Jakšić, Đura - PROZA
Tek, svakako mislim da će mi danas doći; nego ti, mala moja Grlice — tako su me svi u kući zvali — otrči do Sime berbera, poljubi ga u ruku i reci mu da donese svoje makaze i brijačice
Il’, možda, zato da njime bol privijemo? Moje su suze tekle na grob, a bol srca moga grob će utišati. „Hajde kući, Grlice!“ reče mi tužnim glasom dobra tetka... „I onde ćemo plakati!...“ dodade, jecajući...
Uze stolicu, metu je do očeve postelje, naže glavu na njegov jastuk i tiho jecaše: „Sad nemam nikoga, Grlice moja! On je umro...“ I ona me je, jecajući, zagrlila i ljuljaše me setno na svome krilu.
„Nenad je“, veli, „i u ovoj kolibi bilo srećnih dana!... Ali ih ti, Grlice moja, nisi upamtila: davno je kako je sreća prekoračila prag ove naše kućice da se više nikada ne povrati...
Tek kad pođe kući, i kad sam ga ja do malih vrata ispratila, pogleda me svojim velikim grahorastim očima: „Grlice, ala si narasla!... Ta ti si već velika devojka! Pa što te tetka ne pušta u kolo?
On me pogleda, pun saučešća, pa onda stidljivo, čisto i ne gledajući me, reče: „Pa, evo, ja da te učim, Grlice!“ „A kud ću ja među onolike gazdačke devojke? One sve u svili, a ja?... Ja sam sirota devojka, bez oca i majke“.
Posle me pomilova po obrazima, pa mi umiljato, čisto tepajući, progovori: „Grlice, ala si lepa!...“ Osećala sam kako mu ruka na mome ramenu drkće...
„Dobarveče, Grlice!...“ protepa Aleksa svojim zvučnim glasom. „Eto, oterao sam konje u ergelu, pa tek se mislim: baš ću da prođem pored
Odavno te nisam video!...“ Od podne do ponoći!... Ta to je čitav vek zaljubljenima!... „Pomakni se malo, Grlice!“ veli on, sedajući do mene na klupu. Ja bih htela dalje da idem, ali mi koleno kleca...
On baci svoj dugački štap i ular na zemlju, posle se okrene meni, pa me samo gledi. „Grlice, al’ si divna!...“ Posle me uze za ruku. „Ja te ljubim, Grlice!...
„Grlice, al’ si divna!...“ Posle me uze za ruku. „Ja te ljubim, Grlice!...“ Ja oborim oči dole, a bela košuljica mi se trese na uzbunjenim prsimo. „Tebi je zima, moja mila Grličice?...
Tetka zabrinuto gleda u poslednju vrećicu brašna... „Grlice“, veli, „još koji dan, pa nećemo imati hleba!... Eno, gledaj kako goveda skapavaju od gladi: tako će i sirotinja padati
Dučić, Jovan - PESME
Mahovina je blistala u suncu. Grlice su pevale u granju. Mirisale su jagode. Narod je izabrao za sudije jednog starca sa sedim vlasima koji je bio mudrac,
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Pevali smo mi i ovu — dira je pop Spira pa zapeva: O, nezlobna golubice, Nevina moja grlice! Kako tiho ti počivaš, I konečno ne čuvstvuješ Bol serdca mog! — Ta idi, molim te! — ljuti se gđa Sida. — Pa tek ova!
O, vrat’ se, snaice! Gle druge dar ti nose; Od ruža gnezdo, krasno, u gnezdu guču jasno Dve sive grlice! Ne sluša lepa Jula, Već belom rukom maše, Za njome ves’o jaše Taj ženik nevera.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Gospoža Evdokija se nasmeja na to, muklo, ne kao njena ćerka, srebrno, nego tupo, kao kad grlice guču. Kapetan je, kaže, sasvim drugi čovek, nego Božič.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
RINA (padne mu glavom na rame): Ah, Mile, ja sam tako nesrećna, tako nesrećna. MILE: Ali zašto, grlice moja? RINA: Nećeš verovati kad ti kažem... I ja još ne verujem, neću da verujem, ne mogu da verujem.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Devojke za udaju, ponekad, u kosi nose zadeven cvet, a nekada su nosile na glavi perce od golubice ili grlice. Dugačka kosa i ovi ukrasi nesumnjivo su erotski simboli koji, pored estetske, imaju i funkciju pojačavanja seksualne
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
pesmama on je idiličan i pastoralan, opeva zelen lug, slavuje koji »priželjkuju« cvetne livade, »svilene janjce«, grlice koje guguču, divne pastire koji »viju pesmu uz vrulu«, lepe i zaljubljive pastirke koje čežnjivo uzdišu, bledi mesec koji
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
U hladu velikog drveća odmarali se Adam i Eva. U granu po džbunju, svuda oko njih gukale su grlice, cvrkutale svakojake ptice, a po šarenom šljunku veselo su žuborili potoci.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Pa onda licitacije, intabulacije, procene, propise, zabrane, prenose i uopšte takve stvari. Sve ću te grlice sad da hvatam na „kratak poziv” sa tri crvene štrikle.
Sve ću te grlice sad da hvatam na „kratak poziv” sa tri crvene štrikle. Pa kad mi dođe, a ja tek: „E, grlice moja, ti kanda imaš neku procenu, a?
Miljković, Branko - PESME
pepeo Brašno ništavila Pretvara se Iza mojih leđa u šugavog psa Ispred mene u žar pticu Govori mi istinu iza leđa Grlice Ti si pravi naglasak umrle nežnosti Načini zoru od našeg umora Miris je vreme koje je posedovao cvet Al nereč
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
GLAVAŠ: Nu, momci, zdrav’ odanili! Ima li gdegod nešto od lova? Ili je gora tako oskudna Te nema srne ili grlice, Pa već u krilo jadne buljine Fišeke retke glupo harčite?... (Gleda Isaka.) A ko je ovo? Šta traži tu?
Otvori! (Lupa na vrata.) Spaso! (Opet lupa.) Sve nemo, ćuti!... Al, šta je to? Srce mi strepi, strah me spopada, Grlice! Spaso!... Na stranu šarke! Ni kući mojoj ne dam okove! Nek’ pršti remek crnog Cigana, Rđave brave, šarke, jekseri!.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
O vrat se, snahice! Gle, druge dar ti nose: Od ruža gnezdo krasno, U gnezdu guču jasno Dve sive grlice! Ne sluša lepa Femka, Već belom rukom maše, Za njome ves’o jaše Taj ženik nevera.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
KNEZ ĐURĐE: Pričinja ti se, Veruj, grlice! A to su dobri ljudi, dobri svi, Šulović, Mićić, — a i Vuksan je, — A što za Orlovićem žale?... Hm!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
opisuju se razne viteške igre: trke na dvokolicama i pešice, rvanje, pesničenje, borbe kopljem, bacanje koluta, streljanje grlice, a cela Ilijada ispunjena je najraznovrsnijim megdanima.
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
ga neke straže Opališe i ubiše Nikom nije bilo žao Mislili su da je zao GLAVA MI U TORBI KO DVE PTICE Ko grlice Gladne mi vilice Ko dva kosa Lete ispod nosa Ko dve laste Apetit im raste Ko dve vrane Hoće da se hrane Ko