Obradović, Dositej - BASNE
prvo, što je njihovo srce čisto i slobodno od premnogih strasti i zloba koje velikih gospoda i bogataca srca neprestano grizu i muče; a ftoro, što se zadovoljstvuju s onim što imadu.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Opet kosmata mesta na telu znojavo telo grizu. Opet smrt sa mnom u mom odelu pod istom kulom na visu! Opet se ranjeno sunce povlači, bez kola, bez konja, bez
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Takve žene ne štede, ni rođenu ćerku. One se grizu, one ržu, a hoće i njega da ujedaju. Poješću te! Gospoža Evdokija imala je običaj da krikne, to.
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
sve strane Njuše traže njuše traže Svu zemlju raskopaju Nađu li srećni svoju ruku Ili nogu ili bilo šta Na njih je red da grizu Igra se nastavlja živo Sve dok ima ruku Sve dok ima nogu Sve dok ima bilo čega SEMENA Neko poseje nekog Poseje ga u
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
izdignutog mesta Luka Ristin je posmatrao taj uzavreli lonac na točkovima čudeći se neprestano zbog čega se ovi ljudi grizu kada su prisiljeni na zajednički život od dvadesetak minuta?
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
tepsije, od kojeg cvile lonci, ormari, i divlji gosti lome treznije Kolač sumraka, dok im nogari stola hrastova grizu tabane. Sviraju s praga dusi vratari: čiviluk urla, dere marame. Zagrmi krevet, puknu trenice.
S tkanine vedre kruni se štedro Njegova svetost - grumen suštine. (Grizu se, žderu sile mrkline.) Alatke hvata živost, lakoća. Prašniče zemni, radosno ratkaj: bašta je tvoja vinograd voća.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
to vreme je za velike slobode za podzemne narode zemljo ti znaš kako ti se raduju oni kojima si ti jedina hrana koji te grizu koji te grle svi preci slavnog zbega kojima uz gusle još kost promrzla seva i sve je naduveno od stare
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Vojnici, već malaksali od nesanice i zamora, posedali pored topova, čupkaju i grizu travu. Da li od dosade ili gladi?... Komora nas nije stigla. Ali ipak, niko se ne žali.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Po selu su psi grizli tmušavu pomrčinu. „Tamo, Aćime, u tom božjem selu, ne laju psi. I mrtvacima ne grizu tabane.“ „Ja s tobom ozbiljno razgovaram!“ „Jok, ruku mi mojih, ubiću ga samo ako vidim da će te pobediti.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— A ja sam po psima poznao da nečega ima — dodaje Kosta abadžija. — Svu noć prelajaše, zemlju grizu. Vidim ja da to nije tek ’nako... — Kako se provuče, slava ga ubila, ’naki čovek kâ tresak!
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Život i sunce osvaja i kao da sa prezirom gleda na stare zloglasne ruševine, čij u utrobu danas grizu pacovi, zmije, gušteri i insekti. ...Letnje noći prolazile su brzo kao letnja kiša. Te tihe, mirisave, mistične noći!
Bojić, Milutin - PESME
Kolutave oči svetle, nikad site, A uvela usta grizu tela vruća... ''Dosta! Gasi luče, sprži cveća kite! Svežine mi dajte i svečanost mraka!
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Na dan Svete Lucije devojke odaberu po jednu j., pa je svaki dan pomalo grizu do Badnjega dana, i ono što ostane, bace u crkvi među momke, pa na koga padne, taj će joj biti muž (ZNŽOJS, 1, 245).
dok ore prvu brazdu — »da ga ne fativ mađije« (kao što i žetvar ćuti dok nosi poslednji klas do ambara — »da miševi ne grizu seme«, SEZ, 86, 95).
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Kud dospeli da pristali. Da se sam obgrne s blagom, a drugi neka oskomine grizu i jed gutaju! Oboje, o, bogoje, bit ne može! Ne stoje li isto kome usta vazdan, ako med, ako jed gutao!