Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
(šporet) — štednjak sredoteža — sredina struna — kao bolest; pomeren želudac; inače, dlaka od konjskog repa ili grive.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Njena je kosa bila dignuta visoko, franceski, ali joj je padala za vrat, kao klupče crne grive. Kad poče da ga ljubi, u toj polumračnoj sobi, Isakovič oseti kako mu se muti u glavi.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Za glavom joj od bisera lale. Ja joj dadoh konja provađati, Ona konju tiho govoraše: “Oj dorate grive pozlaćene, Je li ti se gospodar ženio?
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Rukama zapušio mu i oči i uši. I grizući ga ispod grive, za vratne žile, tako je silno alata ujedao, da je ovaj pojurio i u skoku prešao tu poljanu.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Tu su majci tanki razgovori. Tu se, Mujo, osoliti nećeš. Ćor-beg sjaši, Mustaj-beg uzjaši, Dok doratu grive otpadoše. Udovici, nane, magla pred očima, A divojci, nane, sjajna misečina.
Dalmatince i Hrvate“ (Vuk) šikli — ukrašeno šljokama ili varkom šinik — vrsta mere (od 10 oka) šiše — ždrebe ošišane grive šklopac — oteklina na čovečjem telu; plik šljeparija — eparhija štakara — roda štenac — štene štrk — roda šuba —
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Stani!... Stani malo. Škripa zamre na dnu bubnih opni. Konji frkću, tresu glavama. Grive grebu oči. Jeza gusne krv. Neizdržljivo je. Raskopčava gornje, poslednje dugme kaputa. — Znojavi su mi konji, gospodine.
“ „Bolje da bude visok.“ „Pravo zboriš. Gazdinski hleb jede. Ne valja da je konjanik mali, pa da se ne vidi od konjske grive.“ Na koga li će, bože, ovo dete da bude visoko?
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Zato Tomča alatu rukama pokriva oči i uši, dok ga po vratu suludo ujeda: „I grizući ga ispod grive, za vratne žile, tako je silno alata ujedao da je ovaj pojurio i u skoku prešao tu poljanu.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Stari Đurađ, zabrinut za život svoga jedinca, obraća mu se kao što bi se obratio čoveku prijatelju: Doru sedla, ispod grive ljubi: „Ao doro, vrlo dobro moje! Dosta li smo, doro, vojevali, iz Turaka roblje izvodili, od Turaka glava donosili!
daću mu ćerdan ispod vrata, jedan đerdan od žutih dukata, a drugi je od b'jelog bisera, plesti ću mu konju usred grive, neka diče kraljeve svatove“.
“ To se Đurđu na ino ne može, svog mu dobra doru osedlao; doru sedla, ispod grive, ljubi: „Ao doro, vrlo dobro moje! Dosta li smo, doro, vojevali, iz Turaka roblje izvodili, od Turaka glava donosili!