Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Jedno od njih, čepkajući po šušnjaru i granju kraj obale, što je potok ovda-onda pridolazeći naneo, iščeprka popovu kapu, pa potrči s njom među svoje drugove.
Dučić, Jovan - PESME
Čuje se jecaj i potmula jeka — To vetri plaču visoko u granju. I mraz se hvata nad trulim strnjikom; Mokre su staze i blatnjavi puti. Večernje ptice odilaze s krikom U mrtvu šumu.
SELO Iz Trstenog Vitorog se mesec zapleo u granju Starih kestenova; noć svetla i plava. Kô nemirna savest što prvi put spava, Tako spava more u nemom blistanju.
ZVEZDE S ostrva Lopuda Visoko u granju mirno gore zvezde, I široka pesma mora u tišini Čuje se oko nas; i ti glasi jezde Kô da rosa pada u srebrnoj tmini.
veče, kad ugasnu staze, Duša mrtvog dana, sumorna, još hodi, I šumi: kô tamne, iskidane fraze Muzike u vetru, u granju, po vodi. Tad se javi eho nepamćenog jada, I bol neke davno prebolele rane...
Grobovi su zazeleneli podmlađeni i behu veseli. More je šumilo sa strašću u granju crnih čempresa koji behu uznemireni. Iz velikog ljubičastog neba pada neka topla sensualna vlaga.
Pod noć, ta jata stoje nepomično po granju i zemlji, i gledaju svojim hladnim očima zapaljeni horizont na čijoj crti zalaze i izlaze mirna i ravnodušna sunca.
Mahovina je blistala u suncu. Grlice su pevale u granju. Mirisale su jagode. Narod je izabrao za sudije jednog starca sa sedim vlasima koji je bio mudrac, i jednog dečaka sa
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
monotono u prozore, i ujutru opet osvane oblačno nebo, kiša i blato; i vidiš samo pokisle kokoši pred kućom i čavke na granju, i vrapce čuješ pod strehom kako džakuju.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
“ A na polju grmljavina sve jača i kapi, najpre krupne i retke, pa sve češće zašuštaše po osušenom granju, te se oni oficiri postepeno stišavaju i razilaze. Samo se Jurišić grozno muči u nekom mahnitom i burnom uzbuđenju.
Afrika
Između džinovskih stabala, koja se guše u svome granju i lišću kao pregojeni stari crnci u salu, trepere vitke palme sa rumenim grozdovima u lišću.
Nad vodom uskoro potpun mrak. Ne vide se više kraj obala krokodili, ni ptice i majmuni u granju; niti kolibe zaklonjene gustim drvećem. Jedino iza bregova požar savane izgleda kao svitanje.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
U njegovim mislima, kao u tom šumskom mraku, kao u tom šumskom, isprepletanom, pokrhanom, granju, među tim senkama, kroz koje ga je konj nosio, a kojima kraja nije bilo, prođoše, još jednom, ljudi i žene, od kojih se
U šumama gde je, dan pre, opadalo žuto lišće, gde je sve bilo u jesenjem crvenilu, u isprepletanom granju, inje je bilo zasulo granje kao zvezdicama belim i sve je treperelo. Neka bezmerna čistota bila je pokrila svu zemlju.
Te tičice su bile nevidljive, sitne, ali su bile tu negde, u granju i na travi, na zemlji, na kojoj su se belele visibabe, kao zvončići.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Tako su pucali, jureći u gomili, u stabla drveća i udarali noževima po granju, urlajući pri tom, u glas, ime Marije Terezije, otegnuto i po taktu.
nikada nije mogao naučiti, toliko ih je učio i nabijanju zidova kraj baruština i vrbaka, gde su oni radije stanovali u granju i šiblju, pod drvećem, pa i po zemunicama i kolibama, gde su umirali čučeći.
Milićević, Vuk - Bespuće
Bilo je jutro; sunce još nije bilo ojačalo i padalo je na krošnje šljiva čiji se plod plavio u granju; grane koje su se naginjale prema putu, bile su obrane od prolaznika; prođoše redom krošnjatih trešanja, s napola uvelim
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Sad se prisećam, kume: dolazi, valjda, proleće. Po svunoć sanjam skrivenu stazu ispod Babića gaja, gnezda u granju i laku svraku kojoj sam krao jaja. Sećaju me se drugovi stari — otkad zajedno nismo!
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Nosite me iz ove šume, ne mogu više da gledam noću sjaj netvarnih bića u granju što se na mom stradanju uče da uteknu rođenju. TUŽBALICA RATNIKA Sablje i kalpake u trnje, dosta je boja!
GLAS POD KAMENOM Jednom se rodih kao hajduk opak da vek svoj u zasedi provedem brojeći tovare blaga i mrtve po granju glave.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
TRIFUN: E, eto ti sad, kad ti hoćeš da visiš na tuđem granju. PROKA: Bar da sam se pomogao! TRIFUN: Pa znaš kako je, pokojnik je valjda mislio: dosta je ovom knezu Proki Beljajevu
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Uzaman mi trepećala, Od danaske pa do veka!“ 11. Porasla jela do neba, Savila grane do zemlje, Na granju lišće zeleno, Na lišću cveće crveno, Na cveće čele popale.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Našao sam sumornu slast tela, kao vetar zvezde u granju po groblju, slađu nego duša. Pa ne gledam milosnim pogledom ni po carevima ni po roblju.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Sve to bješe krasno u jesenskom vedrom danu, te Bakonjine oči letijahu na sve strane dok se ne ustaviše na granju jednog stabla usred vrta. — Isuse moj, šta li je ono? — zapita sam sebe Bakonja izbuljivši oči.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Strese se. Izdan i osramoćen od sinova, jalovaka i kukavice. Osluškuje disanje sela, miriše ga, vidi u magli odžake u granju. Ide vojska. U njegovoj kući nema dede da se plaše. Nek bude satrta prokleta i jalova jazbina Vasilijeva!
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Negda u take noći, kada otka Pomrlom granju zima pokrov ledan, Ova je soba bila k'o vrt jedan, Gdje je k'o potok tekla sreća krotka.
Noć pod crnim svodom Šumi psalme, paleć' sveće u visini... J. Dučić XCII 5 Vitorog se mesec zapleo u granju Starih kestenova. Noć svetla i plava... U tvome vrtu svaka ruža spava, Ladolež zasp'o na širokom panju.
J. Dučić XCIII ZVEZDE Sa ostrva Lopuda Visoko u granju mirno gore zvezde, I široka pesma mora u tišini Čuje se oko nas; i ti glasi jezde K'o da rosa pada u srebrnoj tmini.
Proleće, ti, i ja. M. Đurčin CXXXVI U „BEČKOJ ŠUMI“ Sveže je i vedro jutro K'o početak lepe priče; I po granju i po žbunju Nešto se budi i nešto se miče.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Stanka, u šali i smeju, ispra rubine, pa ih poveša po granju ili razastre po vrelu kamenju da se suše. Devojke, koje behu gotove, odvojiše se sa njom podalje od perila, u jednu gustu
Krakov, Stanislav - KRILA
VII Kao bela veverica preturi se dim po granju. Pišti, lupa, ječi. Najzad je sve tiho. Onda vojnici podižu uvis oči i pipaju se. Ili lupi u stenu.
Svanulo je. Sunce se pomolilo nad planinama, ali u vlažnu dolinu zraci još nisu došli. Blistale se kapljice na granju, i plakala smola na borovima.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Između džinovskih stabala, koja se guše u svome granju i lišću kao pregojeni stari crnci u salu, trepere vitke palme sa rumenim grozdovima u lišću.
Nad vodom uskoro potpun mrak. Ne vide se više kraj obala krokodili, ni ptice i majmuni u granju; niti kolibe zaklonjene gustim drvećem. Jedino iza bregova požar savane izgleda kao svitanje.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Niz leđa prisutnih skliznuše žmarci. Vetar se zaustavi u granju. Ni reka više nije tekla. Samo se čuo urlik psa. — Ti nikog njenim glasom nećeš isceliti, opominjem te.
Šantić, Aleksa - PESME
Negda u take noći, kada otka Pomrlom granju zima pokrov ledan, Ova je soba bila kô vrt jedan, Gdje je potok tekla sreća krotka: Kao i sada, pred ikonom sjaji
I u čas kad si na mom srcu bila, Čudesna svjetlost sva nebesa preli — Bijela vatra po granju se prosu, I kô da nebo razdrobi planetu, Sav Mostar dragim kamenjem se osu.
Noću, kad mjesec topi se po granju, Ona mi dođe na doksat kô neki Šum tajni. Mirno, u čudnom treptanju, Uza me sjedne, i njen veo meki Šušti uz moje
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Dječak se pruži potrbuške i nadviri se nad otvor u granju. Dolje u rupi sjedila je u ćošku samo kuja. Pored nje prevrnuta zdjela. — Pa gdje ti je taj koji je upao?
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
U leto zorom, još za rose, odlazio bi tamo, popio kafu koju bi sam tamo na suhom granju pekao, naslušao bi se pesme ptičica i nadisao svežeg i mirisavog jutarnjeg vazduha, umio bi se jutarnjom rosom, pa bi se