkom odumiranju u krvi, slatkom
! I tako, tek što bi se neko zakeralo pojavilo sa crnom slutnjom, odmah bi ga sa svih strana zdušno dočekala graja onih koji su verovali. Sumnjičavac, ispsovan i izružen na pasje obojke, pokunjio bi se i zaćutao.
Ilić, Vojislav J. - PESME
1888. DVA PESNIKA Dva pesnika sretoše se na dverima božjeg raja, I kako se susretoše, podiže se silna graja, Svadili se oko toga i hteli se čak i tući: Ko je od kog zaslužniji i ko treba prvi ući?
“ Svetom Petru mučna beše ova vika, ova graja, Obojicu pusti s mirom u predele večnog maja. „Ali znajte, reče Petar, ne puštam vas zbog stihova, Nego zato, što je
i Kića Gađahu pastirku malu umesto šarenih tića, A ticâ za jatom jato nad njima veselo stiže, Od smeha, cvrkuta, trke graja se u nebo diže. „A, čekaj!“ uzviknu kravar, „ja uprav tebe i trebam, Tebe, što ptice plašiš, odavno po šumi vrebam.
Lavež se i graja diže, Što putem praćaše kmeta, sve dokle pred crkvu stiže. Hram beše zatvoren jošte, te Amor dvorištem sađe Da vajat
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Urnebesna graja se podiže posle tih patrijarhovih reči i pljusak psovki i pretnja polete na njega. On je stajao bled ali uzdignute glave,
Stanković, Borisav - TAŠANA
(Odlazi.) Graja na ulici. Čuju se uzvici dece: Žiž! Žiž! Paraputa! Ulazi Jovan sa Paraputom (glasno mu se umiljavajući).
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Jednom, kad je opet s oduševljenjem govorio o živosti svoje dece, reče: „Šta graja, šta tutanj! kad se svojski razigraju, u mojoj je kući pravi zemljotres!
” Odjedared, neka graja u avliji, i neko ludo guranje uz stepenice, i ludo smejanje. Gospa Nola ustade da vidi, kad se vrata njene sobe otvoriše
na sednici đačkog udruženja, Pavle, lično zapitan o programu za đački koncert, izređao opet samo strana imena, nastade graja. Pavle se vrlo mirno branio: — Ne mogu drugačije, nemamo mi koncertnih kompozicija za klavir. —Svejedno!
ili, sasvim naprotiv, u zabranu je s pticama; ili je kraj velikog svog živinarnika u kojem vri ptičiji život i graja. Voleo je Stefan strasno muziku.
Započinju dovikivanja, pitanja: svi živi i zdravi! Neko čak i psuje, ali se oseća da nije ozbiljno. Graja raste. Čovek, pošto je od straha ćutao, voli da viče i govori više nego što treba.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Dan se smiruje. Po ćilimu igra klonuo sunčev zrak. Sa ulice dopire svirka, graja. U sobu rupi puno devojaka kličući, pevajući i igrajući.
Sve tamo, s tom Koštanom... VASKA A što? A tebe zbog njega strah? STANA Strah me! Na ulici graja, pesma. STANA (pokazuje Vaski): Eto v’iš... A tamo, s njima, i on je. VASKA (jetko): A, za njega, ne boj se!
ARSA Ama, brate, ne mogu sve sam, razumi! Treba to svi; ne mogu ja sam. (Sa ulice još veća graja, svirka, pesma i pucnji pušaka.) Eto, čuj! Već počeli i iz pušaka. MITKA (spolja): Sablju, mori, i pušku!
ARSA Eto, hadži, i vidi! Pa sad? Šta da radim? (Policaji koji polazi): Čekaj ti. (Tomi): Zbogom, hadži! (Odlazi.) Graja se već sasvim izgubila u daljini. Veče pada.
Od njega nikad Božja, blaga reč, samo vika. (Stiska se za glavu): Od straha mi, sinko, već pamet iziđe. Izdaleka graja, svirka i pesma se razbira. STOJAN (pokazujući rukom odakle dolazi pesma): Ona, majko, ona!
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
U logoru dočekaše Nikolicu srdačnije negoli se Stric tome nadao. Čim ugledaše njega i njegovu Žuju, diže se vesela graja: — Ehej, evo Nikolice s prikolicom!
Pod bukvom uzavri još veća graja. — Ehej, Striče, voli te, voli te! — Silazi dolje da te ženimo! Postiđeni Stric navali da se pentra još više uz drvo
! Galama u visini odjednom zamrije, a onda se zaori vesela graja: — Evo Jovančeta! Aha, evo ga! Evo ga, silazite! Iz krošnje su, poput prezrelih oraha, sipali članovi družine: Stric,
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Kad vide car to čudo što se graja učini, mahnu i on rukom na svoje vojake da dadu mira ljudma. I oprosti mu život. RUSI POD CARIGRADOM U neko dobi,
Al' u crkvi sve tek graja i buna, metež i smućnja se čini. Ništa ni malo ne fali od mehane: maskara, smeh, govor, šala, ukor, pozor.
S tuda su, sa zurnica i postali svaki zločesti glasovi i kavge, bojevi, inati, prerečivanja, mućnja i graja narodska, bašenje ponosno, razmahivanje s rukama, koprčenje i dmenje, par ba, ukor, borenja se i nošenja, bezobrazne ćudi.